|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 19. 07. 2004.
|
|
|
NOVA VOJVOĐANSKA IZBORNA PRAVILA NA PREGLASAVANJU?
Dogovor DS i SVM, bez Lige
Zbog nepostojanja politickog konsenzusa medu vladajucim strankama u Banovini, sve je izvesnije da ce o izmena postojecih izbornih pravila za pokrajinske izbore aktuelni skupštinski saziv odlucivati preglasavanjem. Prema saznanjima našeg lista, nacrt novih odluka o izborima za poslanike Skupštine Vojvodine, koji je izradio Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine, danas ce biti upucen u proceduru, a taj predlog dobio je zeleno svetlo od dveju clanica vladajuce koalicije – Demokratske stranke i Saveza vojvodanskih Madara, dok je iz dogovora izostavljen treci partner, Liga socijaldemokrata Vojvodine.
Da ce do samog raspisivanja vojvodanskih izbora biti neizvesno po kojim ce pravilima nastupati u toj trci za mandate u pokrajinskom parlamentu, a koja bi trebalo da se održi najkasnije 19. septembra, upucuje i cinjenica da su dogovori o izbornim pravilima zapali u cajtnot zbog želje politickih aktera da se što bolje pozicioniraju pred izbornu utakmicu, ali i zbog preispitivanja starih savezništava na vojvodanskoj politickoj sceni.
Podsetimo da je za ovu izbornu trku potvrden jedino savez izmedu DS-a i SVM-a, koji su vec potpisali koalicioni sporazum i najavili zajednicki nastup na pokrajinskim izborima, dok ostale partije još merkaju potencijalne partnere.
Vecinski dvokružni sistem
Tamaš Korhec kaže da nacrt koji ce biti dostavljen pokrajinskoj vladi predvida vecinski dvokružni izborni sistem s dva kandidata u drugom krugu, te izvesne izmene u organizaciji izbornih jedinica.
– Zadržan je postojeci broj izbornih jedinica, kojih ce i dalje biti 120, ali su one same delimicno promenjene, a kako bi se ublažile nesrazmernosti u predstavljanju pojedinih opština u pokrajinskom parlamentu, jer smo do sad imali slucajeve da neke izborne jedinice s istim brojem stanovnika daju razlicit broj poslanika – rekao je Korhec.
Podsetimo da su se funkcioneri LSV-a zalagali za izmenu izbornih propisa, a poslednjih nedelja u više navrata su nagovestili da ce se založiti za uvodenje kombinovanog izbornog modela, vecinskog i proporcionalnog, dok je druga opcija, koju je Liga prethodno zagovarala, bila jednokružni vecinski sistem.
|
Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec potvrdio je za “Dnevnik” da ce njegov sekretarijat Izvršnom vecu danas dostaviti nacrt novih odluka o izborima za poslanike u Skupštini Vojvodine, cime ce formalno biti pokrenuta procedura za izmenu postojecih izbornih pravila. Korhec kaže da do kraja prethodne nedelje nijedna od vladajucih stranaka u Banovini, niti vecina partija koje participiraju u pokrajinskom parlamentu nije dostavila svoje predloge novih izbornih pravila, iako im je takav zahtev upucen još u martu, te da je on prinuden da nacrt koji je izradio Sekretarijat za upravu i propise dostavi u proceduru kakao bi se ispoštovali svi rokovi za promenu izbornih pravila. On je, ipak, napomenuo da je o rešenjima koja ce biti upucena u proceduru bilo konsulatcija s Demokratskom strankom, te da je on bio ovlašcen u ime SVM-a da u izradi tog akta zastupa interese te stranke.
– Nacrt izbornih odluka sacinio je Sekretarijat, a sem dve manje partije, nijedna od vodecih stranaka u Skupštini Vojvodine nije pokazala interes da ucestvuje u njegovoj izradi. Bilo je samo odredenih konsultacija s DS-om, dok sam ja bio ovlašcen da zastupam stavove SVM-a, tako da su rešenja koja upucujemo u proceduru delimicno i rezultat tih konsultacija – izjavio je Korhec.
