PREDRAG MARKOVIC NAJAVIO DRŽAVNE SIMBOLE SRBIJE

Himna, grb i zastava na jesen

– Cestitao sam zvanicnoj Podgorici nakon usvajanja državnih simbola. Država Crna Gora sada ima i grb i zastavu i himnu, kao znak svoje državnosti, i prvi put u istoriji 13. juli kao Dan državnosti. I Srbija ce to svakako imati, ali se to rešava ili Ustavom ili posebnom preporukom, koja prethodi najvišem pravnom aktu, s cim se slažu sve poslanicke grupe – izjavio je predsednik Skupštine Srbije Predrag Markovic, i najavio da ce pitanje srpskih državnih simbola biti rešeno na jesen.
– U Srbiji himna, zastava i grb nisu sporni i tu postoji skupštinski konsenzus. Posebno kada je himna u pitanju, a ova država je imala samo jednu u svojoj istoriji, a to je “Bože pravde”, pa nema izmedu cega da bira – objasnio je Markovic, i najavio da ukoliko ne bude ustava, bice preporuke za državne simbole Srbije.
Potpredsednik SPS-a Milorad Vucelic je, osvrcuci se na crnogorsku odluku, rekao da je ponekad “bolje ne uraditi ništa, nego uraditi nešto”.
– Ovo što je u Crnoj Gori uradeno s državnim simbolima samo komplikuje stvari unutar nje, a cini se da je posle ovoga nemoguce postici kompromis u državnoj zajednici – komentariše Vucelic. U pomalo rigidnom stavu on tvrdi da bi “bilo najbolje da se dogovorimo u skladu s modnim trendovima i tako biramo simbole, pa kada je u modi rep, onda je i himna u tom stilu, pa onda nešto drugo, a to odgovara državi i narodu koji nema ni prošlost, ni heraldiku, ni tradiciju...”
– Crna Gora je imala pravo da utvrdi svoje državne simbole, a to treba da uradi i Srbija – stav je šefa poslanickog kluba DSS-a Miloša Aligrudica. Po njemu, sprecava nas odustvo dogovora u Republici, prvenstveno o prioritetu, a to je novi ustav Srbije.
– Ova država treba da se uredi od pocetka do kraja, a najbolji nacin za to je da se donese karta svih propisa, a to je ustav, i DSS ce uciniti sve da do toga što pre dode – istice predstavnik Koštunicine stranke.
Izostanak državnih simbola potvrda je nestabilnosti države – komentar je potpredsednika DS-a Dušana Petrovica. – Da li bi to bilo rešeno zakonom ili ustavom, i to je pitanje dogovora, s obzirom na to da se mora ici na referendum.
Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vucic podseca na to da Srbija ima simbole propisane podzakonskim aktom, Uredbom iz 1991. godine, a rec je o crveno-plavo-beloj zastavi bez petokrake. Radikali nemaju ništa protiv te trobojke i grba Nemanjica s carskom krunom.
– Mogli smo simbole da uredimo zakonom, mogli samo amandmanima da promenimo ustav, da donesemo novi ustav i to iznesemo pred narod tokom silnih izbornih ciklusa, a što nismo – pitajte vladajucu vecinu – kaže Vucic, abolirajuci SRS od bilo kakvih opstrukcija u ovom poslu.

Crna Gora dobila državna znamenja Crnogorska Skupština usvojila je rešenja državnih znamenja: kao himnu “Oj, svijetla majska zoro”, grb dinastije Petrovic na kojem je u sredni dvoglavi orao s krunom, skiptarom s krstom u levoj i šara s krstom u desnoj ruci, a u sredini lav u prolazu, simbol Crnojevica, i dvorsku zastavu dinastije Petrovic, koja je crvena, sa zlatnim obrubom i grbom u sredini. Ova rešenja prošla su u parlamentu bez volje opozicije, koja ne ucestvuje u njegovom radu, i predmet su još jednog unutarcrnogorskog sporenja. Inace, 13. juli jeste datum koji obeležava Dan ustanka naroda Crne Gore u Drugom svatskom ratu, ali je to i datum kada je ova republika stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. godine, što su potencirali oni koji su rešenje doneli. Saglasnost o simbolima SCG? Poslanik Demokratske stranke u republickoj skupštini Boško Petrovic izjavio je juce da medu svim politickim strukturama u Srbiji postoji nacelna saglasnost o državnim simbolima državne zajednice Srbije i Crne Gore. Videcemo stav crnogorske delegacije, da bi mogli da definišemo našu poziciju, jer je nemoguce sada reci šta ce se dešavati, rekao je Petrovic novinarima.

