vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 02. 09. 2004.
|
|
DNEVNIK” ISTRAŽUJE PESNICA IDE U MUZEJ
Gotov je i „Otpor”
Slogan tadašnjeg Narodnog poketa “Otpor” koji je, kao nijedan od vajnih stranaka opozicije do tada smišljen, do ludila nervirao i brinuo Slobodana Miloševica i njegov režim – “Gotov je!”, i po mnogima bio presudan u mobilisanju “kriticne mase” antimiloševicevaca pred izbore 2000. godine, tacno cetiri godine kasnije vaskrsava da bi, ovaj put ne na hiljadama zidova, oznacio silazak s politicke scene ovaj put – svojih idejnih tvoraca. Najverovatnije još koliko ove jeseni, nakon jedva godinu dana postojanja kao stranke, kolektivnim pristupanjem Demokratskoj stranci “Otpor” ce biti izbrisan iz registra politickih organizacija u Srbiji.
Predsednik Izvršnog odbora i clan Predsedništva “Otpora” Miloš Gagic potvrdio je “Dnevniku” da razgovori s DS-om ulaze “u završnu fazu” te da je još samo preostalo da se o tome izjasne najviši organi DS-a.
– Mi smo sa svoje strane doneli sve potrebne odluke o kolektivnom pristupanju, medustranacki razgovori vode se vec duže i sad je na najvišim organima Demokratske stranke da verifikuje naše pristupanje. Ako sve bude išlo kako treba, do toga bi moglo da dode uskoro, možda vec na jesen – naveo je Gagic.
Iako s prilicno skromnim stranackim stažom – od novembra prošle godine, naime – “Otporu” je uspelo da se u vecoj meri fantasticno uklopi u ovdašnji strancarski milje. Cim na decembarskim izborima taze ostranceni “Otpor” nije uspeo da ude u parlament, krenuli su, normalno, i prvi potresi koji su rezultirali rapidnim osipanjem nezadovoljnog clanstva, ali i odmetanjem citavih lokalnih odbora, kojih je u srecno vreme bilo više od 80. Po odavno utvrdenom mizanscenu, usledile su pojedinacne prozivke vrha stranke, optužbe za njihove goleme finansijske malverzacije cak i tome slicno. Ono što je preostalo od nekadašnje stranke odlucuje da na lokalne i pokrajinske izbore nastupi pod zastavom Demokratske stranke, koja je to nagradila uvršcujuci velikodušno na svojim izbornim listama i pokojeg “otporaša”, cime je, prakticno, belodano jasno nagoveštena dalja sudbina “Otpora”. Jedan broj u meduvremenu razocaranih “otporaša”, zakljucno s netom odmetnutim delom novosadskog odbora te stranke, svoju politicku buducnost pokušace da ostvari prvenstveno u svojim lokalnim sredinama, u kojima ce, na predstojecim izborima, nastupati uglavnom u najraznovrsnijim koalicijama i savezima. U Novom Sadu, tako, deo nekadašnjih “otporaša” nastupice pod imenom “Opor” u lokalno-pokrajinskoj koaliciji s Reformistima Vojvodine i Srpskim pokretom obnove.
Grizi sistem
Na pitanje da li žali zbog gašenja “Otpora”, zbog kojeg je, na kraju krajeva, bio i prinuden na višemesecno izgnanstvo u Republici Srpskoj (zajedno s Lazendicem), Gagic odgovara potvrdno, isticuci da, pored uspomena, posebno cuva “dva komada hartije” iz minulog perioda – prvi je, u stvari, letak sa sloganom “Grizi sistem”, a drugi je dnevni red sa sastanka na kojem je doneta odluka o kolektivnom pristupanju “Otpora” Demokratskoj stranci.
