EVROPSKI PARLAMENT

Ocuvati vojvodansku multietnicnost

Evropski parlament je juce usvojio rezoluciju o Vojvodini u kojoj se istice da ce stepen i dinamika približavanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji u znatnoj meri zavisiti i od poštovanja i zaštite prava nacionalnih manjina u državnoj zajednici. To je, prakticno, i jedini konkretni zakljucak u rezoluciji u kojoj nema ni pretnji niti bilo kakvih drugih nagoveštaja o mogucnosti preduzimanja mera prema Srbiji i Crnoj Gori u svetlu nedavnih incidenata u Vojvodini koji su u Madjarskoj okvalifikovani kao etnicki motivisani incidenti protiv madarske nacionalne manjine.
Mnogo je interesantnija bila rasprava uoci usvajanja rezolucije o Vojvodini jer su se cula i oprecna mišljenja, ali ne i teške kvalifikacije.
Madarski poslanici su upozorili da su poslednji incidenti u Vojvodini bili posebno usmereni prema mladim Madjarima od kojih se ocekuje da budu nosioci dobrih odnosa i da i zbog toga treba uciniti sve da se sprece etnicki incidenti.

Madl sa Kucerom Predsednik Madjarske Ferenc Madl razgovarao je juce u Subotici sa gradonacelnikom Subotice Gezom Kucerom i celnicima opština sa severa Backe i Banata i posetio gimnaziju “Deže Kostolanji”. Madl, je juce boravkom u Subotici završio trodnevnu zvanicnu posetu Srbiji i Crnoj Gori, posetio je konzulat Madarske u Subotici, gde je razgovarao sa novinarima medija koji izveštavaju na madarskom jeziku. Posle razgovora u subotickoj Gradskoj kuci, kojima nisu prisustvovali predstavnici opštine Kanjiža, Madl je posetio filološku gimnaziju “Deže Kostolanji”, jednu od dve madarske gimnazije za talentovanu decu otvorenu uz finansijsku pomoc Madarske.

