SUDIJE SUDA DRŽAVNE ZAJEDNICE POLOŽILE ZAKLETVU

Nemaju zgradu, a do daljeg ni plate

Sedam novoizabranih sudija Suda državne zajednice juce je u Skupštini SCG položilo zakletvu pred šefom države Svetozarom Marovicem i predsednikom parlamenta Zoranom Šamijem.
– Ovaj sud je pandan Saveznom ustavnom sudu i odlucivace da li su ustavi država clanica u saglasnosti s Ustavnom poveljom – rekao je sudija iz Crne Gore Blagota Mitric, i konstatovao da nece biti problema oko nadležnosti ove institucije jer su one jasno definisane Ustavnom poveljom. – Najviši interes koji ce štititi je interes gradana Srbije i Crne Gore.
Na pitanje novinara “Dnevnika” da li zna gde iz Skupštine odlazi da radi, Mitric je uzvratio da je to još uvek nepoznanica jer u Podgorici, gde bi Sud državne zajednice trebalo da stoluje, nema zgrade za tu namenu. Zato on smatra da Sud nece poceti da radi još mesec-dva dok se ovo pitanje ne reši.
– Predlagao sam da se privremeno smestimo u prostorije SUS-a u Palati federacije, koje su ostale prazne – objasnio je Mitric.
Na naše pitanje gde ce primiti platu, on je odgovorio:
– Ne zna se ni da li cemo biti placeni iz savezne kase ili iz budžeta Crne Gore – rekao je sudija Mitric, po cijoj oceni Sud još nije konstituisan jer nije izabran predsednik, a to ce se desiti kada i osmi sudija prode u Skupštini SCG što kandidatu Ratku Vukoticu iz Crne Gore pre nekoliko dana nije pošlo za rukom.
– Nas sedmoro je pošlo od nacela demokraticnosti i pravicnosti, a to znaci da i osmi sudija ima jednako pravo da bude izabran za predsednika Suda SCG – konstatovao je Mitric.
Predsednik Marovic je ocenio da se konacnim formiranjem Suda SCG, „u koji su ušle kompetentne i kvalifikovane sudije”, ispunjava jedan od važnih uslova Evropske komisije za dobijanje Studije izvodljivosti, što ce doprineti da Srbija i Crna Gora ispoštuje sve obaveze iz Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje.
– Time cemo obezbediti i viši spepen funkcionalnosti državne zajednice – dodao je Marovic, uz ocenu da je u protekla dva meseca ucinjeno mnogo više nego u prethodnom periodu. – Taj novi duh, koji prepoznajem, verujem da ce biti od pomoci nakon konstituisanja Suda i u rešavanju tehnickih pitanja, kao što je finanasiranja Vojske, da cemo otkloniti sumnje koje postoje u vezi s finanasiranjem diplomatije i nastaviti da ispunjavamo obaveze koje nisu samo obaveze prema Evropi vec prema nama samima, prema potrebi da ucinimo državnu zajednicu pravno stabilnom i sigurnom za sve gradane Srbije i Crne Gore.
Na zasedanju Skupštine SCG, zakazanom za 25. maj, bice, kako se najavljuje, izabran i osmi sudija, a ministar za ljudska i manjinska prava Rasim LJajic kaže za “Dnevnik” da ce danas biti objavljen javni poziv za to mesto. LJajic demantuje tvrdnju sudije Mitrica da Sud još uvek nije konstituisan jer nema predsednika.
– Nema, takode, nikakve dileme da ce sedište ove institucije biti u Podgorici, i da ce je, po slovu Ustavne povelje, finansirati Crna Gora – kaže ministar LJajic. D. M.

LITURGIJA U HRAMU SVETOG SAVE

Vaseljenski patrijarh Vartolomej i patrijarh srpski Pavle služili su juce u hramu Svetog Save na Vracaru liturgiju povodom dvestogodišnjice od Prvog srpskog ustanka. Liturgiji su prisustvovali svi episkopi Srpske pravoslavne crkve, predstavnici svih sestrinskih pravoslavnih crkava u svetu, predstavnici verskih zajednica u Srbiji, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i ministri u republickoj vlasti. U hramu na Vracaru okupilo se i više hiljada vernika. Trodnevnim svecanostima u Beogradu, SPC je, pored dvestogodišnjice Prvog srpskog ustanka, obeležila završetak radova na spoljašnosti hrama Svetog Save i 410 godina od spaljivanja moštiju najveceg srpskog svetitelja Save.