On nije želeo da komentariše odnose u vladajucoj koaliciji, niti mogucnost da se o nacrtu izbornih pravila, koji je pripremio, odlucuje preglasavanjem, pošto o njima nije postignut dogovor izmedu sve tri stranke iz vladajuce koalicije, navodeci samo da ocekuje da ce pokretanje procedure za izmenu izbornih pravila konacno kod svih politickih aktera pobuditi potrebu da se više angažuju u tom poslu.
– Sekretarijat za upravu i propise nije mogao dozvoliti da isteknu svi rokovi da se taj posao odradi zbog toga što se vecina stranaka nije izajasnila o nacrtu novih izbornih odluka. Važeca pravila ne samo što nisu demokratska po pitanju izbornog modela nego su zastarela po mnogim drugim pitanjima. Zato je odluka Sekretarijata i pokušaj da se ne krnji ugled ove skupštine, ciji aktuleni saziv je, konacno, i obecao izmenu izbornih propisa ustanovljenih za Miloševicevog režima – napomenuo je Korhec. Za izmenu izbornih pravila preostalo je još oko mesec dana, pošto u drugoj polovini avgusta istice rok za raspisvanje pokrajinskih izbora.
|
|
|
PORESKI INFORMATOR
Biti poreznik sam sebi
Poreska uprava nastoji da novopokrenutom rubrikom “Poreski informator” doprinese boljem informisanju poreskih obveznika o svojim tekucim aktivnostima i obavezama poreskih obveznika. Da taj kvalitativno novi odnos Poreska uprava – poreski obveznik daje rezultate potvrdio je nedavno i ministar finansija u Vladi Srbije Mladan Dinkic izjavom da je u budžetu Srbije cak za 20 odsto više para od poreza no u istom periodu lane!
Namera ove rubrike je da doprinesemo da taj rezultat bude još bolji i da se ostvari ono što je u razvijenijem svetu poodavno postala obicna i normalna praksa: da svako bude poreznik sam sebi! Težimo Evropi i svetu, a tamo nema iole razvijene zemlje u kojoj preduzetnici i gradani prvo ne odvoje novac za porez pa tek onda razmišljaju/planiraju o novcu za ostale potrebe. Negde je to deo ponosne tradicije da se pomogne svojoj državi, a negde se neplacanje poreza smatra najvecim grehom koji se strogo sankcioniše, ne samo novcano no robijom i doživotnom zabranom bavljenja biznisom! Uostalom, jedan od najpoznatijih mafijaša svih vremena, Al Kapone je, tridesetih godina prošlog veka, dospeo u legendarni zatvor Alkatraz ne zbog mafijaštva – vec zbog utaje poreza.
Uvodi i price jesu nužni, katkad i interesantni, ali egzaktni i važni su samo podaci.
Fiskalne kase
Najvažnije je da svi moraju shvatiti da se od ovog posla nece odustati i da novog produžavanja rokova nece biti! A oni su, da podsetimo: za prvu grupu obveznika – za koje je rok da uvedu fiskalne bio 15. april 2004. godine, a obaveza pocetka evidentiranja prometa pocinje od 15. juna 2004. godine – a u nju spadaju: ugostitelji, hotelijeri, apotekari, jedan broj samostalnih trgovinskih radnji, vlasnici parfimerija i svi oni koji trguju preko tezgi i kioska, kao i turisticke agencije, video, DVD i CD klubovi, radnje za hemijsko cišcenje, frizeri, kozmeticari, manikiri i pedikiri, fitnes klubovi i teretane, kao i auto-servisi.
U drugu grupu spadaju: sva mala trgovinska preduzeca i samostalne trgovinske radnje, vlasnici samostalnih trgovinskih radnji koji rade preko kioska i slicnih objekata, samostalne trgovinske radnje koje nisu obuhvacene prvom grupom i ugostiteljske radnje koje paušalno placaju porez, kao i sva pravna lica i samostalne radnje koje vrše promet proizvoda na malo ili pružaju usluge gradanima. Oni su fiskalne kase morali da uvedu do 31. maja 2004. godine, a obaveza evidentiranja prometa preko njih odložena je najkasnije za 30. septembar 2004. godine.
Od 21. juna, kada je pocela kontrola, zakljucno sa 16. julom, sprovedene su 3.744 kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. U 124 slucaja je utvrdeno da poreski obveznik nema fiskalnu kasu, u 803 slucaja nije imao fiskalnu kasu jer je proizvodac nije isporucio u servis, ali je imao zakljucen ugovor. Recju, najveci broj kontrolisanih obveznika ima fiskalnu kasu.
