INTERVJU CEDOMIR JOVANOVIC, BIVŠI POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE

Srbiju ne treba plašiti radikalima

Na veliko razocarenje Udbe, necu dopustiti da oni nakon Saveza komunista, SPS-a i DSS-a, sad parazitiraju na politici Demokratske stranke u kojoj više nece biti ljudi koji se tome suprotstavljaju. Bicu clan DS-a, to je moje opredeljenje, i nikad nisam razmišljao o odlasku iz stranke. Ja sam demokrata, a to što sam bio u manjini na izbornoj skupštini DS-a, meni nije dokaz da nisam bio u pravu. Zato cekam naredno glasanje na kojem ce se mnogo jasnije videti koliko je ko ispravno postupao kad je definisao sopstvene politicke pozicije i povlacio odredene poteze, izjavio je za “Dnevnik” Cedomir Jovanovic, bivši potpredsednik Vlade Srbije koji danas vodi nevladinu organizaciju “Centar za modernu politiku”. On je time demantovao spekulacije da razmišlja o formiranju nove stranke koja bi okupila i neke bivše partnere iz DOS-a koji su posle decembarskih izbora ostali van vlasti.
l Šta je Srbija dobila od kohabitacije vlasti?
Mislim da naše društvo samo sebi treba da postavi dublje pitanje od toga šta je Srbija dobila od trenutne kohabiticije vlasti. Treba najpre da odgovori na pitanje šta se dobilo distanciranjem od onog puta kojim se kretala prethodne tri godine i šta je dobila napuštanjem koncepta tranzicije i reformi na kojem smo mi insistirali. Mislim da je odgovor danas svima jasan i da se, protiv volje mnogih, on sam po sebi namece, a on glasi da Srbija, ne samo da ništa nije dobila, nego je i jako mnogo izgubila. Kad je rec o trenutnim odnosima izmedu predsednika Srbije Borisa Tadica i premijera Vojislava Koštunice, nije sporno da ja imam drugacije politicke stavove od Borisa, ali želim da on uspe i mislim da mu treba pružiti šansu. Ta šansa jeste velika i ljudi koji su mu puno dali s pravom puno od njega ocekuju, ali ne samo od njega, jer kad kažem Boris mislim i na samu Demokratsku stranku.
lIzgleda da se i sama DS distancira od politike koja je vodena u prethoden tri godine?
Jasno je da novo rukovodstvo DS-a traži neki novi put za stranku, ali necu ja da na bilo koji nacin nanosim štetu Demokratskoj stranci i da u toku aktuelne izborne kampanje iznosim neke svoje dileme u tom pogledu. Mislim da ta stranka zaslužuju poštovanje. NJoj su se desile strašne stvari, a kroz gubitak Zorana Đindica mi smo izgubili i tu unutrašnju jasnocu koja je danas potrebna više nego ikad.
lDa li se time može tumaciti i nastavak rasta popularnosti radikala i posle predsednickih izbora?
Srpska radikalna stranka je prakticno jedina jasna alternativa onome što se danas dešava u Srbiji. Ako ni zbog cega drugog, ono zbog toga što ona jedina nije u vlasti. A ako stvari u državi ne funkcionišu, logicno je da se ljudi vezuju za onog ko kritikuje vlast. Ne možete živeti loše i istovremeno glasati za one koje doživljavate kao krivce za sopstvene neuspehe. Zato radikali kao usamljena opozicija artikulišu pre svega egzistencijalno nezadovoljstvo gradana, i u tome treba tražiti formulu njihovog uspeha. Ja se Tomislava Nikolica secam kao coveka kojeg smo iskljucili iz Skupštine Srbije zbog nepristojnog ponašanja. On je prakticno sa skupštinskog trotoara, nakon katastrafolne odluke Ustavnog suda i jedne ozbiljne politicke greške, a tu mislim na raspisivanje predsednickih izbora prošlog novembra i bojkot G17 Plus i DSS-a, došao do šanse i dobro je iskoristio. Srbiju, medutim, ne treba plašiti radikalima, zato što ona za njih glasa. Od radikala treba tražiti da daju jasan politicki odgovor kako to misle da uvedu Srbiju u Evropu, za šta se verbalno zalažu, kada istovremeno ignorišu evropski sistem vrednosti ili uslove za evropske integracije, medu kojima je i saradnja sa Haškim tribunalom.
lZar se to pitanje ne može postaviti i ostalim strankama?
Naravno da može. Jasno je da svi u srpskoj politici beže od odgovornosti, a da su najcešce reci u dnevnopolitckom jeziku imidž i rejting.
lDa li ce Hag biti presudan za opstanak aktuelne vladajuce koalicije, kao što je to bio slucaj i sa vlašcu uspostavljenom posle petooktobarskih promena?
Nažalost, sve što je loše u Srbiji traje duže nego što se to ocekuje i ja ne verujem da ce Hag presuditi Vladi Vojislava Koštunice. Mislim da je neefikasnost u svim drugim aspektima mnogo više uticala na gubitak politicke pozicije te koalicije nego što je to pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. Konacno, Koštunica je sve ove godine i zastupao politku nesaradnje sa Tribunalom.
lAli postoje nesuglasice u vladajucoj koaliciji u tom pogledu?
To je tacno. Clanovi te kolacije jesu veoma razliciti, osim što imaju jednu presudnu zajednicku osobinu, a to je da svi više vole da budu vlast, nego da ostanu van nje.
Branka Dragovic Savic

