SRBIJA JUCE BIRALA PREDSEDNIKA

Nikolic: Ocekujem sigurnu pobedu

Predsednicki kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic izjavio je da na izborima ocekuje sigurnu pobedu i da je danas prilika da Srbija konacno izabere predsednika republike. Ocekujem sigurnu pobedu, drugi krug je samo prolongiranje necega što mora da se desi, rekao je Nikolic koji je i potpredsednik SRS. “Mi smo se borili da ucinimo sve da pobedu ostvarimo u prvom krugu, na šta su oni odgovorili isticanjem velikog broja kandidata, ali ako neko želi dva puta da bude poražen ja od toga ne bežim”, rekao je on.
Nikolic je rekao da se nada da ce gradani iskoristiti priliku i izabrati predsednika jer je Srbija bez njega kao kuca bez domacina, dvorište u koje je svako ulazio kako je hteo. Nakon pobede pozvacu Koštunicu na razgovor jer “obojica moramo da razgovaramo, kao ozbiljni ljudi, kako da prevazidemo krizu koja ce se nocas javiti.”
“Nadam se da ce Srbija uvek imati srecu da svoje politicke krize rešava na izborima”, rekao je on i dodao da je ubeden da cemo posle današnjih izbora imati i vanredne parlamentarne izbore. Na pitanje novinara da se spekuliše da mu kao protvikandidat više odgovara kandidat vladajuce koalicije Dragan Maršicanin od kandidata Demokratske stranke Borisa Tadica on je rekao da mu je to nebitno.
“Da razgovaramo otvoreno ko od njih može da dobije bilo kakvu podršku, to što imaju oko sebe to im je sve”, rekao je Nikolic.

Tadic: Svet gleda šta cemo uraditi

Karic: Uvešcu Srbiju u Evropsku uniju

Maršicanin: Makar jedan korak napred

JUCE NA SVOJIM BIRACKIM MESTIMA

Glasali celnici grada Borislav Novakovic i Branislav Pomoriški

Celnici grada Borislav Novakovic i Branislav Pomoriški glasali su na jucerašnjim izborima za predsednika Srbije na birackim mestima broj 168, odnosno 120 u Novom Sadu, zajedno sa svojim suprugama.
- U ovom trenutku Srbija ni pravno ni institucionalno ne funkcioniše kao država. Tek pošto predsednik Srbije bude izabran, ocekujem da ce država normalno funkcionisati - izjavio je predsednik Skupštine grada Borislav Novakovic novinarima nakon glasanja. Novakovic ocekuje da ce u drugi krug predsednickih izbora uci Boris Tadic (DS) i Tomislav Nikolic (SRS) u kome demokratski kandidat ima “daleko veci potencijal”. Prema njegovim recima, odlucujucu prednost Tadic ce dobiti glasovima iz Vojvodine i Beograda.
- Ne pita se žena za godine, u šta verujete i za koga glasate, ali cu vam ipak reci da sam glasao za jednog od demokratskih kandidata, a ne za predstavnika radikalne stranke, SPS-a ili Borislava Pelevica - kazao je novinarima predsednik Izvršnog odbora grada Branislav Pomoriški. Uz ocenu da Srbija nece dobiti predsednika u prvom izbornom krugu, Pomoriški je rekao da Boris Tadic ima šanse da ude u drugi krug glasanja. On je na pitanje novinara potvrdio da ce Tadica podržati u drugom krugu glasanja.

ZBOG STROGIH REPUBLICKIH PROPISA

Pritvoreni celnici „Exita” nisu glasali

- Pritvoreni celnici organizacije “Exit” Dušan Kovacevic i Bojan Boškovic ostali su uskraceni za pravo glasa, jer je biracki spisak u novosadskom Okružnom zatvoru zakljucen pre nego što su pritvoreni, izjavila je predstavnica CeSID-a Galja Tomcanji.
Ona je agenciji Beta rekla da je biracki spisak za zatvorenike zakljucen 28. maja i da su sva lica koja su dospela u pritvorsku jedinicu nakon tog datuma ostala bez prava glasa. “Nisu glasali jer se ne nalaze na birackom spisku. Tako je propisano uputstvima Republicke izborne komisije”, objasnila je Tomcanji.
Kovacevic (26) i Boškovic (26) nalaze se u pritvoru od ponedeljka, 7. juna. Protiv njih je novosadsko Okružno javno tužilaštvo podnelo zahtev za sprovodenje istrage, zbog sumnje da su izvršili finansijske malverzacije sa ulaznicama za prošlogodišnji “Exit” i tako navodno oštetili organizaciju za oko 12 miliona dinara.
Tomcanji je još kazala da u Srbiji postoje 33 kazneno-popravna zavoda, a da samo u 16 zatvorenici i pritvorenici mogu da glasaju, jer biracka mesta moraju imati najmanje sto biraca, pa nisu mogla biti formirana tamo gde je broj zatvorenika manji od tog broja.
“To je nepravedno, ali takvi su propisi”, kazala je Tomcanji.
Ona je navela da je u Okružnom zatvoru u Novom Sadu do 14 sati glasalo 199 zatvorenika, a da su ostali osudenici, od ukupno 350 koliko ih je upisano u biracki spisak u novosadskom zatvoru, rekli da ne žele da glasaju.

