|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 21. 07. 2004.
|
|
|
BORIS TADIĆ U VAŠINGTONU
Srbija ima prijatelje na Kapitol Hilu
Republikanski senator i član Odbora za inostranu politiku Senata SAD Cak Hejgl izjavio je da predsednik Srbije Boris Tadić i Srbija imaju mnogo prijatelja na Kapitol Hilu koji žele da se ona razije u prosperitetnu demokratiju. o’Vrlo smo ponosni na novog predsednika i na napredak koji je ostvaren u Srbiji. Ocekujemo da se nastavi jacanje bilateralnih odnosa naših zemalja’, rekao je Hejgl za Glas Amerike posle susreta sa Tadićem koji boravi u poseti SAD. Hejgl je poručio Tadiću da ’on i Srbija na Kapitol Hilu imaju mnogo prijatelja i da oni žele da pomognu liderima i narodu da se Srbija razvije u jednu stabilnu i prosperitetnu demokratiju’. ’Učinićemo u tom smislu sve što je u našoj moći’, rekao je Hejgl.
Tadić je, takođe, ocenio da je sastanak sa senatorom Hejglom bio uspešan. ’Razmotrili smo niz bilateralnih pitanja, kao i našu saradnju sa medunarodnim institucijama, u prvom redu sa Medunarodnmim tribunalom u Hagu’, rekao je Tadić. ’Zadovoljan sam sastankom i nadam se poboljšanju odnosa Vašingtona i Beograda u budućnosti’, rekao je predsednik Srbije, prenosi Glas Amerike.
Razgovori u Kongresu
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je juče sa predstavnicima americkog kongresa i najuticajnijim kongresmenima, receno je Beti u Tadićevom kabinetu. Tadić se susreo i sa Tomom Dilejom, liderom republikanske vecine u američkom Kongresu i Nensi Pelozi, liderom demokrata u Kongresu. Razgovarano je o svim aktuelnim pitanjima, bilateralnim odnosima Srbije i SAD, podršci ulasku SCG u Partnerstvo za mir i ostale integracije, o privrednoj saradnji dve zemlje i stranim ulaganjima u Srbiju. Takode je razgovarano o političkoj stabilnosti u Srbiji, saradnji sa međunarodnim institucijama i o državnoj zajednici Srbije i Crne Gore. Tadić se založio za funkcionalnu državnu zajednicu SCG.
Najviše pažnje u razgovorima posveceno je situaciji na Kosovu, o potrebi obezbedivanja bezbednosti za sve tamošnje stanovnike i povratka raseljenih u Pokrajinu. Predsednik Srbije ocenio je da su razgovori u Kongresu bili veoma uspešni.
TADIĆ SA RAMSFELDOM
Vojna saradnja sa SAD nacionalni interes
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je juče, posle razgovora sa americkim ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom u Vašingtonu, da je “nacionalni interes” Srbije vojna saradnja sa SAD.
“U svakom slučaju, nemoguće je razvijati odbrambeni sektor jedne zemlje bez saradnje sa najvećom vojnom silom sveta i zemljom koja odreduje generalnu politiku NATO-a”, rekao je Tadić za BK Televiziju. On je kazao da su razgovori bili veoma sadržajni i da je razgovarano o saradnji Nacionalne garde države Ohajo i Vojske SCG, što je program koji je inspirisao Yory Vojnovic, senator srpskog porekla. (Beta)
Ukoliko je Mladic u Srbiji, naći će se u Hagu
Ukoliko je bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić u Srbiji, naci ce se u Haškom tribunalu, jer je to naša medunarodna obaveza, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić, gostujuci, u sklopu posete Vašingtonu, uživo na vodecim tv mrežama - Foks i Si-En-En.
Tadić je na Si-En-En-u, u emisiji jednog od najuglednijih američkih televizijskih novinara i voditelja Volfa Blicera, istakao da se ’vodi opsežna istraga o Mladiću’ i da ’napori za njegovo hvatanje traju duže vreme’. Predsednik Srbije je ocenio da Mladic ’ne uživa podršku u narodu’ i rekao da se ’ne zna gde se on nalazi’. ’Mi želimo da saradujemo sa Haškim tribunalom, u šta ne treba sumnjati’, naglasio je on, ocenivši da je Mladić najveci problem u odnosima Srbije i SAD. Tadić je ukazao na neophodnost nalaženja rešenja za taj problem, jer je, kako je istakao, partnerstvo dve zemlje od ključnog značaja za Srbiju.