POCELA IZBORNA TIŠINA PRED POKRAJINSKE I LOKALNE IZBORE

Hiljadu kandidata merka Banovinu

Sinoc u ponoc pocela je izborna tišina pred pokrajinske i lokalne izbore koji se održavaju 19. septembra. Izborna cutnja trajace do zatvaranja birališta u nedelju u 20 casova, a u tom periodu zabranjena je izborna propaganda putem medija i održavanje javnih skupova, kao i objavljivanje procena rezultata izbora.
Na ovim, inace cetvrtim pokrajinskim izborima od uvodenja višestranacja pravo glasa imace 1.659.177 gradana Vojvodine koji ce moci da glasaju na 1.666 birackih mesta u Pokrajini, a izbori ce se održati po novousvojenom kombinovanom izbornom sistemu. Polovina od ukupno 120 poslanika Skupštine Vojvodine birace se po proporcionalnom modelu u kojem ce Vojvodina biti jedna izborna jedinica, a druga polovina po dvokružnom vecinskom modelu sa dva kandidata u drugom krugu u kojem ce Vojvodina biti podeljena u 60 izbornih jedinica.
U izbornoj trci za 120 poslanickih mandata ucestvovace 600 kandidata sa deset izbornih lista i 471 kandidat po vecinskom sistemu.
Po proporcionalnom modelu za mandate ce se boriti osam stranaka i dve koalicije, cije liste ce na glasackom listicu biti rasporedene po sledecem redosledu: "Demokratska stranka – Boris Tadic", "Savez vojvodanskih Madara – Jožef Kasa", "Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolic", "Zajedno za Vojvodinu – Nenad Canak" (Vojvodanska unija-Vojvodina moj dom, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratska Vojvodina, Unija socijalista Vojvodine, Vojvodanski pokret, Gradanski Savez Srbije i Socijaldemokratska unija), "G17 plus-Miroljub Labus", "Socijalisticka partija Srbije", "Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica", "Ciste ruke" Vojvodine – SPO, Reformisti Vojvodine, OPOR – Miodrag Mile Isakov – Vuk Draškovic", "Politicki pokret Snaga Srbije - Bogoljub Karic" i "Nova Srbija – Velimir Ilic".
Lista SVM-a jedina ima status manjinske liste na pokrajinskim izborima, te za nju nece važiti izborni prag od pet odsto kao za ostale stranke, vec prirodni prag, koji u zavisnosti od odziva biraca može iznostiti izmedu 12 i 16 hiljada glasova za jedan mandat.
U 39 od ukupno 45 vojvodanskih opština bira se po jedan kandidat po vecinskom modelu, dok su vece opštine podeljene na više izbornih jedinica. Tako Novi Sad daje sedam poslanika u vojvodansku Skupštinu, Subotica cetiri, Zrenjanin i Pancevo po tri, a Kikinda i Sombor po dva poslanika. Kandidat koji osvoji više od polovine glasova biraca izašlih na izbore bice izabran u prvom krugu, a ukoliko niko od kandidata ne dobije natpolovicnu vecinu, dvoje kandidata koji osvoje najviše glasova u prvom krugu prolaze u drugi krug izbora koji se održava za dve nedelje, odnosno 3. oktobra.
Pokrajinska izborna komisija je za pracenje izbora za poslanike Skupštine Vojvodine ovlastila Posmatracku misiju Evropske unije i Beogradsku kancelariju Saveta Evrope.
Istovremeno s pokrajinskim, u nedelju se održavaju i lokalni izbori u oko 150 opština Srbije, na kojima ce gradani birati odbornike i predsednike opština, odnosno gradonacelnike. Na raznim izbornim listama koje su se kandidovale na ovim izborima ima ukupno oko 60.000 kandidata.
Lokalni izbori održavaju se po proporcionalnom sistemu, sa cenzusom od tri odsto, a gradonacelnici i predsednici opština biraju se po vecinskom dvokružnom modelu.
Pokrajinski poslanici, kao i odbornici, predsednici opština i gradonacelnici biraju se na period od cetiri godine.
Prethodni pokrajinski i lokalni izbori održani su 24. septembra 2000. Pokrajinski su održani po dvokružnom vecinskom izbornom modelu sa tri kandidata u drugom krugu, a lokalni po vecinskom jednokružnom modelu, a predsednici opština i gradonacelnici nisu birani direktno na izborima. B. D. S.

GOVOR STATISTIKE: BOGATA VOJVODINA ŽIVI SAMO U BAJCI

Cudna seca fiskalnog kolaca

Prekjuce objavljeni podaci Republickog zavoda za statistiku (RZS) - rezultat složenog anketiranja 4.400 domacinstava - u mnogome su narušili sliku o Vojvodini kao najbogatijem i najrazvijenijem delu Srbije. Statistika je pokazala da je uvreženo mišljenje o visokim primanjima u Pokrajini, u suštini - iluzija. Anketa je pokazala da su prosecna primanja u Sremu, Banatu i Backoj za 548 dinara niža od republickog proseka, a da se za Beogradom kaska za neverovatnih 5.500 dinara. Kako statistika cesto zna da podupre krivu sliku, prosecni raspoloživi prihod srpskog domacinstva u prošloj godini od 21.912 dinara, nije veci od budžeta vojvodanske porodice zbog toga što u Šumadiji cvetaju ruže, vec zato što Beograd, sa prosekom koji se krece negde oko 27.000 dinara, cini kicmu ove statisticke obmane. Racionalniji zakljucak mogao bi da bude da su životni uslovi u Centralnoj Srbiji nepovoljniji od izvedenog proseka, a da Vojvodina sa sve vece distance gleda u leda metropoli. Zašto je to tako? Ma koliko apsurdno izgledalo, ovaj statisticki koloplet može se objasniti samo novim statistickim pokazateljima. Najvažniji ekonomski indikator - onaj o kretanju industrijske proizvodnje - vec mesecima ne daje povoljnu sliku o stanju vojvodanske privrede. Naime, industrijski indeksi su, iz meseca u mesec, niži od onih koji su registrovani u ukupnoj srpskoj privredi. U junu ove godine industrijska proizvodnja u Srbiji bila je, u odnosu na prethodni mesec, veca za 8,8 odsto, dok je u Vojvodini taj rast bio samo 6,6 procenata. Tokom jula u Srbiji je održan odredeni proizvodni zamah, jer je ostvaren rast od 3 odsto, ali je taj mesec u Vojvodini zakljucen sa padom proizvodnje od 2,4 procenata. Posmatrajuci prvih sedam meseci ove godine, lako se može uociti da, naspram rasta industrijske proizvodnje u Srbiji od 2,9 procenata, stoji proizvodni zastoj u Pokrajini od 0,9 odsto.

