vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 05. 05. 2004.
|
|
KAKO NATERATI KUPCE DA PAZARE DOMAĆU ROBU?
Povoljno nije uvek atraktivno
Republičko ministarstvo trgovine i turizma najavilo je da bi sledeće nedelje mogla da počne akcija “Kupujmo domaće”, koja bi potrošače trebalo da privoli da pazare više domaće robe nauštrb strane. Projekat predviđa i seriju razgovora s velikim domaćim proizvođačima, trgovačkim kompanijama i bankama koje bi trebalo da pomognu da se više koriste naši proizvodni resursi. Akcija, koju je najavio ministar trgovine i turizma Bojan Dimitrijević, biće propraćena i velikom reklamnom kampanjom koju će pratiti atraktivni TV spotovi.
Koliko ima šansi da se potrošači ubede da lakše otvaraju novčanik da bi pazarili domaću robu? O tome profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za oblast tržišta i potrošača dr Branko Maričić kaže:
– Nismo prvi koji rade tako nešto. Pojava da se potrošači usmeravaju ka domaćim proizvodima naziva se etnocentrizam. Iskustva pokazuju da će kupci pazariti našu robu samo ako je ona po kvalitetu i ceni ista ili bolja od strane. Ukoliko to nije slučaj, daće prednost stranoj robi. Videćemo šta je sada predviđeno. Mislim da zbog platežnih mogućnosti potrošači velikim delom i pazare našu robu, i to uglavnom namirnice, a za mnoge druge stvari plata i ne stiže. Zato bi bilo najbolje da svoje proizvode, pa i srpsku robnu marku, potražimo u domenu prehrambene industrije - smatra Maričić. - Dosta uspeha na domaćem tržištu imaju “nekst” sokovi i “sinalko” pića, što govori u prilog ovoj tvrdnji. U nekim granama mogli bi da nam pomognu i stranci koji su ovde učestvovali u privatizaciji. Eto, pošto je “Henkel” kupio “Merimu”, odlučio je da ostavi u programu njihove deterdžente “meriks” i slično, jer imaju prođu na domaćem tržištu. Oblast tekstilne industrije takođe je naša dobra šansa da se nešto učini. Imamo i kapacitete i kvalifikovanu radnu snagu.
Mislim da smo u oblasti tehničke robe i elektronike dosta izgubili tokom sankcija i tu će nam biti potrebno mnogo više vremena da uhvatimo korak sa svetom nego u drugim oblastima. Ekipa koja će voditi akciju za kupovinu domaćih proizvoda mora da ima na umu da kupci plaćaju brend jer im on garantuje kvalitet, a pri tome se mora znati da se brend gradi godinama, da je za taj projekat potrebno mnogo novca, koji se takođe ulaže godinama. A može da se izgubi preko noći zbog jedne greške.
Kako sve izgleda kada se pogleda iz ugla potrošnje u jednom od hipermarketa?
Za finansiranje forsiranja domaće robe Vlada i nadležno ministarstvo imaju u vidu i pomoć bankara. Finansijskim kućama je teško da kažu po kojim će se uslovima finansirati programi koje još nisu ni videli. Tek, izvesno je da povlašćenih kamata nema. Ako bi želeli da za ovaj projekat imaju jeftiniji novac, kao onaj iz agrarnog budžeta, onda bi takođe za to morali da pronađu novac u državnoj kasi. A budžet nam je za ovu godinu prilično tesan i još međunarodne finansijske institucije budno motre da ga ne širimo više nego što nam to mogućnosti dozvoljavaju.
|
|
BRANILAC PRVOOPTUŽENOG ZA UBISTVO ZORANA ĐINĐIĐA USTVRDIO DA MILORAD LUKOVIĆ NIKADA NIJE NI NAPUŠTAO SRBIJU
Legija sve vreme bio kod kuće!?
Dan posle predaje Milorada Lukovića Legije, prvooptuženog za ubistvo premijera Zorana Đinđića, čaršijske priče o njegovim poslednjim danima na slobodi su se udesetostručile, pa su tako u opticaju razne verzije: od one da se u najdubljoj konspiraciji, kako je i napustio zemlju, preko nekakvih diplomatskih kanala, istom trasom vratio još pre nekoliko nedelja, pa do one da se zapravo sve vreme krio kod jataka u Srbiji, i to uz direktnu pomoć moćnih prijatelja, a da je u stan na Ceraku stigao svega oko sat pre izlaska pred policiju.
