MINISTAR FINANSIJA MLAĐAN DINKIC

Ako bude razuma, Srbija ima šansu

Beograd - Ministar finansija Srbije Mladan Dinkic izjavio je Tanjugu da bi celokupan proces tranzicije, “ukoliko bude razuma u Srbiji i dogovora da politicka stabilnost traje duže od godinu dana”, mogao da bude završen do kraja mandata ove vlade.

Šta ce biti sa gigantima? Dinkic je rekao da je trenutno oko 60 velikih preduzeca na režimu subvencija i država novcem poreskih obveznika isplacuje plate radnicima tih firmi koje su u procesu restrukturiranja. “Došlo je vreme da ti problemi pocnu da se rešavaju i verovatno ce se prvo krenuti sa Borom, dok kragujevacka ,Zastava’, nakon otpisa duga ,Fijatu’, može da se restrukturira na više proizvodnih celina, za koje vec postoji veliko interesovanje”. Menjace se pravila o prinudnoj naplati poreza Dinkic kaže da ce Vlada Srbije promeniti pravila o prinudnoj naplati poreza i precizirao da ce to znaciti blokadu ne samo racuna dužnika, vec i potraživanja, tako da ce biti onemoguceno obavljanje kompenzacija. On je prilikom posete nacionalnoj novinskoj agenciji najavio da ce ubuduce Poreska uprava pribeci i prodaji na licitaciji imovine dužnika koji ne obezbede potrebne garancije da ce izmiriti dug. Uoceni su propusti u prinudnoj naplati poreza na ekstraprofit ,BK kompaniji’ blokadom racuna ,Mobtelu’, jer je 1,6 milijardi dinara pre petnaestak dana kompenzovano umesto da ta sredstva ,legnu’ na racun ,Mobtela’, objasnio je Dinkic. Od ,Mobtela’ je s blokiranih racuna u budžet Srbije uplaceno oko 700 miliona od ukupno 2,8 milijardi dinara duga, precizirao je ministar finansija i upozorio da, ako ne bude dovoljno sredstava, sledi prinudna naplata prodajom imovine.

Karic: Ovde se radi o ratu protiv mene

LOKALNI IZBORI PRVI PUT PO NOVOM ZAKONU

Gradonacelnik jaci od Buša

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Predrag Markovic lokalne izbore ce raspisati u nedelju, 1. avgusta, a sve izborne radnje ce poceti sutradan. Ukoliko ne dode do izmene zakona, a sva je prilika da nece, ovi lokalni izbori ce se održati po trenutno važecem Zakonu o lokalnim izborima, koji je Skupština Srbije usvojila 13. juna 2002. godine, a potpisao ga je tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinovic. Po važecim propisima, izbori moraju da budu raspisani najmanje 30, a najviše 60 dana pre održavanja. Izbore za odbornike i predsednike opština, odnosno gradonacelnike, raspisuje predsednik Narodne skupštine, a odluka o raspisivanju izbora objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Po ovom zakonu odbornici se biraju po proporcionalnom sistemu sa cenzusom od tri odsto, a predsednici opština i gradonacelnici po vecinskom sistemu.
Ovim zakonom ureduju se izbor i prestanak mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave i predsednika opštine, odnosno gradonacelnika. Zakon predvida da se oni biraju tajnim glasanjem po osnovu slobodnog, opšteg i jednakog izbornog prava. Odbornici se biraju na osnovu izbornih lista politickih stranaka i drugih politickih organizacija, njihovih koalicija i lista koje predlože grupe gradana. NJihov mandat traje cetiri godine.
Da bude biran za odbornika i predsednika opštine, odnosno gradonacelnika, može biti izabran gradanin Republike Srbije koji je jugoslovenski državljanin, s navršenih 18 godina, poslovno sposoban i sa prebivalištem na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj je predložen za odbornika ili za predsednika opštine, odnosno gradonacelnika. Kandidata za predsednika opštine mogu predložiti, posebno ili zajedno politicke stranke, ili grupa gradana koje svojim potpisima podrži najmanje tri odsto biraca u opštini.
Za predsednika opštine, odnosno gradonacelnika, izabran je kandidat koji je dobio vecinu glasova biraca koji su glasali. Ako ni jedan kandidat u prvom krugu glasanja ne dobije vecinu glasova biraca koji su izašli na birališta, u drugom krugu ucestvuju dva ili više kandidata koji su dobili jednak i istovremeno najveci broj glasova. Glasanje u drugom krugu je u roku od 15 dana, a izabran je kandidat koji tada dobije najveci broj glasova.
Novina koja je uvedena Zakonom o lokalnoj samoupravi je što se predsednik opštine, odnosno gradonacelnik, bira na neposrednim, tajnim izborima. Još prilikom rasprave u Skupštini Srbije upravo tu novinu su najviše kritikovali poslanici opozicionih stranaka, ocenjujuci da je predsednicima opština dato previše ovlašcenja. Tada je, medutim, obrazloženo da je rec o o minimalnoj ceni procesa modernizacije i transformacije dosadašnjeg, zastarelog i skupog modela lokalne vlasti. Druga primedba odnosila se na opoziv celnog coveka grada/opštine, jer ako neko hoce da ga smeni, mora da se potrudi da obezbedi referendumsku vecinu u varoši. Ovu zakonsku stavku je još tada lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj okarakterisao kao lošu ocenjujuci da, zapravo, „nema ko da smeni predsednika opštine”. On se tada bunio i što se „stvara nesmenjiv predsednik opštine”, koji „sam po sebi vlada i o svemu odlucuje”, te da se time, ustvari, „uvodi predsednicki sistem, cvršci nego u Americi”, odnosno „gotovo sa vecim ovlašcenjima nego što ih ima Buš”.
Nadležnosti gradonacelnika i predsednika opštine propisane su, inace, Zakonom o lokalnoj samoupravi, a preciziraju ih i statuti jedinica lokalne samouprave. U Statutu Novog Sada predvida se da su organi grada: skupština grada, gradonacelnik i gradsko vece. Organi grada obavljaju poslove predvidene ovim zakonom za organe opštine, kao i druge poslove utvrdene zakonom i statutom grada, a odredbe zakona koje se odnose na predsednika opštine primenjuju se na gradonacelnika, dok se odredbe, koje se odnose na opštinsko vece, primenjuju na gradsko vece.