Dijaspora prvi put birala

Vecina gradana Srbije, koji su se za ucešce na izborima za predsednika Srbije prijavili u Nemackoj glasala je juce vec do 16 casova. U Ambasadi SCG u Berlinu, bilo je prijavljeno 238 glasaca. Zanimanje gradana Srbije koji žive u Nemackoj za predsednicke izbore u domovini bilo je veoma malo. Za glasanje se prijavilo 1.710 gradana. Prema najnovijim podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemackoj živi 568.240 gradana Srbije i Crne Gore. Oni cija je dokumentacija ispravna i koji su uneti u biracke spiskove glasaju, pored Ambasade SCG u Berlinu, i u konzulatima SCG u Frankfurtu, Hamburgu, Minhenu, Štutgartu i Diseldorfu. Od 790 gradana na birackom spisku srpske dijaspore u Rusiji za predsednicke izbore u Srbiji, na birackom mestu u Ambasadi Srbije i Crne Gore u Moskvi juce je glasalo 328 ili 41,5 odsto, saopštio je predsednik izborne komisije za Rusiju Aleksandar Joksimovic. Biracko mesto je otvoreno u sedam sati ujutro, a zatvoreno u 20 sati po moskovskom (18 po beogradskom) vremenu. Glasanje u Moskvi pratilo je 18 posmatraca u ime 12 kandidata. Tri kandidata nisu uputila zastupnike. Gradanima Srbije i Crne Gore koji žive u Slovackoj i Ceškoj omoguceno je da izadu na izbore za predsednika Srbije, s obzirom da se u biracki spisak upisalo po oko 120 biraca u obe zemlje. Interesovanje dijaspore u Slovackoj, koja prema podacima slovackog MUP-a ne prelazi 1.000 državljana Srbije i Crne Gore i još nekoliko hiljada lica sa dvojnim državljanstvom, nije bilo veliko. Izbore u zgradi ambasade SCG u Bratislavi pratilo je 10 posmatraca, rekao je dopisniku Bete ambasador Miroslav Kopecni. Ni u Slovackoj ni u Ceškoj za izbore za predsednika Srbije ne pokazuje interesovanje relativno brojna dijaspora kosovskih Albanaca. Državljani Republike Srbije koji žive u Austriji i koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu, mogli su da glasaju na ukupno tri birališta - u konzularnom odeljenju ambasade SCG u Becu i generalnim konzulatima SCG u Gracu i Salcburgu. Medu prvima koji su glasali, bio je ambasador SCG u Becu Mihajlo Kovac. Za izbore medu gradanima Srbije u Austriji nije vladalo veliko interesovanje. Upis u biracki spisak za glasanje u inostranstvu zatražilo je iz Austrije oko 1.000 lica, dok je pravo glasa dobilo 856. Prema zvanicnim podacima, u Austriji živi 150.000 državljana SCG. U Becu pravo glasa ima 641 birac, u Gracu 107, a u Salcburgu 208 gradana. Izborna mesta u Austriji bice otvorena do 20 casova. Ukupno oko 1.500 gradana koji imaju naše državljanstvo, a žive u regularnoj situaciji u Francuskoj, upisano je u biracke spiskove .U Parizu su bila otvorena dva biracka mesta, oba u Kulturnom centru SCG u centru grada, pošto ambasada u Parizu, gde je smešteno konzularno odeljenje, nije imala uslova da organizuje izbore, s obzirom na pripreme za selidbu u drugu zgradu, koja je predvidena za kraj meseca.

INTERVJU MIODRAG TAŠIN, ZAMENIK GENERALNOG DIREKTORA NACIONALNE ŠTEDIONICE

Nemamo šta da krijemo, provereno smo dobra banka!

