|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 12. 07. 2004. |
|
BORIS TADIC JUCE PREUZEO DUŽNOST PREDSEDNIKA SRBIJEBicu predsednik svih gradana
Svi dugujemo izvinjenjeBoris Tadic se u svom predsednickom govoru osvrnuo i na zlocine koji su prethodnih godina pocinjeni na ovim prostorima, uz napomenu da je saradnja sa Haškim tribunalom prioritet naše spoljne politike. “Ona je takode neophodna da bismo mogli da utvrdimo individualnu odgovornost za sve pocinjene zlocine u ratovima na tlu bivše Jugoslavije. Istorija zlocina na Balkanu je duga i, u tom smislu, svi narodi ovog dela Evrope duguju jedni drugima istorijsko izvinjenje. Suocavanje sa zlocinima vlastitog naroda je, medutim, pretpostavka za suživot sa susedima i trajno uspostavljanje evropskih vrednosti i u ovom našem delu Evrope. Hrabar i patriotski izveštaj Republike Srpske o zlocinu o Srebrenici, primer je kako istini treba gledati u oci. Samo na taj nacin cuva se secanje i na Jasenovac i na Skelane i na Goraždevac i na sva druga stratišta”, rekao je Tadic.Dinamican radni danTadic je ulaskom u Kabinet na Andricevom vencu juce najavio žestoku i dinamicnu predsednicku aktivnost.- Ja danas pocinjem razgovore sa delegacijama iz 40 država. Naša medunarodna pozicija pretpostavka je i naše unutrašnje stabilnosti. Nama je potrebna nova strategija spoljne politike, novi nacin politickog pregovaranja, naši problemi su bolni, to svi gradani ove zemlje znaju i nece biti ni malo lako ostvariti naše realne i legitimne nacionalne interese. I svi moramo da razumemo faktor vremena i ovu šansu koja Srbija danas ima moramo da iskoristimo na najbolji nacin i to odmah, jer medunarodna podrška ne traje vecno, bio je prvi Tadicev komentar nove šanse koju je svet otvorio pred Srbijom s njegovom predsednickom pobedom. Tadic je obecao da ce svu svoju energiju i napore usmeriti da se Srbija tokom njegovog mandata nade u EU. Jasna poruka buducnosti SCGPredsednik Srbije je juce uputio i vrlo jasnu politicku poruku o buducnosti SCG odabravši da mu prvi sagovornici po stupanju na dužnost bude delegacija državne zajednice na celu sa predsednikom Svetozarom Marovicem, a potom crnogorsko rukovodstvo, predsednik i premijer Filip Vujanovic i Milo Đukanovic. Zatim su usledili razgovori sa delegacijama iz sveta.Ulazim u službene prostorije- Mesto gde predsednik radi takode je deo državne politike i iskaza naših nacionalnih snaga. Mesto gde predsednik živi, to nije njegov privatni posed, vec njegov službeni stan. Dokle god jeste predsednik, on mora da izvršava svoje dužnosti u skladu sa Ustavom i zakonom i ja cu se tako ponašati, rekao je predsednik Tadic preuzevši predsednicke dužnosti i privilegije.„Bože pravde” prvi put zvanicno od Drugog svetskog rataClan hora Kulturno-umetnickog društva „Španac” Divna LJubojevic otpevala je juce na pocetku inauguracije Borisa Tadica pesmu „Bože pravde”, nekadašnju srpsku himnu, prvi put od Drugog svetskog rata izvedenu na zvanicnoj državnoj svecanosti. Gardista koji je držao zastavu tokom predsednicke inauguracije pripadnik je Žandarmerije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. |
|
VOJVOĐANSKA POLITICKA SCENA UOCI RASPISIVANJA LOKALNIH I POKRAJINSKIH IZBORAU Banovinu samo preko Beograda?
