CETIRI MESECA PRE IZBORA, VOJVOĐANSKE VLASTI JOŠ BEZ ALTERNATIVE ZA MILOŠEVICEVA IZBORNA PRAVILA

Pasivno do Vidovdana

Sva je prilika da su se stranke u Skupštini Vojvodine i defitivno opredelile za taktiku “pasivno do Vidovdana”, odnosno da ce o jesenjim pokrajinskim izborima ozbiljnije razmišljati tek po okoncanju predstojecih predsednickih izbora. U Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i nacionalne manjine dosad nije stiglo nijedno stranacko videnje nove odluke o izboru pokrajinskih poslanika, iako je ta tema za razmišljanje svim poslanickim grupama u Banovini bila ponudena još pre nekoliko meseci. Nedavno je “Dnevniku” u vrhu vladajuceg vojvodanskog trijuvirata receno da ce se, po pitanju pokrajinskih izbora, sa neformalnih kontemplacija na ozbiljnija dela preci tek kada budu poznati rezultati predsednickih izbora. Osim toga, još nešto je, izgleda, izvesno - da ce sadašnja odluka o izboru pokrajinskih poslanika, koju, uzgred, nema ko od aktuelnih na vlasti nije pljuvao proteklih osam godina, biti promenjena tik uoci raspisivanja izbora. Predsednik Skupštine Nenad Canak kratko je je pre neki dan potvrdio da ce pre raspisivanja izbora biti doneta nova odluka. Canak je, inace, vec više puta ponovio da ce novi skupštinski saziv biti biran 19. septembra.
Važeca pravila za pokrajinske izbore, po kojima su održani oni 1996. i 2000. godine, zasnivaju se na dvokružnom vecinskom sistemu sa tri kandidata u drugom krugu - tako su narodni predstavnici birani, valjda, još samo u Bugarskoj. Promena izbornih pravila, secamo se, bilo je jedno od predizbornih obecanja DOS-a, ponajviše zbog cinjenice da takav model apsolutno favorizuje najjacu politicku opciju. Upravo na formuli »”tri kandidata u drugom krugu”« Miloševicevi socijalisti uspevali su da sve druge partije drže na marginama politickog života u Skupštini APV, ali im se to 2000. godine vratilo kao bumerang, jer su na poslednjim pokrajinskim izborima osvojili samo dva od ukupno 120 mandata; svi ostali pripali su DOS-u.

Kombinovani sistem

Mac sa dve oštrice Ukoliko se pokrajinske vlasti na kraju odluce za cisto vecinski model izbora poslanika, bice nužno izmeniti i odluku o izbornim jedinicama, kaže za naš list Obren Markov, takode strucnjak za izborna pitanja. Ako ni zbog cega drugog, onda zbog cinjenice da je, u odnosu na uslove kada je odluka nastajala - a tome ima osam godina - došlo do bitnih promena “na terenu”: izmedu ostalog, promenio se broj stanovnika, pojedine mesne zajednice koje su mahom cinile izborne jedinice su preimenovane, ili su pak integrisane sa drugim, navodi Markov. Staro je pravilo da se izborna pravila pre svega prilagodavaju strankama koje ih donose. To se u našoj novijoj parlamentarnoj istoriji prevashodno manifestovalo kroz stalno prekrajanje izbornih jedinica. Obren Markov ne iskljucuje mogucnost da, u slucaju opredeljivanja za cisto vecinski model, bude posezanja za problematicnim “yerimenderingom” (prekrajanje granica izbornih jedinica zarad osvajanja veceg broja glasova), ali istice da bi to mogao biti mac sa dve oštrice. - Nije lako predvideti rezultate izbora i stoga bi se onome ko bi posegao za “yerimenderingom” to moglo vrlo lako obiti o glavu - baš kao i socijalistima, koji su to stalno i radili, upozorava Obren Markov.

Mesto za manjine

MK KOMERC” DEMANTUJE NEZAKONITOST POSLOVA SA „NISOM”

Car je na drugoj strani!

