PIK SAOPŠTIO KONACNE REZULTATE POKRAJINSKIH IZBORA

Bez pobednika u prvom krugu po vecinskom sistemu

Pokrajinska izborna komisija saopštila je juce da u vecinskom delu izbora za Skupštinu Vojvodine, po kojem se bira 60 od ukupno 120 poslanika, ni jedan od kandidata nije pobedio u prvom krugu. Na jucerašnjoj konferenciji za novinare PIK je objavio da je u drugi izborni krug, koji se održava 3. oktobra, prošlo 116 kandidata u 58 od ukupno 60 izbornih jedinica, dok su izbori u dvema izbornim jedinicama poništeni.
Najviše kandidata na ponovljenom glasanju imace SRS 42, a slede DS sa 32 kandidata, SVM - devet, SPS - sedam, PSS - pet, DSS - cetiri i G17 plus sa dva kandidata. Po jednog kandidata imace koalicija Zajedno za Vojvodinu, Demokratska stranka vovjodanskih Madara, Demokratski savez Hravata u Vojvodini, koalicija RV-SDP, opoštinski odbor RV Novi Becej. U drugom krugu izbora po jednog kandidat imace i šest grupa gradana: “Znanjem i srcem za uspešnu opštinu”, “Dr Jakob”, “Za opštinu Backi Petrovac, “Samo najbolje za Indiju”, “Mi možemo mi hocemo”. Sa po jednim kandidatom izbornu trku nastavice i koalicije: “Subotica naš grad”, “Zdrava Srbija-Pokret za Šid”, SVM-DS, i koalicija DS-LSV-SPO-SVM-NS.
Izbori su ponišeteni u Hrtkovcima, jer je u glasackoj kutiji pronaden jedan glasacki listic viška, i u Malom Idošu, gde se vodi sudski postupak po prigovoru SRS.
Po vecinskom delu pokrajinskih izbora 39 od 45 vojvodanskih opština daje po jednog poslanika u Skupštinu APV, dok su vece opštine podeljene na više izbornih jedinica. Tako Novi Sad daje sedam kandidata, Subotica cetiri, Zrenjanin i Pancevo po tri, Kikinda i Sombor po dve.
U svih sedam izbornih jedinica u Novom Sadu za ulazak u parlament takmicice se kandidati demokrata i radikala.
Polovina pokrajinskih poslanika vec je izabrana po proporcionalnom modelu, a prema konacnim rezulatima PIK- a u vojvodanski parlament ušlo je šest stranaka i jedna koalicija. Najviše mandata osvojila je lista Srpska radikalna stranka-Tomislav Nikolic 21, na drugom mestu je Demokratska stranka-Boris Tadic sa 15 poslanickih mesta, a slede koalicija Zajedno za Vojvodinu-Nenad Canak i Savez vojvodanskih Madara-Jožef Kasa sa po šest mandata, dok su Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica, Pokret Snaga Srbije-Bogoljub Karic i Socijalisticka partija Srbije osvojili po cetiri mesta u pokrajinskoj Skupštini.
Izborni prag nisu prešle tri stranke koje su ucestvovale u izbornoj trci. Najbliža cenzusu bila je G17 plus, koja je osvojila 4,84 odsto glasova, ali joj nedostaje oko 900 glasova za ulazak u parlament. U Skupštinu APV nisu ušli kolacija Srpski pokret obnove- Reformisti Vojvodine, koji su osvojili 2,29 odsto glasova i Nova Srbija koju je podržalo 1,39 odsto biraca u Pokrajini.
Rok u kojem stranke treba da dostave PIK-u imena kandidata za pokrajinske poslanike istice u nedelju u ponoc, a krajnji rok za potvrdu svih 60 poslanika izabranih po proporcionalnom modelu istice u cetvrtak, 30. septembra, izjavio je novinarima clan PIK-a Milorad Gašic.
Na pokrajinskim izborima glasalo je 639.606 od ukupno 1.659.152 gradana s pravom glasa, odnosno 38,55 odsto. PIK je saopštila da je u izbornim kutijama bilo 21.654 nevažecih listica.

