NOVOM SAZIVU SKUPŠTINE VOJVODINE SEDAM STRANAKA I JEDNA KOALICIJA

Radikali najjaci, demokratski blok vecinski

U narednom sazivu Skupštine Vojvodine polovinu od 120 mandata koji su se birali po proporcionalnom izbornom sistemu raspodelice sedam stranaka i jedna izborna koalicija, dok ce preostale poslanicke klupe biti popunjene posle ponovljenog glasanja 3. oktobra pošto nijedan od kandidata koji se biraju po vecinskom modelu nije pobedio u prvom krugu.Pokrajinska izborna komisija sinoc je saopštila da je nakon uvida u 83,8 odsto birackog materijala raspored mandata po proporcionalnom izbornom sistemu u Skupštini Vojvodine, za sada, sledeci: SRS-19, DS-14, SVM- 6, Zajedno za Vojvodinu- 6, DSS-4, PSS- 4, SPS-4 i G17 Plus-3.Clan PIK-a Milovan Gašic rekao je da se ne ocekuju znacajnija pomeranja u odnosu snaga za vecinu stranaka. Jedino je na granici da prede prirodni prag G17Plus,pošto PIK još nije obradio sve glasove u Novom Sadu, Zrenjaninu i Adi.U pokrajinskoj izbornoj komisiji ocekuju da ce danas imati i konacne rezultate ovih izbora.
Najviše glasova po proporcionalnom sistemu osvojila je SRS, koju je podržalo 137.238 gradana Vojvodine (29,05 odsto), dok je DS drugoplasirana sa 102.481 glasova (21,69 posto). Sledi SVM sa 46.343 glasova (9,81 odsto), SVM je inace i jedina stranka nacionalne manjine koja se kandididovala na proporcionalnom delu pokrajinskih izbora. Koalicija Zajedno za Vojvodinu, koju predsvodi LSV, je na cetvrtom mestu sa 44.572 glasa (9,43 odsto) .
Izborni prag od pet odsto za ulazak u vojvodanski parlament prešli su još Demokratska stranka Srbije sa 33.872 glasa (7,17 odsto), Pokret snaga Srbije sa 33.842 glasa (7,16 odsto), SPS sa 30.864 glasa (6,53) i G17 Plus sa 24.763 glasa (5,24 odsto).
U Skupštinu Vojvodine nisu, medutim, uspeli da udu koalicija RV-SPO, koja je osvojila oko deset hiljada glasova (2,27 odsto) i NS koju je podržalo oko sedam hiljada Vojvodana (1,65 odsto).
Sudeci prema delimicnim rezultatima pokrajinskih izbora, na kojima je izabrana samo polovina poslanika novog saziva, u Vojvodini su aktuelne vladajuce stranke (DS, LSV i SVM) ponovo osvojile vecinsku podršku.
Ta specificnost izborne volje Vojvodana u odnosu na rezultate lokalnih izbira u ostalim delovima Srbije, a koji ukazuju na poraz vladajucih stranaka u republickom paralmentu, nije medutim jedina. U Vojvodini je, naime, na svim niavoima izbora zabeležen neuporedivi veci uspeh SRS nego u drugim delovima Srbije. Radikali su tako po prvi put od kako se održavaju pokrajinski izbori u višestranackom sistemu postali najdominantnija stranka na politickoj sceni Pokrajine, ukoliko se saberu i njihovi uspesi i na lokalnim i gradonacelnickim izborima, kao i plasman u drugi izborni krug za Skupštinu APV velikog broja kandidata te stranke.
Ono što je zajednicko u postizbornoj slici i u Vojvodini i u Srbiji jeste ocigledna dominacija radikala i demokrata, inace dve opozicione partije centralnoj vlasti, koje su osvojile najviše glasova i na pokrajinskom i na lokalnom nivou u Vojvodini. Prema podacima koje su tokom jucerašnjeg dana iznosile opštinske izborne komisije i pojedine stranke, i medu kandidatima koji su prošli u drugi krugu izbora za pokrajinske poslanike dominiraju predstavnici SRS-a i DS-a. Za preostalih 60 mandata u pokrajinskom parlamentu, koji ce se birati u drugom krugu vecinskog dela izbora radikali ce imati preko 30 kandidata, a demokarte više od 20, dok ce po nekoliko kandidata imati još SVM, SPS i PSS. B. D. S.

