|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 11. 06. 2004.
|
|
|
ZASEDALA VLADA SRBIJE
Set zakona pod hitno
Vlada Srbije usvojila je juce Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost i Predlog zakona o sanitarnom nadzoru koji su upuceni skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Ministar finansija Mladan Dinkic izjavio je tim povodom da je vlada usvojila i predloge izmena i dopuna Zakona o porezu na promet i Zakona o porezu na dobit preduzeca, koji su takode prosledeni parlamentu na usvajanje po hitnom postupku. Usvajanje zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV), koji predvida opštu stopu poreza od 18 i posebnu stopu od osam odsto, kljucno je za zaokruživanje poreskog sistema Srbije, rekao je Dinkic nakonferenciji za štampu u Vladi Srbije.
On je precizirao da ce tim zakonom sadašsnje poreske stope fakticki biti snižene za dva odsto. Primena Zakona o PDV-u, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2005. godine, prema recima ministra finansija, treba da omoguci i snižavanje cena roba i usluga od oko sedam odsto, da proširi poresku bazu i suzbije sivu ekonomiju, a realne prihode države u sledecoj godini uveca za oko 50 odsto. Dinkic je kazao i da je juce usvojeni Predlog zakona o porezu na dobit, kojim se sadašnja stopa poreza sa 34 odsto smanjuje na 10, jedan od najliberalnijih zakona iz te oblasti u Evropi i izrazio ocekivanje da ce on omoguciti veci priliv stranih investicija.
Dinkic je kazao i da je vlada danas odobrila jednokratnu pomoc od 50 miliona dinara namenjenu troškovima lecenja i slanja na odmor najugroženijih kategorija penzionera, kao i da u narednih mesec dana namerava da izradi plan o isplati duga države prema penzionerima u ukupnom iznosu od 20 milijardi dinara. Taj dug, koji se odnosi na neisplacene penzije još iz 90-ih godina, bice vracen penzionerima u naredne tri godine, dodao je Dinkic. Vlada je donela i uredbu o korišcenju podsticajnih sredstava za unapredenje sela u ovoj godini, odnosno o subvencijama za poljoprivrednike mlade od 40 godina, koji ce dobijati sredstva u visini od 30 do 50 odsto njihovih investicija u poljoprivredi.
Ta sredstva, osim mladih poljoprivrednika, dobijace i zemljoradnicke zadruge i lokalne samouprave pod odredenim uslovima, rekao je Dinkic. Vlada je danas usvojila i uredbu o koeficijentima zarada zaposlenih u javnim službama, prema kojoj je odnos plata u zdravstvu sada 1:3,5. Koeficijenti su svim zaposlenima u zdravstvu povecani za 2,5 odsto, alekarima, medicinskim sestrama i strucnim saradnicima u junu su povecani za još 13 odsto, cime se želelo stimulisanje najodgornijih radnika u zdravstvu, rekao je ministar zdravlja Tomica Milosavljevic. On je posebno istakao znacaj usvajanja Predloga zakona o sanitarnom nadzoru, koji je neophodan za primenu svih sanitarnih propisa, a podrazumeva i oštrije sankcije za one koji se ne pridržavaju propisanih standarda.
|
|
|
DR SLOBODAN SAMARDŽIC O PRIDRUŽIVANJU EU
Sve je u rukama Brisela
– Kompletan proces pridruživanja Srbije i Crne Gore EU je u rukama Brisela – ocenio je profesor Slobodan Samardžic, savetnik premijera Vojislava Koštunice za politicka pitanja. Samardžic je precizirao da su tri najveca problema SCG na koje EU ukazuje u poslednjem izveštaju u kontekstu svoje politike pridruživanja Zapadnog Balkana: saradnja SCG, pre svega Srbije, s Haškim tribunalom, funkcionalne istitucije državne zajednice i jedinstveno tržište SCG.
– Hag je nespecifican uslov Brisela, i pošto nije izvorna politika EU, ona bi lako mogla ovu temu da skine s reportoara svojih uslova, a da time ne ugrozi delovanje Tribunala u smeru koji mu je namenio Savet bezbednosti UN .Ovako ni najmanje ne pomaže delovanju Tribunala, ali svojim pritiscima na SCG otežava proces njegog pridruživanja – rekao je Samardžic, konstatujuci da je zemlja na repu integracije jer još uvek nije dobila ni Studiju izvodljivosti, koja je uslov za Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji s EU.