Poznata imena trecine poslanika Na osnovu Odluke o izboru poslanika Skupštine Vojvodine, jedna trecina osvojenih mandata po automatizmu se dodeljuje kandidatima po njihovom redosledu na izbornoj listi. Pošto je deo dobijenih mandata rezervisan samom pozicijom na izbornoj listi, izvesno je da ce se u poslanickim klupama naci kandidati SRS Maja Gojkovic, Duško Nikolic, Dragana Latovljev, Siniša Dobricinac, Rajko Mrda, Mladen Koprivica i Saša Santovac. U pokrajinski parlament sigurno ulaze i kandidati DS-a Bojan Pajtic, Dragoslav Petrovic, Zdenka Jokic, Đendi Seleši i Jan Majorski. Poslanicke mandate dobice i kandidati na listi koalicije Zajedno za Vojvodinu Igor Kurjacki i Stevan Miškovic, te kandidati SVM-a Zoltan Bunjik i Oto Buš. Ulazak u vojvodanski parlament obezbedili su i prvi na listama SPS-a, DSS-a i PSS-a: Dušan Bajatovic, Predrag Bubalo i Đorde Bašic. Podnosioci izbornih lista u roku od pet dana PIK-u treba da dostave podatke o tome kojim ce kandidatima sa svoje liste dodeliti preostale dobijene mandate, pri cemu moraju voditi racuna o tome da se svaki cetvrti mandat obavezno dodeljuje pripadnicima manje zastupljenog pola.

PREDSEDNIŠTVO DSS: „NE” CANKU, KASI, KARICU I UGLJANINU

Nastavlja se koketiranje sa radikalima

Predsedništvo Koštunicinog DSS odlucilo je da su koalicije u formiranju vlasti na lokalnom nivou moguce sa svima osim sa cetiri persone non grata i njihovim strankama.
Kako za “Dnevnik” objašnjava poslanik DSS u Skupštini SCG Dušan Ilic “strateški gledano na nivou Srbije DSS nece ici u koaliciju sa LSV Nenada Canka, SDA Sulejmana Ugljanina, PSS Bogoljuba Karica i SVM Jožefa Kase”. Kako objašnjava DSS ce sa DS nastaviti koaliciju u svim mestima gde je ona i do sada postojala, a stranka je, po prvi put, ostavila prostor da se u lokalu odlucuje gde ce se vlast formirati sa radikalima. Ilic objašnjava da to nije pitanje Beograda da li ce DSS na gradskom nivou Novog Sada uci u aranžman sa SRS.
- Kada su u pitanju veliki gradovi bice data autonomija gradskim odborima, mada po Statutu DSS Izvršni odbori odobravaju koalicije koje se predlažu u lokalu, precizira Ilic. Na konstataciju da je u Novom Sadu njihov kandidat za gradonacelnika osvojio cak duplo manje glasova od stranke Ilic kaže da je Dejan Mikavica u utrku ušao na predlog novosadskog odbora kojim i predsedava.
- Da li oni u novosadskoj organizaciji u tom trenutku nisu imali nekog boljeg kandidata ili nisu razmišljali o nekom zajednickom kandidatu ja ne znam, ali ocigledno onaj ko je predložio Mikavicu i onaj ko ga je podržavao mora da razmišlja o odgovornosti za svoje odluke. Biraci su glasali onako kako su glasali njih niti možemo, niti treba da menjamo. Rezultat stranke u Novom Sadu jeste bolji nego kandidata, ali mislim da je to posledica i toga što Mikavica bez obzira na svoje kvalitete, nije dovoljno prepoznat u široj javnosti, objasnio je Ilic.

DEJAN MIKAVICA SE PONAVLJA

„Naša Maja” možda i njihova

Drma se fotelja? Svoj i ucinak stranke na lokalnim izborima Mikavica je ocenio u, za tu stranku, prepoznatljivom maniru – ni sasvim zadovoljni, ni sasvim nezadovoljni. DSS je, priznaje, ocekivao više, ali i pored ovakvih rezultata on misli da stranka i dalje ima “nesumnjivo veliki znacaj” u Novom Sadu i Vojvodini. Da li baš tako misle i njegove stranacke kolege u odboru na cijem je celu, moglo bi da bude poznato vec koliko danas. Naime, za sinoc je najavljivan sastanak ovdašnjeg DSS-a, na kojem je, kako je” Dnevniku” najavljeno iz više izvora, trebalo da bude pokrenuto pitanje odgovornosti predsednika Mikavice i potpredsednika Miroljuba LJešnjaka. Uoci sednice niko se nije usudio da nam potvrdi postoji li unutar Gradskog odbora potrebna vecina za smenu, niti da spekuliše o imenima koja figuraju kao naslednici tandema Mikavica–LJešnjak.

HRVATSKA TRAŽI NAZAD SVOJE KULTURNO BLAGO

Beograd, Zagreb i Interpol zajedno u potragu?