IZBORI ZA SKUPŠTINU I GRADONACELNIKA NOVOG SADA GRADSKA IZBORNA KOMISIJA

U Skupštini grada šest stranaka i koalicija

Maja Gojkovic osvojila 42,12 a Borislav Novakovic 32,82 odsto glasova, pa ce gradonacelnika odluciti drugi krug. - U gradskoj Skupštini ce sedeti 34 odbornika SRS, 24 DS, devet Koalicije „Zajedno za Vojvodinu”, pet odbornika DSS i po tri SPS i Pokreta snaga Srbije.
Prema podacima objavljenim na zvanicnom sajtu Gradske izborne komisije, na osnovu obradenih glasova iz sve 174 izborne jedinice u gradu, kandidatkinja SRS za gradonacelnika Maja Gojkovic osvojila je 42,12 odsto glasova. Na drugom mestu je kandidat DS Borislav Novakovic sa osvojenih 32,82 odsto glasova, a slede mr Branislav Pomoriški (8,09), prof. dr Đorde Bašic (5,02), dr Dejan Mikavica (3,77), mr Miodrag Isakov (3,40), Miloš Tomic (2,08), Branislav Švonja (0,86) i mr Zoran Stojanovic (0,60).
Predsednica Gradske izborne komisije Sonja Brkic rekla je da je nešto manje od 40 odsto Novosadana izašlo na izbore, a da ce prema njihovim glasovima u gradsku Skupštinu uci šest stranaka i koalicija.
Najviše mandata- 34 osvojili su kandidati Srpske radikalne stranke za koje je glasalo 35,07 odsto biraca. Demokratska stranka je osvojila 24 mandata (25,22 odsto glasova), Koalicija "Zajedno za Vojvodinu" 9 mandata (9,23 odsto), Demokratska stranka Srbije je osvojila 5,22 odsto glasova, što im omogucava pet mesta u Skupštini. Socijalisticka partija Srbije (3,43 odsto) i Pokret snaga Srbije (3,17 odsto) imace po tri odbornika u Skupštini grada.
Stranka G17 plus je, prema podacima GIK-a, na ovim izborima ostala bez odbornika u gradskoj Skupštini, jer nije prešla cenzus od tri odsto glasova osvojivši 2,99 odsto.
Po recima Sonje Brkic, izbori za gradonacelnika su pokazali zanimljivost kandidatura Branislava Švonje i Zorana Stojanovica koji su predali po više od deset hiljada potpisa podrške. Sonja Brkic je istakla da je na 174 obradena mesta Švonja ukupno dobio 894, a Stojanovic 628 glasova i dodala da to samo govori da je ipak bilo razloga za sumnju u te potpise.
- Na birackim mestima nije bilo incidenata. Prigovori su se odnosili na državne simbole, ali su to pre svega bili licni stavovi clanova birackog odbora o tome koji simboli treba da se nadu u izbornim jedinicama. Neki su smatrali da zastava Vojvodine ne može i ne sme da bude istaknuta, pa su je skidali. Bilo je nesporazuma i oko toga ko može da bude u proširenom sastavu birackog odbora. Predsednici birackih odbora su insistirali, što je i ispravno, da oni koji dodu na biracko mesto ispred politicke stranke imaju neki dokaz da su imenovani u odbor ili bar licnu kartu kako bi se videlo da je rec o osobi koja je po rešenju GIK proglašena za clana u proširenom sastavu. Neki to nisu ispoštovali, pa je u jutarnjim satima jedino oko toga bilo problema, što je ubrzo bilo rešeno - rekla je Brkic.