VLADA SRBIJE JUCE OTVORILA RAZGOVORE S VOJVOĐANSKIM MAĐARIMA, RASIM LJAJIC DANAS U MAĐARSKOJ, A JOŽEF KASA PORUCUJE:

Put za Peštu vodi preko Subotice

Predsednik Saveza vojvodanskih Madara Jožef Kasa pozdravio je inicijativu ministra SCG za ljudska i manjinska prava Rasima LJajica da u razgovorima sa zvanicnicima Madarske otpocne rešavanje problema vojvodanskih Madara zbog ucestalih medunacionalnih incidenata u Pokrajini. U izjavi „Dnevniku” Kasa je rekao da je „dobro što je konacno usledila reakcija države „, a posle brojnih upozorenja SVM-a na kršenja manjinskih prava u Vojvodini. Lider SVM-a, ipak, nije u potpunosti zadovoljan odnosom zvanicnika SCG prema predstavnicima madarske zajednice u Vojvodini, i negoduje što ministar za ljudska i manjinska prava pre odlaska u Budimpeštu nije kontaktirao s najvecom strankom vojvodanskih Madara.
– Najavljeni razgovori delagacije SCG s državnim sekretarom Madarske mogu da budu pozitivan korak ka smirivanju medunacionalnih tenzija, i to svakako može pospešiti rešavanje problema s kojima se manjine u Vojvodini suocavaju. Medutim, cudi me da Rasim LJajic ne zna da put za Budimpeštu vodi preko Subotice – rekao je Kasa.
LJajic je juce najavio da ce danas otputovati u Budimpeštu gde ce s madarskim zvanicnicima razgovarati o problemima manjina u dve zemlje i nedavnim medunacionalnim incidentima u Vojvodini, te formiranju meduvladine mešovite komisije koja ce se baviti problemom manjina u skladu s medudržavnim sporazumom o zaštiti manjina. U medudržavnoj komisiji, srpsko-crnogorsku stranu cinice predstavnici ministarstava za ljudska i manjinska prava, republickih ministarstava pravde, kulture i prosvete, pokrajinski sekretar za manjine Vojvodine i predstavnik Nacionalnog saveta Madara.

Joža: Premijer želi da dobije kompletnu sliku

SVM vec bio u Vašingtonu O položaju vojvodanskih Madara u Vašingtonu se vec raspravljalo pre nekoliko godina, kada se, takode, na inicijativu SVM-a, tim pitanjem bavio americki Senat. Zvanicni Vašigton tom prilikom nije se ogranicio samo na verbalnu podršku madarskoj populaciju u Pokrajini nego je otišao i korak dalje, pa je 4. novembra 1999. godine usvojio zakon ciji 720. clan govori i o demokratizaciji Srbije, a paragraf 502 i o položaju vojvodanskih Madara. Tim povodom, od 29. novembra do 6. decembra u Vašingtonu je, na poziv Madarske fondacije za ljudska prava i Madarsko-americke koalicije boravio tadašnji potpredsednik SVM-a Laslo Joža, koji se sastao s brojnim zvanicnicima u Beloj kuci, Ministarstvu odbrane, Senatu, Parlamentu, te medijima i nevladinim organizacijama.

Uloga medija

Kasa: Zašto odvojeno?