Poreski kalendar
Protekle sedmice su poreskim obveznicima dospele sledece obaveze: akontacija akcize za drugu polovinu prethodnog meseca; akontacija na dobit preduzeca za prethodni mesec; naknada za korišcenje gradskog gradevinskog zemljišta i komunalne takse za tekuci mesec; akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za jun 2004. godine.
Tokom ove sedmice, tacnije 20. jula, dospeva za placanje: akontacija poreza na promet proizvoda i usluga za prvu polovinu tekuceg meseca; uplata razlike po kumulativnom obracunu poreza na promet za period 1. januar – 30. jun 2004. godine; uplata razlike po kumulativnom obracunu akcize za isti period; uplate poreza na finansijske transakcije za prvu polovinu tekuceg meseca; podnošenje kumulativnog obracuna poreza na promet proizvoda i usluga za period 1. januar – 30. jun ove godine; podnošenje kumulativnog obracuna akcize za isti period.
|
Privremena mera zabrane obavljanja delatnosti izrecena je za128 poreskih obveznika, za koje su podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka. Izrecene su i dve novcane kazne. Najveci broj zatvorenih objekata se odnosi na ugostiteljsku delatnost.
Legalizacija na pijacama
Subotica, Pancevo i Novi Sad imaju velike takozvane buvlje pijace, na kojima trgovina nikada i do kraja nije legalizovana, tako da su to bila žarišta sive ekonomije. Uvodenje fiskalnih kasa dobar je ne samo povod vec i pravni osnov da se taj posao okonca, to jest u što vecoj mogucoj meri legalizuje.
U Subotici je taj posao okoncan dosta uspešno, u Novom Sadu Poreska uprava priprema opsežnu kontrolu kasa i evidentiranja prometa na pijacama gradskog JKP “Tržnica”, a šta i kako se radi u Pancevu rekao nam je direktor Filijale Poreske uprave u tom gradu Milanko Kolovic:
– Skupština opštine je u aprilu ove godine donela odluku da se legalizuje rad na našoj Robnoj pijaci „Aerodrom”, našem poznatom tržnom centru pod vedrim nebom, buvljaku – kaže Kolovic. – Posao je poveren JKP „Zelenilo” koje je od postojecih 2.300 prodajnih mesta dobilo 1.800 zahteva za legalizaciju radnje na tezgama i zakljucno s 15. julom izdalo 1.639 rešenja, to jest dozvola za rad na odredenoj tezgi. Kako ta cinjenica podrazumeva i njihovu poresku registraciju, preduzeli smo sve aktivnosti da u što kracem roku dobiju PIB, otvare racun i podnesu poresku prijavu. Do sada smo to uradili za 1.071 preduzetnika i kada uskoro posao uradimo i za preostalih 730 pijacara, dobicemo novih 1.800 preduzetnika – poreskih obveznika. Intenzivno radimo i na uspostavljanju njihovih dosijea a paralelno sa svim aktivnostima ih i edukujemo u smislu pružanja neophodnih informacija, uputstava i instrukcija za tekuci i buduci rad u vezi sa servisiranjem poreskih obaveza. On dodaje da ce kontrola fiskalnih kasa i evidentiranja prometa preko njih na ovoj pijaci poceti cim se okonca proces registracije.
Servis
Na cetiri punkta Servisa Poreske uprave protekle nedelje je najveci broj poreskih obveznika tražio detaljnije informacije o placanju poreza na kapitalnu dobit. Receno im je da na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pojedinac koji proda akciju(e) mora u roku od 15 dana da podnese prijavu poreskim organima kako bi mu se izdalo rešenje o razrezu poreza. Kako postoji Centralni registar o prometu akcija, ne može se desiti da neko izbegne obavezu placanja poreza – pitanje je samo odluke da li ce to uraditi u roku, dobrovoljno, ili ce to uraditi naknadno, naravno, uz novcanu kaznu zbog izbegavanja podnošenja prijave, koja može biti dva do deset puta veca od poreza koji treba platiti. Inace, kada se akcije stave u promet, placaju se dva poreza: na prenos apsolutnih prava (0,3 odsto) i na kapitalni dobitak (20 odsto). Poresku osnovicu na prenos apsolutnih prava cini prodajna vrednost akcija. Poresku osnovicu za kapitalnu dobit predstavlja razlika izmedu prodajne i nabavne vrednosti akcija, pri cemu se nabavna vrednost utvrduje kao cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno placenu.
