|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 03. 09. 2004. |
||
KAKO SE TROŠE STRANI KREDITI ZA POPRAVKU PUTEVAVojvodini cetvrtina kolaca
Osim redovne sume za izgradnju i održavanje saobracajnica, iz Republickog budžeta, putarine, taksi i naknada, Republicka direkcija za puteve racuna i na kredite evropskih banaka. Zbog dugogodišnjeg malog izdvajanja i slabog održavanja putevi su veoma propali i teško je napraviti prioritete. Evropa je spremna da pomogne povoljnim kreditima, za cije povlacenje i zemlja korisnik mora da obezbedi više novca za održavanje. Popravke u prvom planu
Za obnovu puteva granica Hrvatske - Kuzmin - Ruma, Ruma-Šimanovci, Šimanovci-Beograd, Batajnica-Beograd i Kuzmin - granica Republike Srpske, ukupne dužine 129,7 kilometara, iz kredita EIB izdvojena su 891,4 miliona dinara, plus 145,1 miliona vlastitog novca, ukupno milijardu i 36,5 miliona. Za 37 kilometara magistralnog puta Pancevo - rumunska granica suma ino-zajma iznosi 251,2 miliona dinara a sopstveno ucešce 72,1 milion, ukupno 323,3 miliona. Od 864 kilometra saobracajnica u Srbiji, za koje su dobijene 6,352 milijarde dinara, za rehabilitaciju 229 kilometara vojvodanskih puteva izdvojena je iz stranih kredita 1,505 milijardi dinara. Obaveza iz ugovora sa EIB i EBRD jeste sopstveno ucešce 10 odsto (635,2 miliona dinara), plus 310 miliona koje je Direkcija obavezna da uloži iz svojih prihoda. U izgradnju saobracajnica ove godine planira se ulaganje 3,455 milijardi dinara, od cega 150 miliona za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, 30 miliona za modernizaciju sistema za naplatu putarine na deonicama autoputeva Beograd-Niš-Doljevac, Beograd-Šid i naplatnim stanicama Stara Pazova i Sirig. Predvideni iznos predstavlja samo deo ugovorene vrednosti radova u iznosu od 6,8 miliona evra. U izgradnju autoputeva predvideno je da se uloži 3,1 milijarda dinara. Za izvodenje preostalih radova na delu Batajnica-Beška planirano je 620,9 miliona dinara, za obilaznicu oko Beograda 861 milion, izgradnju autoputa od Dobanovaca do petlje Ostružnica, dugog 16,8 kilometara (koji ce povezati autoput od granice s Hrvatskom do Beograda, s putem Beograd-Obrenovac i preko kružnog puta oko Beograda s Ibarskom magistralom) 250 miliona dinara. Više uložiš, više dobiješNa listi planiranih radova su i most preko Save u Ostružnici, u vrednosti 251 milion dinara, tunel Lipak (na autoputu Dobanovci - Bubanj Potok) - 360 miliona, preostala izgradnja autoputa Pecenjevce-Grabovnica 1,19 milijardi dinara, na autoputu Komren-Prosek 394 miliona, za osvetljenje od beogradskog aerodroma do Nacionala 32 miliona i za oko cetiri kilometra puta Beograd-Pancevo dva miliona dinara. Razlika od 172,9 miliona predvidena je za lane izvedene, a neplacene radove.Preduslov za izgradnju i obnovu puteva jeste blagovremena izrada studija opravdanosti i projekata, za koje je namenjeno 628,3 miliona dinara. Samo za projekte mostova na magistralnim i regionalnim putevima treba platiti 86 miliona dinara, od kojih za vojvodanske tek 10 miliona. Medutim, za studije i projekte mostova koji se nalaze na autoputu treba izdvojiti još 96 miliona dinara - 70 miliona za izradu idejnog projekta novog mosta preko Dunava kod Beške, milion za utvrdivanje postojeceg stanja na bešcanskom mostu i 25 miliona za izradu glavnog projekta sanacije toga mosta. Za održavanje puteva predvideno je pet milijardi dinara i ono je prioritet Republicke direkcije za puteve. Nacelnik Regionalnog centra “Sever” Miodrag Kavgic kaže da održavanje mora biti takvo da omoguci bezbedan saobracaj, transport ljudi i materijalnih dobara, da poveže ljude i poboljša im životne uslove. Cak 80 odsto magistralnih i regionalnih puteva degradirano je i neophodne su njihove opravke. Da bi Republicka direkcija za puteve dobila kredite medunarodnih finansijskih institucija, jedan od uslova jeste da se povecaju domaca sredstva za održavanje. Direkcija ima obavezu prema medunarodnim bankama da ispoštuje rokove izdvajanja novca za održavanje, i to 195 miliona evra ili 13,7 milijardi dinara, tako da je predvidenih pet milijardi dinara tek nešto više od trecine neophodnog novca. Zato je podnet zahtev za odobrenje dodatne 8,4 milijarde dinara. |
||
DA LI SU U SRBIJI NA POMOLU NOVE POLITICKE KOALICIJE?Dvorske spletke kod Tadica i Koštunice
O cemu su pricali Tadic i KaricIzvor “Dnevnika” u kabinetu predsednika Srbije ne želi susretu Tadica i Karica da pripiše neki specijalan znacaj.– To je deo redovnih aktivnosti predsednika. On se svakodnevno susrece s raznim politickim akterima iz cele zemlje, što je deo njegove obaveze na toj funkciji. Sam sastanak nije bio predviden za javnost, ali ne može niko reci za neki susret koji se održava u podne u zgradi Predsedništva Srbije da je tajan – istice naš izvor. Na pitanje “Dnevnika” zbog cega pres-služba predsednika nije izdala nikakvo saopštenje, jer je to do ipak dogadaj koji u ovakvoj politickoj situaciji budi veliko ineteresovanje, naš sagovornik naglašava da predsednik Tadic svakodnevno obavi mnogo razgovora i da bi bilo nemoguce da se baš o svakom piše saopštenje, pa se stoga procenjuje da li je potrebno izdati saaopštenje.