Osnovana s ambicioznim zadatkom da popuni prazninu nastalu gašenjem gotovo kompletnog državnog bankarstva u Beogradu, naglašavajuci specificnost svog pristupa tržištu novca i dokazavši se u neugodnom poslu servisiranja stare devizne štednje, dve godine posle svog nastanka Nacionalna štedionica se potvrdila kao zrela poslovna banka. Novcani potencijal od 13,8 miliona evra i ostvareni poslovni dobitak u prošloj godini od 2,5 miliona evra dovoljno su snažni argumenti. Skupština akcionara je odlucila da se najveci deo te zarade prebaci u bancine rezerve, pa ce Nacionalna štedionica na taj nacin dodatno ojacati svoju finansijsku snagu. Po recima zamenika generalnog direktora Miodraga Tašina, Nacionalna štedionica je, nakon pocetnog pozicioniranja, zakoracila u fazu koja se slobodno može nazvati razvojnom.
– Zadovoljni smo postignutim, tim pre što u prvim godinama poslovanja banka mora da racuna s gubicima koji su posledica povecanih pocetnih ulaganja – kaže Miodrag Tašin. – Za ove dve godine otvorili smo 75 ekspozitura u 54 grada i zapošljavamo oko hiljadu ljudi. Imamo dvadesetak hiljada klijenata pravnih lica, dok je naše usluge koristilo ili koristi nešto manje od dva miliona gradana. U saradnji s Fondacijom “Šparkase”, koja je od samog pocetka naš konsultant, uspeli smo da razvijemo posao kreditiranja malih i srednjih preduzeca.
lTržišta vas pre svega doživljava kao servisera stare devizne štednje, mada ste po svemu klasicna poslovna banka. Da li ste možda marketinški malo zakazali?
– Vec sam pomenuo te pocetne troškove koje svaka nova banka mora da podnese na pocetku svog poslovanja. Troškovi marketinga su produktivni troškovi i mi još uvek ne možemo da kažemo da smo spremni da damo nekog šireg zamaha kampanji za promovisanje poslovanja Nacionalne štedionice. Naše ime govori da prvenstveno radimo poslove s najširim slojevima klijenata (gradani, mala i srednja preduzeca), dok naziv “banka” u našem imenu znaci da radimo i sve druge poslove kojima se bavi poslovno bankarstvo. Te dve tacke bice okosnica našeg buduceg marketinškog nastupa, ali dajte nam malo vremena za to.
lNaglasak je na štednji. Da li na tom planu Nacionalna štedionica nudi bolje uslove od drugih banaka?
– Nacionalna štedionica je konkurentna u svim svojim uslugama, tako i u poslovima štednje za potrebe stanovništva. Jedan od pozitivnih efekata dolaska stranih banaka je ne samo u tome što su donele modernu tehnologiju vec i u novim tržišnim principima poslovanja. Ako banka želi da preživi, da se razvija i da bude konkurentna, ona mora da drži cene svojih usluga –- ne samo kamate, mada su one najvažnije – u nivou koji ne zaostaje za ponudom drugih finansijskih kuca. Ne mogu reci da je tu Nacionalna štedionica najbolja ili da je najgora, ali mislim da smo konkurentni i da u odnosu na slicne banke pružamo vrlo kvalitetnu uslugu pod pristupacnim uslovima.
lNaglasak ste stavili na mala i srednja preduzeca. Šta je na tom planu uradila Nacionalna štedionica?
– Trenutno imamo oko 120 vrsta razlicitih bankarskih proizvoda. Od tog broja negde oko 70 proizvoda predstavljaju razlicite vrste zajmova namenjenih gradanima i preduzecima. Nabrojacu neke osnovne grupe: gotovinski, potrošacki, namenski krediti za odredene projekte. Još uvek se pripremamo za odobravanje dugorocnih kredita za stanogradnju, jer uslov za to nisu samo dugorocni izvori novca u samoj banci vec i odredena zakonska regulativa koja treba do poboljša sigurnost obezbedenja i vracanja tih kredita. Znacajan pomak Vlada Srbije napravila je pokretanjem Garancijskog fonda, što ce sigurno delovati veoma stimulativno na povecavanje dugorocnog kreditiranja, posebno u oblasti stanogradnje.
lOd kakvog znacaja je cinjenica da je Narodna banka Srbije, umesto dosadašnjeg principa da se polovina prikupljene devizne štednje drži na posebnom racunu kod nje, za nekoliko procenata umanjila tu obavezu?
– Za Nacionalnu štedionicu je to veoma znacajno, jer u strukturi naših depozita 95 odsto predstavljaju devizna sredstva gradana. Ako je taj podatak poznat, onda je jasno da se odlukom NBS-a oslobada znacajna suma novca, koja ce se upotrebiti za kreditiranje pre svega stanovništva, ali i ostalih klijenata banke.
lNedavno je NBS objavila strukturu kapitala Nacionalne štedionice. Ona je zanimljiva, mada ima i onih koji kažu da je i cudna. Ipak, ona je sada javna i s njom je upoznata najšira javnost?
– Nacionalna štedionica nema šta da krije, niti je to krila u vreme najintenzivnijih i najgorih medijskih napada na nju. Mi smo uvek govorili da je situacija u Nacionalnoj štedionici, što se sada i potvrdilo, slicna kao i u ostalim dobrim bankama. Da je to tako, potvrduju i navodi raznih državnih institucija koje su se iz razlicitih uglova bavile osnivanjem i poslovanjem banke. Mi uobicavamo da kažemo da smo provereno dobra banka. Zato što su nas proverili NBS, Komisija za borbu protiv pranja novca, Komisija za hartije od vrednosti i Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Nijedna od ovih institucija nije imala nikakvih primedbi, niti je našla osnova za pokretanje bilo kakvog postupka.
Vladimir Harak

Stara štednja bez zastoja!