Vlast beži od odgovornosti

INTERVJU DIREKTOR CENTRA ZA SLOBODNO TRŽIŠTE DR MIROSLAV PROKOPIJEVIC

Vlada „svira” repertoar iz pedesetih

Dosledan u svom liberalizmu, direktor beogradskog Centra za slobodno tržište dr Miroslav Prokopijevic je u svojim procenama ucinka Vlade Srbije održao nivo neslaganja koji je ispoljavao i prema potezima ranijeg kabineta. Suština njegovog stava mogla bi se svesti na to da je sam pristup rešavanju zatecenog stanja bio pogrešan. Umesto da se gradila zdrava ekonomija, koja bi bila osnova za stabilizaciju ukupnih ekonomskih tokova, krenulo se obrnuto. Postignuta je odredena makroekonomska stabilnost (kurs i cene), ali nije stvoren ekonomski ambijent za pokretanje privrednog zamajca. Stoga je, po njegovom mišljenju, i održavanje postignutog na duži rok sporno.
- Niko od ekonomista ne kaže da ce biti hiperinflacije, ali je sigurno da ona nece biti 8,5 odsto, koliko je projektovano - naglašava dr Prokopijevic. - Sad je samo pitanje modaliteta, kolika ce da bude. Pošto se Vlada opredelila na ogranicavanja tržišta, onda u takvim slucajevima imamo otvorenu, koja se zvanicno deklariše, i prikrivenu inflaciju. Kako sada nema bezolovnog benzinam, ili nekih vrsta dizela, kroz tu nesnabdevenost tržišta dobijamo prikrivenu inflaciju. Mere Vlade Srbije su iz repertoara primenjivanog pedesetih i šezdesetih godina – socijalisticka kontrola cena i pritisci na firme da ne podižu cene. Ako potpredsednik Vlade izade i kaže: “Firme su mnogo podigle cene, pa moramo da intervenišemo da bi ih vratila na tržišni nivo”, onda je to užasno glupo, jer ne utvrduje tržišni nivo vlada, niti nobelovci, vec tržište. Ucinak takvih poteza ce biti prikrivena inflacija, koja ce ostati u naslede za narednu godinu. To se mora negde iskazati. Ili ce doci do nestašica i šverca tih roba.
l Kakva je situacija sa kursom? Može li se ocuvati njegova stabilnost?
- Kvalitet neke valute zavisi od potencijala privrede koja stoji iza nje. S druge strane kvalitet privrede je njena sposobnost da ponudi robe na svetskom tržištu. Jer, samo tako se mogu formirati kvalitetne devizne rezerve. Da sam na mestu guvernera, pre bih se pre pokrio ušima i cutao, nego što bi se stalno hvalio. Naše rezerve ne poticu od izvoza, vec od doznaka naših ljudi spolja, od donacija medunarodnih organizacija i od privatizacionih prihoda. To su vrlo nekvalitetne rezerve i na tome se ne može graditi dugorocno održiv dinar. To nije rok od 15 meseci, vec period tri-cetiri godine.
l Ali Vlada je povukla neke mere i, u saradnji sa NBS, ogranicila kreditni potencijal banaka?
- Te mere ne pokazuju da se uvoz smanjuje. Krediti firmama i privatnim licima vecinom rezultiraju uvozom. Što je krajnje razumljivo, jer niko nece da kupi “juga”, ili domaci frižider, svima je cilj da kupe nešto što ce da funkcioniše. Da smo ozbiljno razmišljali, onda bi od pocetka stvarali dobre uslove za poslovanje i privlacili brojne investitore. Tada se, ovde, ne bi dolazilo da se kupuje tržište. Ovako, država je uzela pare, strane kompanije su kupile tržište, a svi mi smo izloženi kao ovce na “šišanje”. Svejedno je da li je to “Holcim”, BAT ili neko drugi? To je nešto što se radi u trecerazrednim zemljama.
Da se odmah krenulo u stvaranje povoljnog okruženja, stigli bi brojni investitori, koji bi proizvodili ne samo robu za izvoz, vec bi se, boljom snabdevenošcu domaceg tržišta, smanjivala potreba za uvozom. Došli bi proizvodaci frižidera, automobila. Sve bi bilo jeftinije i ne bi se moralo uvoziti. Kada se na tom planu pogreši, kada se ne krene od onog ugaonog kamena, a to su nova privatna direktna ulaganja, onda tu više nema popravke. Moramo se vratiti i zapoceti sve iz pocetka.
