|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 13. 09. 2004.
|
|
|
DR JOVAN KOMŠIC OBJAŠNJAVA MLAKU KAMPANJU ZA POKRAJINSKE IZBORE
Kako je izduvala vojvodanska autonomija
Profesor Novosadskog univerziteta i saradnik Instituta društvenih nauka Jovan Komšic ocenio je u izjavi našem listu da je kljucni razlog izostanka energicnije kampanje za pokrajinske izbore u tome što se na vojvodanskoj politickoj sceni dešavaju stranacka pregrupisavanja, ali i to što mnogi politicki akteri te izbore doživljavaju samo kao priliku za pozicioniranje pred naredne republicke izbore. U tim okolnostima, kako je primetio, niko ne želi da se zamera potencijalnim partnerima, ili pak biracima. Naš sagovornik, medutim, ukazuje na to da je zbog takve predizborne atmosfere najveci gubitnik ideja autonomije Vojvodine.
– Ideja autonomije, koja je donedavno bila jedna od kljucnih tema za Novi Sad i Vojvodinu, ali i za politicku scenu Srbije, sad je u drugom planu. Uz to, stari partneri vojvodanskih koalicija medusobno se konfrontiraju i ostavljaju utisak ekipe koja se više ne može sastaviti, a što je ostavilo vrlo negativne utiske na pristalice tih partija – kaže Komšic.
Obazrivi i autonomaši
Ideji autonomije Vojvodine u aktuelnoj kampanji za pokrajinske izbore obazrivo pristupaju apsolutno svi politicki akteri, kaže Komšic navodeci da na to upucuje i cinjenica da niko od ucesnika na pokrajinskim izborima u kampanji ne definiše konkretnije poteze za realizaciju te ideje.
– To ne radi ni Demokratska stranka, koja samo porucuje da je za evropsku Vojvodinu, ali dalje od te nacelne ideje ne nudi ništa u smislu njene operacionalizacije. To ne cini ni Savez vojvodanskih Madara, ali ni blok autonomistickih stranaka na celu s LSV-om, jer takode ne nude dobro osmišljene i politicki uverljive ideje o autonomiji, koje bi mogle biti platforma za definisanje položaja Vojvodine u novom ustavu Srbije – ukazao je Komšic.
Kad je rec o autonomistickom bloku, izostanak energicnije kampanje on objašnjava nepovoljnom pozicijom LSV-a u ovom trenutku, a zbog propuštenih šansi da u prethodnom mandatu dosledno realizuje programsku platformu, koja je, po njegovim recima, “nesporno bila superiorna od 1996. godine i 2000. godine, s porukama ’tacku na pljacku’ i ’puna autonomija Vojvodine’”.
– S mnogo teškoca u prethodne cetiri godine oni su uspeli da obezbede iskorak u pogledu vracanja dela ingerencija kroz takozvani omnibus-zakon. Medutim, u najbitnijem trenutku praktikovanja vlasti i komunikaciji s gradanima pokazalo se da to vladanje nije otišlo mnogo dalje u odnosu na praksu prethodnog režima – ocenjuje Komšic.
Radikali cekaju rasplet
Novi saziv Skupštine prikazace polarizovanu Vojvodinu
– Predstojeci pokrajinski izbori svakako ce rezultirati takvim sazivom Skupštine Vojvodine koji ce pokazati rascepe u svesti gradana Pokrajine. Zato ce politicka pozornica Vojvodine u naredne cetiri godine biti najsenzibilniji pokazatelj kljucnih kontroverzi Srbije izmedu starog i novog i izmedu Evroazije i srednjeg veka, s jedne, i 21. veka i Evrope, s druge strane – ocenio je Komšic.
On je upozorio i na to da bi sva pitanja autonomne Vojvodine u narednom periodu mogla biti svedena na medunacionalne odnose, ukoliko se ne nade modus da se o Vojvodini razmišlja kao o multietnickoj i autononomnoj, odnosno o Vojvodini koja ima snage i demokratske kapacitete da i najdelikatnije probleme razrešava na demokratski nacin.
