VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  30. septembar 2004.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 30. 09. 2004.

KANDIDAT DS ZA GRADONACELNIKA NOVOG SADA BORISLAV NOVAKOVIC

Novosadani vide i poštuju ono što smo uradili

- U nedelju 3. oktobra, bice opredeljena politicka sudbina Novog Sada i Vojvodine. Zato pozivam Novosadane da u što vecem broju izadu na izbore - kaže u intervjuu za "Dnevnik" kandidat Demokratske stranke za gradonacelnika Novog Sada i aktuelni predsednik Skupštine grada Borislav Novakovic. U drugom krugu izbora za gradonacelnika, protivkandidat bice mu Maja Gojkovic iz Srpske radikalne stranke.
- Novi Sad ce se naci u nezavidnoj poziciji ako bude imao radikalsku upravu. Evropa rezolutno deluje u tim trenucima. Setite se kako je izgledala Francuska u vreme kada je postojala mogucnost da Le Pen bude izabran za predsednika ili kakve je sankcije, prigovore i pritiske trpela Austrija kada je izglasala Hajdera. Plašim se da ce Novi Sad biti izolovan grad. Ne verujem da možete imati kredibilitet kada vam u grad dode politicka licnost iz Evrope, ili potencijani investitor, a vi kažete: ja sam iz stranke Vojislava Šešelja, a uz to sam i njegov pravni zastupnik u Hagu.
Vaš protivkandidat tvrdi da su joj dostupni evropski gradovi, a kandidat radikala za gradonacelnika Beograda obecava da ce od tog grada napraviti NJujork?
- Oni su napravili demagošku zamku u kampanji. Nisu spominjali da su predstavnici Šešeljeve stranke i izbegavali su stranacka obeležja.
Teško se živi, niske su plate i penzije, i stranka koja se stavlja na celo socijalnog bunta i razvija socijalnu demagogiju može da pridobije odreden broj ljudi. Radikali su takvu demagogiju razvili do savršenstva. Deo odgovornosti za rejting radikala snosi i gradska uprava. Mogli smo da radimo više i bolje, ali smo uz ogroman trud uradili mnogo i to Novosadani vide i poštuju.
Šta je za cetiri godine, od kada ste na celu uprave, uradeno u Novom Sadu i okolini?
- Uredili smo prilazne pravce u grad. Najgušci saobracaj i najviše udesa bilo je iz backopalanackog pravca i zato smo napravili cetiri trake od Rasadnika do Veternika. Uraden je beogradski pravac i obilaznica oko Almaškog groblja. Treca velika investicija, koja je rasteretila saobracajne gužve, jesu cetiri trake na Temerinskom putu. Uradili smo i magistralne ulice oko kojih gravitiraju celi kvartovi. Na Salajki, Partizansku i Karadordevu, u centru Pap Pavla, na Detelinari Kornelija Stankovica, Ilije Bircanina, Brace Mogin... Na Telepu Heroja Pinkija, Bogdana Šuputa, Ilariona Ruvarca... Ukupno 60 kilometara ulica. Rekonstruisali smo dotrajalu vodovodnu mrežu u 48 ulica, a Novi Sad danas ima 65.639 stanova sa daljinskim sistemom grejanja, što je 75 odsto od ukupnog broja. Postavljeno je oko 54 decjih igrališta, 25 sporstkih terena, zanovljene su biciklisticke staze, postavljene klupe...
Ipak, bilo je i zamerki. Futožani su se do kraja vašeg mandata žalili zbog kanalizacije?
- Ne treba zaboraviti da smo u poslednjih deset godina, do 1990. do 2000, prošli tri rata, hiperinflaciju i bombardovanje. Koliko god bile poslednje cetiri godine produktivne, nije se sve moglo nadomestiti. Morali smo izdvojiti prioritete. Prvo da svi imaju pitku vodu. Kisac, na primer, do sada nije imao vodu iz gradskog vodovoda. Sada rešavamo kanalizaciju. Do kraja godine cemo krenuti u investiciju separatnog precišcaca za slivove Kovilj-Budisava-Kac i Stepanovicevo-Kisac-Rumenka.
Koji je vaš program za Novi Sad, ako postanete gradonacelnik?

Maja Gojkovic odbila intervju
Kandidat Srpske radikalne stranke za gradonacelnika Novog Sada Maja Gojkovic odbila je da da intervju za "Dnevnik", koji smo nameravali da objavimo paralelno sa intervjuom kandidata Novakovica. NJen izborni štab najpre je prihvatio razgovor uz uslove koje su sami postavili i koje je naš list prihvatio, ali je potom bez objašnjenja otkazan.