Bice teška borba za mandateDa li ce taj uspeh ponoviti i u septembru? Ukoliko bi se oslanjali iskljucivo na rezultate anketa u kojima se gradani Pokrajine vecinski izjašnjavaju za širu autonomiju od one koju uživaju po važecem Ustavu Srbije, mogao bi se izvesti zakljucak da ce autonomisticke stranke, bez sumnje, profitirati. Medutim, izborni rezultati iz nekoliko prethodnih izbornih ciklusa ukazuju da ce borba za mandate u Vojvodini biti mnogo teža.Pri tome, ne treba zaboraviti da su vojvodansku politicku scenu u proteklih nekoliko godina obeležili žestoki obracuni medu najuticajnijim regionalnim partijama, koje su, uzgred receno, bile i dugogodišnji koalicioni partneri. Krajem devedesetih raspao se prvi savez vojvodanskih stranaka - Koalicija Vojvodina, koju su cinile Liga socijaldemokrata Vojvodine, Reformisti Vojvodine i Narodna seljacka stranka. Te partije, medutim, na izborima 2000. godine opet nastupaju u okviru jedinstvene koalicije DOS. Od kada najuticajnije regionalne partije postaju LSV, RV i Savez vojvodanskih Madara, koje, uz Demokratsku stranku cine okosnicu vojvodanske vlasti posle poslednjih pokrajinskih izbora. Medutim, zbog brojnih sukoba izmedu lidera LSV i SVM Nenada Canka i Jožefa Kase sa predsednikom RV Miodragom Isakovim, reformisti se u drugoj polovini mandata sele u opoziciju. Ta partija istovremeno je optrecena unutarstranackim raskolima koji su rezultirali višekratnim cepanjima stranke, iz koje su iznikle tri nove partije na politickoj sceni Pokrajine - Vojvodanska unija, RDSV i Demokratska Vojvodina. RDSV ubrzo postaje kolektivni clan DS-a. Dve najuticajnije vojvodanske politicke partije LSV i SVM, beleže poraz na decembarskim parlamentarnim izborima prošle godine, pošto su im koalicioni partneri iz DS-a otkazali savezništvo u toj izbornoj trci. Ipak, stranka Jožefa Kase posle nekoliko meseci uspeva da obnovi partnerstvo sa demokratama, sa kojima sklapa novi koalicioni sporazum pred predsednicke izbore, nakon cega istupa iz Vojvodanskog saveza, autonomistickog bloka koji je nastajao u prvom periodu vladavine DOS-a s ambicijom da ubrza ustavne promene u Republici i izbori zakonodavnu, izvršnu i sudsku autonomiju Pokrajine. Taj blok danas okuplja dvadesetak politickih stranaka i nevladinih organizacija. Taj potez SVM-a bio je nagoveštaj zahladenja odnosa sa LSV-om, a sukobi izmedu dve stranke kulminirali su pre nekoliko nedelja prilikom odlucivanja o prenosu osnivackih prava nad glasilima na jezicima manjina sa Pokrajine na nacionalne savete. Predlog je forsirao SVM, cemu su se ligaši usprotivili. Ali, kao kljucnog “krivca” za narušavanje odnosa izmedu Lige i SVM, mnogi vide u DS-u, koji se u pozicioniranju pred pokrajinske izbore opredelio za savezništvo sa SVM-om, što funkcioneri te partije vec otvoreno i priznaju, navodeci da je za njih u ovom trenutku savez DS-SVM “jedina izvesna koalicija za pokrajinske izbore”. Do razlaza izmedu LSV i DS-a došlo je posle promene rukovodstva DS-a na stranackoj izbornoj skupštini na kojoj je za lidera demokrata izabran Boris Tadic. Promena politike DS-a prema saveznicima iz Vojvodine odrazila se ubrzo i na funkcionisanje pokrajinske vlasti, tako što je stopirana procedura za usvajanje osnovnog zakona APV i zaustavljen pokušaj ustanovljavanja vojvodanske himne, iako je to bio deo dogovora iz ranijeg koalicionog “aranžmana”. Svi su nekako uspeli da se poyapajuZaokret u odnosu DS-a prema koalicionim partnerima u Banovini potvrden je i negativnim reakcijama demokrata na poruke suboticke vojvodanske konvencije, koju su organizovale vojvodanske autonomisticke stranke, a na kojoj je najavljena internacionalizacija vojvodanskog pitanja.Drugu kolonu na predstojecim vojvodanskim izborima mogle bi formirati stranke autonomisticke orijentacije okupljene u Vojvodanskom savezu, koji se pokušava nametnuti kao najozbiljnija provojvodanska opcija, ali istovremeno pledira da u toj trci za saveznike pridobije