Ukoliko obveznik ne dokumentuje stvarno placenu cenu, kao nabavna vrednost se smatra najniža zabeležena kotacija u periodu od godinu dana koji prethodi prodaju akcija (kod akcija koje kotiraju na berzi), odnosno nominalna vrednost akcije (za one koje ne kotiraju na berzi). Nabavna cena akcija se uvecava indeksom rasta cena na malo od dana sticanja do dana prodaje, prema podacima Republickog organa za poslove statistike.
Šalteri ili kancelarije Servisa poreskih obveznika su im na stalnoj usluzi, na sledecim adresama: u Novom Sadu, Bulevar Mihaila Pupina 14 (telefon 021/452-595), u Zrenjaninu, Trg Slobode 10 (023/60-205/106), u Subotici, Trg Slobode 1 (024/525-761) i u Pancevu, Trg kralja Petra 2–4 (013/316-889 i 316-805).
|
|
|
USKORO NOVI ZAKON O IGRAMA NA SRECU
Kocka u državnom šeširu
Kada poslanici u Republickoj skupštini ovih dana usvoje novi zakon o igrama na srecu, u lutrijskim preduzecima, kladionicama, automat klubovima i kockarnicama u Srbiji mnogo toga nece biti kao što je sada. Glavne izmene na ovom polju najavljene su nedavno na konferenciji za novinare u Ministarstvu finansija. Predvideno je osnivanje državne lutrije koja ce imati monopol, a ostali ucesnici ce s njom saradivati po modelu koji najviše lici na franšizing. To znaci da ce oni poslovati na osnovu znanja i iskustva koje im novoosnovana lutrija bude prenela. Preduzetnici koji krenu u ovu delatnost morace da imaju osnivacki kapital od 150.000 do milion evra, zatim da uplate depozit od 300 pa do 300.000 evra i naknadu za dozvole, koja ce se kretati od 200 do 500.000 evra – sve u dinarskoj protivvrednosti. Sume zavise od igre koju prireduju.
Ove mere trebalo bi da obogate budžet Srbije za 70 miliona evra, od te sume 60 bi, po procenama Ministarstva, ostalo u državnoj kasi, dok bi se deset koristilo za finansiranje invalidskih organizacija, socijalne zaštite, fondova koji pokrivaju humanitarne delatnosti te za novcanu pomoc sportskim organizacijama, a deo bi se slio u opštinske budžete. Nadzor nad sporovodenjem ovog zakona obavljace uprava koja ce biti osnovana za taj posao, a sve kocakarnice i kazina ce s njom biti povezane elektronskim putem pa ce se u svakoj sekundi znati priliv novca po svim osnovama.
Igre na srecu postaju iskljucivo stvar domaceg terena, a zabranjeno je prikupljanje uloga kod nas za igre koje se prireduju u inostranstvu. Ove igre nece moci da se organizuju u slobodnim carinskim zonama. Zabranjeno je i priredivanje ali i ucestvovanje u piramidalnim igrama. Naši ljudi mogli su da saznaju šta to znaci po igri poznatoj kao “Lanac svetog Antuna”, a još više po Jezdinoj i Dafdininoj štednji, jer su te štedionice više licile na igre na srecu nego na pravi bankarski posao.
Zabranjeno je ucestvovanje maloletnika u posebnim igrama na srecu koje se organizuju uz pomoc kuglica, kockica, karata i drugih slicnih rekvizita, ili se prireduju preko automata ili se odnose na kladenje na sportske i druge dogadaje. Uniformisana lica mogu u igracnicama da borave samo po službenoj dužnosti, a srecu mogu da okušaju u civilnoj garderobi.