Procvat sirotinjske tražnje Suptilnija analiza podataka do kojih su došli istraživaci RZS pokazuje splet tranzionih trauma sa kojima se suocavaju gradani Srbije. Skoro polovinu svojih prihoda (47,7 odsto) prosecna srpska porodica troši na hranu i pice. Ako se tome doda da 15 procenata ukupnih primanja odlazi na stan, vodu, struju, gas i druge energente, onda je jasno da je za ono, što se ekonomskim žargonom naziva “kvalitet života”, nije ostalo previše prostora. Mada su zanimljivi, podaci o potrošnji piva, vina ili duvana u razlicitim delovima republike, su ipak periferni. U teškim vremenima, po pravilu, cveta tzv. sirotinjska tražnja. Ne biti gladan i što lakše zaboraviti tmurnu svakodnevicu.

OD DANAS DO NEDELJE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Hepening u cast grožda i vina

Kulturno-turisticka manifestacija “Karlovacka berba grožda 2004” pocinje danas u Sremskim Karlovcima i trajace do nedelje 19. septembra. Hepening u cast groždu i vinu, popularni groždebal, predstavice 30 domacih vinograda koji ce prezentirati svoje proizvode, muzicke programe izvodaca razlicitih žanrova, programe za decu i kazivanja književnika. Sve ustanove od kulturnog znacaja kao što su karlovacka Bogoslovija, Saborna crkva i Muzej Sremskih Karlovaca bice otvorene za posetioce tokom trajanja manifestacije. Uz veselu atmosferu, posebno ce uživati ljubitelji dobre kapljice koji ce moci da degustiraju originalna vina spravljena od grožda iz karlovackih vinograda.
Današnji program pocinje u 17 casova otvaranjem izložbe “Grožde i vino iz Sremskih Karlovaca” u Muzeju Sremski Krlovci. U 18 casova u centru Karlovaca je svecano otvaranje manifestacije dolaskom beraca grožda i fijakera. Pozdravnu rec gostima uputice predsednik Udruženja vinara Sremskih Karlovaca Predrag Bajilo, nakon cega sledi kazivanje glumca Aleksandra Matica i dodela priznanja najboljim vinogradarima, vinarima, vocarima i podrumarima iz Sremskih Karlovaca. Domaci orkestar “Stari drugari” nastupa od 19 casova, a od 20.30 “Old timers band” iz Novog Sada. Grupa “Apsolutno romanticno” predstavice se publici od 21.30, a današnji program se završava rok zvucima benda “Love hunters” koji nastupa od 23 casa.
Organizatori su se pobrinuli da i sutra i u nedelju obezbede celodnevni bogat kulturno-umetnicko-zabavni program.
Ovogodišnju “Karlovacku berbu” organizovala je Skupština opštine Sremski Karlovci, a generalni sponzor manifestacije je Novosadska banka. Na jucerašnjoj konferenciji za novinare, ugovor o sponzorstvu su potpisali generalni direktor Novosadske banke dr Vladimir Medan i predsednik IO Skupštine opštine Sremski Karlovci i predsednik Organizacionog odbora manifestacije Bogdan Savic.