Za aktuelnu i veoma složenu pricu o kompenzacionim poslovima Naftne industrije Srbije sa šecerana u Bacu, Pecincima i Kovacici, iz novosadske kompanije “MK Komerc”, vecinskog vlasnika ovih fabrika, ponudena je nova argumentacija koja, umnogome, baca dodatno svetlo na ovaj lavirint medusobnih dugovanja i potraživanja. Naime, u “MK Komercu” tvrde, dokumentujuci to zvanicnim spisima, da je problem energetskih dugova prema NIS-u nastao onda kada se to zakonski nije moglo niti smelo dogoditi.
Naime, kada je u maju 2002. otvoren tenderskih postupak za prodaju pet vojvodanskih šecerana, “MK Komerc” je bio u krugu nekoliko zainteresovanih investitora. U skladu sa tenderskom procedurom svi potencijalni kupci su u tzv. “data rumu” - izdvojenoj prostoriji preduzeca - mogli da se upoznaju sa ukupnom poslovnom dokumentacijom preduzeca. Pod pretnjom iskljucenja sa tendera bio je zabranjen svaki kontakt sa poslovodstvom. Pitanja su se mogla postavljati samo pismenim putem, rok za odgovore je bio pet dana, dok se šestog dana fabrika mogla i fizicki obici. Svoje pravo, kao zainteresovani kupac, “MK Komerc” je iskoristio do kraja jula 2002. godine.
- Osnovna slika o šeceranama za koje smo bili zainteresovani bitno je narušena u narednih dva meseca, znaci od momenta sticanja uvida do trenutka kada smo predali našu tendersku ponudu - kaže direktor pravnog sektora u “MK Komercu” Jovan Purar. - Jednostavno smo, kao kupci, obmanuti, jer u tom periodu šecerane u Bacu i Pecincima ne prave komercijalne, vec kompenzacione ugovore o nabavci energenata sa NIS-om. Usaglašeno je da ce se dugovanja izmiriti isporukama šecera iz predstojece kampanje po ceni od 580 dolara za tonu, što je za nas bila potpuno nova stvar.
Mada, kako tvrde u “MK Komercu”, prilikom vlasnickog preuzimanja šecerana na zalihama nije zateceno ništa - u Pecincima neizmirene obaveze, u Bacu 80 tona neuslovnog šecera, a samo u Kovacici nešto više - komercijalni direktor NIS-a Nataša Nedeljkovic sklapa ugovor sa italijanskom firmom “Glob trejd” o izvozu šecera koga, u stvari, nigde nema.
- Bila bi napravljena dvostruka šteta - tvrdi Jovan Purar. - Oštecene bi bile šecerane jer je tadašnja tržišna cena bila 605 evra, ali i sam NIS koji bi eksportovao robu bez ikakve zarade. - Kupiš po 580 evra, prodaš po istoj ceni. Može se postaviti i pitanje šta ce Italijani u tom poslu, ako NIS ima razvijenu spoljnotrgovinsku službu.
U izvoznom poslu tada dolazi do zastoja. Da bi NIS dobio izvoznu dozvolu mora da ima vlasnicki list za 6.000 tona šecera. Kako na lageru fabrika u Pecincima i Bacu nema tih kolicina, kažu u “MK Komercu”, direktori ovih fabrika odbijaju da daju saglasnost za vlasnicke listove.
Proucavajuci odredbe sporazuma po kojima, ako Italijani ne obezbede akreditiv ili ako NIS ne dobije izvoznu dozvolu, ugovor nema pravnu snagu u “MK Komercu” zakljucuju da do pravnih posledica nije ni došlo. Stoga NIS-u, umesto kompenzacije, nude jednokratno izmirenje obaveze uz odredeni diskont.
U Naftnoj industriji Srbije ne prihvataju ponudeno, ali izražavaju spremnost da se dugovanja vremenski razgranice. Rok se pomera na dve godine, ali se takva relaksacija, mada su šecerane samostalni privredni subjekti, uslovljava pristupanjem “MK Komerca” kao nove ugovorne strane, odnosno neke vrste dužnika. Od kompanije se zahteva, kažu u “MK Komercu”, da sa NIS-om sklopi ekskluzivni ugovor o isporuci 200 hiljada tona mazuta. Uslov je da tržišna cena na dan isporuke bude uvecana za 33 odsto, jer bi se na taj nacin sukcesivno rešavalo pitanje zateceno duga.
- Kako su šecerane, posle EPS-a, najveci potrošac mazuta, a s druge strane stola imamo monopolistu, prihvatamo sve uslove - kaže Jovan Purar. - Pošto se od nas traži da položimo garancije u dvostrukom iznosu duga, predajemo NIS-u menice vredne milijardu i 200 miliona dinara. Pod zalogom je 12.000 šecera. Prihvatamo i zahtev da im prepustimo osam stambenih jedinica u naselju “Lipov gaj”. Do februara ove godine uredno izmirujemo sve obaveze kada, zbog zabrane izvoza u EU, ulazimo u krizu placanja.
Kako je predvideno da se, u slucaju neispunjavanja obaveza, ugovor o reprogramu odmah stavlja van snage, u rukama NIS-a je sudbina “MK Komerca”. Prvog aprilskog dana Naftna industrija Srbije prihvata da se dug od 512 miliona dinara (u “MK Komercu smatraju da je iznos manji, ali ipak prihvataju) izmiri u naredna cetiri meseca. Prva tranša je placena 30. aprila, ali bi sledeca, koja dospeva krajem ovog meseca, mogla biti sporna. Problem je u tome, smatraju u “MK Komercu” što loše slika, koja se poslednjih dana stvara oko firme, gura kreditore i strane partnere na distancu. Dodaju da je doveden u pitanje i strateški ugovor sa velikim nemackim proizvodacem šecera - drugim u Evropi - kojim bi se dugorocno rešilo pitanje domace slatke industrije. Stice se utisak zakljucuju, da je izgleda nekome u interesu da ih uguši.