Ministar kulture Hrvatske Božo Biškupic izjavio je da ce od SCG tražiti da hitno imenuje novu komisiju za vracanje kulturnih dobara. On je rekao da su pregovori o vracanju tih umetnina stali nakon promene vlasti u SCG, a da Hrvatska potražuje 8.500 muzejskih i 10.000 sakralnih umetnickih dela, medu kojima je i petnaestak drvenih skluptura iz fundusa Ernestinovacke kolonije koja se sada nalazi u banji “Junakovic” kod Apatina.
Dogovor o vracanju hrvatskog kulturnog blaga koje je na prostore Srbije i Crne Gore stiglo u vreme ratnih zbivanja 1991. godine, a preneto je kamionima uz pratnju Novosadskog korpusa JNA, sklopili su novembra 1991. godine u NJujorku tadašnji ministri spoljnih poslova Hrvtske i SR Jugoslavije Toni Picula i Goran Svilanovic. Vec nakon mesec dana vraceno je vukovarsko kulturno blago, koje je punu deceniju cuvano u Muzeju Vojvodine i Muzeju grada Novog Sada.
Polovinom decembra 2001 godine u Gradski muzej u Vukovaru stigao je veliki transport od 19 kamiona u kojem je bilo više od 2.200 eksponata i umetnickih vrednosti iz Zbirke Bauer i Galerije umetnina, Kulturno-povjesne zbirke, Arheološke zbirke, Numizmaticke zbirke, zbirke Franjevackog samostana i župne crkve sv. Filipa i Jakova, kao i inventarne knjige Gradskog muzeja u Vukovaru i delovi strucne biblioteke.
Predstavnici hrvatske strane imali su samo reci zahvalnosti za one koji su se, kako je tada rekla direktorka Gradskog muzeja Vukovara Ruža Maric, u Novom Sadu pobrinuli da se umetnine iz ovog hrvatskog grada sacuvaju i zbrinu citavu deceniju. Konstatovali su da je vukovarsko blago cuvano u specijalizovanim institucijama kulture na propisanim mestima i da Novi Sad i njegovi muzejski radnici zaslužuju priznanje za brigu oko hrvatske kulturne baštine. Prema podacima iz zapisnika strucnjaka i komisija iz Hrvatske i Jugoslavije za pregled i identifikaciju vukovarskog kulturnog blaga u novosadskim spremištima, naša strana vratila je tacno 21.651 umetninu i predmet, ali je tadašnji hrvatski ministar kulture Antun Vujic dodao da “sada valja pronaci ono što je pokradeno, a to su obaveze Interpola, i to ne bi trebalo da opterecuje odnose dviju država”.
Vujicu je tada postavljeno i pitanje kulturnog blaga u umetnina koje potražuje Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, na šta je on odgovorio da je “sva kulturna baština koja je u Hrvatskoj - hrvatska kulturna baština, a baština SPC je hrvatska baština srpske nacionalnosti”.
Nakon vracanja vukovarskog blaga bilo je jasno da ce Hrvatska insistirati na tome da se vrati i ostala hrvatska baština za koju se zna da je negde u našoj zemlji. Po njihovoj evidenciji, tokom rata sveukupno je stradalo 8.225 umetnickih predmeta, od toga ih je 5.035 nestalo ili opljackano, 2.374 uništeno, a 834 ošteceno i za vecinu tih predmeta tvrdili su da se nalaze u našoj državi. Naša strana upozoravala je da ce trebati nekoliko godina da se vecina nestalih kulturnih dobara pronade. Naveli su da je mnogo lakše bilo vratiti vrukovarsko blago jer je ono cuvano kao celina, ali da ima mnogo rasutih predmeta, od kojih su neki u privatnom vlasništvu, neki izneti iz zemlje, a za neke se ne zna ni gde bi se mogli tražiti. Pominjana je i mogucnost saradnje srpske i hrvatske strane s Interpolom u pronalaženju što veceg broja umetnina.
Od tadašnjeg šefa naše komisije za preuzimanje vukovarskog blaga, pomocnika srpskog ministra kulture Jovana Despotovica, koji je dolaskom nove vlasti pocetkom ove godine razrešen dužnosti, culi smo da je Hrvatska tražila još oko 10.000 umetnickih predmeta koji se nalaze u Srbiji. Za tri godine rada ove komisije došlo se do mnogih podataka o hrvatskim umetnickim delima, ali Despotovic nije želeo o tome da prica. Kaže da je svu dokumentaciju o radu i onome što je Komisija otkrila ostavio novom Ministarstvu za kulturu i da bi neko odatle morao javnosti da saopšti te podatke.