- Moramo otvarati nove putne pravce. Ove godine pocinje izgradnja obilaznice oko Sremska Kamenice, ocekuje nas otvaranje koridora duž ulica Brace Popovic, Hadži Ruvimove, Raše Radujkova, koridora tzv. suboticke i somborske pruge. Gradska uprava mora preuzeti svoj deo odgovornosti kada je rec o nezaposlenosti. Izmeštanjem ranžirne stanice ŽTP-a, izmedu Novog naselja i Detelinare, doci cemo do velikog gradevinskog zemljišta na kojem bi mogao da nikne novi stambeni blok.
Kako cete rešiti nezaposlenost?
- Verujem da u narednih pet do 10 godina možemo otvoriti izmedu pet i 10 hiljada novih radnih mesta ako budemo vodili politiku stimulisanja onih investitora koji žele da grade proizvodne pogone u okolini Novog Sada. Pre svega snižavanjem cene gradevinskog zemljišta.
Da li cete nastaviti zapocete projekte, npr. izgradnju stanova za mlade?
- Ideja je veoma dobra i nastavicemo je, jer je mnogo gradana koji nemaju svoj stan i nemaju plate da uzmu kredite za stanove po tržišnoj ceni.
Ako postanete gradonacelnik, docekace vas problemi u GSP-u i isplata zaostalih zarada. Najavljivana je i reforma ZIG-a i "Poslovnog prostora"?

Dogovor sa koalicionim partnerima
- O gradskom menadžeru, glavnom arhitekti, šefu uprave i clanovima gradskog veca razgovaracu sa koalicionim partnerima. Mislim da treba da podelimo odgovornost. Potrudicemo se da bude što više nestranackih, strucnih ljudi.

- Jedna od prvih stvari koje cu uraditi je odlazak u GSP. Verujte mi da razgovor oko tog problema nece trajati duže od deset minuta. Rešicemo ga odmah. Sa sindikatom je postignut dogovor za isplatu 50 miliona dinara. To nece i ne sme biti prepreka. ZIG i "Poslovni prostor" su važna preduzeca. Mislim da se preteruje u pricama o reformama. Ne vidim potrebe za velikim reformama, više za korekcijama. Imam nameru da se pozabavim i brojem gradskih preduzeca, jer nam neka nedostaju: za parkinge i za turizam.
Skupštinska odluka o osnivanju preduzeca koja ce se baviti parkinzima vec postoji?
- Jeste, ali ona je formalnog karaktera, kao što je i odluka o cenejskom aerodromu.
Postoji li neko pitanje koje je za vas neprijatno?
- Ne, svako pitanje je legitimno, ako je profesionalno. Politicar ne gradi svoj autoritet na prijatnim, nego na neprijatnim pitanjima.
A kada vas pitaju za "aferu Solun"?
- To je evergrin tema. To vec i vrapci na grani znaju. Nesumnjivo je da sam se prijavio na put za Solun i nesumnjivo je utvrdeno da sam glasao u Skupštini Srbije. Sve ostalo je prica za dokone politicare.

MILOŠ GAGIC O „OTPORU” I STUDENTSKIM ŠETNJAMA

„Ove noge nisu male, mnogima su pamet dale”