– Ne bi me iznenadilo, imajuci u vidu da su na lokalnom nivou svakakve koalicije u toku, da se nakon lokalnih izbora neka preraspodela snaga dogodi i na državnom nivou, ali ne bih da prejudiciram ništa od toga – istice Paunovic. Na pitanje da li oštre reci koje je uputio na racun DSS-a i loše saradnje s Haškim tribunalom znace da je G17 plus izgubio strpljenje i da li su, eventualno, dali neki rok koalicionim partnerima da se ti problemi razreše, Paunovic odgovara da su rokovi vezani za Hag vec odavno prošli, ali i da su poslednja linija koju bi trebalo proci – lokalni izbori. Dogovor DSS i SRS?Na pitanje da li susret Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolica znaci eventualno novu koaliciju u srpskom parlamentu, šef poslanicke grupe DSS-a u Skupštini Srbije Miloš Aligrudic kratko odgovara”Ne”. “Dnevnik” je interesovalo i da li, ako nije na pomolu neka koalicija s radikalima, možda postoji dogovor da SRS podrži Vladu na nekim važnim, krupnijim pitanjima radi njenog opstanka.– Pitanje opstanka Vlade nije najvažnije, bitnije je da li ce Srbija završiti nekoliko važnih poslova. Koštunicini razgovori s Nikolicem nisu bili usmereni na ocuvanje Vlade, vec im je bio cilj da pokušaju da se izmedu svih politickih cinilaca u Srbiji, bez obzira na to da li su na vlasti ili u opoziciji, postigne dogovor o kljucnim nacionalnim pitanjima – donošenju novog ustava, nacinu rešavanja krize na Kosovu i Metohiji i ostalim problemima. U tome nije bilo nikakve trgovine, nikakvog dogovora o bilo kakvim koalcijama, ili necem slicnom – tvrdi Aligrudic, izražavajuci nadu da ce se nakon lokalnih izbora krenuti najpre na donošenje novog ustava, a potom i da ce biti postignut najširi konsenzus o najvažnijim nacionalnim pitanjima. „Kada donesemo ustav, onda ce se raspisivanje parlamentarnih izbora javiti kao potpuno prirodan redosled stvari”. |
||
POSLE PRVE KOLEKTIVNE TUŽBE PROTIV SRBIJE U STRAZBURUEvropski sud blokirao naš državni agent
Grupa gradana “Narodna inicijativa za restituciju”, koja se zalaže za vracanje nacionalizovane i oduzete imovine, podnela je prvu kolektivnu tužbu protiv Srbije Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Do kraja godine ovom sudu stici ce i oko deset pojedinacnih tužbi vlasnika oduzete imovine protiv države Srbije, rekao nam je Mile Antic, sekretar Mreže za restituciju. Srbija poslednja u EvropiKolektivnu tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu protiv Srbije potpisalo je deset naših gradana smatrajuci da su državni organi svojim necinjenjem, a Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema zakon o restituciji, povredili neka od prava koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima, koju smo u martu ove ratifikovali. Predmet tužbe je, istice Antic, ignorisanje i drasticno nepoštovanje elementarnih prava koje garantuje cak i naš loš Ustav i nasledeni zakoni. Da im nije presudan iznos naknade koje ce uslediti u slucaju da dobiju spor navode da potražuju simbolican iznos od jednog evra. Srpski ministar pravde Zoran Stojanovic izjavio je pocetkom avgusta da su Evopskom sudu za ljudska prava u Strazburu naši gradani podneli izmedu 500 i 700 tužbi, ali nije precizirao o kakvim se tužbama radi. Bez obzira na koju se povredu ljudskih prava žale naši gradani njihove tužbe nece biti uzete u razmatranje sve dok državna zajednica Srbija i Crna Gora ne imenuju svog državnog agenta pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Pravnik iz JUKOM-a Žarko Petrovic kaže da ce Evropski sud za ljudska prava cekati imenovanje državnog agenta u slucaju svih tužbi podnetih pred tim sudom od gradana ili grupa iz SCG, ukljucujuci i ovu tužbu Narodne inicijative za restituciju.Bilo kakav, što pre...U Ministarstvu za ljudska prava