Sve šecerane na reviziju - Agenciji za privatizaciju je dozvoljeno da izvrši reviziju privatizacionih ugovora u svakom trenutku, kažu Jovan Purar. - Kazne se naplacuju iz bankarske garancije, a ako su propusti teži moguc je i raskid ugovora. Kontrola u Pecincima je pocela 21. maja, ali mi se ne plašimo i nemamo šta da krijemo. Neka se izvrši revizija svih šecerana. Spremni smo i na raskid ugovora, ali pod uslovom da nam država vrati sve što smo u ovih godinu i po uložili. Odgovorno tvrdim i za to imamo neoborive dokaze da je pecinacka šecerana najskupnje placena, mada je za nju, samo naizgled, dato simbolicnih tri evra. Država bi kao u Zrenjaninu? O raskidanju ugovora o kupovini tri fabrike šecera, svoje mišljenje ima i covek koji je u “MK Komercu” zadužen za šecerane LJubomir Janjic. On smatra da se stvara privid da bi stanje u fabrikama bilo bolje ako bi se one vratile u državno vlasništvo. Šta bi se tada dogodilo, kaže Janjic, pokazuje primer zrenjaninske fabrike. Naobecavano je svašta, a nije ispunjeno ništa. Fabrika sigurno nece uci u ovogodišnju kampanju, a šta ce biti sa ugovorenih 1.500 hektara pod repom niko ne zna.

TRENUTNO SVAKI GRAĐANIN SRBIJE DUGUJE STRANIM POVERIOCIMA 2.000 DOLARA

Vrzino kolo ili argentinski tango

Srbiji preti dužnicka kriza, jer sve projekcije pokazuju da 2007. godine nece moci da servisira devizni dug, koji se trenutno procenjuje na 13 milijardi dolara, upozorio je pre nekoliko dana saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanovic. On podseca da ce godišnje obaveze Srbije samo za otplatu stranog duga uskoro narasti na preko milijardu dolara i tvrdi da država to nece moci da placa. Tim pre što je i prethodna i nova vlast nastavila nekontrolisano da uzima nove kredite, upozorava Stevanovic, po cijim recima “niko ne razmišlja o vracanju dugova, pa bi finansijski krah u Srbiji mogao biti slican onome što se svojevremeno dogodilo u Argentini”. On smatra i da je odmah posle 5. oktobra 2000. propuštena šansa da se od stranih poverilaca “zatraži da se ne otplacuju krediti koji su odobravani za vreme Josipa Broza”.
Vecina ekonomista, medutim, smatra da strani kreditori za to ne bi hteli ni da cuju. Uostalom, još uvek traju natezanja sa komercijalnim bankama iz Londonskog kluba, za koje je neprihvatljiv zahtev i bivše i aktuelne vlade da Srbiji, po ugledu na sporazum sa Pariskim klubom, otpiše dve trecine potraživanja teških 2,5 milijarde dolara, a ostatak reprogramira na rok od 20 do 25 godina.

Guvernerov optimizam

Srbija na granici

OD SUTRA U SRPSKOM NARODNOM POZORIŠTU

Pocinje prodaja karata za Exit

Prvih 1.300 kompleta, pre zvanicne objave programa, prodavace se po ceni od 2.090 dinara.
Muzicki festival Exit održace se od 1. do 4. jula na Petrovaradinskoj tvrdavi, a prodaja karata pocinje sutra, na blagajni Srpskog narodnog pozorišta. Prvih 1.300 kompleta za sva cetiri dana prodavace se po ceni od 2.090 dinara, pre zvanicne objave programa, što je 15 odsto niže od najjeftinijeg kompleta u regularnoj prodaji.
Blagajna ce raditi od 9 do 20 casova, a svaki kupac ce moci, iskljucivo uz licnu kartu, da kupi samo dva kompleta. Prodaja je na ovaj nacin limitirana, jer Exit želi da što više istinskih fanova festivala dode do ulaznica i da se izbegne neovlašcena pretprodaja i distribucija.
Ova ekskluzivna prodaja trajace pet dana, ali iz Exit tima upozoravaju da postoji mogucnost da ce karte biti rasprodate za nekoliko sati, kao što je bio slucaj prethodnih godina. D. Ig.