l Pojedine Vaše kolege tvrde da nema govora o recesiji, da proizvodnja permanentno raste i da se osecaju efekti privatizacije i rada privatnih preduzeca?
- Kad bi sve bilo baš tako, bilo bi jako pozitivno. Medutim, ne može se pouzdano tvrditi da li privreda raste i koliko raste? Nemamo baznu godinu. Sa promenjenom metodologijom izgleda da proizvodnja raste. Ali, ti podaci su neuporedivi. Kad pricate sa privrednicima - jedni kažu da im ide fantasticno, a drugima ide ocajno loše. Utisak je da imamo stagnaciju ili neki blagi rast. Koliki, teško je reci, jer je statistika napravila grešku. Za ocekivati je da su privatne firme efikasnije. Možda ne svaka, jer nigde nije napisano da privatna firma ne može bankrotirati.
l Svojevremeno ste, procenjujuci potencijale nove Vlade, bili blagi optimista. Da li ste sada zadovoljni njenim rezultatima?
- Ne mogu setiti da sam baš bio optimista. Uvek ponavljam jednu veoma slicnu stvar. Vlada je sastavljena od stranaka koje su imale vrlo populisticku kampanju, takva politika je kroz monetarnu, kasnije i ekonomsku politiku, forsirana. Ova Vlada, u ekonomskom s mislu, nije deklarisala bilo kakav ekonomski cilj. Šta više, rec reforma je postala nepoželjna - gotovo proskribovana.
l Nije valjda da nema baš nicega pozitivnog?
- Jedini pozitivan ucinak je u tome što ona nije povukla nijedan fundamentalno negativan potez. To je imalo stabilizujuci ucinak na ocekivanja poslovnih ljudi. Drugih pozitivnih efekata nema.
l Kakve su perspektive? Drugim recima, šta bi se tu moralo uraditi?
- Svuda su reforme bile stvar društvene elite, ne širokih narodnih slojeva. Niko nije pitao da li si za reforme i kakve bi želeo? Jedino tako može biti i ovde. Naš veliki problem je to što su sve naše politicke elite, od radikala do G17, DSS, DS, populisticke. I što sve pate - neke manje, neka više - od socijalizma, ili od nacionalizma. Ova Vlada vodi politiku koja je vrlo slicna onoj koju bi vodili radikali. Oni bi bili samo malo ludi - više bi trošili devizne rezerve za razne populisticke projekte ili bi puštali jeftiniju struju, sve dok opet ne bi poceli da staju pogoni. Ono što mora da se desi je da imamo bar jednu stranku koja je u stanju da dobije 25 odsto glasova i koja ima liberalan program. Ne mora, cak, da bude liberal, ali mora da bude otresit: Ovako više ne ide, neke stvari moraju da se promene ako hocemo da živimo pristojno. Ako necemo, možemo da ostanemo sirotinja koliko god hocemo.
l Vidite li takvu elitu na srpskom politickom horizontu?
- Nama je potreban, ne insistiram na tome da bude liberalan, vec otresit politicki koncept. Koji ce se kloniti demagogije i koji ce umeti da kaže da nema ništa od gradnje 50 hiljada stanova uBeogradu ili od velikih subvencija poljoprivredi. Potrebno nam je nešto drugo, a to je uklanjanje svih prepreka za normalno poslovanje. Pogledajte kakva su vlasnicka prava i sloboda ugovora kod nas? Zovemo investire, a oni nisu sigurni da li sutra mogu da ude u posed. Evo vam “Jugoremedije” i “Nikšicke pivare” pre nekoliko godina. Nije izvršena denacionalizacija, nisu uknjižene parcele. Vi ste vlasnik, ali ne možete da kapitalizujete to i da koristite imovinu za hipotekarni kredit. Vaše vlasnicko pravo vam niko ne spori, ali vi njega ne možete da iskoristite u tržišnim uslovima. To su elementarne stvari, rekao bih da se mora pojaviti nova generacija ljudi, koji drugacije razmišljaju. Jer, od ovih nema nikakve vajde.
Vladimir Harak

