NELOJALNA KONKURENCIJA GUŠI DOMACU PROIZVODNJU

Zatvoriti vrata lošem kvalitetu

Punih 15 godina u šidskom ”JIT tehniku’’ razvija se proizvodnja rasvetnih tela. U pocetnoj fazi, kroz saradnju s ”Filips lajtingom’’, korišcena su tehnološka iskustva ovog velikog svetskog proizvodaca. Kasnije se ”JIT tehnik’’ okrenuo sebi, da bi, oslonjen na strucne potencijale koje poseduje, došao do vlastitih proizvodnih rešenja. Vlasnik ovog preduzeca Dragan Trivanovic kaže da su se razvijali sami, da nemaju niciju tehnologiju, da ni od koga nisu kupili ništa i da je sve što su ostvarili rezultat vlastitih napora.
Jedina fabrika ovog profila u Vojvodini specijalizovala se za unutrašnju i dekorativnu rasvetu. Mada svojim plasmanima zahvataju cetvrtinu tržišnog kolaca Srbije, u ”JIT tehniku’’ smatraju da prostora za dalje širenje ima. Medutim, pred njima, kao i pred drugim mladim domacim kompanijama, isprecila su se dva problema. Jedan je objektivan i posledica je sporog oporavka domace privrede, što neminovno ima za posledicu slabiju tržišnu konjunkturu. Asortiman proizvoda koji nude tržištu je investiciona, a ne roba široke potrošnje, tako da u znacajnoj meri zavisi od razvojnog zamaha privrede i, što ne reci, podrške spoljnih donatora. Uz sve to ide i visoka nelikvidnost, koja cesto prenapreže finansije preduzeca. Drugi problem je ozbiljniji, subjektivan je i mogao bi se rešiti aktivnijim angažovanjem države.
– Ne plašimo se nijednog velikog svetskog proizvodaca rasvetne tehnike – kaže Dragan Trivanovic.
– Cak smatramo da je njihovo prisustvo na našem tržištu poželjno i korisno. Imamo potencijala da im tehnologijom i kvalitetom pariramo. Što se tice dizajna, u malom smo zaostatku, ali i tu ih polako sustižemo. Naš problem je roba koja stiže s Dalekog i Bliskog istoka. Ona ulazi u zemlju po damping cenama, a da, istovremeno, ne ispunjava osnovne uslove kvaliteta.
Podaci kojima u Šidu raspolažu govore da na srpsko tržište stiže sve i svašta. Evropski standardi nalažu da svi elementi koji se ugraduju u svetiljke i druga rasvetna tela moraju biti samogasivi. Ne smeju da gore i da plamte, vec samo da tinjaju. Tehnologija koju primenjuju u ”JIT tehniku’’ podrazumeva ugradnju takvih elemenata, i to, naravno, košta. Roba, koja stiže iz Azije po netržišnim cenama, nema taj nivo kvaliteta i ne treba da cudi što joj je teško parirati. Ali, kada nam izgore zgrade i objekti, onda kažemo da su za to krive loše instalacije. Nisu u pitanju nekvalitetne instalacije, smatraju u ”JIT tehniku’’, vec manjkavost uredaja koji se ugraduju.
– Naše vlasti bi morale da se znatno aktivnije ukljuce u regulisanje uvoza – smatra Dragan Trivanovic. – Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela obavezno reatestiranje, cime bi se rešio problem uvoza nekvalitetne robe. Realizovali smo neke poslove s Hrvatskom. Mislite li da sam mogao da predem granicu dok za robu koju sam izvozio nije potvrden reatest? U mnogo cemu bismo se mogli ugledati na susede. Valjda cemo se i mi dosetiti da krenemo u kampanju: ”Proizvedeno u Srbiji’’?
U ”JIT tehniku’’ naglašavaju da su spremni da izvoze i da su tehnologijom, kvalitetom i cenom konkurentni. Jeftinija radna snaga ostavlja prilican manevarski prostor da bi se moglo parirati konkurenciji. Uz to, naši inženjeri su pametni i inventivni, tako da uspevaju da prate sve tehnološke novosti. U saradnji s naucnim ustanovama, pre svih s Mašinskim fakultetom u Novom Sadu i njegovom katedrom za obradu metala deformacijom, uspevaju da mnoge složene tehnološke postupke osvoje sami. Najnoviji ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji s jednim velikim nemackim proizvodacem otvara ozbiljne perspektive. Tim pre što pruža mogucnost da ”JIT tehnik’’ ude u još snažniji razvojni ciklus. Za preduzece koje trenutno zapošljava 35 ljudi, ali i za šidsku opštinu, jer Dragan Trivanovic istice da proizvodnju nece izmeštati van maticne opštine, to ce mnogo znaciti.

