SKUPŠTINA SCG ZASEDA 11. AVGUSTA?

Sa novom himnom na Olimpijadu

Savet ministara je juce doneo Predlog zakona o himni državne zajednice i uputio ga Skupštini SCG na usvajanje po hitnom postupku. To znaci da je konacno ucinjen odlucujuci korak da se na Olimpijadi u Atini cuje himna nove države Srbija i Crna Gora, a „Hej Sloveni” ode u istoriju, kao i Jugoslavija koju je predstavljala.
- Ucinicemo sve da se Skupština SCG zakaže za 11. avgust i sada gledamo da li je to po Poslovniku moguce. Poslanici vladajuce koalicije DPS-SDP ce doci na zasedanje, a mislim i opozicija sada je samo na Šamiju da obezbedi kvorum iz Srbije, s obzirom da su poslanici na godišnjim odmorima, izjavio je za „Dnevnik” nakon konsultacija sa predsednikom parlamenta Zoranom Šamijem potpredsednik Milorad Drljevic.
Nova himna državne zajednice bice, kako smo vec pisali, sastavljena od dve „Bože pravde” i „Oj svijetla majska zoro”, koju je nedavno Skupština Crne Gore usvojila kao zvanicnu u ovoj državi clanici. D. M.

MOŽE LI SE DOCI DO JEDINSTVENE DRŽAVNE POLITIKE PRE SEDNICE SAVETA BEZBEDNOSTI O KOSOVU

Tadic „pegla” nesporazum Draškovica i Koštunice

Predsednik Srbije Boris Tadic ce odmah po povratku sa odmora razgovarati sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i šefom diplomatije SCG Vukom Draškovicem oko disonantnih tonova koji se cuju o kljucnim nacionalnim i državnim pitanjima, izjavio je za “Dnevnik” savetnik predsednika Republike za spoljnopoliticka pitanja Vuk Jeremic.
- Predsednik Tadic ce razgovarati sa svima, pa tako i s Draškovicem o njegovim poslednjim nastupima - precizirao je Jeremic zamoljen da prokomentariše ministrova razmimoilaženja sa stavovima Koštunice i Tadica u vezi sa izlaskom Srba na pokrajinske parlamentarne izbore.
Kako saznajemo, vec na predstojecoj sednici Saveta bezbednosti, koja ce se u cetvrtak održati pod predsedavanjem Rusije, a sa Kosovom i Metohijom kao centralnom temom, imacemo jedinstvenu državnu politiku.
- Siguran sam da ce na kraju stav Beograda i oko izlaska Srba na kosmetske izbore biti potpuno jedinstven, te da cemo u UN-u pokazati da Beograd vodi samo jednu jedinu politiku po pitanju Kosova. Ta politika, za koju postoji politicki konsenzus i u Skupštini Srbije, zasnovana je na Planu za decentralizaciju vlasti u Pokrajini - kaže Draškovicev savetnik i buduci ambasador SCG u Parizu dr Predrag Simic.
On smatra da Srbija ne gubi u svom nastupu na medunarodnom planu u aktuelnom sukobljavanju ministra Dršakovica sa odlukama Vlade i predsednika države, i objašnjava:
- Mislim da je cilj svih identican, ali da su uglovi posmatranja u ovom trenutku drugaciji. Mislim da se radi samo o razlicitom sagledavanju unutrašnjih i svih spoljnih politickih aspekata. U ovom trenutku interes medunarodne zajednice je da se izbori održe, da proteknu mirno i da se ocuva mandat UNMIK-a. To ce sigurno narednih dana otvoriti prostor da se reše sva pitanja koja su kamen spoticanja, a rec je o interesima Srba na Kosovu, instrumentima njihove institucionalne zaštite, i garancijama za to - objašnjava Simic.
On smatra da svi planovi za Kosmet, koji su ponudeni nakon što je Plan Vlade Srbije dobio zeleno svetlo medunarodne zajednice kao dobra polazna osnova za rešenje kosmetskog pitanja, znaci i austrijski i UNMIK-ov, zapravo inorporiraju u vecoj ili manjoj meri plan Beograda.
- Nadam se da ce se predstojeca debata u Savetu bezbednosti voditi u poravcu tih ideja, odnosno decentralizacije Kosova i stvaranje opština u kojima bi se obezbedio miran i bezbedan život Srba i ostalog nealbanskog življa, te sprecavanja da se na Kosmetu ponove matovska dešavanja - zakljucuje Simic.
Analiticari, inace, ukazuju na cinjenicu da cak i Prištinski dokument, koji je ponudio UNMIK, sastavljajuci ga sa albanskim predstavnicima, OEBS-om i SE, sadrži delove dokumenta koji je ponudila Vlada Srbije, ali da medunarodna zajednica, SAD i EU, imaju problem sa izricitim albanskim odbijanjem da cuju za bilo šta što dolazi iz Beograda. Pritom je ocito da Srbi sa Kosmeta nece sami da stanu na vetrometinu, a da iza sebe nemaju Beograd. Zato se u politickim i diplomatskim kuloarima najavljuju pregovori, kojima ce kosmetski Srbi dobiti neophodne garancije bezbednosti, nakon cega bi bila doneta odluka o izlasku na izbore, a temelj ovih nastojanja je predstojeca sednica Saveta bezbednosti.