DS. U toj grupaciji, najdominantnija je LSV, koja takode priželjkuje obnavljanje koalicije sa demokratama, upozoravajuci da je u objedinjavanju demokratskih snaga jedina šansa za odbranu od radikalizacije Vojvodine. Takve ocene ligaši argumentuju izbornim uspehom radikala i njihovog predsednickog kandidata u Vojvodini na poslednjim parlamentarnim i predsednickim izborima. Van potencijalnog izbornog saveza koji bi prezentovao VS, trenutno su Reformisti Vojvodine Miodraga Isakova i Koalicija Vojvodina Dragana Veselinova. NJihovo ponovno približavanje Ligi gotovo je neverovatno posle brojnih sukoba medu liderima tih stranaka tokom prethodnih nekoliko godina. Postoji verovatnoca da bi RV u septembarskoj izbornoj utakmici mogli nastupiti u koaliciji s Otporom, a taj savez nagovešeten je najavama o zajednickom nastupu dveju partija na lokalnim izborima, koji se takode održavaju u septembru. Izvesno je da ce i stranke koje predstavljaju madarsku populaciju u Vojvodini i na ovim izborima nastupati s rivalskih pozicija. Odnosi medu trojicom lidera vojvodanskih Madara, narušeni su još sredinom devedesetih godina i od tada se SVM Jožefa Kase, DZVM Pal Šandora i DSVM Andraša Agoštona medusobno nadmecu za podršku birackog tela u toj populaciji. I dok je pozicija SVM-a prilicno jasna, nije poznato kako ce se pred pokrajinske izbore pozicionirati Demokratska zajednica vojvodanskih Madara i Demokratska stranka vojvodanskih Madara. Podsetimo da je SVM na decembarskim parlamentarnim izborima nastupio na listi “Zajedno za toleranciju” (sa LSV, SDP i koalicijom “Šumadija”), DSVM na listi Reformista Vojvodine, dok je DZVM taj izborni ciklus bojkotovao. Ko ce s kim?Samostalan nastup na pokrajinskim izborima najavili su Socijalisticka partija Srbije i Srpska radikalna stranka, dok nije izvesno kako ce u tu trku uci stranke koje cine vladajucu koaliciju na republickom nivou. Podsetimo da je pre nekoliko meseci nagoveštena mogucnost stvaranja izbornog saveza izmedu DSS-a, SPO-a, NS-a i NDS-a i na pokrajinskom nivou, kada su regionalne organizacije tih stranaka iznele zajednicku deklaraciju kojom je najavljeno i prosledivanje zvanicne inicijative Skupštini APV za hitno raspisivanje vanrednih izbora u Pokrajini, što je bila reakcija na Suboticku inicijativu.S druge starne, G17 plus, DS, GSS, Otpor i još nekoliko politickih organizacija pokušale su ovog proleca da se pokrajinskoj javnosti nametnu kao treci blok, odnosno umerena opcija izmedu autonomisticke i centralisticke struje. Ta inicijativa, medutim, okoncala se posle nekoliko “obecavajucih” saopštenja. |
|
POSLE RENOVIRANJA GRADSKOG STADIONA I VELIKOG ATLETSKOG TAKMICENJANova tartan staza – magnet za mlade
- Prava škola atletike tek sada može da pocne. Dobili smo pravu atletsku stazu i imamo sve uslove da deci koja žele da se bave ovim sportom ponudimo trening upravo na onakvim terenima kakvi su na velikim takmicenjima koja gledaju na televiziji - rekao je direktor Atletskog kluba “Vojvodina” Stevan Zoric, dodajuci da je nova tartan staza visokog kvaliteta, najbolja u ovom delu Evrope, te da je ista i na “Nep” stadionu u Budimpešti, a da takav kvalitet imaju samo stadioni za svetska takmicenja ili za Olimpijadu. Entuzijazam mladih isti kao nekada- Od tada je sve stalo, a imamo dosta talentovanih juniora. Treneri rade više poslova. Svaki od njih radi kondicione treninge sa košarkaškim ili odbojkaškim klubovima, sve manje vremena provode na stadionu i malo su posveceni atletici - objasnio je Zoric i istakao da u gradu do 19. juna, kada je održano Evropsko prvenstvo za seniore, nije održano nijedno veliko takmicenje koje bi animiralo ljude i motivisalo ih da bodre atletiku, a mlade da pocnu da se bave ovim sportom.Prema Zoricevim recima, entuzijazam kod mladih je isti kao nekada, bitno je obezbediti im uslove za vežbanje. Nekada su mladi sportisti odlazili na pripreme u Sloveniju ili inostranstvo, a vežbali su na pravim stazama. 