Samardžic je istakao da dva specificna uslova Brisela za pridruživanje, a to su razvijene institucije državne zajednice s kojima EU pregovara i jedinstveno tržište, koci vlast u Podgorici.
– To se dešava od usvajanja Ustavne povelje i stvaranja institucija, kada su se formirale dve strane. Podgorica je taj cin stvaranja državne zajednice shvatila kao pocetak svog razdruživanja, a Beograd i Brisel – kao start za pregovore s EU kroz jacanje i funkcionalnost institucija SCG. U svom izveštaju Evropska komisija to eksplicitno traži. Jasna je kritika EK na racun nesprovodenja Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema i izdvajanje 56 poljoprivrednih proizvoda Crne Gore iz tog plana, kao i nestvaranja zajednickog tržišta SCG. Podgorici je jasno da svaki potez koji bi išao u prilog zajednickom tržištu i jacanju institucija državne zajednice koje teba da nastupe pred EU, znaci presecanje grane na kojoj sedi crnogorska vlada s programom nezavisnosti – objasnio je Samardžic.
On ocekuje da EU pocne aktivniju i agresivniju politiku prema Podgorici da bi uspešno okoncala test svoje zajednicke spoljne i bezbednosne politike, donete u Mastrihtu. Brisel je zbog toga glavni pobornik ocuvanja državne zajednice i zaustavljanja rastakanja država na Balkanu, u cemu mu je najveci saveznik upravo Srbija. Po Samardžicevim recima, najveci problem s kojim se EU suocava u regionu je upravo u domenu bezbednosti, a tu je SCG u najlošijem položaju medu državama Zapadnog Balkana koje su recima u nedavnoj prošlosti recima ili još uvek imaju problem granica, prostiranja vlasti i teritorije na kojoj se zakoni primenjuju. I tu ce se na sudbini SCG Brisel ili dokazati kroz aktivniju spoljnu politiku, ili pokazati nesposobnost, smatra on.
– Hrvatska, koja se racuna kao kandidat za pridruživanje EU, nije odskocila zbog ekonomske stabilizacije, vec zato što je rešila svoje državno pitanje i njene granice više niko ne dovodi u pitanje – dodao je Samardžic, i zakljucio da bi EU mogla da odigra kljucnu ulogu u trajnoj pacifizaciji i perspektivnoj evrospkoj integraciji i ovog prostora.
Koštunicin savetnik je istakao da se razlozi našeg zaostajanja na putu za Brisel ne iscrpljuju na tri kljucne prepreke, vec su tu i problemi prisutni u obe države clanice SCG.
– Srbija veoma loše stoji u reformskoj politici, i tu je njena odgovornost – upozorio je Samardžic, nabrajajuci u evropske kocnice još uvek nestabilizovane institucije, harmonizaciju domaceg i evropskog zakonodavstva, strucnost kadra za pridruživanje Evropi.
– Deo procesa pridruživanja EU na koji Srbija može da utice jeste unutrašnja konsolidacija i stabilizacija, koja u regionu ima vecu specificnu težinu nego kod bilo koje druge države – zakljucio je premijerov savetnik za politicka pitanja prezentujuci juce svoj rad u mesecniku “Prizma”.
|
|
|
POCELA IZBORNA TIŠINA PRED PREDSEDNICKE IZBORE
Šefa države bira 6,5 miliona glasaca
Izborna tišina pred predsednicke izbore zapocela je sinoc u ponoc i trajace do zatvaranja birališta u nedelju u 20 casova. Tokom izborne tišine zabranjena je izborna propaganda putem medija i održavanje javnih skupova, kao i objavljivanje procena rezultata izbora.
Na izborima 13. juna ucestvuje 15 predsednickih kandidata, koje su predložile dve koalicije, dve grupe gradana i 11 stranaka. Oni ce na glasackom listicu biti predstavljeni po azbucnom redosledu: LJiljana Arandelovic (Jedinstvena Srbija), Vladan Batic (Demohrišcanska stranka Srbije), Ivica Dacic (Socijalisticka partija Srbije), Milovan Drecun (Preporod Srbije), Dragan Đordevic (Stranka državljana Srbije iz Niša), Branislav Ivkovic (Socijalisticka narodna stranka), Mirko Jovic (Narodna radikalna stranka Srbije i Dijaspore i Evropskog bloka), Jelisaveta Karadordevic (Grupa gradana), Bogoljub Karic (Grupa gradana), Dragan Maršicanin (Demokratska stranka Srbije, G17 plus, Srpski pokret obnove i Nova Srbija), Zoran Milinkovic (Patriotska stranka dijaspore), Tomislav Nikolic (Srpska radikalna stranka), Borislav Pelevic (Stranka srpskog jedinstva), Marijan Risticevic (Narodna seljacka stranka) i Boris Tadic (Demokratska stranka).