Radimo sa kvarljivom robom

GLASALI U MAJICAMA EXIT-a
Nekoliko novosadskih umetnika i javnih licnosti glasalo je u majicama na kojima je pisalo "Ne dam Exit". U majicama "Ne dam Exit" glasali su predsednik ANEM-a i direktor Radija 021 Slobodan Stojšic, gradski ministar za turizam Drago Divljak, glumice Lidija Stevanovic i Jovana Balaševic i pijanistkinja Branka Parlic. Majice sa tim natpisom za glasanje su obukli i muzicari Aleksandar Dujin, frontmen grupe "Obojeni program" Branislav Babic Kebra, frontmen grupe "Love Hunters" Milan Mumin, kao i urednici novosadskih medija Urbans Marina Fratucan, TV Apolo Slaviša Grujic i Dnevnika Branislava Opranovic, i Petar Petrovic. U Novom Sadu izlepljeno je na hiljade plakata sa natpisom "Ne dam Exit". Svakako najvažniji dogažaj prošle nedelje, pitanje održavanja festivala "Exit" u Novom Sadu, obekežio je i ovaj izborni dan. "Ja sam od od prvog dana fan ovog festivala i citave ideje. Kada su momci poceli da organizuju ovaj festival još na Becarcu, pre cetiri-pet godina, ja sam to maksimalno podržao", rekao je za B92 predsednik ANEM-a Slobodan Stojšic. "Mislim da je on vrlo važan, ne samo za Novi Sad, nego i šire", rekao je Stojšic. (Beta/B92)

ZAVRŠEN SKUP BISKUPA U BEOGRADU
Susret generalnih sekretara biskupskih konferencija Evrope zavrešen je danas u Beogradu svecanom misom u katolickoj župi Svetog Antuna koju je predvodio zagrebacki nadbiskup, kardinal Josip Bozanic. Beogradski nadbiskup Stanislav Hocevar, domacin susreta, pozdravio je goste poželevši da njihovo prisustvo u Beogradu bude 'podstrek hrišcanskom zajedništvu i ovde i u Evropi'. Republicki ministar vera Milan Radulovic pozdravio je kardinala i visoke goste iz Evrope 'u ime gradjana Beograda katolicke vere'. 'Beogradu je cast da bude stecište katolicke Evrope', izjavio je Radulovic, izrazivši nadu da je taj susret i doprinos hrišcanskoj Evropi. Katolice biskupe dan ranije primio je i patrijarh srpski Pavle sa saradnicima. (RTS)

JOŠ DVA DANA ZA PRVU GRUPU
Poreska uprava Srbije saopštila je da je utorak, 15. jun, krajnji rok za prvu grupu poreskih obveznika da pocnu da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa. Kako se navodi, to se odnosi na poreske obveznike iz prve grupe koji su do 15. aprila trebali da uvedu fiskalne regisatar kase. Krajnji rok za evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa za drugu grupu poreskih obveznika, koja je bila u obavezi da do 31. maja zakljuci ugovor sa proizvidjacima fiskalnih kasa i da poseduje potvrdu da su uplatili minimum 10 odsto vrednosti kase, istice 30. septembra. Fiskalne kase moraju da imaju sva mala trgovinska preduzeca i samostalne trgovinske radnje, vlasnici samostalnih trgovinskih radnji koje rade preko kioska, kao i ugostiteljske radnje koje paušalno naplacuju porez. (RTS)

SUTRA NASTAVAK SUĐENJA LEGIJI
Pred Specijalnim sudom u Beogradu sutra ce, saslušavanjem svedoka, biti nastavljeno sudjenje optuženima za ubistvo premijera Zorana Djindjica. Na glavnom pretresu 10. juna, prvooptuženi za ubistvo Milorad Ulemek je i posle odluke sudskog veca da se njegovo izjašnjavanje o optužnici ne odloži za 14. jun, ostao pri stavu da ne želi da se iznese svoju odbranu. Pošto Ulemek nije želeo da odgovara na dalja pitanja, sud je odložio glavni pretres za 14. jun. (FoNet)