– Svodenje autonomije na pitanje medunacionalnih odnosa u velikoj meri bi moglo ugroziti ideju autonomije, a time i samu mogucnost demokratskog nacina rešavanja problema koji se mogu pojaviti u tom pogledu. A u tom slucaju nam se mogu dešavati vec videni scenariji etnickih pregrupisavanja – zakljucio je Komšic.
|
On kaže i da je potpuno nedefinisan i odnos niza drugih stranaka prema autonomiji, medu kojima je pomenuo Novu Srbiju i Snagu Srbije, kao nove aktere na vojvodanskoj politickoj pozornici, navodeci da se njihovi predizborni nastupi svode na “forsiranje socijalno-demagoškog modela udvaranja biracima”.
S druge strane, kako je naveo, jedino su radikali u ovoj kampanji ucinili “minimalan pomak u recikliranju stare palatforme, jer više ne insistiraju na negaciji autonomne Vojvodine, niti pokazuju gadljivost prema mandatima u pokrajinskom parlamentu”. Cak, kako je dodao, nagoveštavaju saradnju na izradi novog ustava Srbije, koji bi trebalo da prihvati evropske standarde decentralizacije i autonomije. Po njegovim recima, to ne znaci da su radikali odustali od stare platforme, vec da “samo cekaju rasplet na ukupnoj politickoj sceni Srbije i da trenutno procenjuju da im nije najbitniji resurs negacija autonomne Vojvodine”.
Komšic je ocenio da takva predizborna atmosfera ne ukazuje samo na to da je ideja autonomije u drugom planu nego i na “tužnu cinjenicu da politicka scena Srbije ne shvata da je decentralizacija vlasti elementarna pretpostavka za demokratizaciju Srbije”.
Pitanje autonomije ipak ce se nametnuti samo po sebi posle pokrajinskih izbora, a zbog najavljenih ustavnih promena tvrdi Komšic navodeci da ce se tako vrlo brzo pokazati kako ce se nova vlast odnositi prema njemu.
– Može se u kampanji neko verbalno zalagati za autonomiju, ili nacelno ne osporavati tu ideju, ili pak ne pokazivati jasan odnos prema njoj, ali ce novi skupštinski saziv kad otpocnu razgovori o novom ustavu morati da se izjasni da li je samo za “fasadnu” autonomiju, ili za stvarne ingerencije Pokrajine – kaže Komšic.
|
|
|
POKRAJINSKI IZBORI SA JEDNOM LISTOM MANJINA
Novosadski sud odbio žalbu DZVM
Na izborima za pokrajinske poslanike, njih 60, koji ce se 19. septembra birati po proprocionalnom sistemu, definitivno ce ucestvovati 10 izbornih lista. Naime, u Pokrajinsku izbornu komisiju juce ujutro, potvrdeno je “Dnevniku” u PIK-u, stigla je presuda Opštinskog suda u Novom Sadu kojom se odbija žalba predsednika Demokratske zajednice vojvodanskih Madara, Šandora Pala na odluku PIK-a o neprihvatanju izborne liste te stranke. Na taj nacin, receno nam je, više ne postoji mogucnost da se DZVM ukljuci u trku za poslanike u Skupštini Vojvodine.
Deset kandidata na jedno mesto
Devetnaestog septembra na izborima po proporcionalnom sistemu ucestvovace, rekosmo, 10 izbornih lista, od kojih lista “Savez vojvodanskih Madara - Jožef Kasa” jedina nastupa kao stranka nacionalne manjine. To znaci da ce, za razliku od nje, sve ostale liste morati da osvoje najmanje 5 odsto glasova kako bi kvalifikovali za deobu mandata u Skupštini Vojvodine. Inace, za 60 mesta u Skupštini Vojvodine tuci ce se ukupno 600 kandidata, odnosno 10 na jedno mesto, buduci da se na svakoj od 10 potvrdenih lista nalazi maksimalan broj kandidata.