Šefa države moci ce da bira 6.531.549 punoletnih gradana za koje ce biti otvoreno 8.596 birackih mesta, od kojih ce na Kosovu i Metohiji biti 245, u inostranstvu 33 i u zatvorima 15.
Hronologija
Prvi predsednicki izbori u Srbiji održani su u decembru 1990. godine i na njima je pobedio Slobodan Miloševic, koji je na celu Srbije ostao do 23. jula 1997. godine, pošto je pobedio i na prevremenim predsednickim izborima 1992. godine. Dragan Tomic bio je v.d. predsednika od jula do decembra 1997. godine, jer izbori u septembru te godine nisu uspeli. U decembru 1997. godine za šefa države izabran je Milan Milutinovic.
Samo je Miloševic osvojio dva predsednicka mandata, a na mestu šefa države proveo je osam godina, Milutovic se na celu Srbije održao jedan mandat - pet godina.
|
To su cetvrti po redu predsednicki izbori od smene vlasti na izborima 2000. godine, a osmi od uvodenja višestranackog sistema u Srbiji 1990. godine. Poslednji izabrani predsednik Srbije bio je Milan Milutinovic, koji se nakon isteka mandata u januaru 2003. predao Tribunalu u Hagu. Od tada - pošto tri izborna ciklusa nisu uspela zbog nedovoljnog odziva biraca 29. septembra i 8. decembra 2002. godine, te 16. novembra prošle godine - v.d. funkciju predsednika vršili su predsednici skupštine Nataša Micic, Dragan Maršicanin, Vojislav Mihailovic i Predrag Markovic.
Cetvrti izborni ciklus, medutim, nece biti opterecen neizvesnošcu oko odziva gradana na birališta, pošto je u meduvremenu izborni cenzus u potpunosti ukinut, pa tako više ne postoji uslov da na birališta mora da izade najmanje polovina gradana s pravom glasa da bi izbori uspeli. Srbija ce ovaj put sigurno dobiti šefa države, a tu fotelju zauzece onaj kandidat koji osvoji više od polovine glasova izašlih u prvom krugu, a, ako taj limit niko ne ostvari, presudice drugi krug u koji ulaze dva najuspešnija kandidata, a pobednik ce biti onaj ko osvoji više glasova.
Na ovim izborima prvi put ce moci da glasaju i državljani Srbije koji žive u inostranstvu, za kojih ce birališta biti otovrena u ambasadama i konzulatima. To pravo ce u nedelju iskoristiti svega oko osam hiljada gradana iz dijaspore. Zbog vremenske razlike, kako bi se izbori svuda završili do nedelje u 20 sati po srednjeevropskom vremenu, glasanje u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD bice održano u subotu, 12. juna, od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu.
Izbore ce pratiti posmatraci OEBS-a i nevladina organizacija CeSID. B. D. S.
|
|
|
NA FESTIVALU EXIT 04 ZA SVAKOG PO NEŠTO
Država mladih prepuna iznenadenja
Posle svih nedaca organizatori ovogodišnjeg muzickog festivala na Petrovaradinskoj tvrdavi najavili su da ce se Exit 04 razlikovati po svemu od prethodnih hepeninga na Tvrdavi i da ce biti najbolji u svakom smislu. Glavni “Main stage” ce i ove godine zadiviti sve mocnim zvukom i savremenim izgledom. Spiskom ucesnika na ovoj bini se ne bi postideo nijedan festival na svetu. Studio “Berar” je najavio premijeru nove scenske i zvucne opreme, koja je najatraktivniji krik moderne tehnoligije. Iz Exit tima porucuju da posetioci zaborave sve što su do sada videli.