HOCE LI NEKADA NAJPOPULARNIJI DOMACI AUTO OPET NA „ZASTAVINU” TRAKU?

„Fica” hvata novi zalet

Inženjer instituta “Zastava - automobili” Goran Krstic osmislio je novi model popularnog “fice”, cija je proizvodnja prekinuta pre dve decenije, ali je za sada neizvesno da li ce njegovo idejno rešenje biti primenjeno u praksi.
“Zastava” je ranije odbacila zahtev Auto kluba “Fica” iz Gornjeg Milanovca za obnavljanje proizvodnje nekada najpopularnijeg kragujevackog automobila, uz obrazloženje da fabrika za to nema novca.
Clanovi Auto kluba “Fica” najavili su za kraj maja protest ispred “Zastave” na kome ce ponoviti svoj raniji zahtev. (FoNet)

VOJSKA SCG PRODAJE 32 AVIONA I HELIKOPTERA

Kupi mi, babo, MiG!

Još cestito nije ni prošao šok od saznanja da su, zbog nedostatka novca za remont, prizemljeni svi borbeni avioni Ratnog vazduhoplovstva, Vojska SCG je ponovo iznenadila javnost. Ovoga puta zbog oglasa o prodaji više transportnih, školskih i borbenih aviona, medu kojima je i jedan lovac-bombarder MiG-21, cija je pocetna cena oko 25 miliona dinara.
Na prodaju su, od borbenih aviona, dva „supergaleba” (G-4), sedam „orlova” i jedan „jastreb”, kao i klipni školski avion Utva-66. Pravna i fizicka lica mogu da se nadmecu i za kupovinu tri dvomotorna klipna transportna aviona An-26 i tri manja, luksuzna mlazna aviona Jak-40. Javnoj prodaji namenjeno je i osam velikih transportnih helikoptera Mi-8 i šest manjih „gazela”.
Vazduhoplovi nisu u letnom stanju, navodi se u saopštenju, a nalaze se na aerodromima u Batajnici, Nišu i Podgorici i Muzeju vazduhoplovstva u Surcinu. Uslove nadmetanja kupci mogu da preuzmu do 17. maja, a nadmetanje ce biti 18. maja u Upravi za javne nabavke, u Bircaninovoj ulici 5 u Beogradu.
- Velika buka digla se ni oko cega. Ti avioni se, na listi za prodaju, odnosno za rashod, nalaze još od 1996. godine, kada je potpisan subregionalni sporazum o kontroli naoružanja. Još od tada su to viškovi - kaže za „Dnevnik” ekspert za ratno vazduhoplovstvo Aleksandar Radic. - Prema tom sporazumu, naša zemlja može da ima 155 aviona i 50 helikoptera. U meduvremenu neki avioni su uništeni, neki postavljeni ispred škola kao neka vrsta spomenika, a veliki broj aviona je poslat u Muzej vazduhoplovstva, pa je sada u „jatu” još stotinu borbenih aviona.
Borbeni avioni Ratnog vazduhoplovstva veoma su stari. Poslednja nabavka bila je još pre 17 godina, kada su iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza stigli avioni MiG 29. I njima je odavno potreban remont, a pošto novca nema, pocetkom meseca i oni su prestali da lete.
Najstariji avion iz „paketa” za prodaju je „jastreb”, koji je izraden još sredinom šezdesetih godina prošlog veka.Ovaj jednosed jurišnik odavno je prizemljen. Napravljeno je ukupno 155 „jastrebova” i to: 103 aviona osnovne varijante, 38 izvidaca i 14 trenažnih dvoseda. Osim za obuku pilota, „jastrebovi” su bili i osnovni avioni Akro-grupe „Letece zvezde” do 1990. godine.