IZBORI ZA ODBORNIKE SKUPŠTINE I GRADONACELNIKA NOVOG SADA U OKVIRU KAMPANJE BRANISLAVA POMORIŠKOG ZA GRADONACELNIKA

Koncert za Novi Sad

Kandidat za gradonacelnika Novog Sada Branislav Pomoriški poklonio je u petak uvece na Trgu slobode sugradanima odlican koncert na kojem su ucestvovali Bajaga i gudaci Beogradske filharmonije, Vlatko Stefanovski i grupa “Love hunters”. Pomoriški je rekao da koncert predstavlja pocetak buducnosti i da njime pruža ruku prijateljstvu i muzici.
- Želim da bolje živimo sada, da se naša deca ne stide prošlosti i da ne moraju da misle o buducnosti - kazao je Pomoriški i pozdravio svog prijatelja iz rokerskih dana Momcila Bajagica Bajagu.
Bajaga, njegov prateci bend i gudaci Beogradske filharmonije svirali su na Trgu stare i nove hitove više od sata, a onda im se pridružio na bini velicanstveni Vlatko Stefanovski, za kojeg je Bajaga rekao da je najbolji gitarista na svetu. Vecina Novosadana došla je da cuje upravo ovog majstora, kojeg dugo nije bilo u našem gradu. Iako je njegovo muziciranje trajalo kratko, oko pola sata, Vlatko je u potpunosti opravdao ocekivanja i pružio prisutnima dovoljno južnjackog ritma i kvalitetnog gitarskog zvuka.
Pauza izmedu nastupa Vlatka Stefanovskog i grupe Love hunters uticala je verovatno na to da mnogi odu sa Trga slobode, ali je Milan Mumin onima koji su sacekali nastup njegovog benda pružio veliku kolicinu energije, od koje je podrhtavao asfalt na glavnom gradskom trgu.
Po procenama policije, na koncertu, koji je trajao skoro puna tri sata, bilo je oko sedam hiljada ljudi i sigurno niko od njih nije otišao kuci razocaran.
LJ. P.