- Kako privuci neko dete da se bavi atletikom, kada su televizijski programi prepuni košarke, fudbala ili odbojke. Ovi sportovi ih privlace zbog uslova treniranja, ali i zato što cuju koliki su transferi takvih sportista. Medutim, sada imamo stazu, pa treba da ukljucimo i škole da saraduju. U celom tom sistemu, profesori fizickog vaspitanja su najbitniji, oni treba da animiraju decu da se bave atletikom - prica Zoric.Profesor fizickog vaspitanja u Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” Vesna Đurovic kaže da je oko 80 odsto nastavnog plana za osnovce atletika, da u ovoj školi deca imaju uslove za bavljenje ovim sportom, a da peti i šesti razredi uce sve atletske discipline, osim bacanja koplja i trcanja štafete. - Pocetkom svake školske godine, anketiranjem saznajemo kojim sportom se deca bave i šta ih najviše privlaci. Od prvog do cetvrtog razreda imamo i školu sporta, vodimo ih na meduškolska takmicenja i maratone na kojima se dele flajeri pa mogu da se upoznaju sa atletikom. Po rezultatima sa casova zakljucujem ko bi mogao da se vežba atletiku i tog ucenika licno šaljem u atletski klub - kazala je profesorka Đurovic i za narednu školsku godinu najavila casove na samom stadionu, jer ce tako deca videti kako zapravo izgleda atletski trening. U školi atletike, pri AK “Vojvodina”, trenira oko 70 osnovnoškolaca. Atletika im je interesantna, nije monotona, svaki dan uce nešto novo a ima i mnogo disciplina. Bolji uslovi – bolji rezultatiPrema recima trenera Dragane Đordevic, pre renoviranja stadiona trenirali su u veoma lošim uslovima. Strahovali su od kiše, jer po blatu ne mogu da rade, pa su dosta vremena gubili cekajuci da se teren osuši. Sada je sve drugacije.- Deca su impresionirana stazom. Mnogi je nikada pre nisu videli, pa im je sada interesantno da vežbaju na profesionalnoj stazi i jedva cekaju da dodu na trening. Uglavnom ih na pocetku privlace sprinterske discipline i skakanje u dalj, ali kasnije, sazrevanjem, otkrivaju draž i ostalih pa se tako i usmeravaju prema afinitetima - kaže trener Dragana. Prisecajuci se muka i teškoca na treninzima pre renoviranja stadiona 16- godišnja atleticarka Marina Lukovic ne krije oduševljenje novom stazom i novim pomagalima za vežbanje. Prošle godine je bila u Nemackoj na susretu mladih atleticara. Trcala je kratku srint trku na 100 metara i osvojila peto, dok je u trci sa preponama osvojila trece mesto. - Pravo je uživanje trenirati na ovakvom stadionu. Kada se setim kako je pre bilo, na ovoj stazi se osecam mocno. Trenirali smo po šljaki, oprema je bila bedna, a mnogi su i odustajali - kaže Marina sa kojom se složio i 13 - godišnji Dušan Srdanov i dodao da “nije mogao da prestane da se “pali” kada je prvi put stao na tartan stazu”. - Voleo bih profesionalno da se bavim atletikom. Super su mi kratke staze, ali pošto sam pocetnik tek cu da otkrivam draži ostalih disciplina. Secam se da smo se ranije na treninzima i povredivali. Pošto je teren bio loš, dešavalo mi se da se na startu okliznem i padnem. Sada je sve drugacije. Mnogo brže trcim, a i rezultati su mi bolji - pohvalio se ovaj mladi atleticar. |
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 12. 07. 2004. |
|
|
HEMIJSKI OTPAD NA VOJVOĐANSKIM NJIVAMA IZRUCENJE MLADICA NAJKASNIJE ZA 60 DANA! EVROPA POZDRAVLJA NOVOG PREDSEDNIKA PREDSEDNICKA OVLAŠCENJA |
Boris Tadic juce je preuzeo dužnost predsednik Srbije porukom naciji da joj je buducnost u Evropskoj uniji i da ce biti predsednik svih gradana bez obzira na nacionalnu, versku i politicku pripadnost. Predsednik je u prvi plan po stupanju na dužnost još jednom istakao stabilnost Srbije i njenih institucija. Svecana ceremonija predsednikove inauguracije koja je bila prvorazredni dogadaj u zemlji, regionu, ali i Evropi okupila je juce u Beogradu oko 40 delegacija iz sveta. Tu je bio komplaten državni vrh SCG i država clanica predvoden predsednikom državne zajednice i Crne Gore Svetozarom Marovicem i Filipom Vujanovicem, premijerima Srbije i Crne Gore Vojislavom Koštunicom i Milom Đukanovicem, te predsednicima sva tri parlamenta Zoranom Šamijem, Predragom Markovicem i Rankom Krivokapicem. Medu brojnim zvanicima uz patrijarha srpskog Gospodina Pavla i beogradskog nadbiskupa Stjepana Hocovara i muftije Hamdije Jusuf Spahica bili su prisutni i ostali najviši velikodostojnici svih konfesija u Srbiji. Ceremoniji je prisustvovao i prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina.
Predstojeci pokrajinski izbori, koji bi trebalo da se održe najkasnije 19. septembra, sem provere odnosa snaga izmedu stranaka autonomisticke provinijencije i onih sa predznakom “beogradske”, bice prvi test rejtinga regionalnih partija. Naime, u prethodnim izbornim trkama za osvajanje mandata u vojvodanskom parlamentu regionalne stranke uglavnom su nastupale u okviru vecih koalicija, a njihovo tadašnje udruživanje zasnivalo se na borbi protiv režima Slobodana Miloševica.