Priredivac igara na srecu dužan je da obezbedi neprekidan video-nadzor nad stolovima i aparatima za igru od ulaska do napuštanja prostorije u kojoj je igra ogranizovana, i da ove trake poput dokumentacije cuva najmanje deset dana. Ovi podaci predstavljaju poslovnu tajnu. Priredivac igre dužan je da obezebedi telesnu zaštitu igracima i posetiocima u skladu sa zakonom i drugim propisima koji štite imovinu i lica.
Kladionice su kod nas poslednjih godina stekle pravo gradanstva, pre toga gledali smo ih u filmovima, a cesto su naši izveštaci s velikih sportskih takmicenja, ali i estradnih nadmetanja, poput “Pesme Evrovizije” na osnovu procena kladionica ozbiljno prognozirali rezultate. Predmet kladenja ubuduce ce, pored sportskih i estradnih takmicenja, moci da budu izborni rezultati i ishodi trka konja ili pasa. Ali kladenje na rezultate konjickih trka može priredivati samo pravno lice koje u vlasništvu ima hipodrom. Svako uplatno mesto kod kladionice mora posedovati racunar u koji je ugraden i kontrolni uredaj koji registruje sve uplate i isplate.
Aparati u igrama na srecu, poput “blek džeka”, moraju biti podešeni tako da vracaju igracima najmanje 60 odsto uplate.
Kada procitaju sve ovo, mnogi ce zakljuciti kako je dobro što nikada nisu ušli u bilo kakvu igraonicu ili kockarnicu. Ali, ako uglavnom mlada i muška klijentela najcešce provodi vreme u kockarnicama, svi ostali spremni su da popunjavaju kupone, skupljaju ambalažu i ucestvuju u brojnim robnim nagradnim igrama. Nekoliko kola s vrednim nagradama koje su nedavno kod nas organizovala dva proizvodaca kafe to su pokazala. Sada ce i ova oblast biti regulisana.
Priredivaci ovih igara morace za njih da traže dozvolu od buduce uprave i moci ce da organizuju najviše cetiri igre godišnje. Uz zahtev za odobrenje bice neophodno da dostave pravila igre, visinu nagradnog fonda i dužinu trajanja. Priredivac igre placace naknadu od 20 odsto od ukupne vrednosti igre.
Kada zakon bude usvojen, sprovodenje ce kontrolisati Ministarstvo finansija. Za nepoštovanje su predvidene prilicno visoke kazne, koje se krecu od 10.000 do 100.000 dinara za Državnu lutriju Srbije i druga pravna lica koja se bave ovim poslom.
Hoce li ovi predlozi pretrpeti izmene i kolike, znacemo kada on za koju sedmicu i konacno bude usvojen.
Zabranjeno za tanak džep
Priredivaci igara na srecu ili vlasnici ovih objekata dobijaju i jednu socijanu ulogu. Ako procene da odredenom igracu prihodi i imovinske prilike ne dozvoljavaju ucestvovanje u igri ili to omogucavaju samo u ogranicenoj meri, mogu tom gostu trajno ili privremeno da zabrane ulazak u igracnicu. Zaposlenima u ovim lokalima zabranjeno je da sami ucestvuju u igrama, ali i da od igraca primaju napojnice, poklone. Bakšiš se može davati kod posebnih igara na srecu, i to tako da se stavi u posudu koja se za tu svrhu postavi u igraonici, a sve što se tu slije racunace se kao deo prihoda igracnice.
Zaštita dobitnika
Pravila buduceg zakona ne predvidaju da Republika garantuje za dobitke koje ucesnici ostvare u igrama na srecu. Ali, buduceg dobitnika zakon ce štititi na nešto drugaciji nacin. Naime, predvideno je da Državna lutrija Srbije može objaviti identitet dobitnika samo uz njegovu pismenu saglasnost. Srecnik ce tako moci mirno da uživa u dobitku i podeli ga s kim želi, a smanjena je i mogucnost da bude opljackan, otet ili nešto slicno. Kome je, pak, stalo do medijske pažnje i svega što ona donosi, neka slobodno potpiše.
