VOJVOĐANSKA AGENCIJA ZA PODSTICANJE INVESTICIJA

Kapital beži od „klecavih” nogu

Vreme finansiranja razvoja donacijama je na izmaku. Veci zamah privrede iziskuje povezivanje privrednika i direktna ulaganja stranih i domacih investitora, za šta Vojvodina ima dosta prostora. To se vidi i iz obimnog materijala nazvanog Studija o privrednom razvoju Vojvodine sa znacajnim potencijalima koji uglavnom vape za kapitalom.
Ovo je tema kojom ce se znacanije baviti VIP, odnosno Agencija za podsticanje investicija u Vojvodini, koja odnedavno posluje kao Agencija Izvršnog veca Skupštine Vojvodine.
U razgovoru s predstavnikom VIP-a Žarkom Maletinom, koji je i predstavnik GTZ- a, Organizacije nemacke vlade za tehnicku saradnju, što je ucestvovala u nastajanju VIP-a, cujemo da Agencija još nije pocela operativan rad i da su prvi koraci napravljeni tek u obuci lokalnih vlasti. Bio je to seminar o ulozi opština u „potencijalu za strane direktne investicije u Vojvodini”.
-Strani kapital najradije ide k velikim gradovima, stoga su najinteresantniji za njega u Vojvodini Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Pancevo, Kikinda... Naš je zadatak, i da objedinjujemo potencijale manjih opština i ucestvujemo u privlacenju stranog kapitala u te sredine – kaže Maletin, podsecajuci da su aktivnosti Agencije još u povoju, ali se neki preliminarni kontakti vec ostvaruju. Na primer, sa Slobodnom zonom Novi Sad, koji je veliki potencijalni prostor za ulaganje, a sada je najvecim delom skladišni prostor. Velike planove u tome ima i Apatin, koji je spreman da po vrlo pristupacnoj ceni, skoro besplatno, ustupi zemljište investitorima i slicno.
Ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom Vlade Srbije pripremilo je citav Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepre- ka za strana ulaganja, što bi trebalo da da dobre rezultate. Sagovornik podseca, medutim, i na one blokade stranom kapitalu koje dolaze iz glava. Neretko se i danas srece „rezon” po kome su se neki prodali i tome slicno. Medutim, valja podsetiti da ovakva razmišljanja samo štete privrednom napretku i tranziciji. Strane direktne investicije donose kapital, nova zapošljavanja, novu tehnologiju, nove standarde poslovanja... Nove kompanije stvaraju oko sebe krug drugih kompanija koje se upošljavaju u tom proizvodnom lancu i izlaze na svetsko tržište.
Agencija u Vojvodini podsticace prvenstveno proizvodne investicije, a prikupljace se ponude kako stranog, tako i domaceg kapitala. Posebno ce se obracati našim radnicima u inostranstvu.
– Naša najveca prednost za ulagace kapitala još uvek je cena radne snage - objašnjava Maletin, i dodaje da je ona relativno povoljna.
Osim toga, naša radna snaga je relativno kvalifikovana. U prednost nas dovodi i relativno izgradena infrastruktura. Ocekuje se takode da nakon ulaska Madarske u EU neki strani investitori iz te zemlje krenu kod nas.

Dolazi „Metro” Ovih dana Agencija za podsticanje investicija u Vojvodini bavi se i pružanjem pomoci zvucnom stranom investitoru „Metro” koji dolazi, izmedu ostalog, i u Novi Sad. Podsetimo da „Metro” ulazi i u Beograd, Niš, Kragujevac. Nedavno je uz pomoc VIP-a, u casopisu „Ost–Vest” (kontakti za strane investitore) u Nemackoj objavljen tekst o vojvodanskim potencijalima. Tim povodom javio se potencijalni investitor iz Nemacke koji je zainteresovan za ulaganje u sušare (za voce, povrce, zacine, lekovito bilje). Rame uz rame s Albanijom –Zemlja, a time i Vojvodina za sada se nalaze, uglavnom, van glavnih tokova kapitala. Investira se sporadicno, te je privlacenje stranih investicija stavljeno medu prioritete Vlade Srbije - naglašava Maletin. Kaskamo za Bugarskom i Rumunijom i po velicini investiranja nalazimo se negde u nivou s Albanijom. Strani kapital traži sigurnost, a kod nas je nema u pravom smislu reci. Potencijalne investitore odbija , u ovom momentu, nestabilna politicka situacija, kao i neregulisano pravno okruženje, neobavljena svojinska transformacija, neefikasna birokratija i slicno.