SRBIJA I CRNA GORA JOŠ BEZ ZAKONA O AZILU

Titov propis za progonjene

Potez bivšeg svetskog prvaka u šahu Roberta Bobija Fišera, koji je, navodno, zatražio azil u SCG, ponovo je u našoj javnosti aktuelizovao pitanje azila i azilanata. „Slucaj Fišer” je tako, zapravo, podsetio na cinjenicu da ni na nivou SCG, baš kao ni u državama clanicama, još nije usvojen zakon o azilu, iako je naša država to trebala da uradi najkasnije godinu dana od prijema u Savet Evrope. No, u Uredbi o obrazovanju organa uprave, organizacija i službi Saveta ministara, koja je usvojena polovinom prošle godine, azil se ne pominje. Jedino se navodi da je Ministarstvo inostranih poslova zaduženo za „akreditovana lica koja borave u SCG”, dok je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, izmedu ostalog, nadležno “za pracenje ostvarivanja prava izbeglica koja proisticu iz medunarodnih ugovora”.
U nedostatku novog zakona o azilu, primenjuju se rešenja koja je još sedamdesetih godina potpisao Josip Broz Tito. Na podrucju Srbije, pak, trenutno o davanju azila stranom državljaninu odlucuje MUP Srbije, i to prema Zakonu o kretanju i boravku stranaca donet još 1986. godine.
Izvršni direktor Komiteta pravnika za zaštitu ljudskih prava Milan Simic ne spori da je naša država bila u obavezi da donese novi zakon o azilu, ali u njegovom nedostatku može da se još primenjuje i stari zakon, jer su u tom propisu na nacionalnom nivou ugradeni standardi koje su ustanovile Ujedinjene nacije.
- Jednostavno, primenjuje se princip da se azil kao pravo daje, pre svega, ljudima koji su u zemlji iz koje poticu izloženi progonu na politickoj, verskoj odnosno nacionalnoj osnovi – kaže Simic za „Dnevnik’’. » - Azil je, u svari, politicka odluka vlade države od koje se azil traži, i zbog toga se on ne može davati licima koja su pocinila krivicna dela, niti onima koji su pocinili teroristicke akte.
Agencija Beta je, inace, prenela da u Ministarstvu spoljnih poslova postoji radna grupa za izradu zakona o azilu, koji bi na nivou državne zajednice trebalo da bude “okviran”, dok bi tu materiju detaljnije regulisale države clanice svojim zakonima. I dok se na nivou državne zajednice novi zakon o azilu «„krcka”, neke nevladine organizacije su vec ponudile svoja rešenja. Takav dokumenat izradio je, naime, Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Srpskim demokratskim forumom i švajcarskom Organizacijom za razvoj, i to je prvi nacrt kojim se predlaže rešenje ovog problema.
Prema tom predlogu, azil bi se davao strancima po propisima koji su u skladu s Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i ostalih sloboda, a koju je naša država ratifikovala decembra prošle godine. Azil se tako priznaje strancu koji se ne nalazi u zemlji svog porekla, ali iz osnovanog strah od proganjanja zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, pripadnosti odredenoj društvenoj grupi ili politickog uverenja, ne može ili ne želi da se stavi pod zaštitu te zemlje, kao i osobama koje nemaju državljanstvo ali iz pomenutih razloga postoji strah da se vrate u zemlju svog prethodnog prebivališta.