POTVRĐENO SEDAM KANDIDATURA!?
Kako Radio 021 nezvanicno saznaje Gradska izborna komisija potvrdila je danas kandidaturu Zorana Stojanovica iz Nove Srbije  Branislava Švonje iz Zajednice Srba Hrvatske i BiH za novosadskog gradonacelnika, nakon što su se oni žalili sudu. GIK je, kako je saopšteno Radiju 021 odustao od daljeg sudskog postupka jer bi time bio ugrožen ceo izborni proces. Naime, do srede se moraju zakljuciti sve liste, a u subotu najkasnije poceti štampanje listica. U trci za prvog coveka Novog Sada su još i Miloš Tomic, Miodrag Isakov, Branislav Pomoriški, Maja Gojkovic i Borislav Novakovic, dok se ocekuje da dokumentaciju sa nedostajucim potpisima u sredu predati Dejan Mikavica, Dušan Salatic, Milan Savic i Đorde Bašic. Njima tada istice rok za dopunu liste od 48 sati, a interesantno je da se predstavnici izbornih štabova ova cetiri kandidata do ponedeljka nisu pojavili u GIK kako bi preuzeli rešenje komisije doneto u subotu da moraju dostaviti dodatne potpise.(021)

NAJMANJE 11 LISTA ZA POKRAJINSKE IZBORE
Za 60 mesta u pokrajinskoj Skupštini, koji se osvajaju putem proporcionalnog izbornog modela, 19. septembra nadmetace se najviše 11 izbornih lista - toliko ih je, naime, do petka u ponoc predato Pokrajinskoj izbornoj komisiji. PIK je dosad potvrdio osam lista, dok je podnosiocima tri liste ostavljeno da najkasnije do utorka otklone odredene nedostatke na svojim listama.
Tako, medu verifikovanim pretendentima na polovinu mandata u Skupštini Vojvodine, nalaze se, redom, Demokratska stranka, Savez vojvodanskih Madara, Srpska radikalna stranka, koalicija “Zajedno za Vojvodinu, G17 plus, Socijalisticka partija Srbije, Demokratska stranka Srbije i koalicija “Ciste ruke Vojvodine - SPO, Reformisti Vojvodine, OPOR. Na doradu su zbog nepravilnost, kako je receno u PIK-u, vracene izborne liste Pokret Snaga Srbije, zatim Nova Srbija, kao i te VMDK - Dr Pal Šandor, Tari Ištvan. (Dnevnik)

CANAK: ZAKONI KAO KARIKATURE
Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Canak ocenio je u izjavi za 021 da predloženi Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova i Zakon o socijalno ekonomskim savetima, ne poštuje nijedan dogovor koji su sindikati postigli sa prethodnom vladom. Prema njegovim recima, ponudenja rešenja, kao i stvarnost na terenu, pokazuju da ne postoji politicka volja da se uspostavi socijalni dijalog.
On podseca i da se od dolaska Slobodana Lalovica na celo republickog ministarstva za rad, Socijalno-ekonomski savet nijednom nije sastao. Canak dodaje da su u 26 opština Vojvodine oformljeni socijalno-ekonomski saveti ali da se vlast potrudila da oni budu tek dekor u procesu tranzicije. On navodi i da je država neprecizno definisla ulogu i domete rada ovih saveta, tako da se ne zna koja je njihova uloga.
Canak je porucio vlastima da samo donošenje zakona nece promeniti tešku situaciju na terenu ukoliko, ne postoji želja da se stvori istinski milje u kome ce se zakoni sprovoditi. (021)