STUPILE NA SNAGU NOVINE U VIZNOM REŽIMU SA SEVERNIM SUSEDOM

Ulazak u Madarsku kao u Evropsku uniju

S granicnog prelaza u Madarsku u nedelju je vraceno u SCG 160, a u ponedeljak 60 putnika, jer nisu imali uredne putne isprave. Od 1. avgusta na snagu su stupile „nove” mere kojima se uslovljava ulazak gradana Srbije i Crne Gore u Madarsku. Kako smo saznali od portparola madarske granicne službe pukovnika Šandora Orodana, to nisu nikakva nova pravila, vec su samo usaglašena sa normativima Evropske unije i sistemom šengenskog sporazuma o viznom režimu kojim su obuhvacene sve države clanice EU. Po njegovim recima režim ulaska gradana SCG trebalo je na ovaj nacin da bude regulisan još danom ulaska Madarske u EU, 1. maja, ali je državljanima SCG dat dodatni rok od tri meseca kako bi se prilagodili.
Gradani koji su vraceni s granice sa Madarskom ili su posedovali stare pasoše u kojima pored važece vize nisu imali još jednu praznu stranicu na kojima mora da se pecatom overi ulazak i izlazak iz Madarske, ili su posedovali nove pasoše, ali su im važece vize bile u starom, ispunjenom pasošu.
Kako je portparol Orodan naglasio, „neispravan je onaj pasoš u kojem nema više mesta za pecate”. Zbog toga svi putnici koji žele da putuju u Madarsku mogu u njihovim konzulatima besplatno da u novi pasoš „premeste” vec dobijenu vizu, koja ce im važiti do ranije naznacenog roka. Ukoliko to ne ucine, a poseduju stari ispunjeni pasoš i novi prazan, granicnoj policiji Madarske moraju da prikažu oba pasoša, a u novi ce im pecatom biti overeni ulazak i izlazak iz zemlje.
Ukoliko putnik nema madarsku vizu, prilikom podnošenja zahteva za dobijanje morace da priloži i neki od dokumenata - ili potvrdu da je stalno zaposlen, ili poslednji cek od penzije ili izvod racuna iz banke ili pozivno pismo, a ukoliko vizu zatraži službeno lice pored dokumentacije o službenom putovanju, morace da priloži i dokaz da za svaki dan boravka u Madarskoj poseduje po 1.000 forinti (oko pet evra). M. Ž.

SRPSKI DRUMOVI PRED OLIMPIJADU

Koktel malina, rudara i... skuplje putarine?

Koliko ce tacno i kada poskupeti putarina na našim drumovima još se tacno ne zna. Izvesno je da ce, kad poskupljenje dode, vozaci za domaca vozila morati da izdvoje 60 posto više novca a diskutabilno je da li ce medu njima biti i vozila poljoprivrednika. Dok Republicka direkcija za puteve insistira da poskupljenje bude isto za sve, Vlada smatra da za ovu drugu kategoriju vozaca poskupljenje putarine ne bi trebalo da prede 30 procenata.

Nedostaje 10 milijardi U Republickoj direkciji za puteve izracunali su da im za realizaciju ovogodišnjeg programa radova nedostaje blizu 10 milijardi dinara. Tražeci nacin da prevazidu taj nesklad predloženo je povecanje putarine za domaca vozila i uvodenje deviznog znaka za ona strane registracije, te povecanje naknade za korišcenje putnog zemljišta, kao i od komercijalnih objekata. Procenjuje se da ce efekat ovih poskupljenja do kraja godine biti nešto veci od 1,5 milijarda dinara, od kojih bi 837 miliona bilo od povecanja putarine za sva vozila domace registracije, 658 miliona od uvodenja deviznog znaka za vozila sa stranim registarskim tablicama i 87 miliona od povecanja naknada za komercijalne objekte i korišcenje putnog zemljišta.

ODBOR ZA PRIVREDU SKUPŠTINE AP VOJVODINE

Republika dužna Fondu za razvoj

Na poslednji konkurs Fonda za razvoj AP Vojvodine namenjen razvoju poljoprivrede i malih i srednjih preduzeca, završen u julu, pristigli su zahtevi za dodelu 1,2 milijarde dinara, receno je juce na sednici Odbora za privredu Skupštine AP Vojvodine.
Izveštavajuci o prošlogodišnjem radu ovog fonda, zamenik direktora Petar Neškovic je rekao da ce krediti biti odobreni svima koji su ispunili uslove, te da je oko 70 odsto podnetih biznis planova dobro uradeno. Naglasio je da je Fond za razvoj Vojvodine do sada cak 68 odsto sredstava izdvojio za agrar, dok je prošle godine u oblast poljoprivrede plasirano oko 54 odsto novca. Trenutno Fond ima problem naplate od poljoprivrede, jer zemljoradnicima nije isplacena pšenica, kazao je Neškovic, izražavajuci sumnju da ce ona biti isplacena do polovine avgusta. Prema njegovim recima, nezavisna revizorska grupa je nedavno kontrolisala poslovanje Fonda za razvoj i nije imala zamerki. U 2003. godini Fond za razvoj je ostvario ukupan prihod od 1,5 milijarde dinara, što je u odnosnu na prethodnu godinu više za 391 posto. U izveštaju o radu ovog fonda navodi se da lane sredstva ostvarena privatizacijom nisu pristizala planiranom dinamikom i u obimu u kojem je prihod po tom osnovu uplacivan u republicki budžet. Budžet Republike Srbije nije izmirio svoju obavezu po osnovu privatizacionih prihoda od blizu milijardu dinara. Zato Fond nije mogao da realizuje godišnji program onako kako je bilo predvideno, stoji u izveštaju o radu. S. G.