DANAS U SUDNICI SPECIJALNOG SUDA PRVI PUT SE OCEKUJE POJAVLJIVANJE PRVOOPTUŽENOG ZA UBISTVO PREMIJERA ZORANA ĐINĐICA

Legija konacno na optuženickoj klupi?

Glavni pretres protiv trinaestorice optuženih za ubistvo srpskog premijera Zorana Đindica nastavlja se danas pred Specijalnim sudom u Beogradu. Na optuženickoj klupi trebalo bi da se pojavi i prvookrivljeni za atentat, bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Lukovic Ulemek Legija, što bi moglo da promeni tok sudenja.
Po slovu zakona, predsedavajuci veca sudija Marko Kljajevic u ovom trenutku, zbog Legijine predaje, trebalo bi da zastane s dokaznim postupkom dok prvookrivljeni ne iznese odbranu. Po tom pitanju, kontroverzni komandos francuske Legije stranaca, ratnik u sukobima u bivšoj SFRJ, ali i junak petooktobarskih promena, rešio je, pak, da maksimalno drži tenziju neizvesnosti. Cak i njegovi branioci tvrde da ne znaju da li ce Legija, kada mu sudija postavi to pitanje, zatražiti dodatno vreme za pripremu odbrane, ili ce vec danas reci sve. S obzirom na to da, bez dileme, zna mnogo, to bi moglo da znaci da bi, osim ubistva premijera, “gospodin Legija” mogao znacajno da pojasni i ostale znacajne trenutke novije istorije od 5. oktobra 2000. godine.
Dobro upuceni tvrda da je Legija još pre predaje stavio sve na kartu “potpune istine koja je suprotna zvanicnoj verziji”, i da je odavno spreman da je saopšti.
Eventualno odlaganje sudenja da bi Legija pripremio odbranu, u dobro obaveštenim krugovima pominje se više kao teoretska mogucnost, ali se, ipak, ne odbacuje. Naime, u vezi s dosadašnjim javnim sudenjem Lukovic nema mnogo šta da izucava. Od okrivljenih koji nisu u bekstvu, Legijin bivši zamenik u JSO major Zvezdan Jovanovic Zveki, okrivljen da je licno pucao i ubio premijera, u svojoj odbrani samo je rekao da ne priznaje sud i da ce se braniti cutanjem. NJegov iskaz dat u policiji, u kojem priznaje zlocin, advokati osporavaju kao uzet na nezakonit nacin, a okrivljeni Željko Tojaga tvrdio je da je to sporno priznanje “video dva dana pre nego što ga je sam Zveki Jovanovic dao u UBPOK-u”.
Ni okrivljeni Dušan Krsmanovic, koji je u iskazu u istrazi opširno govorio o atentatu, ponegde pominjuci i Legiju, nije izneo odbranu i brani se cutanjem. Podsetimo, njegovi advokati su tvrdili da je taj iskaz iznuden maltretiranjem, pretnjama, ucenama i lažnim obecanjima. Na isti nacin je i okrivljeni Branislav Bezarevic, bivši radnik BIA-e, koji je takode odbio da iznese odbranu, objasnio nastanak svoje izjave date u istrazi. Tvrdio je da “nije istinita kao ni optužba da je dostavljao informacije ’zemunskom klanu’ o kretanju premijera”. Branio se da nije ni posedovao takve informacije jer je po transformisanju Državne bezbednosti u BIA-u, do hapšenja, ostao nerasporeden. Šef licnog obezbedenja pokojnog premijera Milan Veruovic potvrdio je na sudu da nije prihvacen predlog šefa službe obezbedenja Vladimira Vukosavljevica da se Bezarevic angažuje u obezbedenju premijerove supruge Ružice Đindic, zato što je prethodno obezbedivao bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovica.
Odbranu je dosad izneo samo bivši “zoljaš” rasformirane JSO, Željko Tojaga Žmigi koji, tvrdeci da je “nevin utamnicen”, živi na vodi i hlebu vec 14 meseci. On je okrivljen za nekoliko pokušaja ubistva premijera, ali ne i za atentat 12. marta.
Pukovnika Legiju pominjao je i nekadašnji drugi covek licnog premijerovog obezbedenja Srdan Babic. On je rekao da je bio pripadnik JSO od 1997. do 1999. godine, kada je prešao u “beogradski centar” gde je bio na obuci do 2000. Potom je 11. maja 2001. rasporeden u obezbedenje premijera Đindica. Babic je jedini od devet ljudi iz Đindicevog prvog bezbednosnog prstena koji je potvrdio da su se pokojni premijer i Legija sretali. Naveo je dva susreta, na rodendanu u zgradi “Ceptera” 2002. ili 2003. godine, i u zgradi Vlade Srbije. Babic o tim susretima nije rekao ništa odredenije, jer im, kako je objasnio, nije prisustvovao.
Nema sumnje da su Milorada Lukovica Legiju pominjali i svedoci- saradnici Zoran Vukojevic - Vuk, Miladin Suvajdžic Đura Mutavi i LJubiša Buha Cume koji su svedocili iza zatvorenih vrata, pre ljudi iz Đindicevog obezbedenja. “Surcinac” LJubiša Buha Cume, koji je, po tvrdnji bivših zvanicnika MUP-a, “još od devedesetih finansirao kupovinu droge koju je Spasojevic donosio iz Bugarske”, preporucivao se za svedoka- saradnika još januara 2003. godine, kad se oglasio u javnosti. Cume se oglasio iz dalekog sveta gde se skrivao ubrzo pošto je policija u njegovom poslovnom prostoru u tržnom centru “Kotobanja” u Surcinu pronašla dva kilograma heroina i oružje.
- Šest meseci sam cutao i cekao da se steknu prilike da mogu da izadem u javnost - objasnio je tada Buha. U otvorenom pismu 26. januara 2003, Cume je prorocki, kao da je “citao” neke delove krivicne prijave, ustvrdio: ”Dušan Spasojevic Šiptar i Milorad Lukovic Legija, uz pomoc dela JSO i velikog broja pripadnika bezbednosti, cine spregu organizovanog kriminala i vlasti, štiteci tako svoje kriminalne poslove, a to su trgovina drogom (preko 100 kilograma mesecno), otmice poslovnih ljudi kao i placena ubistva”.
Manje-više, Legija je odranije znao šta je ko od aktera sa suprotne strane govorio o njemu u vezi s krivicnim delima koja mu se stavljaju na teret po svim optužnicama. A ako ima istine u tvrdnjama da je (neko duže) vreme do predaje proveo u svojoj kuci, logicno je da je o svemu bio relativno dobro obavešten i da se za današnje sudenje više nego dobro pripremio.