Po jednoj od najnovijih varijanti, Legija je sasvim izmenjenog izgleda na dan predaje, u nedelju, ’normalno’ s jednim od brojnih lažnih pasoša neke od susednih zemalja i turističkom tranzitnom vizom, uspeo da u zemlju uđe potpuno neprimećeno. Potom je, navodno, sačekao zaštitu pravog mraka i onda odigrao poslednji čin predaje. Sve nezvanične verzije Legijinog pojavljivanja na Ceraku tipuju da je pre dolaska putovao barem nekoliko sati i da je u Srbiju ipak stigao preko granice, iz jedne od zemalja u okruženju.
Nije bilo nagodbe
Gde god da je pre dolaska bio imao je, veruje se, osim neposrednih jataka, i zaštitu ljudi na jakim pozicijama ’u strukturama’. Malo ko je izgleda bio sklon da poveruje da se Legija skrivao duže od nekoliko dana ili eventualno nedelja u Beogradu, pogotovo ne u stanu na Ceraku, jer bi ga njegove i dalje komšije prepoznale u svim izdanjima, čak i kao siluetu na prozoru.
No, priču da je nekadašnji “čovek bez lica” s istetoviranom legionarskom ružom na vratu obišao pola sveta skrivajući se od pravde, juče je osporio njegov advokat Slobodan Milivojević. Naime, nakon što je posetio Legiju u beogradskom Centralnom zatvoru, četrdesetak sati pošto se bivši komandant „crvenih beretki” ispred svog beogradskog stana predao policiji, Milivojević je saopštio da je njegov branjenik svih 14 meseci, koliko je prošlo od ubistva premijera - bio kod kuće.
- Luković me je obavestio da se od početka akcije „Sablja” nalazio u svojoj kući, i to po predlogu dvojice visokih policijskih funkcionera. Oni su istovremeno od njega tražili da se ne obraća javnosti, da ništa ne saopštava, jer mu je u startu rečeno da ’nešto smrdi u vezi sa atentatom’ na premijera. Dakle, od tada, sve do trenutka predaje, Legija se nalazio u stanu u naselju Cerak, u zgradi ispred koje se i predao - izjavio je Milivojević za “Dnevnik”, neposredno nakon posete svom štićeniku u Centralnom zatvoru.
Demantujući sve priče o navodnoj nagodbi, koju je bivši komandant „crvenih beretki” navodno postigao s vlastima, Milivojević je istakao da pre njegove predaje nije bilo nikakvih kontakata između Legije i predstavnika vlasti.
- Nije istina da je moj branjenik tražio bilo šta zauzvrat, niti da mu je vlast nudila status svedoka saradnika. Niti je on bilo šta tražio, niti mu je šta ponuđeno. Jednostavno je odlučio da se preda i to je saopštio policiji. Nikoga prethodno nije zvao telefonom. Nikakvih pregovora nije bilo, i smešna su nagađanja da su se nekakvi navodni pregovori vodili čitave dve nedelje. Rekao mi je da je odluku da se preda doneo pre svega jer je dugo trpeo zato što je lično bio anatemisan kao mafijaš, anatemisana je njegova porodica, njegovi saborci i čitava Jedinica za specijalne operacije, koja je krajnje časna - rekao je Milivojević.
On je obrazložio da Legija nije hteo ranije da se preda, jer jednostavno nije imao poverenja u prethodnu vlast koja ga je, uostalom, i anatemisala. Odluku da se preda Legija je, kaže Milivojević, doneo „nakon što se uverio da će ova nova vlast da poštuje zakone”.
Na naše pitanje da li, s obzirom na opis Legijinog skrivanja, to može da znači da su bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, ili nova vlast, znali da se Legija nalazi u zemlji, Milivojević je kratko odgovorio:
- Ne verujem da je saznanja o tome da je Legija bio ovde imala nova vlast, ali ne mogu to i da tvrdim.
Nema nameru da ćuti
Advokat Milivojević je još jednom ponovio da njegov branjenik nema nema nameru da ćuti.
