MLAĐAN DINKIC

Moguca rekonstrukcija Vlade Srbije

Delegacija Vlade Srbije održala je u Londonu, na godišnjoj skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj, više razgovora sa svetskim bankarima i potencijalnim investitorima, a prema recima ministra finansija Mladana Dinkica, postignuti su i neki konkretni dogovori.
Dinkic je rekao za B92 da je s predstavnicima Evropske investicione banke dogovoreno da se u naredna dva meseca potpišu ugovori vredni 190 miliona evra. Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je domacin ove godišnje skupštine, takode planira velike investicije u Srbiji za ovu godinu. Pre svega bih istakao kofinansiranje auto puta Beograd - Novi Sad, zatim rešavanje problema otpadnih voda u Subotici, zatim tu je i program za poboljšanje kontrole vazdušnog saobracaja i, naravno, investiranje u bankarski sistem”, rekao je Dinkic.
Dinkic je rekao da su medunarodne kompanije i banke pokazale u Londonu veliko interesovanje za ulaganja u Srbiju, ali da je najveci problem politicka nestabilnost u zemlji.
“Ono što sam im ja rekao jeste da stranka u kojoj ja ucestvujem, G17 plus, smatra da bi trebalo da se izvrši rekonstrukcija Vlade nakon predsednickih izbora, kako bi i Demokratska stranka ušla u ovu vladu, cime bi se, fakticki, došlo do vecinske vlade i do daleko vece politicke stabilnosti i podrške reformama koje sadašnja Vlada Srbije sprovodi”.
“To je, moram reci, naišlo na ogromno odobravanje svih prisutnih investitora, jer, kao što znate, svuda u svetu politicka stabilnost je osnova za ulaganje privatnog kapitala i za, takozvane, grinfild investicije”, rekao je Dinkic. (FoNet)

VUK DRAŠKOVIC

Ulazak u NATO vratio bi nas na Kosovo

Srbiji i Crnoj Gori neophodna je nova ofanzivna nacionalna politika sa nizom prioriteta, od Moskve do Brisela i Vašingtona, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Vuk Draškovic u intervjuu za Ria novosti.
Srbiji i Crnoj Gori potrebna je nacionalna politika partnerstva i univerzalnosti, rekao je Draškovic. “Mi moramo imati najbolje odnose sa Rusijom, Kinom, Japanom i svim drugim zemljama u kojima vidimo svoje državne, ekonomske, kulturne i druge interese”, rekao je šef diplomatije SCG.
Draškovic je istakao da su danas mogucnosti razvoja ekonomske saradnje Srbije i Crne Gore sa Rusijom znatno vece nego sa zemljama Evropske unije.
On je rekao da je prioritetni zadatak “da dobijemo medunarodnu podršku za rešavanje problema Kosova i Metohije”.
“Potrebno je boriti se za to da se medunarodna zajednica složi sa koncepcijom kantonizacije Kosova, decentralizacije vlasti uz najviši stepen lokalne samouprave srpskog i albanskog stanovništva na jednakim principima.
“Na primer, bezbednost u srpskim opštinama mogle bi da osiguraju medunarodne policijske snage zajedno sa srpskim policajcima, a u albanskim - zajedno sa albanskim policajcima. Potrebno je zapoceti od konkretnih koraka koji ce uciniti mogucim povratak srpskih izbeglica u pokrajinu, a u buducnosti ojacati mostove saradnje izmedu srpskog i albanskog naroda, što bi u krajnjem rezultatu dovelo do stvaranja multietnickog društva na Kosovu”, istakao je Draškovic.
- Srbiji i Crnoj Gori potrebno je da se što je moguce pre ukljuci u natovski program “Partnerstvo za mir”. Ako Rusija može biti clan tog programa, zašto ne bi to mogla i naša zemlja. Mi se takode zalažemo za ukljucivanje Srbije i Crne Gore u NATO” - rekao je Draškovic.
On je izrazio nadu da ce se sa ulaskom u “Partnerstvo za mir” srpska vojska i policija vratiti na Kosovo.
“To bi bilo dobro prihvaceno od strane srpskog naroda, a ne bi nanelo štetu albanskom stanovništvu i vratilo bi poverenje Srba u medunarodnu zajednicu, koje je ozbiljno narušeno natovskim bombardovanjem”, ocenio je Draškovic.

