USVOJENE PROMENE U PREDLOŽENOM PAKETU PORESKIH ZAKONA OTKRIVAJU PUKOTINE U VLADAJUCOJ KOALICIJI

Takse i akcize uzdrmale Vladu

Dok je ministar finansija Mladan Dinkic boravio u inostranstvu, ostavivši na poverenje svojim saradnicima i koalicionim partnerima da se pobrinu da Skupština Srbije usvoji paket poreskih zakona neophodnih za popunjavanje budžetskog deficita, poslanici republickog parlamenta “ostavši van kontrole”, usvojili su nešto drugacija rešenja, koja ministru mogu zadati dodatnu glavobolju. Tokom glasanja o poreskim rešenjima u skupštinskoj sali nije bilo ni jednog predstavnika Republicke vlade koji bi mogao da “brani” njen predlog, tako da se na kraju desilo da su izmenjena neka od rešenja zbog kojih su upravo izmene propisa i predložene.
Tako je na predlog poslanika SPO Radojla Bukvica ukinuta poznata “Šešeljeva” taksa na mobilne telefone, dok je prihvatanjem amandmana više poslanika SPS izostalo povecanje akcize na dizel-gorivo, a taksa za nošenje i držanje oružja, umesto da se poveca pet puta, kako je bilo planirano, samo ce se uskladiti sa rastom cena na malo. Neke prve racunice govore da ce deficit u republickoj kasi biti povecan za dodatnih 3 do 4 milijarde dinara, dok ima i onih koji procenjuju da ce rupa u budžetu biti produbljena za 5 milijardi. Svidalo se to nekome ili ne, predsednik parlamenta Predrag Markovic juce je tokom prepodneva potpisao usvojene zakone, tako da Vladi jedino ostaje da, ukoliko to smatra neophodnim, pred parlament izade sa ponovnim zakonskim izmenama. - Kao vršilac dužnosti predsednika Srbije javno sam obecao da necu koristiti ni jedno od ovlašcenja, a najvece ovlašcenje predsednika Srbije je da može da vraca zakone parlamentu - kaže Markovic, objašnjavajuci zbog cega je stavio svoj “paraf” na rešenja koja za Vladu mogu biti sporna. - Pošto je obaveza predsednika da potpiše sve zakone i ovaj zakon, sam potpisao, a Vlada može da ukoliko želi interveniše novim predlozima, o cemu ce parlament biti na vreme obavešten.

DSS: Ne razmišljamo o smeni ministra privrede - Nema nikavih promena u ministarstvu privrede, to su besmislice - izjavio je šef poslanicke grupe DSS Branislav Ristivojevic, demantujuci napise u medijima da bi Dragana Maršicanina mogao zameniti eks ministar Aleksandar Vlahovic, nakon rekonstrukcije kabineta. - Tek kada u junu Maršicanin bude izabran za predsednika Srbije koalicija ce doneti odluku ko ce ga zameniti na mestu ministra privrede. Sve što se pojavilo u medijima nije tacno.

POSLE 15 GODINA OD ZAJMA ZA PREPOROD SRBIJE

Država vraca dug u cetiri rate

Pocev od 31. avgusta, država ce svim gradanima koji su 1989. upisali Zajam za privredni razvoj Srbije isplatiti prvu ratu duga u iznosu od 530 evra, koliko ce ove godine dobiti i stare devizne štediše, s tim što ce oni ovogodišnje sledovanje u kešu moci da podignu tri meseca ranije, od 31. maja. Prema odredbama zakona, koji je pre dva dana usvojen u Skupštini Srbije, citav dug po osnovu Zajma za preporod u ukupnom iznosu od 56 miliona evra država ce izmiriti u cetiri godišnje rate, s tim što svaka od njih dospeva za naplatu 31. avgusta. Naredne godine upisnici Zajma mogu da racunaju na novu, duplo vecu tranšu od 1.060 evra, posle dve godine bice isplaceni svi kojima ce država ostati dužna manje od 5.000 evra, a krajem avgusta 2007. godine za naplatu ce dospeti i sva ostala potraživanja gradana po tom osnovu.
U ovogodišnjem budžetu Srbije za servisiranje ovog javnog duga rezervisano je 13 miliona evra, a, po racunicama ministra finansija Mladana Dinkica, dogodine ce za te namene u državnoj kasi morati da se obezbedi 8 miliona evra. U 2006. godini za trecu ratu država ce morati da isplati 11 miliona, a za poslednju tranšu 24 miliona evra i taj novac ce morati da se obezbedi u budžetu za 2007.