PROF. DR STEVAN LILIC ZA „DNEVNIK”

Statut APV prevaziden

Profesor Ustavnog prava na beogradskom Pravnom fakuletetu, prof. dr Stevan Lilic izjavio je za naš list da ne bi trebalo do kraja iskljuciti mogucnost da Ustavni sud Srbije poništi rezultate pokrajinskih izbora, ali takav ishod, to naglašava, bio bi “još jedan dokaz da USS ne razume svoju ulogu”.
- Svedoci smo da je Ustavni sud Srbije prosto nedorastao ustavnoj ulozi zaštitnika ustavnosti, zakonitosti i pravne sigurnost. Umesto pravne sigurnosti, USS više uvodi nesigurnost. Medu takvim drasticnim slucajevima su, recimo, osporavanje pojedinih mera vanrednog stanja. Jednostavno, nisam siguran kako ce USS uspeti da se u svemu tome snade, moguce cak da njihova odluka dovede i do poništavanja celog izbornog procesa, što mislim da bi bio, nažalost, još jedan dokaz da USS ne razume svoju ulogu. Bolje bi bilo da se celu stvar USS reši prethodno, kao konstulant, nego da se dode u situaciju da se izbori poništavaju, pa posle kako bude - smatra Lilic.
Mogucnost obracanja USS-u najavio je prošle nedelje DSS tvrdeci da predloženi paket izbornih odluka o pokrajinskim izborima “nije u saglasnosti sa Statutom AP Vojvodine”.
Profesor Lilic smatra da bi bilo idealno kada bi biraci u Pokrajini mogli da budu predstavljeni i po teritorijalnom principu, ali napominje da je sporno da li baš opština može da obezbedi ravnomerno teritorijalno predstavljanje gradana.
- Kad je rec o Vojvodini, pitanje je da li je opština baš taj teritorijalni entitet koji mora da bude bazican. Verujem da ce se i Ustavni sud suociti s tim kako obezbediti ravnomernost u teritorijalnom predstavljanju, a da se to ne svodi na puki administrativni formalizam kao što je opština - kaže prof. Lilic, navodeci kao primer podatak da u Srbiji pojedine opštine imaju preko 200.000 a neke svega 30.000 stanovnika.
Lilic kaže i da bi održavanje pokrajinskih izbora , uprkos famoznoj odredbi pokrajinskog Statuta, ipak bila “politicki legitimna odluka”. On, naime, podseca na omnibus zakon iz 2002. koji je, po njegovoj oceni, bitno redefinisao ustavni položaj Pokrajine, i u suštini prevazišao Statut APV, pa se stoga pita u kojoj je meri taj akt suštinski uopšte validan.
- U ovakvim situacijama mora da postoji pravilna vrednosna orijentacija, kako bi došao do izražaja glas gradana i mogucnost da oni maksimalno budu reprezentovani, kako po partijskim programima, tako i po svojim teritorijalim elementima. No, cak i ako svaka opština ne bude imala najmanje jednog predstavnika u pokrajinskoj skupštini, to bi ipak bila legitimina politicka odluka. Stari Rimljani su govorili da se pretor ne bavi sitnicama, nego gleda da proces uspe. Mislim da je važno da ti izbori uspeju, i da oni budu orijentisani ka onome što zovemo demokratski standardi - zakljucuje prof. dr Stevan Lilic.

JOŠ 19 DELOVA MOSTA SLOBODE
Na gradilištu Mosta slobode poceli su radovi na središnjoj konstrukciji. Da bi se spojila sremska i backa strana treba da se montira 20 delova mosta. Montiranje prvog dela središnje konstrukcije, teškog oko 205 tona pocelo je juce. zbog obimnog posla montaža ovog dela verovatno ce trajati nekoliko dana, piše Dnevnik. Na sremskoj obali Dunava, u toku je montiranje treceg, od ukupno cetiri dela prilazne konstrukcije. Kada bude postavljen i poslednji, cetvrti segment, spojice se prilazni deo ispred tunela i središnji konstrukcija mosta na sremskoj obali. (Dnevnik)