– Ma koliko iskreno žalio za periodom provedenim u “Otporu”, smatram ipak odluku o pristupanju DS-u kao ispravnu, jer jednostavno nije bilo drugog rešenja – “Otpor” vec duže nije mogao da funkcioniše onako kako smo mi to želeli, i bilo je nekako logicno da donesemo odluku da je jedino i najbolje moguce rešenje da svoju politicku borbu nastavimo u okviru Demokratske stranke – naveo je Miloš Gagic.
|
Cim dode do konacnog utapanja, što bi ipak bila prava rec, “Otpora” u DS, sva imovina proklamovanih baštinika antimiloševicevske urbane gerile preci ce u ruke humanitarnih organizacije, kao što to Statut “Otpora” i predvida. Što se tice simbola svih razvojnih faza “Otpora” – od Studentskog pokreta (od 1998), preko Narodnog pokreta (od februara 2000), pa do stranke – famozne pesnice, Gagic se zalaže da ona dobije svoje mesto u – muzeju. Identican simbol borbe protiv diktature, inace, koristili su i gruzijski studenti prilikom prošlogodišnjeg uspešnog svrgavanja tamošnjeg vecitog predsednika Eduarda Ševarnadzea, što i nije neki kuriozitet kad se zna da su gruzijskim studentima casove iz nenasilne borbe, izmedu ostalih, držali i ovdašnji “otporaši”, pre svih Aleksandar Maric. Postoji mogucnost da se isti simbol pojavi uskoro i u Ukrajini, gde se, prema nezvanicnim informacijama, nalaze i Maric ali i Stanko Lazendic, nekadašnji clan Predsedništva “Otpora”, a sad prvi na izbornoj listi koalicije “Ciste ruke” (RV–SPO–Opor) za gradsku skupštinu Novog Sada, koji se, da se primetiti, vec duže ne pojavljuje u javnosti.
– Ne znam da li ce pesnica, kao simbol, biti iskorišcena još gdegod. Postoji mit o “Otporu”, kao o simbolu nenasilne borbe protiv diktatorskih režima, i mi znamo da smo postali idoli mnogima u Istocnoj, ali bogami i u Zapadnoj Evropi – navodi sa setom Miloš Gagic još neko vreme visoki funkcioner “Otpora”, aktuelni kandidat za pokrajinskog poslanika DS-a, u kojem mu se, cuje se, takode smeši neka funkcija... .
|
|
VLASNICI NACIONALIZOVANE IMOVINE PRAVDU TRAŽE U EVROPI
Srbija tužena u Strazburu
Inicijativni odbor “Narodne inicijative” (IONI) za restituciju prava podneo je kolektivnu tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog skupštinskog «beskrupuloznog ignorisanja i nipodaštavanja» dva predloga zakona. Kako je juce pojasnio koordinator Mreže za restituciju Mile Antic, IONI je 23. oktobra 2003. godine Skupštini predao gotovo 100.000 potpisa gradana, nastupivši tako kao ravnopravni ovlašceni predlagac dva zakonska predloga - zakona o povracaju imovine i obeštecenju i o privremenoj zabrani raspolaganja odredenom imovinom.
Iako je dostavio tri puta više potpisa nego što je zakonski minimum, IONI nije udostojen odgovora, ili objašnjenja o tome šta se s predlozima dešava, da li ce se naci na dnevnom redu parlamenta i da li su preduzete najosnovnije radnje predvidene Poslovnikom Skupštine. IONI je poslao cak 3.057 dopisa bez odgovora. Kontakti s predsednicima Skupštine (do sada ih je bilo pet) takode nisu urodili plodom.
Tužbu je podnelo deset lica, a u njoj se Skupština optužuje za povredu Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (ECHR). Ukoliko Sud utvrdi postojanje osnova za pravicno zadovoljenje, podnosioci tužbe opredelili su se za simbolicnu odštetu od jednog evra. Mnogo je važnije to što bi tada naša država bila naterana da zapocne uskladivanje pravnog sistema s ECHR, sprecena da dalje krši ova prava, kao i da sprovede korenite reforme na tom polju. Antic istice da se Skupština danas bavi ponajviše predizbornim marketingom. Ukoliko bi najviše državno telo stavilo na dnevni red skupštinskog zasedanja predlog ove nestranacke gradanske inicijative, izvinilo se i objasnilo dosadašnji autizam, te zaista sprovelo korenite reforme, koordinator Mreže za restituciju izjavio je da bi tužba Evropskom sudu bila povucena.