27. FRUŠKOGORSKI MARATON

Put pod noge, pa u avanturu!

Ni loše vreme, ni kiša, koja je pratila ucesnike 27. Fruškogorskog maratona, nije sprecila nekoliko hiljada ljudi da se opuste u šumi jedine vojvodanske planine i pokažu da su istinski ljubitelji prirode. Na samom startu se pokazalo da su neki od maratonaca prilicno neiskusni. Jer, kada se šeta Fruškom gorom, kada vec dve nedelje, uz kratke pauze, pada kiša, mora se znati da se u pustolovinu ne ide u letnjim patikama, vec u odgovarajucim cipelama. Uz to, u “prirucniku” Fruškogorskog maratona, pod stavkom “obavezno”, treba da piše: “Maratonci, ponesite štap, da se naslonite na njega (i te kako pomaže kada se gaca po blatu)”. Ko ovo nije znao, te je pošao kao u šetnju kejom po suncu, žestoko se prevario i rizikovao klizanje po blatu, a kod kuce ga ceka temeljno ribanje patikica. Put do Popovice, gde je start, kao i uvek lici na garažu GSP-a: kolone autobusa zaglavljene na drumu oko kilometar do starta. Jedan od “saobracajnih kotrolora” ne pušta ostala vozila, a cak se nameracio i na automobil policije. Ipak, red je red, pa je morao da popusti. Na startu raja i graja, društvo veselo, spremno za staze. Uprkos gužvi oko start “linije”, maraton je krenuo kako je i najavljeno, u 9 casova. Ko je kasnio, mogao je bez problema da se prijavi i krene za ostalim maratoncima. Svakako treba pohvaliti i muzicki deo hepeninga: umesto glasa prsatih domacih pevacica, okupljeni su se upoznali s “Rage against the machine”. A onda, odbrojavanje za pocetak maratona, puštaju se golubovi, (pricalo se da ih je pušteno 150, ali se golim okom videlo do 30), i raja krece. Svako svojoj stazi: za najmlade tri kilometra, za “pripravnike”- staze od 17 i 19 kilometara, za smelije - staze od 33, 56 i 80, a za ultramaratonce - ultramaraton, dužine 101 kilometar. Šumom gomila “naoružanih” sendvicima, flašicama, kišobranima... Svako prati oznake za staze. A, blato se lepi i lepi. Pametniji su shvatili da ne vredi svaki cas štapicem strugati donove, dok su uporniji odustali posle nekoliko besmislenih pokušaja. Pustiš da ti se nahvata i pomiriš se da imaš obucu bar po kilu težu. Ovogodišnji maratonci za sobom nisu ostavljali smece. Ali, zato jesu prvomajski kamperi. Ostaci prošlonedeljnih roštilja mogu da udu u turisticku ponudu. A, u to su mogli da se uvere, ne samo Novosadani, vec i troclana porodica Amerikanaca - supružnici DŽordan i Meli i njihov sin Filip. Potom Kventin DŽemerun iz Malavija, koji boravi u Novom Sadu oko godinu dana, i Iso Planic, Novosadanin koji u Vojvodanskoj ekspediciji 2. septembra krede na Himalaje na vrh Šiša Pangma od 8.017 metara. - Valjda cu da završim po ovoj kiši ultramaraton - rekao nam je Iso, dodajuci uz smeh da bi, da je vreme lepše, to uradio trceci. Ko želi isto neka se priprema za sledecu godinu. Za 28. Fruškogorski maraton.