U ZAGREBU BEZ DRAŠKOVICA
Savezni predsednik Svetozar Marovic doputovao je jutros u zvanicnu posetu Zagrebu. Marovic ce se, prema najavama, pored susreta sa predsednikom Stjepanom Mesicem sastati i sa premijerom Ivom Sanaderom, predsednikom Sabora Vladimirom Šeksom, kao i predstavnicima srpske i crnogorske zajednice u Hrvatskoj. Najavljeno je kako ce dvojica predsednika razgovarati o poboljšanju ukupnih bilateralnih odnosa na politickom, privrednom, kulturnom i sportskom planu, kao i o preostalim otvorenim pitanjima. U delegaciji nije šef diplomatije Vuk Draškovic, ciji je dolazak ranije osporavan zbog izjava o vrsti rata u Hravtskoj. Marovic je uoci poletanja za Zagreb rekao da Draškovic danas nije u Hrvatkoj jer je na skupu Jadransko-jonske inicijative u slovenackom Portorožu. (RTS)

LIKVIDIRAN NAPADAC
Pripadnici Žandarmerije ubili su u blizini Medvede osobu koja je na njih otvorila vatru, saznaje danas FoNet od izvora bliskih snagama bezbednosti na jugu Srbije. Prema tim izvorima, do incidenta je došlo kada su pripadnici Žandarmerije zatekli više osoba kako ilegalno seku šumu. Te osobe, koje su došle sa teritorije Kosova, ispalile su tri rafala na pripadnike Žandarmerije. Sudskom uvidjaju su prisustvovali i pripadnici Kfora. (FoNet)

DEFICIT PRAZNI NOVCANIKE GRAĐANA
Spoljnotrgovinski deficit u prva tri meseca ove godine veci je za 55 posto nego lane i iznosi milijardu i po dinara. Sekretar odbora za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Vekoslav Šoševic u izjavi za 021 podseca da ovaj deficit u krajnjoj liniji onemogucava rast standarda gradana. Sa visokim deficitom nema ni investicija, a time ni otvaranja novih radnih mesta. Ukoliko bi se ovaj trend nastavio, lako bi mogli doci u situaciju da su rafovi prepuni robe, a novcanici gradana sasvim prazni. Šoševic ocenjuje da bi ove godine moglo doci do smanjenja deficita jer je registrovan rast proizvodnje. Prema njegovim recima, za pozitivan bilans uvoza i izvoza država mora doneti prave propise i stimulisati izvoz domace robe. Konkurentnost na evropskom tržištu Srbija može postici samo izvozom hrane. Insistirajuci na oznaci ekološki ispravnih namirnica i na domacem brendu, Srbija i Crna Gora bi mogle naci svoj prostor na tržištima razvijenih zemalja, smatra Šoševic. (021)

POLITICKA POZADINA
Poslanici Skupštine Srbije trebalo bi u petak da pocnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o osnovama obrazovanja. Prethodno je ovaj Nacrt podržao i skupštinski Odbor za prosvetu. Predlog je podržalo trinaest clanova, protiv je glasao jedino bivši ministar prosvete Gašo Kneževic. Ovaj Nacrt, donet bez prethodne javne i strucne rasprave, predvidja ukidanje devetogodišnje osnovne škole, obaveze obnavljanja licenci za nastavnike, a najavljeno je i osnivanje Nacionalnog prosvetnog saveta, koji bira Skupština. Ministarka prosvete, Ljiljana Colic, izmene obrazlaže time da je reforma, koja je startovala prošle godine, bila preambiciozna i neprimerena materijalnim i kadrovskim mogucnostima. Medjutim, pomocnica bivšeg ministra prosvete, Tinde Kovac Cerovic, za 021 navodi da su u pozadini politicki razlozi, pošto se sve primedbe ticu podzakonskih akata, a ne sistemskog zakona. "To je generalno politicka odluka, koja nije zasnovana strategiji, analizi, na snimcima situacije, vec na želji da se sve ono što je uradjeno u poslednje tri godine zaustavi i skloni. Bojim se da ce to imati velike posledice po školstvo". Tinde Kovac Cerovic smatra da su izmene i dopune, rezultat više pojedinacnih ruku, a ne objedinjenje koncepcije ministarstva prosvete. Ove izmene zapravo znace vracanje na onaj tip školovanja koji smo imali, i koji je mnogostruko i sa više strana kritikovan, vraca na školu bubalište, cime ce podjednako biti pogodjeni i deca, i roditelji i nastavnici, zakljucuje Tinde Kovac Cerovic. (021)