|
|
|
|
PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADIC U SAD
Amerika nam otvara vrata
Ilinois želi saradnju sa Srbijom
Mogucnosti za ekonomsku saradnju Srbije i Ilinoja bile su glavna tema razgovora predsednika Srbije Borisa Tadica sa guvernerom te americke savezne države Rodom Blagojevicem u Cikagu. U obracanju novinarima posle jucerašnjih razgovora, Blagojevic je izraziio spremnost da razmotri mogucnost otvaranja privredne komore Ilinoja u Srbiji. ’Moji rodi telji su došli iz jednog malog sela u Šumadiji i ja nikada nisam zaboravio svoje korene i poreklo i upravo iz tog razloga želim da pomognem ostvarenju saradnje Ilinoja i Srbije’, rekao je guverner Blagojevic. Tadic je odgovorio da ‘Srbija ima i može dosta toga da ponudi Ilinoju’. Predsednik Srbije, koji boravi u višednevnoj poseti SAD, u Cikagu je razgovarao i sa gradonacelnikom tog grada Ricardom Dejlijem i predstavnicima srpske dijaspore, a danas ce posetiti crkvu Svetog Save u Libertvilu i razgovarati sa celnim ljudima kompanije ’Motorola’.
|
Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je u Cikagu da je skup najuticajnijih svetskih biznismena na biznis forumu u Aspenu bio koristan za delegaciju Srbije u kojoj su pored njega bili predstavnici Privredne komore Srbije kao i nekoliko srpskih kompanija. “Ove godine je naša zemlja imala cast da je njen predsednik predstavljen na biznis forumu, a ja sam u Aspenu proveo dan i po i imao sam uvodnu rec tokom jednog radnog dana”, rekao je Tadic za srpski radio “Ozon plus” u Cikagu. Tadic, koji u okviru posete Americi vikend provodi u Cikagu dodao je da kompanije koje su bile prisutne na tom biznis forumu imaju veci godišnji obrt nego citav Balkan zajedno. “To su kompanije izuzetno znacajne za svetsku privredu vec desetinama godina i bice to i u buducnosti”, rekao je predsednik i dodao da je srpska delegacija razgovarala sa predstavnicima nekih od njih - farmaceutskim kompanijama, “Gudijerom”, kao i kompanijama koje se bave komunikacionim tehnologijama. “Razgovarali smo i sa predstavnicima privrednih sistema i ministrima drugih zemalja poput Libije i Južnoafricke Republike”, izjavio je predsednik Srbije. Tadic je u Cikagu, pored susreta sa predstavnicima naše dijaspore, imao znacajne kontakte sa guvernerom države Ilinois Rodom Blagojevicem, koji je srpskog porekla, kao i gradonacelnikom Cikaga.
I Tadic i Blagojevic ocenili su nakon sastanka da je ostvaren znacajan kontakt na povezivanju privrede dve zemlje - Srbije i Ilinoisa, jedne od ekonomski najrazvijenijih americkih saveznih država. Tadic danas putuje u Vašington, gde ce biti primljen u americkom Kongresu i Senatu, a najavljeni su i njegovi susreti sa potpredsednikom Sjedinjenih država Dikom Cejnijem i državnim sekretarom za inostrane poslove Kolinom Pauelom.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 19. 07. 2004.
|
|
|
|
LEGALIZACIJA U NOVOM SADU JEFTINIJA
Cena legalizacije pojedinih divlje sagradjenih objekata bice manja od 15 do 25 procenata, zavisno od stepena uredjenosti infrastrukture, odlucila je nedavno Skupština grada. Ovih objekata najviše ima na Klisi, Adicama, Veterniku i Futogu, ali ce i pojedini vlasnici vila na Kamenjaru i Tatarskom brdu takodje biti obuhvaceni ovom olakšicom.
Skupština Novog Sada je, na predlog gradske vlade, na poslednjoj sednici smanjila cenu legalizacije divlje sagradjenih objekata. Prema donetoj odluci, cena kvadrata je smanjena izmedju 15 i 25 procenata, pa ce, zavisno od dela grada, kvadratni metar iznositi izmedju 8 i 29 evra. U odluci je definisano i koji su uslovi potrebni da bi cena bila smanjena.
U prvu grupu, sa popustom od 25 odsto, spadaju objekti koji su sagradjeni na lokacijama na kojima zemljište za izgradnju infrastrukture nije u državnoj svojini. U drugu grupu, sa popustom od 15 odsto, potpadaju vlasnici bespravno izgradjenih objekata na lokalitetima na kojima je zemljište vecim delom u državnoj svojini i zbog toga ce legalizaciju placati u zavisnosti od opremljenosti zemljišta.