STASITI IRSKI MUZICARI GOSTI NOVOG SADA

Ocarani Novosadankama i gostoprimstvom

Utonuo u sivilo i inace karakteristicnu mirnocu, “prošaran” ponekom peruanskom ili drugom gitarskom notom, Novi Sad je proteklih dana uzdrmala tradicionalna irska muzika.
Iznenadenim domacinima, stasiti irski momci s gajdama, predstavili su se žestokim notama na Trgu slobode, a promociju nacionalne kulture nastavili u kasnim vecernjim satima po novosadskim kafeima.
Obuceni u kiltove, bele dokolenice, zelene prsluke ponosno su nosili svoje nacionalne instrumente po kaficima, pevali narodne irske i sportske navijacke pesme, kao pratnja isrkog ragbi tima koji je odmerio snage sa, verovali ili ne, našim ragbistima. I izgubili su. Medutim, nije ih to puno potreslo. Temperamentnom muzikom i raspoloženjem, kakvo skoro nismo imali priliku da vidimo u ovom gradu, “zapalili” su novosadske tihe noci.
Gradski šmekeri ostali su u senci, a Novosadanke su se dobro uklopile u erupciju pozitivne energije. Iako mnogi u svetu povlace parealelu izmedu srpskog i irskog naroda, bar po nacinu zabave i kolicine pica koje mogu da unesu u sebe, domacini su ovu utakmicu, ipak, morali da “predaju” gostima.
- Oduševljeni smo gradom, prijateljskom docekom i atmosferom, a pogotovo Novosadankama. Nismo mogli da odolimo prelepim devojkama koje su prolazile pored nas, okretali smo se za svakom. Primetili smo da i vaš narod, kao i naš voli da uživa, da izlazi uvece i dosta pije, ali uocili smo i da je Novosadane malo teže opustiti - glasno je rekao jedan od ragbista Derol dok su njegovi prijetelji na sav glas pevali uz gajde i priredivali performans okupljenima, a Ulicu Laze Teleckog digli na noge.
Zateceni konobari tocili su pivo u neogranicenim kolicinama, a Irci su potvrdili sliku kakvu ostali Evropljani imaju o njima - žive za fudbal, provod, muziku... Uzvikujuci na sav glas jedinu naucenu rec na srpskom jeziku - pivo, prohujali su kroz dva novosadska kafica - “London” i “Martu”- glasno narucuju pice za sve. Jedan od njih izveo je “tacku s pivom”: nadravio je svima, udahnuo vazduh, raširio usta rukama i smestio kriglu u njih. Na opšte zaprepašcenje, uspeo je u tome, nagnuose i iskapio pivo. Vrisak, cika, smejanje na sav glas i hvatanje za glavu domacih gostiju kafica podstakli su ga da ponovi tacku, i da na sav glas poruci da to ume i sa vecom kriglom! Provod je trajao, razume se, do svitanja.
Irci ce još pet dana istraživati cari Novog Sada i sasvim sigurno ostati po dobru zapamceni gosti.