DELEGACIJA SLUŽBENIKA AMERICKOG KONGRESA U SKUPŠTINI I IZVRŠNOM VECU VOJVODINE

Canak: Autonomija Vojvodine je uslov multietnicnosti

Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Canak izjavio je juce da je za ocuvanje vojvodanske multietnicnosti i za ekonomski razvoj pokrajine neophodno da Vojvodina dobije punu autonomiju, sa zakonodavnim, izvršnim i sudskim nadležnostima.
Kako prenosi Pokrajinski sekretarijat za informacije, Canak je u razgovoru sa delegacijom službenika Kongresa SAD rekao da je vojvodanska skupština u Evropi jedinstveni multijezicni parlament, pošto samo Evropski parlament u Briselu upotrebljava više jezika u svome radu.
“Upravo ta multijezicnost pravi je izraz tradicionalne antinacionalisticke otvorenosti u Vojvodini i dokaz uspeha politike pune ravnopravnosti i multikulturalnosti, koja omogucava svakodnevno složno funkcionisanje 26 razlicitih naroda i etnickih zajednica”, naveo je Canak.
Prema njegovim recima, cak 95 odsto naselja u Vojvodini je multietnickog sastava, što pokrajinskoj skupštini namece obavezu daljeg produbljivanja regionalne i lokalne decentralizacije, kao i doslednog uvažavanja politickih, etnickih, kulturnih i svih drugih posebnosti koje su deo vojvodanske stvarnosti.
“Zbog svega toga, kao i zbog potrebe punog ekonomskog razvoja Vojvodine, neophodna je dalja decentralizacija republicke vlasti, utemeljena u rešenjima novog ustava Srbije, kao i vracanje izvornih ovlašcenja pokrajinskim institucijama na izvršnom, zakonodavnom i sudskom nivou. Vojvodina mora sama da raspolaže novcem koji ostvaruje”, kazao je Canak. Založio se za hitno ukidanje Zakona o pomoci haškim zatvorenicima i ocenio da su takvi zakoni prepreka daljoj demokratizaciji i demontaži totalitarnog, centralistickog i nedemokratskog nasleda.

Đukic pozvao SAD da ulažu u vojvodanski agrar Predsednik Izvršnog veca Vojvodine Đorde Đukic izrazio je juce uverenje da ce investitori iz SAD poceti da investiraju u vojvodansku poljoprivredu, koja je, uprkos svim problemima, još konkurentna. Kako prenosi Pokrajinski sekretarijat za informacije, Đukic je u razgovoru sa delegacijom službenika Kongresa SAD rekao da je preduslov za veca americka ulaganja u Srbiju postizanje zakonske sigurnosti i sigurnosti vlasništva i novca. On je podsetio da je tokom prošle godine nekoliko velikih koncerna iz Severne Amerike kupilo ili pokazalo ozbiljan interes za neka od velikih preduzeca u Vojvodini. “To bi mogao biti znak da ce se i investitori iz SAD, u dogledno vreme, moci bezbedno odluciti za ulaganje u vojvodansku agroindustriju i privredu uopšte”, kazao je Đukic. On je ocenio da su rezultati omnibus-zakona o autonomiji Vojvodine pokazali da i u novom ustavu Srbije treba da se definiše autonomija Vojvodine, kao preduslov za dalji ekonomski napredak pokrajine.

U FOND ZA RAZVOJ VOJVODINE OD NOVEMBRA NIJE STIGAO NIJEDAN DINAR IZ REPUBLICKE KASE

Beograd ne otvara ni vojvodansko pismo?!

Republicki buyet pokrajinskom duguje 924 miliona dinara, dobijenih kao prihod od privatizacije društvenih preduzeca iz Vojvodine - izjavio je juce za „Dnevnik” potpredsednik Izvršnog veca Vojvodine Ištvan Pastor. On je naveo da vec nekoliko meseci u vojvodansku kasu iz Beograda nije stigao nijedan dinar prikupljen po tom osnovu. - Prakticno od novembra 2003. godine, do kada je stiglo nekoliko tranši iz Republickog ministarstva finansija, do danas ništa nismo dobili - istice pokrajinski vicepremijer.
Podsetimo, Izvršno vece Vojvodine i Vlada Srbije i prošle godine su imali nesporazume oko preraspodele prihoda od privatizacije vojvodanskih preduzeca, ali su stavovi bili usaglašeni nakon nekoliko sastanaka Pastora i predsednika PIV-a Đorda Đukica s tadašnjim ministrom finansija Božidarom Đelicem, pa je novac vec krajem leta redovno poceo da pristiže u pokrajinsku kasu. Zakon o privatizaciji predvida da 50 odsto prihoda od prodaje društvenog kapitala s teritorije Pokrajine pripada buyetu Vojvodine, odnosno Pokrajinskom fondu za razvoj. Novac se iz Fonda, shodno Zakonu, u vidu kredita povoljnijih od bankarskih, plasira u ovdašnju poljoprivredu, privredu i infrastrukturu.
Pastor kaže da s predstavnicima novog Ministarstva finansija do sada nije vodio razgovore na ovu temu.
- Jedino su nam poslali dopis u kojem se zahteva naša racunica o prihodima koji Pokrajini pripadaju od privatizacije. Odgovorili smo im pre dve nedelje i od tada nismo imali nikakav kontakt s Ministarstvom finansija - kaže Pastor.
I predsednik PIV-a Đorde Đukic prošle sedmice je javno obznanio da je u više navrata pokušavao da stupi u kontakt s premijerom Vojislavom Koštunicom, ali da još uvek nije dobio odgovor.
Pastor kaže da Fond za razvoj Vojvodine zbog ovoga nije u prilici da raspiše nove konkurse za podršku razvoju ovdašnje privrede, poljoprivrede i lokalne infrastrukture.
- Ne možemo uci u novi konkurs Fonda za razvoj ukoliko nismo u potpunosti sigurni da cemo moci da prema dobitnicima kredita ispunimo sve obaveze - naveo je Pastor, napominjuci da je u buyetu APV za ovu godinu predvideno da se, zajedno sa „sporna” 924 miliona, u Fond ukupno slije oko dve milijarde dinara.