- Legija želi da kaže sve što zna, da iznese sve činjenice i dokaze kojima raspolaže - precizirao je Milivojević. Na našu molbu da proceni u kojoj poziciji bi, nakon što pred sudom Milorad Luković “kaže svu istinu” mogli da budu aktuelni svedoci-saradnici, Milivojević kaže:
- Verujte mi, oni su krajnje periferni i pokazaće se da njihove izjave nemaju mnogo veze sa istinom. Mnogo je značajnije to što će iz istine, koju Legija bude saopštio, proizaći neki drugi ljudi i neke druge odgovornosti, kako lične tako i druge, a među njima bi, koliko sam shvatio, mogli da budu i neki ljudi iz samog vrha bivše vlasti - navodi advokat Milivojević.
I upravo zbog osetljivosti i težine onog što njegov branjenik ima nameru da kaže, Milivojević iznosi i bojazan za Legijin život.
- Nakon promene vlasti i dalje su ostali oni kadrovi koji su od ranije bili u strukturama policijskim, pravosudnim i drugim, tako da se postavlja problem njegovog fizičkog integriteta, jer je on čak značajniji svedok od one dvojice koji su ubijeni. Inače, Legija mi je rekao da, što se tiče odnosa stražara, osoblja, uopšte uprave CZ-a, nema nikakve primedbe. Dobio je odgovarajuću fizičku zaštitu, uvedena je i kontrola ishrane, ali to ipak nije puna zaštita - naglasio je Milivojević.
U ovom trenutku još uvek nije sigurno da će već u ponedeljak, 10. maja, kada se nastavlja suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Milorad Luković Legija izneti svoju odbranu.
- O tome ćemo se dogovoriti do kraja nedelje, jer je u toku više postupaka, na stolu je brdo materijala, predmeti su vrlo kompleksni. Ali, naravno, tu je i njegova rešenost da što pre saopšti istinu - najavio je Milivojević.
I advokat bio optužen
Podsetimo, advokat Slobodan Milivojević, koji Legiju zastupa godinama, i sam je bio optužen kao pripadnik kriminalne organizacije, ali je pre mesec dana tužilac odustao od njegovog krivičnog gonjenja. Na kraju razgovora za “Dnevnik” Milivojević je precizirao da pre jučerašnjeg susreta u zatvoru, Lukovića nije video 14 meseci.
- Videli smo se tri-četiri dana pre nego što je premijer Đinđić ubijen. Sedeli smo i pričali. Tada sam ga video, i, evo, sada u zatvoru. Nije se promenio, jedino što se malo podgojio - kaže Milivojević.
U svakom slučaju, ako se i samo površno prelistaju novine iz marta i aprila prošle godine, lako se mogu pronaći tekstovi o obimnim akcijama policije, ’češljanju’ naselja Cerak, prismotri porodičnog stana Ulemekovih, držanja na oku svih Legijinih prijatelja, pa i poznanika. Tek, dosadašnje skrivanje, bežanija, jataci i sama predaja Milorada Lukovića Legije spadaju u onu vrstu zagonetke koja sigurno neće biti lako odgonetnuta. Pogotovo jer je priča o skrivanju Legije u sred Beograda, i to čitava dva meseca vanrednog stanja i policijske akcije “Sablja”, pa sve do ova dva meseca od dolaska nove političke garniture, više nego neprijatna za obe vlasti, i bivšu i sadašnju.
|
|
KAKO VRATITI NOVČANE DOZNAKE SRPSKE DIJASPORE U FORMALNE TOKOVE
Devize putuju sivim kanalima
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da privatne doznake imaju ključnu ulogu za ekonomiju Srbije i da su one u prošloj godini iznosile 2,74 milijarde dolara. To je, ukazao je Jelašić, samo za 6,6 odsto manje od vrednosti ukupnog razvoja Republike.
- Prema zvaničnim podacima vlasti u Beogradu, 400.000 ljudi iz Srbije nalazi se na privremenom radu u inostranstvu. Još nema jasne definicije dijaspore, a u svetu živi oko 3,5 miliona ljudi poreklom iz Srbije, od njih oko 1,5 milion ima srpsko državljanstvo. Kada je reč o načinu transfera novca iz inostranstva u Srbiju oko 910 miliona dolara je prošle godine stiglo u zemlju formalnim kanalima, od kojih 780 miliona preko inostranih banaka i 130 miliona dolara preko kompanije “ Vestern junion”, koja se bavi transferom novca i ima filijale u 190 država – istakao je guverner Jelašić.