Ovi avioni su prodavani i u inostranstvu. Zambija je kupila 13 „jastrebova”, a libijskoj vazduhoplovnoj akademiji, u bazi Misurata na obali Sredozemnog mora, isporucena su 34 „jastreba”.
Ništa mladi od „jastreba” nije ni MiG 21. On se u naoružanju našeg Ratnog vazduhoplovstva nalazi vec 42 godine - prve letelice tog tada najsavremenijeg tipa sovjetskog aviona stigle su još 1962. godine. Vojska sada jedan od verovatno poslednjih primeraka, prodaje po pocetnoj ceni od 25 miliona dinara. Šta ce buduci kupac raditi s tim avionom ne zna se, ali podsetimo da je pre nekoliko godina jedan Novosadanin na otpadu kod Backog Jarka kupio „na kilo” MiG 21, rasklopio ga i dovezao u hangar, koji je pretvorio u restoran. Centralno mesto u njemu zauzima, upravo taj nekadašnji supersonicni lovac-presretac.
Nešto mladi u ovom „jatu” je „orao”. Krajem oktobra ove godine navršice se 30 godina od prvog leta ovog jurišnika, koji je proizveden u kooperaciji tadašnje SFRJ i Rumunije.
Za dobre poznavaoce vazduhoplovne tehnike malo iznenadenje predstavlja odluka da se prodaju i dva „supergaleba” G-4. Taj školsko-borbeni avion je krajem sedamdesetih napravljen u fabrici „Soko” u Mostaru i to je najuspešniji avion konstruisan u bivšoj SFRJ. Jugoslovensko RV i PVO je imalo 85 takvih aviona, a šest predserijskih opremljeno je sistemom za vucu meta na kojima se uvežbavaju nišandžije protivavionskih topova.
Unija Mianmar je 1991. godine kupila šest G-4 i koristila ih u borbi protiv opozicione gerile. Raspad velike Jugoslavije zaustavio je dalji razvoj ovog aviona, koji je u svojoj klasi spadao u sam vrh. Pre dve godine u Vazduhoplovnom zavodu „Moma Stanojlovic” obavljen je remont „supergaleba” a to je i jedina investicija koja je uradena na nekom našem borbenom vazduhoplovu.
Najzad, Vojska prodaje i tri transportna aviona Antonov An-26, koji se u našem RV-u nalazi od 1976. Uobicajeno je da se prvo razvije vojni transportni avion a zatim se tržištu ponudi civilna putnicka varijanta. Medutim, An-26 nastao je obrnutim postupkom, jer je razvijen iz An-24, proverenog „leteceg autobusa” „Aeroflota” i slicnih kompanija u zemljama real-socijalizma. An-26 opremljen je jacim motorima, a u desnoj gondoli je dodatni mali mlazni motor, koji se koristi pri poletanju. Taj srednji transportni avion može da ponese 5.500 kilograma ili 40 opremljenih vojnika ili dva terenska vozila na daljinu od 2.550 kilometara.
- Vojska ce novac dobijen od prodaje ove starudije verovatno upotrebiti za nabavku goriva ili za remont letelica koje još mogu da se koriste. Ali, sada je problem kakav status ti vazduhoplovi imaju, jer oni nisu više imovina vojske, vec države clanice na cijoj se teritoriji nalaze. Zbog toga Crnogorci mogu da traže pare od prodaje „gazela” i koriste ih po nahodenju, a ne za održavanje drugih „gazela” - upozorava vojni ekspert Aleksandar Radic.