Šahovski mag ostaje u Japanu? Kako prenose svetski mediji, Fišer je ipak zvanicno zatražio azil od Japana, kako bi izbegao deportaciju u SAD. Amerikanci traže Fišera jer je 1992, kada je Jugoslavija bila pod medunarodnim sankcijama, na Svetom Stefanu, uprkos zabrani Stejt departmenta, odigrao mec sa ruskim šahovskim magom Borisom Spaskim, a sve u organizaciji Jezdimira Vasiljevica. Fišerov advokat Masako Suzuki potvrdila je u izjavi medijima da se njen klijent obratio vlastima u Tokiju, pri cemu nije pomenula mogucnost da bivši svetski prvak bude deportovan u SCG. Predsednik Crne Gore Filip Vujanovic ipak se ukljucio u posredovanje da Bobi Fišer dobije azil Srbije i Crne Gore. Naime, od crnogorskog predsednika pomoc za Fišera zatražio je predsednik Šahovskog saveza Crne Gore, velemajstor Božidar Ivanovic. NJega je bivši predsednik Svetske šahovske federacije Florensio Kampomanes obavestio da su se vlade SAD i Japana dogovorile da se slavni šahista deportuje u trecu zemlju, a Fišer je, navodno, izabrao Srbiju i Crnu Goru. „Crna Gora ce imati pozitivan odnos prema zahtevu bivšeg svetskog prvaka”, preneo je Vujanovicevu izjavu podgoricki list „Vijesti”. U Podgorici se, inace, istice da Crna Gora ima i moralnu obavezu da odobri azil Fišeru, jer je mec sa Spaskim odigrao upravo u Crnoj Gori. Inace, zamenik ministra inostranih poslova SCG Predrag Boškovic rekao je da ne bi trebalo da bude prepreka da Fišer dode u Crnu Goru, ali da državna zajednica mora poštuje neke obaveze i „dobro partnerstvo sa SAD”.

ZAKAZANA SEDNICA SKUPŠTINE VOJVODINE

O novim izbornim pravilima poslanici odlucuju 10. avgusta

O predlogu novog izbornog modela za vojvodanske izbore pokrajinski poslanici izjašnjavace se na sednici Skupštine APV zakazane za 10. avgust. Novim izbornim pravilima, koje je pre desetak dana utvrdilo Izvršno vece, a na osnovu dogovora vladajuce koalicije u Banovini - koju cine DS, LSV i SVM - predvida se uvodenje kombinovanog izbornog sistema za raspodelu mandata u pokrajinskom parlamentu.
Po tom predlogu, 60 od 120 poslanika biralo bi se po dvokružnom vecinskom modelu sa dva kandidata u drugom krugu u 60 izbornih jedinica, a druga polovina mandata delila bi se na osnovu proporcionalnog izbornog sistema, u kojem bi Vojvodina bila jedna izborna jedinica, a izborni cenzus pet odsto.
Prema važecim izbornim propisima, pokrajinski izbori organizuju se po dvokružnom vecinskom sistemu sa tri kandidata u drugom krugu, a Vojvodina je podeljena na 120 izbornih jedinica. Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Canak najavio je da ce pokrajinske izbore raspisati za 19. septembar, a istog datuma održace se i lokalni izbori, koje je prekjuce raspisao predsednik republickog parlamenta Predrag Markovic.
Pored izmene važeceg izbornog sistema, na dnevnom redu skupštinske sednice bice i predlog izmene odredbe Statuta APV, po kojoj svaka vojvodanska opština mora da ima predstavnika u pokrajinskom parlamentu. Ukoliko pokrajinski poslanici izglasaju taj predlog, sporna odredba Statuta bice izmenjena samo ukoliko odluku Skupštine Vojvodine potvrdi i republicki parlament.
U okviru prilicno obimnog dnevnog reda utvrdenog za istu sednicu, vojvodanski parlament izjašnjavace se i o predlozima za osnivanje fonda za podršku investicija u Pokrajini i zavoda za ravnopravnost polova, te o izveštaju Anketnog odbora za utvrdivanje istine o dogadajima u periodu od 1941. do 1945. godine u Vojvodini i o radu Fonda za ravoj APV. B. D. S