Podsecanja radi, SCG je jedina zemlja koja niju usvojila zakon o vracanju bespravno oduzete imovine i rehabilitaciji, a poslednja koja je to uradila je Albanija. Ig. M.
|
|
VOJVODINA DOBIJA PRVI KOD NAS CENTAR ZA ANTIMIKROBNU TERAPIJU
Efikasnija borba protiv bakterija
U Klinickom centru “Novi Sad”, na Klinici za infektivne bolesti, osniva se regionalni centar za antimikrobnu terapiju. Ovo je prvi ovakav centar u Srbiji, a njegov osnovni zadatak jeste da prati osetljivost i otpornosti pojedinih sojeva bakterija na antimikrobne lekove.
U razvijenom svetu ovakvi centri su uobicajeni i postoje i rade godinama. Naime, još 1979. godine Svetska zdravstvena organizacija donela je odluku da se stane na put zloupotrebi antibiotika, ali i da se konstantno prati otpornost na antimikrobne lekove.
Baza podataka
Zadaci centra jesu da formira bazu podataka i prati kretanje rezistencije na antimikrobne lekove na teritoriji Vojvodine, a koji se koriste u lecenju bakterijskih, virusnih, gljivicnih i parazitarnih infekcija. Na osnovu ovoga izradice se mapa rezistencije za zdravstvene centre u Vojvodini, kao i protokol odgovarajuce antimikrobne terapije zasnovane na podacima o stanju rezistencije na našoj teritoriji.
Prvi put moci ce da se dode do podatka o tome koliko se antibiotika troši kod nas, kao i moguce uštede zdravstvenog dinara koji se sada odliva na propisivanje lekova koji ne deluju na pojedine mikrobe. U mnogim zemljama u kojima postoje ovakvi centri zabeležene su znatne uštede u zdravstvu.
|
– U pitanju je globalni problem pa on mora tako i da se prati – kaže upravnik Klinike za infektivne bolesti Klinickog centra Novi Sad prof. dr Jovan Vukadinov. – Primeceno je da pojedini antibiotici nisu više delotvorni u lecenju jer su se na njih mikrobi navikli i stekli otpornost. Ovi lekovi se kod nas cesto zloupotrebljavaju jer se mogu kupiti kao da su bilo kakva roba, a ne medikamenti, što je u svetu nezamislivo. Od ovakvog samolecenja, kao i od propisivanja antibiotika na koje su bakterije rezistentne ima više štete nego koristi.
– Za efikasno lecenje antibioticima neophodno je propisati specifican preparat, odrediti tacnu dozu i dužinu uzimanja – kaže naš sagovornik. – Zato je neophodno da se bez prestanka prati da li postoji rezistentnost na pojedine lekove, na osnovu cega bi lekari tacno znali koji lek da propišu, a koji preparat valja privremeno povuci iz upotrebe. I kod nas bi konacno zakonom morali da se regulišu uslovi izdavanja antibiotika i zabrani njihova kupovina bez recepta.
Metodologija rada centra zasnivace se na preporukama globalne strategije Svetske zdravtsvene organizacije za suzbijanje antimikrobne rezistencije i principima rada Asocijacije za pravilnu upotrebu antibiotika, gde je Klinika za infektivne bolesti stekla status punopravnog clana prošle godine. Centar za pravilnu upotrebu antibiotika u Bostonu dao je Klinici softver na osnovu kojeg može da se prati rezistencija. U rad našeg centra bice ukljucene sve mikrobiološke laboratorije zavoda za zaštitu zdravlja i zdravtsvenih centara u Vojvodini, a referentna laboratorija bice u Institutu za zdravstvenu zaštitu u Novom Sadu.