KAKO SU BIRACI GLASALI NA POJEDINIM BIRACKIM MESTIMA

Maja i Bora treceg nema

Poredak kandidata za gradonacelnika koji je objavila Gradska izborna komisija bio je manje-više isti na svim glasackim mestima kojih je u Novom Sadu bilo 174, iako se u nekim izbornim kutijama našao gotovo u dlaku isti broj glasova za prvoplasiranog i drugoplasiranog kandidata. Tako je na izbornom mestu broj 30 u Osnovnoj školi "Jožef Atila", kandidat Srpske radikalne stranke Maja Gojkovic dobila svega jedan glas više od kandidata Demokratske stranke Borislava Novakovica, a na izbornom mestu 117 MZ "Sava Kovacevic" mu "beži" za dva glasa. U Budisavi na izbornom mestu 106 "Našoj Maji " je pripalo 293 glasa, a drugoplasiranom Novakovicu 284 glasa.
U istim prostorijama OŠ "Ivo Andric", nalazilo se i izborno mesto broj 107, ali je po zapisniku izborne komisije na ovom mestu pobedu odneo Borislav Novakovic sa ubedljiva 423 glasa , dok je Maja Gojkovic imala 246 zaokruženih listica. Po izbornim rezultatima glasanja u Starim Ledincima na izbornom mestu 145 ubedljivih 77,4 odsto glasova (234) je pripalo kandidatu SRS za gradonacelnika, dok je kandidat DS osvojio svega 28 glasova (9,2 odsto). Branislav Pomoriški, kandidat "Zajedno za Vojvodinu" je cetvrtoplasirani i pridobio je naklonost osam glasaca.
U Kacu, na izbornom mestu broj 100, kandidat"Naša Maja" je osvojila 439 glasova, drugoplasirani Borislav Novakovic je imao svega 59 lista sa svojim zaokruženim imenom. Maja Gojkovic je ubedljivo pobedila i na izbornom mestu 19 u Adicama gde je osvojila 609 glasova, dok je drugoplasirani Borislav Novakovic imao svega 86 glasova. Na ovom izbornom mestu, Branislav Pomoriški je šestoplasirani sa svega 10 listica na kojima je zaokruženo njegovo ime. Više od 70 odsto biraca se za Maju Gojkovic kao buduceg gradonacelnika opredelilo i na Klisi i na Vidovdanskom naselju. Slican odnos glasova, ali ovaj put u korist Borislava Novakovica, zabeležen je i na dva izborna mesta u Kisacu, ali je na listama na ova dva izborna mesta drugoplasiran Branislav Pomoriški, dok je Maja Gojkovic sa 22 glasa cetvrtoplasirana.
Kandidati koji su osvojili najmanji broj glasova, kandidat Zajednice Srba Hrvatske i BiH Branislav Švonja i kandidat Nove Srbije Zoran Stojanovic na mnogim izbornim mestima su osvojili po jedan ili nijedan glas , a na izbornom msetu 155 u Osnovnoj školi "Sonja Marinkovic" imena ova dva kandidata nije niko od biraca zaokružio.

PETSTODINARKA ŽIVI PO PLANU, ZAMENICE DEO PARA

Srbija zaljubljena u keš

Narodna banka Srbije je u petak i zvanicno pustila u opticaj novcanicu od 500 dinara, a njenu pojavu, iako joj je trenutna vrednost oko 6,8 evra ili 8,3 dolara, pojedini gradani docekali su kao nagoveštaj ubrzanog štampanja novca i vesnika inflacije. Guverner NBS Radovan Jelašic, u cijem kabinetu stoji uramljena hiperinflatorna novcanica od 500.000.000.000 dinara, ispod koje piše “Radovane, pazi šta radiš“, tvrdi da su sva strahovanja bez osnova.
On objašnjava da ce NBS postupno iz upotrebe povuci deo apoena od 100 i 200 dinara, pa ce banknota od 500 dinara samo popuniti upražnjeni prostor, tako da se njenim štampanjem nece povecati ukupna novcana masa, vec samo obogatiti postojeca apoenska struktura i olakšati rukovanje gotovinom.
Tome u prilog govore i zvanicni podaci da je pocetkom septembra ukupna novcana masa od 105,4 milijarde bila za 600 miliona dinara manja nego krajem jula. U tom periodu depoziti su porasli, ali je kolicina gotovog novca u opticaju smanjena za dve milijarde, sa 42,05 na 40,2 milijarde dinara. Iako je na taj nacin udeo gotovine u novcanoj masi smanjen za 1,8 procenata, on je i dalje 38,1 odsto, mnogo viši nego u razvijenim zemljama, gde se gro prometa obavlja bezgotovinskim sredstvima placanja. Za eksperte, prevelika kolicina keša u opticaju istovremeno je i posledica i uzrok sive ekonomije, jer se placanjem u kešu lakše zamecu tragovi i izbegava porez.
Sama pojava petstodinarke bila je ranije planirana, ali je zbog ubrzane remonetizacije “preko reda” 20. septembra 2001. tadašnji guverner Mladan Dinkic pustio u opticaj novcanicu od 1.000 dinara, a 21. avgusta 2002. i banknotu od 5.000 dinara. Prošle godine, 24. marta i 2. jula, one su, posle usvajanja Ustavne povelje, ustupile mesto redizajniranim banknotama od 1.000 i 5.000 dinara, na kojima se kao emitent, umesto NBJ, pojavljuje NBS, a prošle jeseni odštampana je i hiljadarka sa potpisom Kori Udovicki. Tako su trenutno u upotrebi novcanice sa potpisima tri razlicita, sadašnjeg i dva bivša guvernera: Jelašica, Dinkica i Udovicki.
Do 31. maja 2001. u Srbiji nije bilo novcanice vrednije od 1,5 evra, jer je tek tada pocela da se koristi banknota od 200 dinara, vredna 3,3 evra. Prethodno su, 15. decembra 2000. pušteni u upotrebu apoeni od 20, 50 i 100 dinara, s tim što od lane i na stodinarci stoji žig NBS umesto NBJ. Paleta papirnog novca završava se novcanicom od 10 dinara, koja je svetlo dana ugledala 31. maja 2001. Uz papirni u upotrebi je i metalni novac od jedan, dva, pet, 10 i 20 dinara, cije su poslednje verzije pocele da se koriste 2. jula 2003, kao i novcic od 50 para, koji je u upotrebi od 15. decembra 2000.
Sadašnji dinar poceo je da se koristi 24. januara 1994, posle monetarnog sloma, kada je obavljena zamena starih, hiperinflatornih (najvece novcanice u upotrebi u to vreme bile su od pet, 50 i 500 milijardi dinara) za nove dinare, cijim se tvorcem smatra “super-deka” Dragoslav Avramovic. U to vreme jedna nemacka marka mogla se kupiti za jedan dinar, a sada je za jednu marku, ili pola evra potrebno je 37 dinara.
U jeku hiperinflacije svi dinari u opticaju nisu vredeli više od 30-40 miliona maraka, ili najviše 20 miliona evra, dok je sada novcana masa povecana 70 puta i odgovara sumi od preko 1,4 milijarde evra. Uprkos tome srpska privreda je podmonetizovana, jer je ukupna novcana masa samo 15 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je u drugim zemljama taj odnos daleko veci. Problem je, medutim, što bi u Srbiji dalje povecanje dinarske novcane mase izazvalo inflaciju i povecalo pritiske na kurs dinara, iako su devizne rezerve od oko 3,5 milijarde dolara dva puta vece od kolicine svih dinara u opticaju. To je i razlog što je NBS primorana da stalno zateže monetarne dizgine, iako bi po svim ekonomskim parametrima mogla da ih olabavi.