Uzrok male izlaznosti biraca na glasanje za gradonacelnike, odbornike i poslanike gradske i predstavnike pokrajinske Skupštine, po recima analiticara je prezasicenost gradana politikom i sumnja da ce nova vlast biti bolja od prethodne, ali time se gubi svaka šansa da se nešto promeni. Neizlaskom na izbore gubi se svako pravo na nezadovoljstvo politickom situacijom. Ocito je potrebno doci na rub egzistencije i poniženja da bi se, kao legendarne 1996/97, godine pružio otpor.
Nezadovoljni lažiranjem rezultata izbora studenti u celoj zemlji, pa i u Novom Sadu izašli su na ulice tražeci da se prizna volja gradana na lokalnim izborima održanim u novembru 1996. godine. O tim danima za "Dnevnik" govorio jedan od lidera "Otpora" Miloš Gagic.
- Grupa studenata sa Filozofskog fakulteta revoltirana ponašanjem tadašnjeg režima organizuje studentske proteste u Novom Sadu. Pod sloganom "Ove noge nisu male, mnogima su pamet dale", oko 200 studenata peške odlazi u Beograd - seca se Gagic.
Celnici radikalne stranke studente nazivaju "neumivenim mindušarima" i prakticno staju iza krade koja se odigrala na izborima. Protesti se završavaju u martu priznavanjem izbornih rezultata. Nastaje prava muka za Novosadski univerzitet, jer se pojavljuje novi zakon o univerzitetu, poznatiji kao "Šešeljev zakon", kako bi se suzbio svaki vid slobode. Zbog toga, studenti ponovo, 1998. godine, izalaze na ulice, ali bezuspešno.
- Kada smo shvatili da takav vid organizovanja ne može da se suprotstavi vladajucem režimu, rodila se ideja o novoj organizaciji nazvanoj "Otpor". Cilj nam je bio borba protiv Miloševicevog režima i svih onih koji su zemlju i ljude doveli do biološkog opstanka SRS-a i SPS-a - objašnjava Gagic.
U Novom Sadu po prvi put policija reaguje na aktivnosti "Otpora". NJima, kao i mnogim novinarima prete "dobronamerni" pripadnici Državne bezbednosti, a pritisci kulminiraju onog momenta kada je ubijen predsednik Pokrajinske vlade Boško Peroševic.
- Pocinju masovna hapšenja po celoj Srbiji, a najviše po Novom Sadu. Stanka Lazendica i mene policija je javno optužila da smo saucesnici u ubistvu. Cesto su hapšeni i novinari i fotoreporteri - kaže Gagic.
Tortura prestaje 5. oktobra, 2000. godine, posle predsednickih izbora kada je srušen režim Slobodana Miloševica. A. V. - L. B.

SVI NOVOSADSKI GRADONACELNICI

Neslavna decenija socijalista i radikala

Vec na pocetku 1990. godine, na mesto gradonacelnika Novog Sada postavljen je socijalista Vlada Popovic. U ratnim godinama koje su dolazile i koje zbog rata u Hrvatskoj nisu donosile ništa dobro, grad je sve manje licio na sebe.
Dok su zbog hronicne nestašice lekova, Novosadani medikamente razmenjivali posredstvom dnevnih listova, porodilje posle samo 48 sati otpuštane iz bolnice, dok gradska vlast donosi odluke o beneficijama za mobilisane vojnike, ukidanju paketica za bebe, u isto vreme tadašnja gradska uprava obecava da ce na potesu od Štranda do Mornarice zapoceti izgradnju niza kulturnih, sportskih i zabavnih centara! Ovakav Novi Sad prima preko 11.000 izbeglica kojima treba pružiti utocište.