Tako na primer, za kucu od 150 kvadrata na Klisi, Adicama ili Veternickoj rampi, koja se nalazi na neopremljenom zemljištu, od sada ce se legalizacija placati 90.962 dinara, a u Futogu 81.387 dinara. Za isti objekat i u istim naseljima, ali na opremljenom zemljištu, cena legalizacije ce se kretati izmedju 416 i 526 hiljada dinara. Vlasnici divljih objekata imaju pravo da legalizaciju plate u 120 rata uz avans od 10 odsto, pa se tako mesecna rata za objekat od 150 kvadrata krece od 600 dinara pa do nekoliko hljada, za one gradjevine koje se nalaze na Kamenjaru i Tatarskom brdu gde je legalizacija najskuplja. (021)
OBILAZNICA PRE ROKA
Izgradnja severne obilaznice oko Sombora na magistralnom putu M-17 bice završena krajem jula, a ugovorom je bilo predvideno da kompanija "Somborputevi" posao okonca 15. oktobra.
Zaobilaznica, koja povezuje suboticki, gakovacki i bezdanski put, spada u kategoriju najmodernijih saobracajnica prvog reda projektovanih za saobracaj teretnih vozila, a njome ce dobar deo grada u velikoj meri biti rasterecen od saobracaja kamiona, šlepera i ostalih teretnih vozila. U ovaj posao uloženo je 42 miliona dinara, a sredstva su obezbedile Republicka direkcija za puteve i opština Sombor. (Danas)
JECAM PRERODIO
Zahvaljujuci povoljnim vremenskim prilikama i dobroj mehanizaciji, žetva strnih useva, najbolja u proteklih 10 godina u opštini Alibunar, završena je. Posebno iznenadenje su visoki prinosi ozimog i jarog jecma - 3,5 tone po lancu i pšenice - 6,5 tona po hektaru. Žetva je uspešno završena, odlican je kvalitet zrna sa hektolitarskom težinom 82.
Necistoca zrna je mala, a vlaga od 13 odsto na granici je JUS-a. Najbolji prinos ostvaren je na individualnom sektoru u mestu Novi Kozjak, gde kombajneri skidaju poslednje otkose. Zbog niske cene, neizvesnosti je bilo oko isporuke. Gro zrna za potrebe mlinske industrije otkupio je "Ratar" iz Panceva. Samo u Alibunaru u silosu pomenutog kolektiva preuzeto je 413 vagona.
Deo roda direktno je isporucen sa sabirnih punktova, a cekajuci bolju cenu proizvodaci su jedan deo lagerovali po neuslovnim tavanima i ambarima. (Glas javnosti)
GRADONACELNICI PRAKTICNO NESMENJIVI
Republicki ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Loncar izjavio je da uoci lokalnih izbora u septembru nece biti promena izbornih pravila. 'Vlada Srbije, bez ozbira što su se lokalni izbori primakli, nece predlagati izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i time Zakona o lokalnoj upravi', potvrdio je Loncar.
On je podsetio da ce na ovim izborima prvi put neposredno biti birani predsednici opština i gradonacelnici Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca koji, prema važecem zakonu imaju izuzetno velika ovlašcenja i nosioci su celokupne izvršne vlasti. Govoreci o mogucnostima za eventualnu smenu izabranih gradonacelnika, Loncar je naglasio da je smena moguca, ali teško ostvariva. (RTS)
KOŠTUNICA TRAŽI KRIVCA ZA NEUSPEH MARŠICANINA
Lider DSS-a i republicki premijer Vojislav Koštunica kaže da je Vlada ozbiljno uzdrmana lošim rezultatom na predsedniclkim izborima. Koštunica je za neuspeh Dragana Maršicanina na izborima okrivio "disonantne tonove" koji su dolazili iz redova koalicionih partnera.
Na sednici Glavnog odbora DSS, Koštunica je kazao da je medu koalicionim partnerima bilo mnogo nesuglasica i "raznoglasnosti" i ocenio da je te probleme trebalo rešavati na sednicama Vlade Srbije, a ne "van vlade".
Koštunica izjavio je da je rešavanje problema saradnje sa Tribunalom u Hagu "pitanje svih pitanja". (B92)
|
|