VIŠE TURISTA, A MANJE PARA
U Vojvodini je u prvih pet meseci ove godine boravilo 95.000 turista, što je sedam odsto više nego lane u istom periodu, izjavila je savetnica za turizam u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu Miroslava Kostic. "Broj turistickih nocenja u tom periodu povecan je za deset odsto i iznosio je oko 260.000. U tih pet meseci domacih turista je bilo za jedan odsto više, dok su stranci bili za trecinu brojniji", precizirala je Kosticeva. Veci broj turista i nocenja nije u Vojvodini doprineo i rastu deviznog priliva koji je, prema njenim recima, u prvih šest meseci ove godine bio 7,4 miliona dolara i bio je za deset odsto manji nego lane. (Tanjug)

POMOR RIBE U BEGEJSKOM KANALU
Proteklih nekoliko dana zabeleženo je trovanje ribe u Begejskom kanalu, od rumunske granice do mesta Klek, pokraj Zrenjanina. Sanitarni inspektor je rekao da ce rezultati ispitivanja vode biti poznati do kraja nedelje, ali da vec postoje indicije da je rec o kanalizacionom otpadu koji je dospeo iz Rumunije. Pojedini strucnjaci sumnjaju da je u Begej dospela velika kolicina amonijaka koja je prouzrokovala prekomernu potrošnju kiseonika u vodi, što je kasnije izazavalo pomor ribe. Ekološki inspektor iz opštine Žitište Jadranka Bjelajac za "Zrenjaninski Dnevnik" je izjavila "da postoji sumnja da su u pitanju preradni kapaciteti nekoliko fabrika koje se nalaze kraj Temišvara koje su upustile otrovne supstance u Begejski kanal". (Beta)

UGROŽENA VELIKA DROPLJA
Velikoj droplji u našoj zemlji preti istrebljenje. U poslednje dve godine, i pored mera zaštite, broj ptica smanjen je za gotovo trecinu. Na severu Banata, u okviru specijalnog rezervata prirode, ostalo je još 26 jedinki ove nekada ceste a danas jedne od najredih životinja u Evropi. Velika droplja spada u najteže ptice letacice na svetu. Odrasli mužjak, raspona krila do 2,5 metra, može da bude težak preko 20 kilograma. Zahvaljujuci širokim, snažnim krilima, snežno bele boje, ova krupna ptica je dobar letac ali u opasnosti uglavnom pribegava bežanju kroz gustiš zbog cega je u narodu poznata pod imenom potrk. U prošlosti, velika droplja je živela na stepskim prostranstvima veceg dela Evrope. U šestom veku, Slovenima doseljenim na Balkan, bila jedan od osnovnih izvora hrane. Usled širenja obradivih površina, sredinom dvadesetog veka, gotovo da je išcezla. U našoj zemlji opstala je jedino mala populacija u ataru izmedu Mokrina, Jazova i Sajana pa je, 97. godine, ovo podrucje proglašeno za specijalni rezervat prirode. Rukovodilac programa za zaštitu velike droplje, mr Vesna Habijan-Mikeš, za radio 021, kaže da ova vrsta podnosi prisustvo coveka u svojoj blizini ali da ljudi cesto vole da gledaju i diraju gnezda i pri tom ostavljaju miris koji privlaci grabljivice ( lisicu ) a one onda najcešce unište leglo. Od 15. februara do 15. juna, kada ptice obrazuju parove, prave gnezda i podižu mlade nije dozvoljeno napasanje stoke a zabranjeno je i košenje trave u centralnom delu staništa. I pored zaštitnih mera koje se sprovode, broj droplji poslednjih godina se smanjuje. Prema recima naše sagovornice broj droplji, za poslednje dve godine smanjen sa 37 na 26 jedinki a kao jedino rešenje ovog alarmantnog problema ona navodi aktivnije cuvanje ptica uz pomoc profesionalnih cuvara u rezervatu. (021)

MILADIN SUVAJDŽIC PUŠTEN NA SLOBODU
Miladin Suvajdžic poznatiji kao Đura Mutavi, svedok-saradnik u nekoliko procesa protiv organizovanog kriminala, pored ostalog i na sudenju optuženima za ubistvo srpskog premijera Zorana Đindica nalazi se na slobodi. Kako pišu Vecernje novosti, celiju Centralnog zatvora u Beogradu Suvajdžic je napustio je juce popodne. U ovom trenutku ne zna se gde je pripremljeno sklonište za Suvajdžica. Pominju se zemlje u našem bliskom okruženju, ali i Vojvodina, pa cak i Beograd. Nešto slicno je uradeno i kada je zašticeni svedok Ljubiša Buha Cume pušten iz zatvora. Jedno vreme, kako tvrde u policiji, bio je u inostranstvu, a onda je prebacen u Srbiju na "sigurnu lokaciju", gde ga i danas cuvaju. (Vecernje novosti/021)