Lepši i mladi od Klintona...
Bez jasne i dugorocne strategije razvoja grada, sporadicno se, u gradu i u okolnim naseljima, rešavaju tekuce nevolje. Adice dobijaju struju, pocinje gasifikacija Salajke i Kaca, legalizuje se oružje pristiglo s fronta, u Zmaj Jovinoj ulici postavljaju se kandelabri, ureden se pasaž u Dunavskoj 15 i otvara slobodna carinska zona. U martu 1992. godine, Skupština grada prelazi s delegatskog na odbornicki sistem.
U to vreme budžet grada nije mogao da pokrije ni cetvrtinu potreba. Bolnice u Novom Sadu tri nedelje ne dobijaju mleko. U nekim delovima grada ulice su još neasfaltirane - gaca se po blatu.
U maju iste godine, raspisani su lokalni izbori, na kojima je u Novom Sadu ucestvovalo sedam politickih stranaka i više grupa gradana koji su predložili 182 kandidata za 70 odbornickih mesta. Najviše odbornickih mesta, cak 59, dobila je Socijalisticka partija Srbije, samo šest osvojila je Srpska radikalna stranka, cetiri grupa gradana i jedno koalicija Srpske demokratske stranke i Narodne stranke. Jedini kandidat za gradonacalnika bio je profesor Prirodno-matematickog fakulteta i predsednik novosadskog odbora SPS-a Vladimir Divjakovic. Mesec dana kasnije, 1. juna 1992. godine, on je postao prvi predsednik višestranacke skupštine Novog Sada.
Za pet meseci rada nove gradske vlade, opet su „selili” ranžirnu stanicu, Bistrica je spojena s Detelinarom, otvoreno je izvorište vode Ratno ostrvo, ali privreda ubrzano zamire. Statistika pokazuje zastrašujuce brojke: više od 27.000 ljudi na prinudnom je godišnjem odmoru. U novosadskim prodavnicama novine beleže nestašicu ulja, šecera, lekova, deterdženta... Na ulicama zastrašujuce slike redova... U to vreme najbolji su živeli dileri, kroz cije ruke je prolazila uštedevina osiromašenih gradana.
Nakon samo šest meseci, Novi Sad opet dobija novog gradonacelnika. Kandidat Srpske radikalne stranke Milorad Mircic, koji Novosadanima nudi program „duhovne i kulturne obnove grada”, sa 21 glasom više pobeduje protivkandidata demokratske opozicije (DUONS) dr Đorda Bašica. U Skupštini grada radikali dobijaju 22 odbornicka mesta, SPS 20, DUONS 24, Grupa gradana dva, DZVM i Ekološki pokret po jedno.
Novi gradonacelnik „daje” intervju novosadskom „Dnevniku”, s odgovorima na pitanja koje je sam sastavio. Po „odgovore”, pisane rukom, štampanim slovima na trgovackoj hartiji, novinar je pozvan da dode u obližnji kafic. U jednom od „odgovora” tvrdi da je „lepši i mladi od Klintona, i da, za razliku od njega nije prevario svoju ženu...” To ga, po njegovim recima, najbolje preporucuje za gradonacelnika.
Plan mraka i tome slicno
Štampa je prepuna naslova: „Kupci tužni, a rafovi ružni”, „Nevolje u Toplani”, „U Albusu stale mašine”, „Novi Sad pod najezdom kriminala”, „Sveca gotovo da nema, a baterije skupe”, „Napravljen plan mraka”... Iako, zvanicno, Srbija nije bila u ratu, „Posete ranjenicima”, bio je naslov svakodnevnih novinskih izveštaja...
S druge strane, Novi Sad je domacin humanitarnog koncerta „Druženje s Krajinom” i besplatnog gospel koncerta na stadionu Vojvodine, U Mircicevom kabinetu gostuje delegacija iz Vrnjacke banje koja predstavlja turisticku ponudu tog grada...
Rat bukti... Novosadski ekumeni na Trgu slobode, uz prisustvo sveštenika svih novosadskih konfesija, organizuju molitve za mir, koje se, na prostoru nekadašnje JU održavaju još jedino u Sarajevu.
Inflacija vrtoglavo raste... Za samo mesec dana, cena autobuske karte sa 400.000 dinara dostiže neverovatnih pet miliona. Šetnjom od nekoliko desetina metara moglo se steci citavo „bogatstvo”.
U oktobru, 1993. godine, predsednik Udružene demokratske opozije Novog Sada (DUONS) Đoko Buric u otvorenom pismu gradonacelniku Mircicu kaže: „Postali ste poznati po tome što na svoju ruku zakazujete i otkazujete sednice Skupštine grada bez dogovora s odbornicima. Vi vodite svoju stranacku politiku i njoj ste podredili sve, iako bi moralo biti obrnuto”.
Vec u novembru, DUONS traži sazivanje vanredne sednice s jednom tackom dnevnog reda - pitanje poverenja predsedniku Izvršnog odbora Skupštine grada Obradu Miloševicu (SPS) i ostalih clanova IO zbog „katastrofalnih posledica njihove desetomesecne vladavine”. Miloševic komentariše da bi smena Izvršnog odbora s njim na celu „stvorila haos u gradu koji kako tako funkcioniše”. Tek u februaru 1994. godine Skupština grada vecinom glasova odlucuje da gradskoj vladi ipak ukaže poverenje.
Trzavice smenile Svilara
Dok se u Skupštini stranke nadglasavaju, ugroženo je vodosnabdevanje sremske strane grada, oko 40 predsednika skupština stambenih zgrada žali se na loš rad JKP „Stana”, državne apoteke su prazne, a privatne zatvorene, u Vodovodu nema dovoljno hlora, Toplana je bez energenata, a GSP-u nedostaju rezervni delovi.
Na smenu Obrada Miloševica, cekalo se do kraja 1994. godine, kada je na njegovo mesto došao Luka Zoric, a smenjen je i gradonacelnik Milorad Mircic. Tokom nekoliko dana, do novih izbora 25. januara naredne godine, funkciju gradonacelnika obavljao je tadašnji potpredsednik Skupštine grada Milorad Đurdevic. Pojavljuju se dva kandidata-dr Predrag Filipov iz DS-a i Đuro Bajic kandidat SPS-a. S obzirom na to da su socijalisti zajedno sa reformistima uspeli da osvoje mesto predsednika Vlade, SPS se nadao njihovom coveku i na mestu gradonacelnika. To se i desilo. Opozicija je opet izgubila i sledeci mandat je preuzeo Bajic.
To je bio povod da na prvoj postizbornoj sednici Skupštine grada izbije sukob izmedu radikala i reformista.
Ni DUONS nije blagonaklono gledao na ovaj potez reformista te ih je ubrzo iskljucio iz koalicije. Zbog ovog gesta reformista, radikali i demokrate su se našli na istoj strani.
Nakon drugog kruga izbora, u decembru 1996.godine za gradonacelnika Novog Sada izabran je prvi kandidat demokratske opcije Mihajlo Svilar (SPO). Na toj funkciji zadržao se svega nekoliko meseci. Po njegovom imenovanju, u SPO-u su usledile trzavice koje su se završile Svilarovom smenom. Zamereno mu je što nije hteo da pristane da u gradsku vlast ude Liga socijaldemokrata Vojvodine, kao ni da smeni kadrove SPS-a sa celnih pozicija u javnim preduzecima.
Sve što nije moglo odmah, uradeno je naknadno: rekonstruisana je gradska vlada. Usput, smenjen je stari i izabran je novi gradonacelnik dr Stevan Vrbaški (SPO). Politicke stranke su brže-bolje saopštile da je pobedila demokratija, jer su Novosadani izabrali stabilnu vecinu (DS).
(Materijal preuzet iz Enciklopedije Novog Sada, urednika dr Dušana Popova)