Odgovarajući na pitanje voditelja TV Foks o svojim političkim rivalima, Tadić je rekao da su mnogi od njih tradicionalisti, dok on pokušava da pomogne procese modernizacije u zemlji, jer, kako je rekao, ’Srbija mora da se priključi Evropskoj uniji i bude deo modernog sveta’. Kad je reč o borbi protiv terorizma, temi koja dominira američkom politickom svakodnevicom, Tadić je ukazao na važnost borbe protiv terorizma i za Srbiju. ’I mi sami imamo problem na Kosovu i Metohiji, gde postoji teroristička organizacija ANA’, rekao je srpski predsednik.
|
|
|
SVETSKA BANKA ODOBRILA 55 MILIONA DOLARA ZA OBNOVU SAOBRAĆAJNICA U SRBIJI
Strani kapital popravlja srpske drumove
Iako je iz ovogodišnjeg budžeta izdvojeno manje novca za saobraćajnice nego što su putari očekivali, Srbija će, po svemu sudeći, ovo leto i jesen biti veliko gradilište puteva uz pomoć stranih povoljnih kredita. Na jučerašnjoj prezentaciji “Projekta rehabilitacije saobraćaja u Srbiji”, koja je održana u Republičkoj direkiji za puteve, potvrdeno je da je Svetska banka odobrila 55 miliona dolara za rekonstrukciju i održavanje 240 kilometara magistralnih puteva u centralnom delu Republike.
Svetska banka je do sada u Srbiju već uložila 522 miliona dolara, a kako je obrazložila direktorka kancelarije ove banke za Srbiju i Crnu Goru Kerolajn Junger, u naredne tri godine planira da uloži još 550 miliona dolara. Očekuje se da trogodišnji projekat rehabilitacije počne već 1. avgusta.
Kompletiranje Koridora 10
Još u aprilu ove godine u Luksemburgu je održan sastanak o nastavku radova na Koridoru 10, kada je s Evropskom investicionom bankom potpisan ugovor na 120 miliona evra za završetak autoputa na deonici Novi Sad - Beška s izgradnjom priključnih petlji i obnovom mosta kod Beške. Direktor Direkcije za puteve Branko Jočić izjavio je da su uslovi dobijanja ovog kredita povoljniji nego pre, jer je dat grejs period od sedam godina umesto pet i otplatni rok od 25 godina umesto 20. Tender za izgradnju nove trake autoputa na ovoj deonici je u toku i radovi ce početi na jesen.
Izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške i rehabilitaciju stare desne trake autoputa Novi Sad - Beograd finansirace Evropska banka za rekonstrukiju i razvoj uz učešce Direkcije za puteve, a tehničku pomoć pružice Evropska agencija za rekonstrukciju. Od ove Agencije i švedske međunarodne agencije za razvoj očekuje se milion i po evra za tehničku pomoć projekta rehabilitacije saobracaja.
|
Aktivnosti na poslovima rehabilitacije transportnog sektora, cija vrednost iznosi 61,25 miliona dolara, započete su još proletos, kada je sa Svetskom bankom dogovoreno da ce ona finansirati 90 odsto projekta, a Direkcija za puteve 10 posto, što u konkretnom slučaju znači 6,25 miliona dolara. Osim rehabilitacije putnih pravaca u Macvi i Kolubari, planirano je i institucionalno jacanje Direkcije za puteve.
Po objašnjenju koordinatora Projekta Republičke direkcije za puteve dr Aleksandra Radoičića, unapredenje rada Direkcije odnosi se na tehničku pomoć, obuku, usluge i nabavku opreme za modernizovanje kompjuterozovane baze podataka o putevima i mostovima. Iako se očekivalo dodatnih 7,85 miliona dolara za te i druge potrebe, kao što je poboljšanje nadzora, konsultantskih usluga, opreme.., Kerolajn Junger je juče precizirala da su u odobrenih 55 miliona dolara uračunata i ta sredstva.
Finansiranje projekta Svetske banke uskladeno je s investicijama Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Švedske nacionalne uprave za puteve. To znači da su kreditni uslovi povoljni.