Legalno je skupo
Većina pripadnika srpske dijaspore i dalje, međutim, prednost daje “neformalnim metodama slanja novca u Srbiji. Daju ga prijateljima i rođacima, vozačima autobusa koji voze u zavičaj ili službenicima turističkih organizacija koji organizuju putovanja za Srbiju. Guverner Jelašić je ukazao da su čitavi regioni u Srbiji zavisni od doznaka iz inostranstva, jer se njima smanjuje siromaštvo, ali i da je novac iz dijaspore značajan izvor investicija, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije “Srpska veza” Aleksandar Vlajković za “Dnevnik” kaže da će neformalni putevi slanja novca u Srbiju još potrajati i da nije realno očekivati da se nepoverenje koje naša dijaspora ima prema državnim bankama brzo izgubi.
- Nepoverenje prema našem bankarskom sistemu je i dalje ogromno, ali je moguće, uz pametne odluke, vratiti dijasporu u formalni način slanja novca u maticu. Pored toga, korišćenje bankarskih transakcija košta i zašto bi to onda naši građani u inostranstvu dodatno plaćali ako već imaju mogućnost da po nekom pošalju novac? Formalne transakcije su skupe i možda bi ih posredovanje naših banaka uz realne provizije vratilo u svakodnevnu upotrebu. Ako se sada šalje novac “ Vestern junionom” to košta 5 odsto iznosa, a to nije malo. Nekim privatnim kanalima i posredstvom privatnih agencija čak je i skuplje. Naš bankarski sistem nije zaživeo na pravi način i sve dok postoji podozrenje u njega neće biti moguće vratiti novac iz inostranstva - smatra Vlajković.
Skuplje ilegalno
Izvršni direktor Jubanke za sektor poslova s stanovništvom Dragana Radivojević ističe da oni kao banka srpske dijaspore od prošle godine postižu dobre rezultate u transakciji novca iz inostranstva u maticu, ali da ima još dosta problema oko uvođenja u formalne tokove, u čemu mora pomoći država.
- Kao banka dijaspore objavljujemo svoju ponudu u svim glasilima koja su njima dostupna i nudimo usluge na prigodan način. Sivi kanali koji odnose veći deo platnog prometa posledica su sankcija, kada nije postojao platni promet i dijaspora je pronašla alternativni način za slanje novca. Naši građani u inostranstvu imaju svoje kanale, plaćaju velike provizije nekim agencijama koje rade ilegalno. One ovde isplaćuju novac a tamo ih primaju na svoje račune uz čak i 5 odsto provizije. Prisutno je i nepoverenje u bankarski sistem i zbog stare štednje, koja je prošla kako je prošla i ostavila gorak utisak na korisnike naših bankarskih usluga. To se mora prevazići. Naši klijenti su obavešteni kako kod nas funkcioniše sistem doznaka i da u našem domaćem zakonodavstvu nema ograničenja u prilivima, niti se traži bilo kakva potvrda kome se novac šalje, zašto i ostalo. Imamo širom sveta u svim važnijim zemljama svoje korespodente banke i ako se preko njih kanališu pare na Jubanku i na krajnjeg korisnika to je najbrži i najjeftiniji put. Za sve te doznake banka uzima proviziju od 0,60 odsto za preko 5.000 evra, a 0,80 odsto za do 5.000 evra. Ukoliko se neko opredeli da to oroči na šest meseci onda je bez provizije. Provizija se može platiti i u dinarima, ne odbija se od osnovnog iznosa koji je stigao i garantovana je isplata u izvornoj valuti - kaže Dragana Radivojević.
Jubanka nudi rešenja
Za godinu dana rada ove srpske banke dijaspore povećao se broj doznaka u korist fizičkih lica, poverenje se polako vraća i Jubanka ima čak i pojedinačnih doznaka većih od 100.000 evra.
- Mi smo objasnili našim građanima u inostranstvu da su, ako šalju doznake rođacima u maticu ili otvaraju svoje račune u Srbiji, kamatne stope na deviznu štednju primamljive i da možemo u njihovo ime da obavljamo plaćanje ukoliko žele da kupe neku nekretninu u Srbiji. Mogu oročiti pare, štedeti, slati nekom i sve to uz garanciju. Da bi se našim građanima vratilo poverenje u srpske banke značajna je ukupna politička situacija, stanje u privredi i celom sistemu, ali i banke moraju naći pravi način da pruže informaciju i razbiju famu da će njihove pare završiti u nekoj dinarskoj protivvrednosti ili da će ostati zarobljene i zatečene. Veći prilivi stare devizne štednje su bili od naših građana iz inostranstva i oni to nisu zaboravili. Sadašnji prilivi su većinom od nove generacije, koja je pre petnaestak godina otišla u inostranstvo i sada počela da stiče i štedi, a ona se nije ranije opekla i sklonija je da se uputi u naše banke.
