DOKLE JE STIGLO PISANJE USTAVA SRBIJE?

G17 plus i DSS pripremile ustav

Predsednik G17 plus Miroljub Labus izjavio je juce da su G17 plus i Demokratska stranka Srbije usaglasile Nacrt ustava Srbije, koji ce posle razgovora unutar vladajuce koalicije, predložiti Vladi Srbije da ga uputi Odboru Skupštine Srbije za ustavna pitanja. Labus je rekao da je rad Odbora blokirala Srpska radikalna stranka, koja ne želi da se nastavi uzrada ustava Srbije i da ce vladajuca koalicija svojim nacrtom pokušati da ubrza proceduru donošenja ustava. ’Nacrt je plod kompromisa i u njemu nijedna stranka nije ostvarila sve što je htela, ali su time obe pokazale politicku zrelost’, rekao je Labus prilikom potpisivanja predsednickog programa kandidata vladajuce koalicije Dragana Maršicanina u Knez Mihajlovoj ulici.
Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolic izjavio je agenciji Beta da ta stranka nece ucestvovati u pripremi predloga ustava jer je za radikale neprihvatljivo da pododbor cini po jedan predstavnik svake poslanicke grupe. SRS zahteva da sastav pododbora bude proporcionalan broju mandata koje stranke imaju u parlamentu, kazao je Nikolic i naveo da je neprihvatljivo da G 17 plus zbog cinjenice da je predsednik parlamenta iz te stranke, ima dva predstavnika u pododboru, a radikali koji su najbrojniji u skupštini samo jednog. Prema njegovim recima, ustav nece biti moguce doneti do kraja juna.

Labus: G17 izlazi iz Vlade ako pobedi Nikolic Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus ponovio je juce da njegova stranka G17 plus nece ostati u Vladi Srbije ako kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic pobedi na izborima za predsednika Srbije. Labus je novinarima u Beogradu rekao da G17 plus nema nameru da ostane u vladi ako na izborima za predsednika pobedi radikal, jer bi, kako je ocenio, to zemlju uvelo u izolaciju i na duži rok pogoršalo njen položaj u medunarodnoj zajednici. On je ocenio da kandidat vladajuce koalicije Dragan Maršicanin ima najviše šanse da pobedi Nikolica u drugom krugu izbora za predsednika i da bi zbog tog gradani trebalo da glasaju za Maršicanina, “bez obzira da li se on nekom svida ili ne svida”. Labus je rekao i da od Demokratske stranke, a ne od vladajuce koalicije, zavisi da li ce i dalje Socijalisticka partija Srbije biti stranka koja podržava manjinsku vladu.

DESET DANA OD POTRAGE ZA MIODRAGOM KOSTICEM, ŠTA CEKA „VOJVOĐANSKOG KRALJA ŠECERA”?

„Nece biti hapšenja, to je samo privošenje”

Pre deset dana Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je pokrenulo potragu za predsednikom MK grupe Miodragom Kosticem, jer se nije odazvao njihovom pozivu da dode na razgovor u Odsek za suzbijanje privrednog kriminaliteta novosadske policije. Od tada se mediji, narocito štampani, „ekskluzivnim fotografijama s lica mesta” u stilu „Kole šopinguje u Budimpešti”, „Kole šeta Stradunom" nadmecu u traganju za trenutnim mestom prebivališta „kralja šecera”. Tokom ovih deset dana „medijske potrage za Miodragom Kosticem” policija i advokati MK komerca razmenjuju saopštenja tražeci rupe u zakonskoj proceduri urucivanja poziva na razgovor. Kako smo saznali od zakonskog zastupnika, advokata Vladimira Horovica, nikakav odgovor od nadležnih, ali ni poziv za razgovor nije stigao ni tokom jucerašnjeg dana. - Dokle god postoji raspisana potraga od MUP-a, dotle postoji i obaveza da kada se pozvani pojavi, bude i priveden na razgovor, rekao je za naš list novosadski advokat Srdan Sikimic. Potraga ce postojati dokle god postoji predmet u kome je on pozvan da da izjavu, a to vreme skoro je neograniceno, jer su rokovi za stupanje zastarelosti za neko krivicno delo dugacki i mere se godinama. Ukoliko lice za kojim je raspisana potraga prede granicu i ude u našu zemlju, policija ga nece hapsiti, nece ga lišiti slobode, ali ce ga prinudno dovesti na razgovor, kaže Sikimic i naglašava da postoji i druga mogucnost: može se desiti i da MUP ukine svoju potragu, s obrazloženjem da ne postoji više potreba za izjavom od strane traženog lica i da se na taj nacin okonca postupak potrage od strane MUP-a. M. Ž.