RADIKALI BEZ VECINE U SKUPŠTINI VOJVODINE
Srpska radikalna stranka nece imati natpolovicnu vecinu u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Visoki funkcioner SRS Milorad Mircic rekao je da ce radikali u Skupštini Vojvodine na kraju imati oko 40 poslanika (od 120 koliko se bira u pokrajinski parlament). On je naveo da ce se u drugom krugu pokrajinskih izbora, koji se održava po vecinskom sistemu, kandidati te stranke nadmetati sa kandidatima DS ili SVM. (Beta/021)

RADIKALI U MANJOJ PREDNOSTI NA POKRAJINSKIM IZBORIMA
Prema podacima Pokrajinske izborne komisije, najviše mandata u Skupštini Vojvodine po proporcionalnom sistemu osvojile su SRS i DS. Srpska radikalna stranka trebalo bi da ima 19 mesta u vojvodjanskom parlamentu, a Demokratska stranka 14, saopštila je u ponedeljak uvece Pokrajinska izborna komisija na osnovu 84 odsto obradjenog materijala. Prema još nepotpunim rezultatima, za SRS je glasalo 29 odsto biraca, a za DS 22 odsto. Savez vojvodjanskih Madjara i koalicija "Zajedno za Vojvodinu" osvojili su po šest mandata (9,43, odnosno 9,8 odsto glasova). Demokratska stranka Srbije osvojila je 7 odsto glasova, odnosno cetiri mandata, koliko imaju i Pokret snaga Srbije, koji je osvojio 7,16 odsto glasova i Socijalisticka partija Srbije za koju je glasalo 6,5 odsto biraca. G17 Plus, za koju je glasalo 5,24 odsto biraca, trebalo bi da ima tri mandata u pokrajinskom parlamentu. Konacni rezultati najavljeni su za utorak u podne. Ostalih 60 poslanika bice poznati za dve nedelje. Mada je prva informacija glasila da je radikalski kandidat Igor Mirovic u Novom Sadu postao pokrajinski poslanik vec u prvom krugu ispostavilo se da mu je ipak falilo još malo glasova da predje 50 odsto. (021)

ZDRAVSTVENA INSPEKCIJA NA DELU
Protiv privatnih ordinacija, kojih u Srbiji ima oko 3.000, inspekcija Ministarstva zdravlja Srbije ove godine je podnela 124 rešenja o otklanjanju raznih vrsta nedostataka i 76 rešenja o zabrani rada. Najviše grešaka nadeno je u stomatološkim i lekarskim ordinacijama. Na terenu zdravstveni inspektori cesto nailaze i na zdravstvene ustanove koje su registrovane za odredenu zdravstvenu problematiku, ali one pružaju usluge iz više oblasti medicine. Kazne za nedostatke su od 1.000 do 5.000 dinara, a za pravna lica 10.000 dinara. (Blic)