RESORNI MINISTAR VOJISLAV VUKCEVIC KAŽE DA NE VREDI SLATI IZBORNI MATERIJAL GRAĐANIMA U INOSTRANSTVU

Dijaspora bez prava glasa u lokalu

Govori se da dijaspora nije zainteresovana za lokalne i pokrajinske izbore, ali ne verujem da naše gradane u inostranstvu ne zanima kako ce se i šta ce se dogadati u sredinama iz kojih su otišli. I u koje, naravno, žele da se vrate, ako ne zauvek, a ono bar povremeno. Ima, medutim, drugi problem zbog kojeg dijaspora ne može glasati na predstojecim lokalnim izborima, a to je da je rasuta po celom svetu i da je sada neizvodljivo da za odbornike jedne opštine glasaju naši gradani na svim kontinentima sveta - kaže za “Dnevnik” ministar za dijasporu Vojislav Vukcevic.
Prosto je, naime, nemoguce, objašnjava ministar Vukcevic, listu odbornika za jednu skupštinu opštine proslediti samo na jedan kontinent, kada je naša dijaspora iz iste te opštine rasuta diljem Amerike, Australije, Evrope, Afrike...

I vojnici pod znakom pitanja Clan Izvršnog odbora CeSID-a Miloš Todorovic tvrdi da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika dijaspori data mogucnost jedino da glasa za parlamentarne i predsednicke izbore, a ne i za lokalne i pokrajinske. - Izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika precizirani su mogucnost i tehnika glasanja dijaspore za parlamentarne i predsednicke izbore. Smatram da se ovi zakonski propisi ne odnose na lokalne i pokrajinske izbore. Pored toga, nije jasno ni da li ce na lokalnim izborima glasati vojnici i zatvorenici, jer se i ta zakonska odredba odnosi samo na izbor narodnih poslanika i predsednika Republike - kaže za naš list Todorovic

EXIT NA MTV-u
Sinoc je na MTV-u prikazan 50-minutni film o Exitu 04. O znacaju festivala za grad i region govorili su organizatori, izvodjaci sa ovogodišnjeg festivala, novinari Radija 021 i sami posetioci. Iako je ranije bilo najavljeno, nije prikazan i film o Novom Sadu koji je trebao da promoviše glavni grad pokrajine u Evropi. Ipak, jucerašnje prikazivanje filma je bila svakako, do sada, najveca promocija Novog Sada na nekoj televizijskoj stanici u Evropi. (021)

SOCIJALISTA KANDIDAT RADIKALA
Kandidat Srpske radikalne stranke za predsednika opštine Vrbas bice Željko Lainovic, sekretar Mesne zajednice u Savinom Selu. Lainovic je dugogodišnji odbornik Socijalisticke partije Srbije u Skupštini opštine Vrbas, pa je njegova kandidatura ispred SRS-a izazvala primetnu zbunjenost kod najužeg rukovodstva, koji je više od jedne decenije bio na vlasti u tom delu Backe. U Opštinskom odboru SPS-a navode da je Željko Lainovic još uvek njihov clan, buduci da ih nije obavestio o prelasku u drugi tabor, dok radikali tvrde da njihov kandidat za predsednika opštine vec poodavno poseduje clansku knjižicu sa potpisom dr Vojislava Šešelja. (Beta)

ROK ZA PREDAJU MLADICA 1. SEPTEMBAR
Vlasti u Beogradu još uvek pregovaraju o predaji sa generalom Ratkom Mladicem, optuženim za genocid pred Haškim tribunalom. Ukoliko ishod pregovora ne bude pozitivan, zapocece akcija hapšenja cetvorice generala, po cenu destabilizacije zemlje, piše Blic. Rok još nije utanacen, iako se spominje da je sa Tribunalom dogovoreno da to bude do 1. septembra. Prema pisanju lista, ukoliko bivši komandant VRS osvane u Hagu, generali Lazarevic, Pavkovic, Đordevic i Lukic mogu da odahnu, jer bi tada zapoceli pregovori o njihovom sudenju u Beogradu. I prema saznanjima londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru, ako Mladic ne bude uhapšen, srpska vlada ce pokušati da umiri medunarodnu zajednicu izrucivanjem Nebojše Pavkovica i Sretena Lukica. (021)

O HIMNI PO HITNOM POSTUPKU
Potpredsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Milorad Drljevic izjavio je da ce Predlog zakona o himni državne zajednice, koji je prihvatio Savet ministara, biti usvojen na zasedanju parlamenta, 11. ili 12. avgusta. Ranije je najavljeno da ce nova himna biti sastavljena od "Bože, pravde" i "Oj, svijetla majska zoro", koja je u meduvremenu postala crnogorska himna. (Tanjug)