PREKOSUTRA STUPA NA SNAGU SPORAZUM O SUKCESIJI DRŽAVA NASLEDNICA BIVŠE SFRJ

Ko ce vratiti 5 milijardi dolara srpske imovine

Za dva dana stupa na snagu sporazum o sukcesiji država naslednica bivše SFRJ, koji reguliše vracanje imovine ranijim vlasnicima. Hrvatska je odugovlacila s ratifikacijom tog sporazuma, potpisanog 2001, sve do marta ove godine, kada je Sabor konacno dao “zeleno svetlo” tom medunarodnom sporazumu. Po njemu, svi gradani i preduzeca imaju pravo na povracaj svoje imovine, i to od 12. decembra 1990, bez obzira na nacionalnost i državljanstvo koje su posle stekli.
Ni na jednoj državnoj adresi u Srbiji i Crnoj Gori nema preciznih podatka koliko je pravnih subjekata - institucija i preduzeca iz Srbije i Crne Gore imalo odmarališta na primorju, poslovnih objekata i stanova u Hrvatskoj. Kada je u hrvatskoj štampi objavljena informacija da u cetvrtak stupa na snagu ratifikovani sporazum o sukcesiji, navedeno je da od firmi u Srbiji najveca potraživanja imaju “Geneks”, Jugobanka i “Centrotekstil”.

Zagrebacki katalog

Šta ce biti sa dugovima?

KOGA SLUĐUJU NAJAVE O SMANJENJU I POTPUNOM OSLOBAĐANJU BESPRAVNIH GRADITELJA OD TROŠKOVA LEGALIZACIJE

Ko legalno gradi skupo mu se piše!?

Poslednjih dana ucestale su izjave ministra za kapitalne investicije Srbije Velimira Ilica o tome kako su preveliki troškovi legalizacije bespravno izgradenih objekata i kako ih treba maksimalno smanjiti, a za manje i potpuno ukinuti. On smatra da za kuce do 50 kvadrata investitor treba da plati samo taksu, a najniža cena odnosice se na one do cak 150 kvadratnih metara. Da bi se ovako nešto realizovalo, ministar Ilic najavljuje izmenu zakona o legalizaciji.
Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Lazar Kuzmanov istice da se nikada nece izmeniti zakon o legalizaciji- zato što takav propis ne postoji. Naime, ova materija regulisana je Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 13. maja prošle godine, a objedinio je propise o planiranju, gradevinskom zemljištu, izgradnji i legalizaciji. Kuzmanov smatra da ovaj zakon apsolutno treba menjati u delovima koji su se u praksi pokazali manjkavim, medutim, kada je rec o ceni legalizacije, ona je u rukama lokalne samouprave i, ukoliko bi se tu želelo intervenisati, onda bi trebalo menjati Zakon o lokalnoj samoupravi.
- Istina je da smo imali mnogo nedoumica oko ovog zakonskog paketa, ali, kada je usvojen, trudili smo se i da ga sprovodimo - kaže Kuzmanov. - Neshvatljivo mi je da nova vlast nije sela s nama koji smo najdalje otišli u njegovoj primeni i koji smo zbog toga najbolje uocili njegove nedostatke da razgovaramo kako da ga popravimo, vec rade antikampanju na njegovoj daljoj primeni. To zbunjuje hiljade investitora, koji su redovno podneli zahtev za legalizaciju, dobili potvrdu o tome da mogu da legalizuju kucu, ali ne podnose zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju.
Kuzmanov kaže da ne može svaka vlast ispocetka da donosi nove zakone, vec treba nadogradivati postojece. On kao primer istice Sloveniju, koja je tek prošle godine donela propis koji se odnosi na ovu oblast, nakon što je godinama dobro odmerila materiju. Zato smatra da naš zakon treba popraviti, a na njegovoj i osnovi drugih propisa, na bazi konsenzusa strucnjaka, doneti kroz naredne možda i tri godine novi evropski zakon, podoban za ulazak u Evropsku uniju.
On zato sugeriše bespravnim graditeljima da nastave sa zapocetim procesom legalizacije, jer je samo legalizovana, znaci uknjižena nekretnina, vlasništvo kojim investitor može da raspolaže.