Posle godinu dana pauze vraca se najveca, evropska didžej arena na otvorenom. Pretprošle godine ovim prostorom oduševela su se imena poput Emersona, Bukema, Moralesa i Loti. Sve stanovnike Exit države ocekuju cetiri gigantska video bima od 50 metara kvadratnih i svetska VJ ekipa u kojoj su i saradnici takvih umetnika kao što je Orbital. Pojacani zvuk i svetlo, uz nevidene efekte se podrazumevaju. Pre dve godine u ovoj areni jutra je docekivalo do 20.000 ljudi.
Od Zvonka Bogdana do „Dece”
“Balkan fusion stage” je po mnogima najpopularnije mesto na Exitu. Ove godine to je fuzija najboljih, najekstremnijih i najšarenijih zvukova. Najširi izbor stilova samo za ljubitelje kvalitetnih živih nastupa. Od sumraka do svitanja, smenjivace se cudna muzicka imena, od Zvonka Bogdana, preko Vlatka Stefanovskog, do “Dece loših muzicara”.
“Progressive stage” je ove godine promenio mesto i nalazi se iza cuvene arene. Preko mnogo jaceg zvuka predstavice se najznacajniji majstori vinila u celom regionu, najbolje ekipe, zbog kojih su neki postali zavisni o klubovima. “Jamaican reggae stage” je srce festivala i energetsko jezgro Exita. Ovde se dešavaju najneverovatniji susreti i obavezna je stanica vecine zvezda sa glavne scene.
“Bluz i džez bina” je novost, kojoj ce se vecina obradovati. Konacno su uslišene molitve ljubitelja opojnog zvuka saksofona i tužnih melodija razarajuce gitare. Ova bina nalazi se na mestu bivšeg teatra, a nastupice prava imena iz ove prerije i okoline. Spomenucemo samo Anu Popovic, Jovana Maljokovica, “Plavu travu zaborava”…
Na cošku Tvrdave s pogledom na mocni Dunav i uspavani grad nalazi se “Café del Bahia ft Jose Padilla sessions”. Ovde je definitivno najbolji Chill Out cija ce se prica cuti do Ibice. Terapeutski setovi i mocni kokteli doprinece tropskoj nirvani. Tu su još “Deep donjn and Dirty”, “Latino bina” i “Roots & Flovers”.
Adrenalin u glavnoj ulozi
“Edžtreme stage” je novina koja ce razdrmati i one najuspavanije, jer ce na ovom prostoru adrenalin biti u glavnoj ulozi. Skejteri, pogled iz balona, orbit trim, slobodno penjanje i još mnogo ekstremnih ludorija.
“Future shock stage” je rezervisan za male bendove i demo snage, koje su prošle na konkursu. Istu pricu imace i neafirmisani, buduci majstori vinila na “Superstar stage”. Radijski hitovi poslednjih dvadeset godina vrtece se ispod disko kugle na “Crossroad stage”. Svoje mesto na mocnom festivalu imace i Centar za nove medije kuda. org, a to znaci inovacije i eksperimenti u zvuku, slici, robotici, kompjuterskim igrama…
Nece biti zapostavljeni ni umetnici sa Petrovaradinske tvrdave, jer ce imati jedinstveni izložbeni prostor. Fakultet tehnickih nauka ce na posebnom punktu objasniti mladima da je buducnost pocela. Omladinski aktivisti iz cele Jugoistocne Evrope održace na Exitu 04 prvi Samit mladih Jugoistocne Evrope i pokazati zašto i kako treba uzeti stvar u svoje ruke.
EXIT TIM UPUTIO JAVNI APEL
Sa reci na dela
Exit tim juce je uputio javni apel premijeru Srbije Vojvislavu Koštunici, predsedniku Skupštine Srbije Predragu Markovicu, svim nadležnim organima u Srbiji, svim politickim strankama da jasno, na delu, potvrde ono što su proteklih dana izrekli – da podržavaju Exit i da Exit mora da se desi. U saopštenju se traži da se Dušan Kovacevic i Bojan Boškovic puste iz pritvora jer se nalaze u veoma teškom psihickom i zdravstvenom stanju. Dalje se kaže da su ono nevini i da je Exitu naneta neizmerna materijalna šteta. Bez materijalne, a ne samo deklarativne podrške, održavanje festivala u predvidenom obimu može da dode u pitanje.