CETVRTI NOVOSADSKI DAN EVROPSKE BAŠTINE
U okviru obeležavanja manifestacije "Dani evropske baštine", Muzej Grada danas organizuje strucno vodenje kroz postavke i obilazak arheoloških lokaliteta. Kako je za Radio 021 izjavio Siniša Jokic iz Muzeja Grada, okupljanje je zakazano za 16 casova ispred muzeja na Petrovaradinskoj tvrdavi, a program obuhvata nekoliko strucnih vodenja. Obilazice se arheološki lokaliteti, a sastavni deo programa su i izložbe "Petrovaradin u prošlosti", "Gradanski život Novog Sada", izložba primenjene umetnosti, kao i obilazak podzemnih vojnih galerija. Jokic kaže da je program obeležavanja kulturne manifestacije, dobrim delom prilagoden i osobama sa posebnim potrebama. "Dani evropske baštine" u petak se obeležavaju i izložbom fotografija "Petrovaradin - grad na vodi", kao i promocijom turisticke mape Podgrada. Otvaranje izložbe i pocetak promocije, zakazani su za 19 casova u kafeu "Dablin", u Štrosmajerovoj ulici u Petrovaradinu. Treba napomenuti da su svi programi u okviru najmasovnije evropske kulturne manifestacije besplatni. (021)

URUCENJE NAGRADA SREMSKIH KARLOVACA
Povodom Dana Sremskih Karlovaca, u cetvrtak ce na svecanoj sednici Skupštine opštine biti urucene nagrade ovogodišnjim dobitnicima najviših opštinskih priznanja, predsednici Društva za negovanje tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca Jasni Maširevic-Atanackovic i Bogosloviji. Dirigent hora Eparhije sremske "Sveti Nikolaj" Georgije Maksimovic bice proglašen za pocasnog gradanina Sremskih Karlovaca. (021)

MINISTARKA PROSVETE SRBIJE PODNELA OSTAVKU
Ministarka prosvete Srbije Ljiljana Colic podnela je ostavku koju je premijer Srbije Vojislav Koštunica prihvatio. Na sednici Vlade Srbije, na kojoj je ocekivana odluka Koštunice o tome da li ce od ministra za prosvetu zatražiti ostavku, Ljiljana Colic ga je obavestila o dosadašnjim rezultatima Ministarstva i problemima s kojima se suocava. Neki od tih problema poceli su da se odražavaju i na ukupan rad Vlade, pa je zbog toga Ljiljana Colic odlucila da se povuce. Koštunica je prihvatio ostavku i zahvalio joj se na dosadašnjem radu. Bivši ministar prosvete Gašo Kneževic prokomentarisao je da je ostavka dobra stvar, ali samo pod uslovom da garantuje promenu politike DSS-a u odnosu na obrazovanje. Prema njegovim recima, ukoliko se radi samo o personalnoj promeni to je dobra stvar samo za ministarku, jer problem DSS-a je anahroni pogled na obrazovanje i jedan klerikalizam koji je primetan u obrazovnoj olitici ove zemlje. Pitanje je koga ce sada predložiti za naslednika, oni imaju ljude koji bi to mogli da rade na relativno savremen nacin, kaže Kneževic. Inace, smenu Coliceve ranije je zatražio i kandidat DSS-a za gradonacelnika Beograda Zoran Drakulic, sa obrazloženjem da je svojim potezima doprinela slabljenju rejtinga DSS-u vreme lokalnih izbora. Smenu ministarke zahtevao je i Reformski obrazovni krug, kao i Forum beogradskih osnovnih škola. Predsednica Foruma Radmila Dodic kaže za 021 kaže da oni traže i povlacenje svih dosadašnjih štetnih odluka, kao i smenu njenih najbližih saradnika, koji su podržali gafove koji preskupo koštaju prosvetu. "Nadamo se da ce za ministra biti postavljen neko ko ce dužnost obavljati odgovorno i strucno, ko nece blamirati profesiju, i nece biti sluga dnevne politike". Dodiceva dodaje da ce, bez obzira na ostavku, Forum beogradskih osnovnih škola podneti krivicnu prijavu protiv ministartva prosvete i tužbu za eventualno obeštecenje svih onih koji su ostali bez posla. (021)