SKUPŠTINA O POVERENJU GRADSKOJ VLADI?
Skupština grada danas ce možda raspravljati o poverenju novosadskoj vladi. Podnošenje predloga su najavili Reformisti Vojvodine, a podršku ce im najverovatnije dati odbornici DSS-a, SPS-a i G17 plus. Medjutim, to nije dovoljan broj glasova i samo ukoliko im se prikljuce pojedini odbornici iz DS i LSV mogu postici da se raspravlja o smeni gradske vlade. Skupština grada ce u ponedeljak za novog ministra za komunalije imenovati Branka Markovica, jer dosadašnji ministar Milorad Gašic odlazi iz zdravstvenih razloga. Odbornici ce razmatrati izveštaje o poslovanju svih gradskih preduzeca u prošloj godini, kao i predlog programa uredjenja gradskog gradjevinskog zemljišta za 2004. godinu. Ocekuje se da Skupština usvoji i odluku o tome da svaka prvorodjena beba u Novom Sadu ubuduce dobija 10 hiljada dinara, kao i da podrži inicijativu gradske vlade o osnivanju Ekonomskog fakulteta na Novosadskom univerzitetu. (021)

SUDIJE SCG DANAS POLAŽU ZAKLETVU
Novoizabrane savezne sudije Srbije i Crne Gore, položice danas zakletvu pred predsednicima državne zajednice i Skupštine Svezarom Marovicem i Zoranom Šamijem. Savezna Skupština je u prošle nedelje izabrala sedam sudija Suda državne zajednice, a od zvanicnih predloga iz Srbije i Crne Gore podršku jedino nije dobio bivši predsjednik crnogorskog Vrhovnog suda Ratko Vukotic. Presudio je glas poslanika SDP-a CG Miodraga Ilickovica, koji je bio uzdržan, a DPS-a je najavila da ce ponovo predložiti Vukotica za sudiju Suda državne zajednice. (MINA)

100.000 LJUDI U LITIJI DO HRAMA SVETOG SAVE
U Beogradu je sinoc održana najveca litija u poslednjih pola veka. Litiju sa preko 100.000 ljudi predvodili su patrijarh srpski Pavle i patrijarh carigradski Vatrolomej zajedno sa clanovma Svetog arhijerejskog sinoda SPC i najvišim predstavnicima svih sestrinskih pravoslavnih crkava. Najveca svetkovina SPC od Drugog svetskog rata, organizovana povodom dva veka Prvog srpskog ustanka i završetka prve faze radova na hramu Svetog Save okoncace se danas citanjem poslanice vernicima i pomenom Karadjordju i srpskim ustanicima. Planirano je da u danas, posle liturgije bude položen i kamen temeljac za novu Patrijaršiju u Beogradu i svecano otvoren Svetosavski trg. (B92)

TROJICA FAVORITA
Predsednicki kandidat SRS-a stranke Tomislav Nikolic poceo je sinoc predsednicku kampanju na Trgu slobode, pred oko 10.000 sipatizera. Nikolic je izrazio ocekivanje da ce pobediti u prvom krugu izbora i najavio da ce premijera Srbije Vojislava Koštunicu pozvati da podnese ostavku. Predsednicki kandidat vladajuce koalicije Dragan Maršicanin izjavio je sinoc u Nišu da ce gradjani Srbije, ukoliko na izborima glasaju za njega, izabrati put uredjene države, dok bi glasanjem za kandidate "leve i desne strane" izabrali diktaturu ili mafiju. Maršicanin je pred nešto više od 3.000 ljudi u sportskoj hali "Cair" rekao da njegov put vodi u buducnost, dok druga dva puta vode u prošlost, korupciju i kriminal ili u diktaturu, nacionalizam, poniženje i stradanje. Predsednicki kandidat Demokratske stranke Boris Tadic sutra i sredu boravi u Rusiji gde ce razgovarati sa zvanicnicima ruskog Ministarstva inostranih poslova, sa predstavnicima Gornjeg i Donjeg doma ruske Skupštine, sa srpskom dijasporom i privrednicioma. "Rusija je prirodni ekonomski, politicki i strateški partner Srbije i ona ima izuzetno važnu ulogu u medjunarodnoj politici, rekao je Tadic. (021/FoNet/beograd.com)