Koliko košta uredenje zemljišta U JP Zavod za izgradnju grada Novog Sada gradani koji žele da grade ili legalizuju ranije bespravno izgradenu gradevinu najpre moraju da plate taksu za obracun naknade za uredenje gradevinskog zemljišta, koja za izgradnju porodicnog objekta iznosi 2.610 dinara. Ona je ista i za predmete u redovnom i postupku legalizacije. U blokovima gde ne postoji, ili je samo delimicno izgradena infrastruktura, gde se nalaze pretežno objekti bez gradevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, obracunavaju se priprema zemljišta i magistralno opremanje. Troškovi primarnog i sekundarnog opremanja se ne obracunavaju, oni ce se realizovati na osnovu programa sanacije i tek tada ce se ugovoriti naknada. Visina naknade je ista, bez obzira na tip postupka. To znaci da ce gradanin koji želi da izgradi ili legalizuje kucu u šestoj zoni na Adicama u bloku 24 za onu od 50 kvadrata platiti ukupno 40.478 dinara, a za 120 kvadrata 108.640,40 dinara. Ukoliko se odluci za Tatarsko brdo, za manju kvadraturu platice 57.045,50 dinara, a za vecu 155.029,20 dinara.

VRACANJA VIŠEJEZICNOSTI U POSLOVNI SVET
Pokrajinski sekretarijat za propise i nacionalne zajednice pokrenuo je kampanju za vracanje višejezicnosti u poslovnom svetu. Pokrajinski ministar za propise Tamaš Korhec podseca da je višejezicnost u poslovanju bila raširena praksa u Vojvodini koja se u meduvremnu izgubila. Za afirmisanje višejezicnosti sekretarijat je predvideo nagrade za one privrednike koji pokažu najviše sluha za multijezicku Vojvodinu. (021)

PREDLOZI PROSVETARA VOJVODINE
Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine zatražio je od republicke, pokrajinske i gradske vlade, angažovanje na rešavanju problema koji su posledica neispunjavanja obaveza poslodavaca prema zaposlenima i sindikatu. Najcešci problemi se odnose na neplacanja sredstava sindikatu, kao i putnih troškova i jubilrnih nagrada prosvetnim radnicima. Predsednik sindikata vojvodanskih prosvetara, Mirko Radeta, izjavio je da je vladama upucen i predlog o decentralizaciji finansiranja zarada. Predlaže se da se plate prosvetnih radnika finansiraju, po 30 posto iz republickog i pokrajinskog budžeta, dok bi 40 posto izdvajale lokalne samouprave. Troškovi života se znatno razlikuju u gradovima i manjim mestima, dok su plate koje stižu iz republickog budžeta iste. Radeta kaže da primena Omnibus zakona u praksi nije dala najavljivane rezulte. Iz iskustva predstavnika sindikata, Omnibus zakon je služio najcešce kao paravan za selektivno i proizvoljno prebacivanje nadležnosti sa republickih na pokrajinske vlasti, i obrnuto. Usvajanjem ovakvog predloga, znatno bi se smanjila i nepravedna razlika u zaradama prosvetara i zaposlenih u javnim preduzecima. Radeta napominje da lokalne samouprave ucestvuju u finansiranju zadrada prosvetnih radnika u ogromnoj vecini evropskih zemlja. (021)

TEK SA ZAJEDNICKIM PECATOM CARINA U EVROPU
Predstavnik Evropske komisije u Beogradu Džefri Baret izjavio je da EU želi da Srbija i Crna Gora hitno uspostavi "istinsko unutrašnje tržiste" kako bi se omogucilo zakljucenje Plana za stabilizaciju i pridruživanje zemlje toj Uniji. "Moramo da budemo u stanju da gledamo zemlju i vidimo zajednicke strukture, zemlju koja je u mogucnosti da zakljuci i sprovede sporazum" o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Baret. Ministar finansija Mladan Dinkic je rekao da samo Srbija i Severna Koreja nemaju ugovor o tekstilu sa EU. Prema njegovim recima, najnovija odluka EU da blokira potpisivanje sporazuma nije doneta zbog secerne afere, vec zbog toga što Srbija i Crna Gora još nemaju zajednicki pecat, koji garantuje da tekstil nece biti reeksportovan. (beograd.com)

SASLUŠANJE LEGIJE ODLOŽENO ZA 10. JUN
Prvooptuženi za ubistvo Đindica Milorad Lukovic Legija nije se u ponedeljak pred Specijalnim sudom izjasnio o navodima optužnice koja ga tereti za ubistvo, vec je zatražio mesec i po dana za pripremu odbrane. Dajuci licne podatke, optuženi je rekao da se zove Milorad Ulemek, sa nadimkom Legija, da je rodjen u Beogradu 15. marta 1968. godine, da je po zanimaju penzioner, da nije služio vojsku, da je imao cin pukovnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i da je odlikovan. Sudjenje je pratio veliki broj novinara, a snimatelji i fotoreporteri su desetak minuta u sudnici snimali Lukovica. Sudsko vece u postupku za ubistvo premijera Zorana Đindjica odlucilo je da se glavni pretres odloži za period od 10. do 18. juna. (RTS)