CRTACI GRAFITA I MURALA PRISUTNI NA ULICAMA NOVOG SADA

„Dajte nam zid, da ulepšamo grad”

Covek još od davnih, prvih, nesigurnih koraka na ovoj prelepoj planeti ima potrebu da iskaže mišljenje i usadena mu je ogromna želja za komunikacijom. Crtež, rec, pokret, muzika su samo deo brojnih nacina da se nabujale emocije uoblice u gotovu formu. Grafit je prica za sebe.
Urbana sredina i moderniji nacin ‘ivota stvorili su subkulturu, koja je vidljiva i na ulicama Novog Sada. Buntovnicki duh uvek je krasio mladog coveka, a grafiti su postali idealan nacin da se kreativna energija fluidno kanališe i raznolikost javno pokaže. Stariji se sigurno secaju popularnih natpisa na novosadskim zidovima: Torcida, Betšeba, Šlajmara...U meduvremenu Dunav nije promenio tok, ali su našim gradom poceli da duvaju neki obojeni vetrovi i pojavili su se momci (još uvek nema devojaka) koji iscrtavaju fasade Novog Sada. Isti ti mladi umetnici organizovali su izložbu grafita u kafeu “Frida”, koja traje do 25. aprila.

Oprez zbog ilegale

Grad bez grafita nije grad

PRAVOSLAVNI HRAM U PRIŠTINI PRETVOREN U JAVNI WC
Nedovršeni hram Hrista Spasa, koji se nalazi u centru Prištine, pretvoren je u javni WC, upozorila je danas Eparhija raško-prizrenska ocenivši da je to još jedan primer varvarskog ponašanja prema srpskim svetinjama na Kosmetu. 'Ovi užasni prizori krajnje nekulture i divljaštva u centru Prištine u kojoj pored gotovo 500.000 Albanaca živi i nekoliko hiljada stranih državljana, koji i sami mogu da vide poniženu crkvu, predstavljaju sramotu ne samo prištinskih opštinskih vlasti vec i ogromnu sramotu za misiju UN', izjavio je episkop raško-prizrenski Artemije. Hram Hrista Spasa trebalo je da bude završen 1999, medjutim ratna zbivanja onemogucila su radove. Crkva je ostala kao neispunjena želja tadašnjih 40.000 Srba u Prištine, od kojih sada nije preostao nijedan, da sagrade sebi novi hram pored vec postojece crkve Sv. Nikole koja je spaljena tokom martovskog nasilja u pokrajini. (RTS)

DINKIC UGOVORIO POMOC ZA NOVI SAD, SUBOTICU I NIŠ
Ministar finansija Srbije Mladan Dinkic izjavio je u Londonu da su sa evropskim bankarima, postignuti konkretni dogovori. Dinkic za B92 navodi da je s predstavnicima Evropske banke dogovoreno da se u naredna dva meseca potpišu ugovori vredni 190 miliona evra - za finansiranje auto puta Beograd-Novi Sad, kao i za rešavanje problema vodosnabdevanja u Novom Sadu i u Nišu. Prema Dinkicevim recima, Evropska banka za obnovu i razvoj takode planira velike investicije u Srbiji za ovu godinu. U pitanju je kofinansiranje auto puta Beograd- Novi Sad, kao i rešavanje problema otpadnih voda u Subotici. (B92)

ZABRANA NA UVOZ POLOVNE TEHNIKE I ODECE
Ministarstvo nauke Srbije podseca je da od sutra (ponedeljak) nece izdavati dozvole za uvoz korišcene tehnicke robe, elektricnog i elektronskog otpada i pojedinih klasa korišcene odece. Korišcena roba, cije zbrinjavanje kao otpada nije moguce u Srbiji, svrstana na listu opasnog otpada ciji je uvoz zabranjen. Ministarstvo je navelo da je prošle godine uvezeno preko 250.000 racunara, 100.000 frižidera, 75.000 veš mašina, kao i preko tri tone korišcene odece. (B92)