|
|
GRADSKI MINISTAR ZA PRIVREDU DRAGO DIVJAK NAJAVLJUJE
Turistički centar u „Progresu”
U centru Novog Sada, u delu prostora nekadašnje robne kuće “Progres”, za nekoliko meseci biće otvoren gradski Turistički promotivni centar. Drugi deo bivšeg “Progresa” takođe je dobio novog zakupca i trenutno se renovira. Po rečima gradskog ministra za privredu Draga Divjaka, deo prostora koji je grad uzeo na upravljanje, oko 150 metara kvadratnih, predviđen je za promociju turističke ponude grada.
- Ideja je da se turistima omogući da se na jednom mestu informišu o svim sadržajima koje grad nudi. Informacije će biti plasirane kroz brošure, a pristup internet sajtu turističkog informacionog centra biće besplatan - kaže Divjak i dodaje da će prostor biti otvoren i za kulturna dešavanja u gradu.
Robna kuća “Progres””stanovala” je u Tanurdžićevoj palati oko 50 godina. Međutim, zbog nenamenskog korišćenja prostora, “Poslovni prostor” je tužio preduzeće “Uzor” i dobio spor. Pomoćnik direktora “Uzora” Aleksandar Pribić objašnjava da to preduzeće nije više imalo interesa da ostaje u prostoru u kojem plaća zakupninu, zbog čega je raskinut ugovor sa “Poslovnim prostorom”.
- Prostor u kojem smo bili tolike godine, propao je, na više mesta je prokišnjavao i mi ne bi imali toliko novca da ga renoviramo - kaže Pribić.
Novi vlasnik Igor Konstatinović kaže da će renoviranje dela prostora koji je uzeo pod zakup biti završeno u avgustu, ali još uvek ne zna koju vrstu proizvoda će ovde ponuditi. L. B.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 05. 05. 2004.
|
|
POZIV ZA PRIJAVU POTRAŽIVANJA ZAJMA
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je poziv svim licima koja su uplatila devizna sredstva po osnovu zajma za privredni razvoj da prijave svoja potraživanja u narednih 60 dana, kako bi ostvarili pravo na isplatu zajma. Isplata, u iznosu od 530 evra, počinje 1. septembra ove godine.
Oni koji imaju ova potraživanja u prijavi treba da navedu svoje osnovne podatke, Uz prijavu potraživanja potrebno je dostaviti i po jednu kopiju ugovora o deponovanju namenskih deviznih sredstava, kopiju devizne stedne knjižice, odnosno kopiju obveznice i kupona kao dokaz potraživanja. (021)
POLICIJA JOŠ NEMA ŠTA DA KAŽE
Policija se još nije oglasila povodom izjava da se Milorad Luković 14 meseci krio u svojoj kući u Beogradu. Zastupnik porodice Đinđić za B92 kaže da tvrdnja da se Legija sve vreme od ubistva Đinšića krio u svojoj kući predstavlja pokušaj da se prikriju oni koji su učestvovali u njegovom skrivanju.
Policija je, prema Zakonu o krivičnom postupku, bila dužna da ispita Lukovićevo obezbeđenje zbog osnovane sumnje da mu je pomagalo da se krije. Na činjenicu da su se tokom Lukovićevog hapšenja ispred njegove kuće pojavili i kratko ošišani mladići koji su se predstavili kao Legijino obezbeđenje, niko od nadležnih organa do sada nije reagovao. (B92)
DANAS SE BIRAJU SUDIJE DRŽAVNE ZAJEDNICE SCG
Savezna skupština trebalo bi da danas izabere sudije Suda SCG. Sud treba da čini osam sudija, po četiri iz Srbije i Crne Gore. Parlament bira sudije s godinu dana zakašnjenja, jer je rok za to istekao u aprilu prošle godine. Zakon o Sudu SCG usvojen je tek u junu 2003. godine. (B92)
HOLKERI DANAS SA KOŠTUNICOM O DECENTRALIZACIJI NA KOSOVU
Šef UNMIK-a Hari Hokeri razgovaraće danas u Beogradu s premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom o decentralizaciji Kosova i učescu Srba u pokrajinskim institucijama izjavio je član Predsedništva Skupštine Kosova Oliver Ivanovic. (Beta)
|
|