Odluku o osnivanju regionalnog centra treba da donese Upravni odbor Klinickog centra “Novi Sad” na jednom od narednih sastanaka, a ocekuje se da ce do kraja godine poceti da pristižu prvi podaci s terena. Za osnivanje centra velika podrška i pomoc dobijena je od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, a pozitivno mišljenje dalo je i Ministarstvo zdravlja.
|
|
NOVOSADSKIM ŠOROM
Ucuri ne upadaju u „Fokstrot”
Svima je poznato, koji grad na madarskom jeziku nosi naziv Ujvidek. Ako baš ne posedujete zadovoljavajuce opšte obrazovanje, pojasnicemo vam da je to Novi Sad. U odnosu na druge gradove u zemlji, za našu vojvodansku prestonicu ne može se reci da je dosadna. Mada se mora priznati da je grad podno Petrovaradinske tvrdave nekada bio zanimljiviji. Znaci nije udav, kako bi rekla urbana generacija. Izraz udav, koristi se i za ljude. Jasno vam je kakve. Medutim, medu gradanima može se naci citava plejada raznih frikova, što nije ništa cudno.
Uvlaka je beskarakterna osoba, koja gleda samo licni interes i uvlaci se i podilazi ljudima koji su u mogucnosti da joj pomognu u ostvarenju nekog cilja. Ako uspe u tome, uvlaka prelazi na drugu personu i tako bez crvenila obraza prolazi kroz život. Nešto slicno se može reci i za ucura, mada ovaj naziv nije toliko negativan. Ucur može biti i clan ekipe, koji se uvek nekako ušunja na besplatan provod, iako nije pozvan. Utovar je svaka prica, koja vam ne prija, a tako se naziva i osoba koja vam uporno servira nezanimljivu pricu i skace po ganglijama. Rec utovar se cesto koristi i u šali, kad nekog želite da skinete sa grbace. Pijane osobe su najcešce utovari, kad uporno “ispravljaju krivu Drinu”.
Ništa nije neobicno da se u nekom društvu širi neprijatan miris, koji opasno štipa za nos. Uzrok ovakve nemile atmosfere su obicno ljudi, koji imaju problema sa znojnim žlezdama ili ne posvecuju puno vremena higijeni. Onda se obicno kaže kako ubada.
Posle svih ovih pojava, vreme je da se vratimo nocnom životu grada. Omiljena zabava mladih su naravno izlasci. Stvar koja najviše nervira je kad se naplacuje ulaz u neki klub ili kafic. U “novosadskom šoru” za ulazak u diskoteku kaže se upad. Kad je upad besplatan sve je drugacije. “Fokstrot” je jedno od retkih gradskih mesta, koje je opstalo pod naletom kicerice i jednoobraznih kafica i dalje uspešno funkcioniše u zagrljaju rokenrola. Upad je uglavnom besplatan, a dobro je što bar na jednom mestu živi stari recept zabave uz pivo i gitarske rifove. Rokenrol, ipak, nije mrtav.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 02. 09. 2004.
|
|
JEFTINIJA STRUJA?
Odlukom Vlade Srbije o izmeni tarifnog sistema za obracun struje, gradani koji mesecno troše više od 300 kilovata imace manje racune od 50 do 70 dinara. Pored toga, promene u tarifnom sistemu predvidaju da se poveca broj potrošaca koji ce placati struju po najnižoj ceni. Novi tarifni sistem koji je stupio na snagu u julu, izazvao je negativne reakcije velikog broja potrošaca.