Prema planovima Republičke direkcije za puteve, iz kredita Evropske investicione banke i novcem Direkcije obnoviće se više značajnih deonica, medu kojima su i Backa Topola - Srbobran - Novi Sad u dužini od 62 kilometra, hrvatska granica - Beograd i Kuzmin - granica s Republikom Srpskom ukupne dužine 102 kilometra, cija vrednost prelazi milijardu dinara. Tu je i deonica Pančevo - rumunska granica u dužini od 24 kilometra, cija vrednost prelazi 300 miliona dinara. Ukupno gledano, direktor Republičke direkcije za puteve Branko Jočić ocenio je da bi ove godine u Srbiji moglo da bude obnovljeno oko 800 kilometara puteva, a u putnu mrežu Srbije uloženo više od 20 milijardi dinara, što kredita stranih banaka, što domacih para iz budžeta ili prihoda Direkcije koji se ostvaruju kroz naplatu putarine i iz raznih taksi.
|
|
|
POOŠTREN VIZNI REŽIM ZA MAĐARSKU
Režim dobijanja viza za putovanje u Mađarsku za gradane SCG je pooštren, jer će oni koji podnose zahtev za vizu morati da pribave još neka dokumenta.
Kao prvo, potrebna je potvrda o razlogu putovanja u Mađarsku, u vidu pozivnog pisma, dokumenta o lečenju ili potvrda o turističkom boravku. Pored toga, zahtevaće se da gradanin prikaže i izvod iz domaćeg bankovnog računa, kako bi dokazao da raspolaže dovoljnim sredstvima potrebnim za boravak u Mađarskoj, koja iznose hiljadu forinti dnevno. Oni koji ne budu imali ovu prateću dokumentaciju dobiće vizu ali na kraće vreme, odnosno na samo dve nedelje.
Iz Mađarskog konzulata u Subotici saopštavaju da ovo nisu nikakve novine, već da su se samo počeli u praksi primenjivati već postojeći zakonski propisi. V. L.
|
|
|
LJUBLJANSKO „DELO” O ZABRANI „FRUKTALOVOG” SOKA
Ozračena borovnica ujedinila SCG
“Fruktalovom” soku od borovnice pošlo je za rukom da Srbija, Crna Gora i Kosovo barem u jednoj stvari deluju jedinstveno, piše juče ljubljansko “Delo” povodom zabrane tog soka zbog sadržaja cezijuma koja prevazilazi lokalni standard.
Slovenački list piše da po propisima Evropske unije šest stotina bekerela cezijuma nije škodljivo za zdravlje odrasle osobe, a za decu 370 bekerela, što je, kako dodaje “Delo”, deset puta više nego što sadrži sporni sok od borovnice.
“Ako Podgorica, Beograd i Priština misle ozbiljno u Evropu, onda bi morali uvažavati njena pravila, dokaze i sertifikate robe koja iz Unije stiže na njihovo tržište”, ocenilo je “Delo”.
“Delo” pita da li povlačenje soka od borovnice s tržišta treba shvatiti kao “nagradu” Slovencima za najveća strana ulaganja u srpsku i crnogorsku privredu.
U Sloveniji bi se morao naći političar koji bi prisilio crnogorskog premijera Mila Đukanovica da prvim avionom doleti u LJubljanu, popije rakiju od borovnica i izvini se, smatra komentator “Dela”.
“Slovencima nedostaje ubedljivost”, komentariše “Delo”, a prenose “Vijesti” “crnogorsko-cernobilsko guslanje od borovnice”.
“Crnogorcima bismo morali reći da sve slovenačke borovnice upotrebimo već kod kuće (uglavnom u rakiji od borovnice), holandske su holandske. Ako bi “Fruktal” bio holandski, Crnogorci verovatno ne bi dozvolili tako šikaniranje soka od borovnice, koji iznenada u privrednim rubrikama figurira kao nafta i strateške sirovine”, navodi komentator “Dela”. (Beta-FoNet)
|
|
|
IZ UDRUŽENJA EXIT
Ukupni troškovi festivala 130 miliona dinara
U saopštenju Udruženja Exit navodi se da će struktura ukupnih troškova festivala Exit 04 i finansijski izveštaj biti predoceni javnosti krajem septembra, kad se obave sva plaćanja. Preliminarno je saopšteno da su ukupni troškovi ovogodišnjeg festivala 130 miliona dinara. Dalje se u saopštenju kaže da je od prodaje karata finansirano 50 odsto troškova, a da ce ostatak pokriti komercijalni sponzori, fondacije i donacije dobijene od gradske i pokrajinske vlade, kao i delom od republičke vlasti.
Udruženje Exit saopštilo je da je u ponedeljak 19. jula predalo finansijski izveštaj Izvršnom odboru Skupštine grada za novčanu pomoć dobijenu od gradskog Sekretarijata za kulturu. Od ovog sekretarijata Exit je dobio 10 miliona dinara, koji su pokrili deo troškova inostranih izvodača na “Main Stage”. U saopštenju se Udruženje Exit zahvaljuje gradskim vlastima za novačnu pomoć i napominje da bi bez tog novca festival teško mogao biti održan.