NA GRANICI SA MAĐARSKOM KOD HORGOŠA

Išcekivanje olimpijskog talasa

Horgoš: Gradnja novog granicnog prelaza kod Horgoša odvija se intenzivno i bice završen prema predvidenoj dinamici u decembru, izjavio je za naš list nadzorni organ na gradilištu DŽef Klark, predstavnik francuske firme BCEOM.
Gradnja drumskog prelaza zapocela je juna prošle godine i on ce biti najznacajniji granicni punkt izmedu naše zemlje i Evropske unije na autoputu E-75 i panevropskom koridoru 10. Za izgradnju prelaza Horgoš Evropska agencija za rekonstrukciju obezbedila je 9,2 miliona evra, a sa naše strane u ulozi investitora je Gradevinska direkcija Srbije, koja takode obezbeduje deo sredstava za gradnju kapije prema Evropi.
Radovi su odmakli, tako da se vec uveliko naziru konture novog granicnog prelaza, a na drugoj strani moderan prelaz Reske na strani naših severnih suseda je odavno u funkciji. Konzorcijum madarskih firmi »„Mejepite”« i »KES«, kome je poverena gradnja prelaza Horgoš, gradio je i prelaz Reske, a na gradilištu horgoškog prelaza pored gradevinara iz Madarske angažovane su kao podizvodaci i mnoge domace firme iz Kanjiže, Horgoša, Subotice i još nekih mesta. Pored upošljavanja naše gradevinske operative u objekte buduceg prelaza, kako smo saznali, ugraduje se i dosta gradevinskog i drugog materijala proizvodaca iz Srbije.
Zbog gradnje novog prelaza deo poluautoputa uz granicu, do prve petlje, zatvoren je za saobracaj, pa se saobracaj odvija starim putem E-75. Na pocetku ovogodišnje letnje turisticke sezone do sada nije bilo vecih gužvi na prelazu Horgoš-Reske.
Izjalovile su se sve nade da novi granicni prelaz bude osposobljen do pocetka ovogodišnje Olimpijade u Atini, pa su cak otpala i razmišljanja da se osposobi samo deo prelaza, tako da ce promet putnika na prelazu Horgoš-Reske sa Madarskom biti po starom. Izmedu novog prelaza izgradenog na madarskoj strani i našeg starog prelaza, nacinjena je veza u vidu »„bajpasa«”, pa se u dosta nepovoljnim okolnostima, ali ipak bez veceg zadržavanja obavlja saobracaj i sve formalnosti pogranicnih službi. Da li ce »„bajpas”« izmedu novog prelaza Reske i starog u Horgošu biti usko grlo, videce se uskoro kada iz Evrope za Grcku krene talas posetilaca Olimpijade. Moguce je da ce ga mnogi i zaobilaziti.
Da se nije kasnilo u startu, razloga za brigu ne bi bilo, obzirom da ce novi prelaz imati šest traka za putnicki saobracaj, dve za kamione i autobuse, savremen robno-carinski terminal i sve pratece objekte koji treba da postoje na modernom granicnom prelazu. Kada se završi, prelaz Horgoš sa dnevnom frekvencijom od preko 10.000 putnika obezbedice uslove za nesmetan promet.