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 30. 09. 2004.

OBJAVLJEN IZVEŠTAJ O ZAGAĐENJU PANCEVA
Predstavnici opštine i gradani Panceva smatraju da je dugo išcekivani izveštaj o aerozagadenju u tom gradu, koji je na zahtev Republicke uprave za zaštitu životne sredine uradio Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, otkrio ono što je u ovom gradu odavno poznato, otrovi stižu iz južne industrijske zone. U analizi komisije IHTM-a se navodi da industrijska zona (Rafinerija) "doprinosi" zagadenju benzenom sa 47 odsto, saobracaj 43 odsto, a fabrika dubriva "Azotara" 10 procenata. Uz napomenu da je industrijska zona postavljena mimo svih pravila prostornog planiranja i na pravcu uticaja dva dominantna vetra koji nose zagadenje na grad, strucnjaci IHTM-a pominju Azotaru kao jedini izvor koji ispušta amonijak. Komisija je predložila da se preispita postojeca mreža mernih mesta i parametri koji se mere. Strucnjaci Instituta porucuju da merenja moraju da se rade najmanje godinu dana, uz preporuku da se emisija zagadenja prati unutar postrojenja industrijske zone da bi se "kvantifikovali zasebni doprinosi svakog od postojecih emitera". (Glas javnosti)

PANDUR: SITUACIJA JE SMIRENIJA
Madjarski ambasador u SCG Jožef Pandur ocenio je u Subotici da je medjunacionalna situacija u Vojvodini smirenija nego prethodnih meseci, ali je ukazao da i dalje ima dogadjaja koji podgrejavaju nacionalisticke strasti. Pandur je rekao da jedan od takvih negativnih primera predstavlja tekst u najnovijem broju "Nedeljnog telegrafa" o navodnoj kupovini Vojvodine od Madjara i Hrvata. Madjarski ambasador je ocenio da taj tekst predstavlja manje-više prikriveni poziv na linc, posebno zbog toga što je objavljen uoci drugog kruga izbora. (Beta)

JELAŠIC: JOŠ SE NE ZNA KOLIKA CE BITI INFLACIJA
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašic izjavio je da je julsko povecanje cena imalo uticaja na rast stope inflacije, ali da se još pouzdano ne može reci kolika ce ona biti do kraja godine. On je rekao da ce se tacno znati šta ce biti sa inflacijom, kada se utvrde efekti septembarskog povecanja cena nafte, mleka i mesa. 'Kao što je poznato, ponovo se traži povecanje cene nafte od strane NIS-a i isto tako što se tice komunalne usluge postoji najava da bi i ovde trebalo da dode do povecanja', kazao je Jelašic. Prema njegovim recima, sve to treba da se uzme u obzir da bi se tacno znalo 'u kojoj ce meri biti inflacija jednocifrena, ili nešto iznad 10 odsto'. (RTS)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com