Nakon svakodnevnih pritisaka zbog premeštanja u zonama potrošnje ali i predstojecih lokalnih izbora, Vlada je morala delimicno da ublaži strujni udar na gradane, tako što je omogucila dodatne popuste i proširila broj potrošaca kojima se struja obracunava po najnižoj ceni.Izdatci za struju bice umanjeni vec na avgustovskim racunima, koje ce gradani dobiti do 10 septembra, kaže zamenik direktora Elektrovojvodine Tomislav Papic. On dodaje da su poslednje izmene u tarifnom sistemu omogucile da oko 55 hiljada potrošaca u Vojvodini prede u zelenu zonu, gde je struja najjeftinija. Ta zona je sada proširena sa 300 na 350 kilovat sati mesecno, rekao je Papic.
On navodi da ce Elektrovojvodina zbog novih popusta kod placanja struje imati manje prihode za oko 23 miliona dinara mesecno. Na našu primedbu da prihodi baš i nece biti tako znacajno umanjeni, jer gradani i dalje bespotrebno placaju akontaciju, uprkos tome što se racuni za struju mogu izmiriti do kraja meseca, Papic je odgovorio da se ta stavka ne može ukinuti, jer je ona obavezna prema važecem tarifnom sistemu.Smanjenje prihoda od naplate struje nece uticati na predvidene remonte elektroenergetske mreže u Vojvodini, koji se moraju uraditi pre zime.
Tako ce izmedu ostalog u narednih mesec dana biti obnovljena i trafo stanica kod Ledinaca, koja je zbog kvarova veoma cesto ostavljala kako Novosadane tako i žitelje sremske strane obale u mraku. (021)
NEMA PARA ZA ISTRAŽIVANJA
Sistematska arheološka istraživanja Sirmijuma, koja traju više decenija, ove godine su prinudno obustavljena zbog nedostatka sredstava koja su odobrena, ali ih nadležna republicka ministarstva nisu uplatila, pa se tako ekipa posle samo dve nedelje rada u Sremskoj Mitrovici vratila u Beograd. Prema nekim najavama, iskopavanja bi možda mogla da budu nastavljena u septembru, ukoliko novac konacno stigne, tako da ova arheološka sezona ipak ne bi bila izgubljena. (Danas)
ZVANICAN STAV EVROPE: SCG JEDNA DRŽAVA
Evropska unija želi da na zasedanju svojih šefova diplomatija u subotu razmotri kako da se "osnaži podstrek koji ce Srbiju i Crnu Goru, zajedno, više približiti evropskim strukturama", i to kroz potpuno usaglašavanje zajednickog tržišta i delovanje ustanova državne zajednice, u sklopu procesa stabilizacije i pridruživanja, rekli su danas zvanicnici EU u Briselu.
Portparolka visokog predstavnika EU Kristina Galjak, prenela je da su "apsurdne" i da "predstavljaju plasirane informacije" tvrdnje nekih podgorickih medija o navodnom zalaganju Brisela za odvojeno približavanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. "Rec je o sasvim suprotnom cilju rasprave na ministarskom zasedanju. Jer je namera da se vidi kako ojacati nastojanja i obe republike Srbiju cvrsto i konacno postaviti na put ugradivanja u evropske strukture", rekla je Galjakova. (Beta)
NIKO SE NIJE POJAVIO, A NOVOOPTUŽENI LEGIJA
Sudenje optuženima za zlocin na Ibarskoj magistrali prekinuto je, jer vecina ucesnika u postupku nije došla. Pred sudskim vecem nisu se pojavili svedoci, veštak, advokati porodica oštecenih i pojedini optuženi. Na sudenje nije došao ni optuženi bivši nacelnik Uprave saobracajne policije Srbije, Dragiša Dinic.
Postoji, medutim, mogucnost da se proces za Ibarsku magistralu spoji sa nekim od procesa koji se vode u Specijalnom sudu. Novom optužnicom obuhvacen je i bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija. Njegovo pojavljivanje pred sudskim vecem može se ocekivati tek kada prode rok za prigodor od osam dana, odnosno kada optužnica stupi na pravnu snagu. (B92)
|
|