DRŽAVA NE MARI ZA PTICE
Društva za zaštitu prirode i ptica, upozorila su da ce zbog prekomernog i nedozvoljenog lova, pojedine vrste ptica ubrzo nestati. Oni su optužili državne organe da ne rade dovoljno na zaštiti domace prirode i zatražili da se hitno sprece zloupotrebe prilikom lova i iznošenja ptica iz naše zemlje. Nakon poslednjeg incidenta sa švercom ptica iz naše zemlje, kada su hrvatski carinici zaplenili skoro tonu ocišcenih prepelica i grlica, Zavod za zaštitu prirode zatražio je od države da se ove pticije vrste zaštiite i izbrišu iz spiska lovne divljaci.U Zavodu navode da je Vlada nacelno podržala taj zahtev, ali da još nije donela odluku o zaštiti ptica. Nedeljko Kovacev iz Novosadskog odeljenja Zavoda za zaštitu prirode kaže, da se prilikom lova koriste nedozvoljena sredstva, pomocu kojih se veoma lako ulovi velika kolicina ptica. On navodi da je to posledica nezainteresovanosti države da zaštiti sopstvene prirodne potencijale, što nije slucaj u razvijenim zemljama.Kovacev je još rekao da je naša zemlja po tradiciji pogodno podrucje za lov i da nije ni cudo što se u ovako teškoj ekonomskoj situaciji, bez pravih kaznenih mera, dešavaju afere sa švercom ptica. U Zavodu za zaštitu prirode osudili su i poslednje izjave pojedinih politicara u dvenim novinama koji su rekli da ne treba mnogo pricati o ovom problemu jer lovni turizam donosi velike prihode našoj zemlji. Ni jedan jedini dinar od lovnog turizma ne može da nam nadoknadi štetu, koja je nastala zbog neodgovornosti državnih organa prema sopstvenoj prirodi, upozorili su u Zavodu za zaštitu prirode. S druge strane, Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da se povodom otkrivanja ilegalnog izvoza ptica, preduzimaju odgovarajuce aktivnosti kako bi se pronašli svi ucesnici tog dogadaja. Kontrolom inspekcije i MUP-a otkriven je lov ptica zakonom zabranjenim sredstvima, na terenima lovackih udruženja iz Topole, Sombora, Subotice, Žablja kao i kod Agencije za lovni turizam "Kraljevska Prepelica". Pored ovog slucaja inspekcija je otkrila i oko 500 ptica koje su bacene u šumi. Inspekcija ce i dalje obavljati pojacan nadzor nedozvoljenog lova i ilegalnog prometa divljaci, navode u Ministarstvu poljoprivrede. (021)

DSS SE NIJE OGRADIO OD KOALICIJE SA RADIKALIMA
Gradski odbor DSS-a sinoc nije raspravljao o odgovornosti predsednika Dejana Mikavice i potpredsednika Miroljuba Lješnjaka kako je ranije bilo najavljeno, potvrdjeno nam je u tom odboru. Na sastanku je razgovarano o izbornim rezultatima, a odluka o mogucim postizbornim koalicijama u gradskom parlamentu bice poznata tokom sutrašnjeg dana. Predsedništvo DSS-a odlucilo je da su koalicije u formiranju vlasti na lokalnom nivou moguce sa svima, osim sa strankama Nenada Canka, Jožefa Kase, Bogoljuba Karica i Sulejmana Ugljanina. Predsednik stranke Vojislav Koštunica danas ce razgovarati sa Borisom Tadicem o mogucnostima formiranja koalicije na lokalnom nivou izmedu DSS-a i Demokratske stranke. Na istu temu, Koštunica ce sutra razgovarati sa zamenikom predsednika radikala Tomislavom Nikolicem. Funkcioner DSS-a Nebojša Bakarec kaže da se ceka da DS preuzme odgovornost i pocne pregovore o koalicijama. "Kako budu tekli pregovori o koaliciji u Skupštini grada Beograda i u opštinama, tako ce i Demokratska stranka Srbije da se odredi prema podršci kandidatima za gradonacelnike", rekao je Bakarec za "Vecernje novosti". Predsedništvo DSS je, kako kaže Bakarec, odlucilo da nece praviti saveze jedino sa ekstremistickim strankama u Srbiji, što su po njemu, partija Sulejmana Ugljanina i Liga socijaldemokrata Vojvodine. (021)