Exit tim naglašava da je do sada dobio zvanicnu i finansijsku podršku Skupštine Vojvodine i Izvršnog odbora Skupštine Novog Sada. Takode dobili su mišljenje Ministarstva kulture Srbije, koje je Exit ocenilo kao kulturni dogadaj od prvorazrednog znacaja. Exit tim ocekuje od Ministarstva finansija Srbije da ispuni obecanje i Exit rastereti poreskih dažbina. Organizatori festivala zahtevaju od svih nadležnih da svoju verbalnu podršku pretvore u konkretnu pomoc, jer ce samo tako moci da dokažu da su protiv prljave politicke kampanje.
Exit tim smatra da je dužnost nadležnih u zemlji da odbrane Exit, jer ce tako odbraniti i ugled Srbije. U suprotnom znacemo da Srbija, umesto u Evropsku uniju, opet srlja u izolaciju i da ovde buducnosti nema. D. Ig.
|
|
|
PROSTORNI PLAN FRUŠKE GORE PRED USVAJANJEM
Nacionalni park po meri Evrope
– Predlog odluke o donošenju prostornog plana podrucja posebne namene Fruška gora do 2022. godine podržalo je Izvršno vece i ocekujemo da ce biti usvojen na narednoj sednici Sklupštine AP Vojvodine – najavio je juce novinarima pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Lazar Kuzmanov. – Na ovom veoma važnom dokumentu radili su vrhunski strucnjaci, kao i predstavnici cak sedam pokrajinskih sekretarijata, i on zaista obuhvata sve segmente i oblasti koji ce omoguciti razvoj, obnovu, zaštitu i popularizaciju Fruške gore. Naša, a verujem i želja svih žitelja Pokrajine, je da Fruška gora postane nacionalni park ravnopravan sa svim takvim u Evropskoj uniji.
Po recima Živke Mareš iz JP “Zavod za urbanizam Vojvodine”, koja je radila na pripremi planskog materijala, ovaj plan je strateški i predstavlja deo sistema održivog, ekonomskog i ekološkog razvoja Fruške gore. Ujedno, omogucava i razvoj turizma citave regije. Pored toga, on obuhvata i projekciju broja stanovništva, bavi se i problematikom infrastrukture, saobracaja i poljoprivrede. Nisu zaboravljeni ni brojni kulturni, obrazovni i centri duhovnosti, banje, izletišta... Ovim planom definisana je namena i sadržaj turistickih lokaliteta, stepen zaštite, koje su granice Nacionalnog parka, zone oko njega, koje su površine pod poljoprivrednim kulturama... A. B.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 11. 06. 2004.
|
|
|
|
HITNO REGULISATI MEDIJSKU SFERU
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija zatražila je od Vlade i Skupštine Srbije što hitnije regulisanje medijske sfere u Republici. ANEM od Ministarstva za kulturu zahteva da bez odlaganja omoguci privatizaciju RTV stanica ciji su osnivaci lokalne i regionalne zajednice i da bez odlaganja Skupštini budu predloženi kandidati za predsednika i clanove Upravnog odbora Asocijacije za telekomunikacije. Upravni odbor ANEM-a, takodje, zahteva što hitnije usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, navodi se u saopštenju. (021)
BLOKIRANI RACUNI MOBTELA
Zbog neplacenog poreza na ekstra profit Astra banke, u cetvrtak su blokirani svi dinarski i devizni racuni kompanije Mobtel, saopštio je republicki ministar finansija Mladjan Dinkic. Prema njegovim recima, kompanija nece moci da ostvaruje nikakav promet do naplate punog iznosa poreza, a blokada je usledila na osnovu rešenja Poreske uprave Srbije. (FoNet)
ZA PONEDELJAK ODLOŽENO IZJAŠNJAVANJE LEGIJE
Glavni pretres optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjca odložen je danas za ponedeljak, pošto je prvooptuženi Milorad Ulemek -Legija odbio da se izjasni o optužnici kao što je bilo planirano, jer "ne želi da bude nicija politicka prostitutka".
Predsedavajuci sudskog veca Marko Kljajevic doneo je odluku o odlaganju kada je Ulemek ponovo odbio da da iskaz, jer je sudsko vece posle dvadesetominutne pauze odlucilo da odbaci njegov zahtev da se sudjenje odloži za ponedeljak. Ulemek jetražio da sudsko vece odloži glavni pretres, jer ce njegov iskaz, bez obzira na sadržinu, uticati na predsednicke izbore. (FoNet)
|
|