U nedelju 18. jula, na programu MTV emitovani su prilozi sa ovogodišnjeg festivala Exit u okviru specijalnog izdanja emisije “Dance Floor Chart”, a specijalni šezdesetominutni film o Exit 04, o Novom Sadu i o kampanji “Stop trgovini ljudima” emitovaće se na ovoj svetskoj, muzičkoj televiziji, u ponedeljak 26. jula. Kampanju su realizovali Exit, Anti trafiking centar iz Beograda, uz pomoć USAID, Freedom House, European MTV i švedske agencije “Sida”.
Udruženje Exit saopštilo je da su predstavnici Evropske MTV fondacije najavili nastavak saradnje sa novosadskim festivalom i zvanično pozvali Exit tim da poseti London, radi sticanja dragocenog iskustva u cilju još bolje organizacije i realizacije, najvećeg festivala u Jugoistočnoj Evropi.
Film o festivalu Exit 04, o Novom Sadu i o kampanji „Stop trgovini ljudima” biće emitovan na MTV 26. jula
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 21. 07. 2004.
|
|
|
|
TADICEV SUSRET U BELOJ KUCI
Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je u Vašingtonu da je tokom susreta sa potpredsednikom SAD Dikom Cejnijem, dobio apsolutnu podršku razvoju demokratskih procesa u Srbiji i Crnoj Gori. Predsednik Srbije je naveo da je sa americkim zvanicnicima "jasno i kratko" razmenio mišljenja o problemima koje vlasti u Beogradu treba da reše na putu ka evroalantskim integracijama.
Dodao je da SCG u tome ima apsolutnu podršku najviših zvanicnika SAD. Predsednik Srbije se ranije u utorak u Vašingtonu sastao i s državnim sekretarom Kolinom Pauelom i ministrom odbrane Donaldom Ramsfeldom.
Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je da je napravio lapsus kada je rekao da ce naredne godine biti održan referendum u Crnoj Gori o državnom statusu i dodao da ce o tome odlucivati njeni gradani, crnogorska vlada i parlament. U kontekstu razgovora o situaciji u državnoj zajednici, on je kazao da nije govorio o datumu održavanja referenduma u Crnoj Gori. Tadic je juce u intervjuu televiziji Si-En-En rekao da ce Beograd poštovati referendum u Crnoj Gori, koji ce biti "održan sledece godine".
U prilog opstanaku državne zajednice, on je još pomenuo i da SCG kao državno-bezbednosni sistem predstavlja faktor stabilnosti u Evropi i jer je to, kako je rekao, "nešto što evroatlantske strukture žele kao još jedan doprinos procesima stabilizacije odnosa na Balkanu". (Beta)
CUVAJTE SE KLIME!
U sve dužim periodima sa ekstremno visokim temperaturama, klima-uredaji ne predstavljaju više samo pitanje komfora vec i zaštitu, piše Blic. Nedovoljna upucenost prilikom izbora uredaja, njihovog instaliranja i korišcenja, a narocito održavanja, može proizvesti ogromne posledice po zdravlje ljudi.
Ako za to postoji mogucnost, klima-uredaj u stanu najbolje je montirati u dnevnoj sobi, tako da hladan vazduh ide u hodnik kako bi se rashladile i ostale prostorije, objašnjavaju strucnjaci. Nagle promene temperature u prostorijama mogu da izazovu reakcije organizma slicne onima koje produkuje veoma visok stepen stresa. Zbog toga prevelika razlika izmedu spoljne i unutrašnje temperature može biti štetna za zdravlje, kaže dr Nada Macura. (Blic)
KOLIKO NAS KOŠTA INAT?
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom ce do kraja meseca objaviti koliko Srbiju košta nesaradnja sa Hagom. Kako kaže zamenik ministra, Vlatko Sekulovic, veliki broj donatorskih zemalja, predvodenih SAD, uslovljavaju finansijsku pomoc upravo tom saradnjom. Danica Popovic iz Centra za liberalno demokratske studije, kaže da zbog odsustva saradnje sa Hagom gubimo i politicku podršku. "Ako se sa njima inatimo, može da bude mnogo gore, ne samo za izvoz, za radna mesta, nego za ukupnu buducnost”, kaže ona. (B92)
|
|