POTPREDSEDNIK REPUBLICKE VLADE MIROLJUB LABUS O „ŠECERNOJ AFERI”

Nemoguce dokazati da smo izvozili samo domaci šecer

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus rekao je juce da je od medunarodnih zvanicnika dobijen zahtev za proveru 190.000 tona izvezenog šecera, da je zatraženo da se kazne krivci za “šecernu aferu” i da je carina do sada utvrdila da 40 odsto sertifikata nije u redu.
On je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu najavio da bi ovih dana trebalo da pocnu ozbiljni razgovori o odobrenju preferencijala za izvoz šecera i izrazio nadu da ce oni biti vraceni 8. avgusta.
Labus je objasnio da je rec o proveri 5.000 sertifikata, navodeci da je carina do sada proverila oko 100, od kojih je, kako je utvrdeno, izmedu 50 i 60 odsto u redu, dok 40 procenata “nije bilo u redu”. On je rekao da je bilo “duplih faktura za istu kolicinu robe”.
Potpredsednik Vlade je objasnio da je dobijen zahtev da se “krivci kazne pre nego što se odobre preferencijali”, dok naša država traži da se ta dva postupka razdvoje.
Labus je rekao da je, medutim, problem u dokazivanju domaceg porekla 190.000 tona šecera i da “nije moguce dokazati da je taj šecer domaceg porekla”.
On je ocenio da je najvažnije obnoviti odnos poverenja.
– Ako budu tražili da posete šecerane, bice im omoguceno – rekao je Labus.
Potpredsednik Vlade je izrazio sumnju u to da ce “bilo šta da nadu”, jer nije vodena evidencija, a i zbog toga što je na istom skladištu mogao da se drži i uvozni i domaci šecer.
Po Labusovim recima, sada je to promenjeno, evidencija se vodi, a uvozni i domaci šecer se skladište na posebnim mestima.
– Carina sada ima ovlašcenje da ode u firmu da vidi gde ide roba – objasnio je on.
Kako “Dnevnik” saznaje, Evropska unija zahteva da do kraja nedelje naša država odgovori može li ili ne da potvrdi da je šecer koji je izvezen u EU zaista naš. Evropa traži da konacno kažemo ili da ili ne, kako bi mogla da pokrene mehanizme za rasvetljavanje “šecerne afere” i u našem, ali i u svom dvorištu.
Imajuci u vidu jucerašnju izjavu Miroljuba Labusa, to znaci da ce odgovor biti negativan, a to opet postavlja pitanje ko ce platiti razliku izmedu povlašcenog i izvoza šecera s punom carinom.

Koliko to košta? Iako se pre godinu dana spekulisalo da je budžet Evropske unije zbog nelegalnog izvoza iz Srbije oštecen za stotinak miliona evra i da ce EU tražiti toliku odštetu, precizne podatke o tome za sada niko ni ne može dati jer istraga još nije završena. Sigurno je jedino da je u vreme dok smo ga izvozili, šecer na svetskim berzama bio oko 300 dolara po toni, a da ga je nama zbog preferencijala EU placala od 620 do 630 dolara po toni. Da li ce ta ili neka druga racunica biti osnov za naplatu štete od evropskih firmi, ostaje da se vidi. Ceh placaju evropske firme? Kako “Dnevnik” saznaje u Vladi Srbije, nemogucnost da potvrdimo verodostojnost sertifikata o poreklu šecera znacice da ce Evropska komisija zatražiti da neko plati carinu, a to ce za pocetak biti firme iz EU koje su uvozile šecer iz Srbije. U Vladi, takode, tvrde da, bez obzira na negativan odgovor, po pitanju sertifikata u Eropskoj komisiji postoji spremnost da se zabrana na bescarinski uvoz ukine. U domacim šeceranama nisu zvanicno želeli da komentarišu nemogucnost potvrdivanja valjanosti sertifikata o poreklu šecera, ali isticu da je dobro što ce naša država konacno reci koji su sertifikati valjani, a koji ne. Evropa ce nakon toga povesti postupak protiv svojih firmi, a šta ce se potom dešavati u odnosima domacih izvoznika i evropskih uvoznika i da li ce biti sudskih sporova – zavisi od ugovora koji su potpisani. U šeceranama takode smatraju da izvoznici koji su radili po propisima i ciji se sertifikati mogu proveriti ne bi trebalo da imaju nikakvih problema da nakon odobravanja preferencijala nastave nesmetani izvoz u EU.