Dinare pojela maca Posle cekanja dugog deceniju i po, svi koji su državi pozajmili devize dobice nazad svoj novac, dok su ponovo “izvisili” oni koji su imali poverenje u nacionalnu valutu. Dinarski deo zajma, naime, “pojela” je hiperinflacija i on je, kao uostalom i dinarska štednja u bankama, jednostavno “izbrisan”, zajedno sa brisanjem mnogih nula sa tadašnjih domacih novcanica. Tender za banku Za razliku od stare devizne štednje, koja je bez tendera dodeljena Nacionalnoj štedionici, Vlada Srbije ce na javnom tenderu izabrati banku, koja ce biti zadužena za konverziju obaveza po osnovu zajma u obveznice i za njihovu isplatu.

PRIVATNI SEKTOR POLAKO PREUZIMA VAŽNU ULOGU U PROIZVODNJI

Novi Sad dobro poceo?

Zastrašujuca je slika koja bi o novosadskoj privredi mogla da se dobije uvidom iskljucivo u stanje ovdašnjih velikih društvenih preduzeca, nekadašnjih “giganata” socijalistickog razvoja. Mnoga od njih zapravo više ne rade, a zaposleni ne da ne dobijaju plate, vec ni ne dolaze na posao. Ali, takva slika privrede, ne samo novosadske, u velikoj bi meri bila netacna i pružila bi samo jednu stranu medalje. Jer, i u Novom Sadu postoji niz privatnih firmi koje, cesto i daleko od ociju zvanicne statistike o privrednim kretanjima, posluju veoma dobro, makar to bilo i u sivoj zoni.
Ekonomisti ukazuju da se, nasuprot društvenom sektoru i narocito velikim idustrijskim sistemima, koji godinama imaju ogroman pad proizvodnje, privatni sektor u Srbiji krece sasvim drugacijim smerom i od 2000. godine ostvaruje prilicno velike stope rasta. Novosadska privreda tu svakako nije izuzetak, naprotiv. Veliki je broj privatnih preduzeca, koja rade dobro, a privatni sektor polako preuzima važnu ulogu i u proizvodnji, izvan svojih “tradicinalnih” delatnosti - trgovina i usluga. Pokazatelj ovog razvoja (koji je još uvek daleko od dovoljnog) može biti standard života i visina plata, koje su u Novom Sadu medu najvišim u Republici.
Iskustva istocnoevropskih zemalja koje su prošle tranziciju iz socijalizma u kapitalizam, uce nas da se takvo restrukturiranje privrede ne može sprovesti oživljavanjem velikih sistema, vec iskljucivo stvaranjem novih preduzeca, koja ce preuzeti one delove proizvodnje koji pokazuju tržišnu opravdanost, ali i osvojiti nove oblasti i tehnologije. Takode, nova preduzeca su u postkomunistickim zemljama preuzela i najveci deo radne snage koja je ostala bez posla nakon kraha prethodnog privrednog sistema.
Statisticki gledano, Novi Sad po ovim parametrima pokazuje pozitivne pomake. Prema podacima s kraja protekle godine u Južnobackom okrugu radilo je 420 društvenih preduzeca, što je duplo više nego u, na primer, Nišavskom, gde ih ima 284. No, kada se uporede podaci za privatna preduzeca onda je taj odnos 2,1 prema jedan “u korist” Novog Sada i opština koje ga okružuju: u Južnobackom okrugu privatnih firmi je 18.119, a u Nišavskom 8.624. Broj privatnih preduzeca u južnoj Backoj osetno je viši od proseka na nivou cele Srbije, a ta se razlika još povecava kada se pridodaju i preduzeca u zadružnoj svojini kojih je u Novom Sadu i okolini 720. Priliv stranog kapitala takode je jedan od presudnih faktora za oporavak privrede: Preduzeca ciji kapital potice iz inostranstva u Južnobackom okrugu ima više nego petostruko u odnosu na Nišavski okrug.

ORGANIZATORI FESTIVALA NA TVRĐAVI POVODOM IZJAVE BORE ĐORĐEVICA O FINANSIRANJU KULTURNIH DEŠAVANJA

„Exit je Srbija, a ne slike iz Haga”

Muzicki festival Exit nikad nije dobio novac od Ministarstva kulture Republike Srbije.
Kao projekat od nacionalne važnosti, Exit je od nadležnog Ministarstva dobijao samo logisticku pomoc, kao što je kancelarija u Beogradu ili gostovanje bivšeg ministra Kulture Branislava Lecica s pozorišnom predstavom na festivalu, rekao je generalni menadžer festivala Exit Bojan Boškovic povodom nekih izjava novog savetnika u Ministarstvu kulture Vlade Srbije, Bore Đordevica, poznatijeg kao frontmena “Riblje corbe”.