GRADSKA VLADA ZAINTERESOVANA ZA AVIO-VEZU S CRNOGORSKIM PRIMORJEM

Avio-taksijem sa Ceneja do mora

Izvršni odbor grada odlucio je da podrži inicijativu za uspostavljanje avio -taksi prevoza na relaciji Novi Sad - Tivat, a gradski premijer Branislav Pomoriški je najavio da ce pismo o zainteresovanosti grada za vazdušno povezivanje vojvodanske prestonice i crnogorskog primorja uskoro stici na adresu nadležnih republickih institucija. Prema njegovim recima, dogradnja i modernizacija cenejskog aerodroma je deo razvojne strategije grada. Na taksi liniji Novi Sad - Tivat saobracali bi avioni manjeg kapaciteta (od 20 do 30 sedišta), dok bi prevoznici bili manje avio- kompanije u saradnji sa nadležnim organima.
Medutim, deo stanovnika Ceneja se protivi izgradnji aerodroma i njih oko 50 je potpisalo peticiju kojom se zahteva obustava planova za dogradnju aerodromskog kompleksa.
- Zaista, nisam cuo za peticiju - rekao je predsednik Saveta MZ “Cenej” Žarko Vlaovic. - Uvid u regulacioni plan uredenja Ceneja su mogli da pogladaju svi zainteresovani i koliko mi je poznato, nije bilo ozbiljnijih primedbi Cenejaca. Na zboru koji smo organizovali u Mesnoj zajednici, na kojem je bilo reci o aerodromu, nije bilo posebnih žalbi, sem što je nekoliko meštana uputilo sugestije i komentare u stilu “kada avionu budu preletali, krave ce davati manje mleka”, ili “trpece organska proizvodnja na salašima”. Ipak, vecina se slaže da bi eventualna izgradnja veceg aerodroma od sadašnjeg višestruo koristila Ceneju i njegovim stanovnicima u smislu oživljavanja sela i ulaganja u infrastrukturu.
Koliko je realna i ostvariva ideja o modernizaciji aerodromskog kompleksa i uspostavljanju avionskog saobracaja izmedu Novog Sada i Crnogorskog primorja, pitali smo direktora cenejskog Aero - kluba Radivoja Momcilovica.
- To je stara ideja koja datira još od pre tridesetask godina - rekao je Momcilovic. - Iskustvo nam govori da je to cesto bilo u svrhu politickog marketinga i uglavnom se sve završavalo na predlozima, idejama i obecanjima. Zakon o vazdušnom saobracaju je rigorozan i smatram da bez vecih ulaganja i sveobuhvatnog plana koji bi izradili strucnjaci ozbiljniji avio -saobracaj na Ceneju nece biti moguc. Bezbednost putnika je ozbiljno pitanje, ali ukoliko je grad sposoban da ispuni sve standarde, ne iskljucujem mocucnost da se ovaj ambiciozni plan realizuje.

SASLUŠANJE LEGIJE ODLOŽENO ZA 10. JUN
Prvooptuženi za ubistvo Đindica Milorad Lukovic Legija nije se u ponedeljak pred Specijalnim sudom izjasnio o navodima optužnice koja ga tereti za ubistvo, vec je zatražio mesec i po dana za pripremu odbrane. Dajuci licne podatke, optuženi je rekao da se zove Milorad Ulemek, sa nadimkom Legija, da je rodjen u Beogradu 15. marta 1968. godine, da je po zanimaju penzioner, da nije služio vojsku, da je imao cin pukovnika u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i da je odlikovan. Sudjenje je pratio veliki broj novinara, a snimatelji i fotoreporteri su desetak minuta u sudnici snimali Lukovica. Sudsko vece u postupku za ubistvo premijera Zorana Đindjica odlucilo je da se glavni pretres odloži za period od 10. do 18. juna. (RTS)

RUKOVODSTVO RS U BEOGRADU
Premijer Srbije i predsednik Parlamenta Vojislav Koštunica i Predrag Markovic razgovarali su sa predsednikom Republike Srpske i predsednikom Skupštine RS Draganom Cavicem i Draganom Kalinicem o saradnji dveju republika. U razgovoru je posebno istaknut znacaj jacanja svestrane saradnje Srbije i Republike Srpske, što predstavlja važan podsticaj i za dalje unapredjenje odnosa SCG i BIH, saopšteno je iz Vlade Srbije. (Tanjug)

CRKVENI VELIKODOSTOJNICI KOD PREMIJERA SRBIJE
Srpska pravoslavna crkva otvorila je novi hram Svetog Save na Vracaru arhijerejskom liturgijom koju su služili patrijarsi vaseljenski i srpski Vartolomej i Pavle sa poglavarima pravoslavne crkve u Poljskoj i Ceškoj mitropolitima Savom i Nikolajem i sa brojinim episkopima iz sestrinskih pravoslavnih crkava. Premijer Srbije Vojislav Koštunica zahvalio je vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju i svim gostima koji su svojim prisustvom uvelicali proslavu 200. godina od podizanja Prvog srpskog ustanka i osnivanja moderne srpske države. Koštunica je primio Vartolomeja Prvog, patrijarha srpskog Pavla, poglavare poljske i ceške pravoslavne crkve Savu i Nikolaja, i arhiepiskope ruske, jerusalimske, aleksandrijske, gruzijske, bugarske, rumunske, albanske i kiparske pravoslavne crkve, a u razgovoru je posebno bilo reci o teškom stanju na Kosovu i Metohiji. (Tanjug)