receno nam je da je predlog uredbe o državnom agentu SCG u Evropskom sudu u Strazburu prosleden republickim ministarstvima na usaglašavanje i da bi uskoro mogao da se nade pred Savetom ministara . Nakon usvajanja na Savetu ministara uredba o imenovanju državnog agenta bila bi upucena parlamentu SCG.Inace, podnošenje zahteva za zaštitu prava pred sudom u Strazburu podrazumeva da je podnosilac vec iscprpeo sve pravne lekove u svojom zemlji i da je njegov slucaj prošao sve sudske instance u državi. Ukoliko su mu u svim tim postupcima povredena prava i ako smatra da odluka nije u skladu sa medunarodnim pravom onda u roku od šest meseci od konacne presude domaceg suda treba da podnese tužbu Evropskom sudu. Tog pravila svesni su i clanovi Mreže za restituciju koji su se odlucili za kolektivnu tužbu protiv SCG i zato i insistiraju da se što pre donese bilo kakav zakon o restituciji. - Predsednik Skupštine Srbije Predrag Markovic nam je prilikom nedavnog susreta obecao da ce se zakon o restituciji naci na dnevnom redu ove jeseni i potvrdio da se on može usvojiti i pre promene Ustava Srbije. Nikakve preporuke predsednika parlamenta, ma koliko one bile dobronamerne, ne mogu rešiti pitanje restitucije. To se može uraditi samo zakonom na republickom nivou. Mi ne insistiramo da se usvoji predlog zakona koji je sacinila Mreža za restituciju vec da se na dnevni red stavi ovo pitanje pa i svi drugi predlozi koji su do sada stigli a to znaci i oni koje su uputili DSS, DHSS i Skupština Vojvodine. Važno je da se donese zakon o restituciji pa da onda naši gradani imaju pravnu mogucnost da iskoriste sva svoja prava i ukoliko su njima nezadovoljni obrate se Sudu u Strazburu – kaže Antic.
|
||
ORGANIZATOR „KARLOVACKE BERBE GROŽĐA 2004” USLIŠIO APEL EPISKOPA SREMSKOGGroždebal odložen za 17, 18. i 19. Septembar
|
||
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 03. 09. 2004. |
||
|
SAJAM LEPOTE, PREMIJERNO DANAS POSLEDNJI DAN ZA KANDIDATURU KARIC TRAŽI ZAŠTITU OD KOŠTUNICE |
||
Lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji odvijaju se u atmosferi slicnoj onoj koja vlada u sportu prilikom održavanja”prijateljskih” utakmica, koje su uvod u velike derbije. Politicki analiticari na lokalnu kampanju gledaju samo kao zagrevanje pred završnicu koja ce se odgirati, kako mnogi predvidaju, na vanrednim parlamentarnim izborima u februaru naredne godine. Ovakve pretpostavke dodatno su podgrejali nedavni susreti, s jedne strane, premijera Vojislava Koštunice i zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolica, a odmah potom i predsednika Srbije Borisa Tadica i lidera pokreta Snaga Srbije Bogoljuba Karica, s druge strane. Razgovori ljudi koji su po istraživanjima javnog mnjenja, a samim tim i podršci gradana, kljucni politicki igraci na ovim prostorima otvorili su pitanje da li su na pomolu nove stranacke koalicije u Srbiji.
Organizacioni odbor „Karlovacke berbe grožda 2004” doneo je juce odluku da pomeri ovu tradicionalnu manifestaciju za nedelju dana uvažavajuci apel koji opštinskoj vladi uputio njegovo preosveštenstvo episkop sremski gospodin Vasilije. Umesto 10, 11. i 12. septembra, groždebal ce biti održan 17, 18. i 19. septembra. U dopisu, vladika Vasilije apeluje na opštinsku vlast da ne krši propise i kanone crkve organizujuci ovu svetkovinu o zapovednom postu 11. septembra, na dan Usekovanija glave svetog Jovana Krstitelja i posebno da ne skrnavi pomen i direktno se ruga nevinim žrtvama ustaškog pogroma u Sremskim Karlovcima od 9. do 11. septembra 1942. godine. Tada je mucenicki stradalo samo zbog srpskog imena i pravoslavne vere oko 500 Karlovcana i karlovackih daka, pohapšenih u gradu i sprovedenih u ustaške logore smrti u Sremskoj Mitrovici, Jasenovcu i Staroj Gradiški.