Exit menja imidž Srbije

Droga je u društvu, a ne na Tvrdavi

TELOHRANITELJ VELIMIRA ILICA NAPAO VLASNIKA GLASA I KURIRA
Radisava Rodica, vlasnika "Glasa javnosti" i "Kurira", u ponedeljak uvece pretukao je Srdan Adžemovic Adžem, šef obezbedenja ministra za kapitalne investicije Velimira Ilica, potvrdeno je u beogradskoj policiji. Kako saznaje Glas javnosti, Ilic je licno naredio napad na Rodica iznerviran kritickim napisima "Kurira" o njegovom radu u vladi. Velimir Ilic, inace, u poslednjih desetak dana preti urednicima tog lista. On je glavnom uredniku Đoki Kesicu više puta porucivao da ce biti prebijen i da pazi šta radi. (Glas javnosti)

NARUŠENA NEZAVISNOST PRAVOSUĐA
Predsednica Vrhovnog suda Srbije i clanica Visokog saveta pravosuda Sonja Brkic kaže za B92 da u predvidenim promenama pravosudnih zakona ima pozitivnih pomaka, ali da je nedopustivo da se promene izvršavaju bez konsultacija sa predstavnicima pravosuda, a da se recimo sastav Visokog saveta pravosuda menja u roku od 30 dana, pošto su ti ljudi izabrani po zakonu na pet godina: Zato kao jedini moguci zakljucak ostaje to da je na delu politizacija”, rekla je Brkic. Ministar pravde Zoran Stojkovic medutim kaže da se “ne radi o revanšizmu”, a da oni koji ce biti razrešeni mogu ponovo da se jave na konkurs za ta mesta. (B92)

MAROVIC: MLADIC NIJE U SCG
Savezni predsednik Svetozar Marovic izjavio je da se Ratko Mladic ne nalazi na teritoriji državne zajednice. On je naveo da bi bio 'veoma razocaran' kad bi Mladic bio u SCG, a da nadležni organi nisu preduzeli aktivnosti na njegovom privodjenju. Prema njegovim recima, za mnoge zemlje u regionu dobar primer saradnje sa Hagom može biti Hrvatska, cija je vlast u predizbornom periodu imala dosta rezervisan odnos prema saradnji sa sudom u Hagu, da bi u prva tri meseca svoje vladavine najviše saradjivala sa Tribunalom. Marovic ucestvuje danas u Sarajevu na sedmom samitu šefova država i vlada Procesa saradnje u Jugoistocnoj Evropi. U delegaciji SCG je i novi ministar spoljnih poslova Vuk Draškovic. (RTS)

LIDERI BALKANA U SARAJEVU
Predsednici ili premijeri Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grcke, Hrvatske, Makedonije, Rumunije , Srbije i Crne Gore i Turske, razgovarace danas u Sarajevu o regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovaog kriminala, liberalizaciji i harmonizaciji viznog režima, saobracaju , komunikacijama i energetici. Samitu zemalja clanica Procesa za saradnju u Jugoistocnoj Evropi u ime SCG prisustvuje savezni predsednik Svetozar Marovic. (Slobodna Evropa)

ODBACEN PREDLOG ZA UKIDANJE ZAKONA O POMOCI HAŠKIM OPTUŽENICIMA
Izmenama Zakona o akcizama koje su juce usvojene u Skupštini Srbije povecane su akcize na benzin, kafu, cigarete, strana alkoholna i bezalkoholna pica. Akcize na benzin povecavaju se za tri dinara (za dizel ostaju iste), za cigarete za dinar odnosno dva. Akciza na kafu povecava se sa sadašnjih 16 dinara po kilogramu na 40 odsto od carinske osnovice. Zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku, tako da se njegova primena i poskupljenje ovih proizvoda mogu ocekivati od petka, 30. aprila. Skupština Srbije juce je ukinula taksu na mobilne telefone na predlog poslanika SPO. Protiv su bili DSS i G17 plus. Republicki parlament odbio je predlog Skupštine Vojvodine da ukine u javnosti sporni Zakon o pomoci haškim optuženicima i njihovim porodicama. (021)