Na glasackom listicu podnosioci lista bice navedeni ovim redosledom: 1. “Demokratska stranka-Boris Tadic”, 2. “Savez vojvodanskih Madara-Jožef Kasa”, 3. “Srpska radikalna stranka-Tomislav Nikolic”, 4. “Zajedno za Vojvodinu-Nenad Canak”, 5. “G17 plus-Miroljub Labus”, 6. Socijalisticka partija Srbije, 7. “Demokratska stranka Srbije-Vojislav Koštunica”, 8. “Ciste ruke Vojvodine - SPO, Reformisti Vojvodine, OPOR - Miodrag Mile Isakov-Vuk Draškovic”, 9. “Politicki pokret Snaga Srbije-Bogoljub Karic” i 10. “Nova Srbija-Velimir Ilic
|
Kako nam je obrazloženo, novosadski sud utvrdio je, izmedu ostalog, da DZVM, kao stranka sa statusom predstavnika nacionalne manjine, nije dostavila validnih 3000 potpisa biraca koji podržavaju izbornu listu stranke nacionalne manjine, vec oko 1000 potpisa manje, od kojih jedan broj nije bio overen prema uputstvu koje je propisala Pokrajinska izborna komisija.
Lider DZVM, podsetimo, osporio je pravo PIK-a da traži sudsku overu potpisa biraca koji podržavaju izbornu listu pozivajuci se pri tom na Odluku o izboru pokrajinskih poslanika u kojoj takva nadležnost Komisije nije precizirana. Prilikom prošlonedeljnog susreta sa novinarima, predsednik PIK-a Slobodan Nadrljanski objasnio je da je u pomenutoj odluci navedeno da je PIK taj koji propisuje nacin provere autenticnosti potpisa podrške biraca nekoj izbornoj listi. Clanovi GIK-a, još je receno tada novinarima, jednoglasno su doneli odluku da se potpisi podrške moraju sudski overavati - a od slucaja novosadskog PIK-a nije im trebala bolja potvrda za to - a pravno utemeljenje za takvu odluku pronadeno je u Zakonu o izboru narodnih poslanika, koji jasno propisuje upravo sudsku overu potpisa.
U PIK-u nam je takode potvrdeno i da su zakljucene sve liste kandidata koji ce se 19. septembra, i po potrebi dve nedelje kasnije, u 60 izbornih jedinica boriti za isto toliko mandata u Skupštini Vojvodine, ali po vecinskom izbornom sistemu. Medutim, iz doista teško razumljivih razloga, u PIK juce nisu bili u mogucnosti da nam saopšte konacan broj kandidata. Predsednik PIK-a rekao je u cetvrtak novinarima da je do tog dana obradeno ukupno 20 lista sa 151 kandidatom i da je za obradu ostalo još 40 izbornih jedinica i isto toliko kandidata. Od ranije je poznato da ce se za sedam mandata, sa koliko ce poslanika Novi Sad biti reprezentovan u novom sazivu Pokrajinske skupštine, boriti cak 50 kandidata. D. Ko.
|
|
|
ZBOG DARVINA
Biolozi traže ostavku LJiljane Colic
Zaposleni u Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stankovic”, traže ostavku ministarke prosvete LJiljane Colic, zbog Darvina.
Peticiju je premijeru Vojislavu Koštunici i ministru za nauku Aleksandru Popovicu, uputilo 67 zaposlenih.Oni traže hitnu smenu ministarke prosvete LJiljane Colic, zbog pokušaja izbacivanja Darvinove teorije evolucije iz programa za osmi razred osnovne škole, piše jucerašnji “Glas javnosti”.