Novi most na Dunavu:
Oko 200 mališana juce poslepodne okupilo se na Štrandu kako bi pokazalo svoje umece u vajanju u pesku. Dok su neki pokušali da izgrade dvorce i kule, mališan na slici je odlucio da podseti sugradane na srušeni Žeželjev most. Uz dobru volju, ali i umece, decak je spojio pešcane obale i ostaje samo da odrasli slede njegov primer. Foto: R. Hadžic

TADIC: BLOKADE PUTEVA NISU REŠENJE
Jedan deo radnika "Jumka" najavljuje da ce blokirati magistralni put prema Skoplju. Oni ce blokirati put ukoliko im u ponedeljak ne budu isplacene zarade za poslednja dva meseca. Osim radnika “Jumka”, blokade puteva za ovu nedelju najavili su i proizvodaci malina. Predsednik Srbije Boris Tadic ocenio je da problem ne može biti rešen na taj nacin. “Niko ne sme da ugrožava tuda prava tako što brani svoja", rekao je Tadic. “Ljudi imaju pravo da štrajkuju, da demonstriraju, da iskazuju svoje mišljenje kada je njihovo pravo ugroženo. Veliki su problemi, posebno u poljoprivredi. To su strukturni problemi i oni moraju da se rešavaju. To je interes i ove zemlje, a ne samo onih koji proizvode hranu. Zaposedanje puteva, danas, ne znaci samo da vi branite svoje pravo i skrecete pažnju na svoj problem, nego znaci da ste i nekog drugog sprecili da zaraduje za svoju koricu hleba”, kaže Tadic. (RTS)

TADIC: MLADIC I HADžIC MORAJU U HAG
Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je sinoc da ne veruje da ce se Ratko Mladic dobrovoljno predati Haškom tribunalu, i oceniio da ne postoji mogucnost da se tom haškom optuženiku sudi u zemlji. "Kada je Mladic u pitanju, mislim da nema nikakve mogucnosti da se njemu organizuje sudenje u zemlji", izjavio je Tadic i dodao da bi se u Srbiji mogla organizovati sudenja nekim drugim optuženicima, što bi doprinelo stabilnosti u zemlji. On je ponovio stav da Srbija mora da saraduje s Haškim tribunalom, jer se "jednostavno radi o medunarodnoj instituciji". Predsednik Srbije je, takode, ponovio stav da vlasti u Beogradu nisu omogucile bekstvo Gorana Hadžica koga je Haški tribunal optužio za ratne zlocine. (Beta)

ĐINĐICEV GROB BEZ ZAŠTITE POLICIJE
Policija više ne obezbeduje grob ubijenog premijera Srbije Zorana Đindica. Grob premijera u Aleji zaslužnih gradana na Novom groblju u Beogradu patrole policije povremeno obilaze, a na mestu gde se ranije svakodnevno nalazila policijska patrola sada se nalazi montažna kucica za radnike koji ureduju groblje. Beogradska policija saopštava da Novo groblje "stalno nadziru" patrole Odeljenja unutrašnjih poslova Zvezdare. Povodom informacija da policija više svakodnevno ne obezbeduje grob ubijenog premijera Zorana Đindica, u Aleji zaslužnih gradana na Novom groblju, policija je u nedelju saopštila da pripadnici policije Zvezdara nadziru groblje "u okviru sektorskog nacina rada", a da je odluka o tome doneta krajem juna ove godine. "Pored pripadnika policije, o bezbednosti na Novom groblju, posebno u Aleji velikana, u kojoj je sahranjen premijer Đindic, brine i služba bezbednosti Novog groblja", navodi se u saopštenju. SUP Beograd najavio je i da ce pokrenuti inicijativu da uprava groblja postavi video nadzor nad tom alejom. Grob premijera do sada su danonocno cuvala po dva policajca, koji su se smenjivali u redovnim smenama. (B92)

PRODAJOM IMOVINE DO IZMIRENJA DUGA
Republicki ministar finansija Mladan Dinkic najavio je promenu pravila o prinudnoj naplati poreza i precizirao da ce to znaciti blokadu ne samo racuna dužnika, vec i potraživanja, tako da ce biti onemoguceno obavljanje kompenzacija. On je rekao da ce ubuduce Poreska uprava pribeci i prodaji na licitaciji imovine dužnika koji ne obezbede potrebne garancije da ce izmiriti dug. Govoreci o naplati duga "Mobtela", Dinkic je naveo da je s blokiranih racuna u republicki budžet uplaceno oko 700 miliona od ukupno 2,8 milijardi dinara duga. On je upozorio da ce, ako ne bude dovoljno sredstava, uslediti prinudna naplata prodajom imovine. (RTS)