TUŽAN KRAJ NEKADA NAJTEŽEG BIKA NA SVETU

Ferdinand završio u kobasicama

Nekadašnje cudo iz Mionice, bik simentalske rase Ferdinand koji je s težinom od 2.200 kilograma upisan u “Ginisovu knjigu rekorda” kao najteži bik na svetu svih vremena, završio je u kobasicama, pršuti i ostalim gurmanskim specijalitetima od govedeg mesa.
Po recima vlasnika Zorana Šopalovica iz sela Mackat kod Užica, koji je Ferdinanda kupio na ovogodišnjem Novosadskom poljoprivrednom sajmu od Milovana Mijatovica iz Mionice za 5.000 evra, bik je poceo da gubi na težini, a hrana je skupa, pa je klanje bilo isplativije. Ferdinandov “tvorac” Milovan nije bio preterano razocaran kada je cuo vest da njegovog mezimca više nema. NJegovo razocarenje je nastupilo mnogo ranije.
– Imali smo izuzetan potencijal, ali niko mi nije pomogao – vajka se Milovan. – Iz Ministarstva poljoprivrede su mi mnogo puta obecavali, ali niko prstom nije mrdnuo. Želeo sam da bika prodam nekom državnom centru za veštacko osemenjavanje, ali nikog to nije interesovalo. Ferdinandova sudbina odavno je zapecacena.
Nebriga države zvuci zaista zacudujuce, jer Ferdinandovo potomstvo ima odlicne proizvodne karakteristike – bikovi su krupni i mesnati, a njegove cerke beleže visok procenat mlecnosti. Ali, hrana je skupa a meso ukusno...

REKORDNI PRINOSI PŠENICE
U opštini Zrenjanin, prosecni prinos pšenice je 5,1 tonu po hektaru, što obecava da ce ovogodišnja žetva biti jedna od najbericetnijih, procenjuju u Regionalnoj privrednoj komori u Zrenjaninu. Sa požnjevenih 53 odsto površina, na društvenim imanjima rodilo je u proseku 5,5 tona, a na privatnim njivama pet tona po hektaru. Prema podacima Regionalne komore, najbolji prinosi pšenice u toj opštini bili su 1988. godine, kada je u proseku požnjeveno 5,38 tona po hektaru, dok je prosek u poslednje tri decenije cetiri tone. Rekordne prinose najavljuju i žeteoci u drugim opštinama srednjeg Banata. (RTS)

SKUPŠTINA VOJVODINE U CAJTNOTU
Pokrajinski ministar za upravu i propise Tamaš Korhec izjavio je da su pripreme nove izborne odluke za predstojece pokrajinske izbore dospele u cajtnot, a da još nije postignut politicki konsenzus o pravilima po kojima ce se organizovati vojvodanski izbori, koji bi trebalo da se održe najkasnije 19. septembra. On je naveo da je do isteka roka za njihovo raspisivanje preostalo nešto više od mesec dana, te da ce njegov Sekretarijat prednacrt nove izborne odluke pocetkom naredne nedelje uputiti u proceduru, bez obzira na to da li konsenzus medu vladajucim strankama u Banovini bude postignut. (Dnevnik)

LAV PIVO U PLASTICNOJ AMBALAŽI
Pivara Celarevo otvorila je novi proizvodni pogon u kome ce proizvoditi Lav pivo u plasticnoj ambalaži od dva litra. Komercijalni direktor te pivare, Aleksandar Radosavljevic, kaže za 021 da su plasticne boce daleko prakticnije od staklenih, jer obezbeduju visok kvalitet piva u dužem vremenskom periodu. Prednosti takve ambalaže su i što je ona nepovratna i što sprecava spoljne uticaje na proizvod, tako da sam ukus piva ostaje nepromenjen, kaže Radosavljevic. Nova proizvodna linija, vredna tri miliona evra, proizvodice na sat više od osam hiljada plasticnih flaša Lav piva. (021)

IZRUCENJE GENERALA ILI NOVE OPTUŽNICE
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izrazio je uverenje da ce biti još optužnica Haškog tribunala, ako uskoro ne budu rešeni slucajevi cetiri optužena generala vojske i policije. "Ako se brzo ne reše, bice ih još. Ukoliko ih brzo rešimo, to ce biti poslednji slucajevi", rekao je Labus za "Blic". On je dodao da ce naredna dva meseca biti odlucujuca i da ce država morati da pruži pouzdane informacije gde se ko nalazi od haških optuženika i definitivno pocne da sprovodi zakon. (Blic)