- Biolozi smatraju da je ministarkin gest nedopustiv, jer svoja verska ubedenja stavlja u istu ravan sa naukom. Sa njom ne žele ni da polemišu jer su polemike te vrste, kažu, okoncane još pre 100 godina. “Zato, u odbranu nauke i naše dece, zahtevamo hitnu smenu ministarke”, stoji u peticiji koju su potpisali biolozi. Strucna javnost je zdušno za ostavku, a za smenu lobiraju i koalicioni partneri u aktuelnoj vladi. Cak i u DSS-u smatraju da se pokazalo da Colic “nije pravi izbor”. Upuceni tvrde da ce se epilog “slucaja Darvin” saznati cim se premijer vrati iz Brisela, mada ima i analiticara koji veruju da ce se sve odložiti do završetka lokalnih izbora. (B92)
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 13. 09. 2004.
|
|
|
|
SESTRU I BRATA ŽELIM
U Skupštini Vojvodine predstavljena je slikovnica "Sestru i brata želim", koju je priredio Pokrajinski sekretarijat za demografiju i brigu o porodici. Kako je navela nadležna ministarka Novka Mojic, slikovnica je namenjena deci najstarijeg predškolskog uzrasta, sa ciljem da se roditelji i vaspitaci podstaknu na rešavanje problema nataliteta.
Publikacija je štampana u preko 22.000 primeraka, medjutim zbog nedostatka sredstava uradjena je samo na srpskom jeziku. Takodje je predvidjeno da mali Vojvodjani crtaju na temu "Sestru i brata želim", a najbolji radovi bice izloženi u holu Izvršnog veca. Pedagog u predškolskoj ustanovi "Boško Buha" u Indjiji Milica Gagic pozdravlja akciju pokrajinskog sekretarijata, medjutim ona smatra da slikovnicu treba deliti cetvorogodišnjacima, pošto je za sedmogdišnjake uglavnoom vec kasno, jer su oni u tom uzrastu vec formirani kao jedinci i egocentrici.
Slikovnica "Sestru i brata želim" podeljena je direktorima vojvodjanskih predškolskih ustanova, ali se sastanku nije odazvao nijedan predsednik opštine, niti politicari kojima su pozivi uruceni. Možda treba još jednom napomenuti da prirodni prirašaj na teritoriji Pokrajine vec duži niz godina beleži negativnu stopu, sa tendencijom daljeg opadanja. (021)
NOVINE U KRIVICNOM ZAKONU
Novi Nacrt krivicnog zakona Srbije uvodi u sudsku praksu novo krivicno delo po osnovu komandne odgovornosti. Vršilac dužnosti predsednika Krivicnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije Novica Pekovic smatra da nesprecavanje ratnog zlocina nije ratni zlocin, ali napominje da doktrina komandne odgovornosti, s pravom, u poslednje vreme kod nas i u regionu izaziva veliko ineteresovanje. Ukoliko Nacrtom Novog krivicnog zakona komandna odgovornost postane krivicno delo, ono ce važiti retroaktivno.
Prenoseci svoja iskustva sa Kosova, bivši medunarodni tužilac u Prištini Filip Alkok kaže da se komandnoj odgovornosti pribegava onda kada ne možete da utvrdite direktnu odgovornost. (B92)
PRVI NA SVETU PROCITALI DARVINA
Prvi prevod u svetu dela Carsla Darvina "Poreklo vrsta" objavljeno je u Srbiji 1878. godine. Darvinovo delo prevela su braca Radovanovic pod naslovom "Nastanak fela". U znak zahvalnosti, Darvin je autorima poslao pismo u kojima im se zahvalio i izmedu ostalog napisao da je pocastvovan što je prvi prevod njegove knjige objavljen u Srbiji. Darvin je tada zamolio i da mu se pošalje prvi primerak izdanja na srpskom jeziku.
Prvi prevod Darvina danas se cuva u biblioteci Prirodnjackog muzeja u Beogradu, a na prvoj stranici odštampano je Darvinovo pismo. Ovaj podatak objavio je naš jedini magazin za popularizaciju nauke Planeta u svom šestom broju posvecenom upravo temi evolucije, a koji je objavljen u martu ove godine. (Glas javnosti)
|
|