USTAVNI SUD SRBIJE DONEO PRIVREMENU MERU

Stopiran „haški zakon”

Ustavni sud Srbije je juce jednoglasno doneo privremenu meru kojom se, do konacne sudske odluke, obustavljaju od izvršenja pojedinacni akti i radnje, koji bi mogli biti preduzeti na osnovu Zakona o pravima optuženih u pritvoru Medunarodnog krivicnog tribunala i clanova njihovih porodica. Skupštini Srbije ostavljen je rok od 30 dana da odgovori na argumente koje su podnosioci inicijative za ocenu ustavnosti ovog zakona predocili sudu.
Kako je obrazložila sudija izvestilac Verona Adam-Bokoroš, Ustavni sud je analizom pomenutog zakona ocenio da bi njegovom primenom mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice, posebno sa stanovišta ostvarivanja ustavnih nacela da su gradani jednaki u pravima i dužnostima i da imaju jednaku zaštitu pred sudskim, državnim i drugim organima, bez obzira na bilo kakvo licno svojstvo. Ustavni sud je stao na stanovište da se eventualne štetne posledice ne mogu naknadno otkloniti, pa je privremena mera procenjena kao neophodna ne samo zbog zaštite sloboda i prava coveka i gradanina nego i zbog ostvarivanja principa zaštite ustavnosti i zakonitosti. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vucetic predocio je da je Sud odluku, koja ce biti objavljena u “Službenom glasniku”, doneo nakon detaljnih strucnih analiza na sudijskom kolegijumu. NJome se, fakticki, zabranjuje primena zakona o pomoci haškim optuženicima do konacne odluke Ustavnog suda. Istovremeno, Vucetic je upozorio da se na ovaj nacin ne prejudicira konacan stav i da ce Sud tek nakon odgovora Skupštine i dopunskih analiza proceniti ustavnosti spornog propisa. Privremena mera usledila je zbog delikatnosti pravnog pitanja i visokog stepena osnovanosti sumnje da bi primenom propisa, do konacne odluke Suda, moglo biti povredeno jedan od osnovnih ustavnih principa jednakosti gradana.
Inicijativu kojom se osporava ustavnost spornog zakona podnelo je više ovlašcenih predlagaca medu kojima je i Advokatska komora Vojvodine.
SPS: Umešala se bivša vlast
Odluka Ustavnog suda Srbije pokazuje da, nažalost još uvek postoji politicka dimenzija u radu tog suda - ocenjuje zamenik šefa poslanicke grupe SPS Žarko Obradovic. - Brzina kojom je taj zakon stavljen na dnevni red pokazuje da prethodna vlast i dalje ima veliki uticaj na rad Ustavnog suda.
Obradovic podseca da Sud nije našao za shodno da oceni ustavnost celokupnog Zakona o izboru narodnih poslanika, analizirao je samo jedan clan, a sada preko noci pod uticajem dirigovanog javnog mnjenja hitno ovaj zakon zakon stavlja na dnevni red, “ne znam iz kojih drugih sem politickih razloga”.
SPO-NS: Nit’ glasali, nit’ potpisali
- Poslanici Nove Srbije niti su potpisali, niti su glasali za Zakon o pomoci haškim optuženicima i njihovim porodicama - kaže zamenik šefa poslanicke grupe SPO-NS Miroslav Markicevic. - Ovim govorim i šta mislim o ovom zakonu. O tome šta Ustavni sud misli neka komentarišu pravni strucnjaci, mi smo naš politicki stav izrekli nacinom kako smo glasali u Skupštini Srbije.
DS: Ispravna odluka
Ustavni sud je doneo ispravnu odluku, jer je Zakon o pravima haških optuženika grubo narušio ustavno-pravni sistem Srbije - procenjuje clan Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Boško Ristic (Demokratska stranka). Demokrate su još kada je ovaj zakon stavljen u skupštinsku proceduru upozorile da je on protivustavan i da je ocigledno da se radi o zakonu donetom samo za dve licnosti za Slobodana Miloševica i Vojislava Šešelja.
SRS: Pritisak javnosti
Ustavni sud cuti na mnoge podneske SRS podnete pre dve ili tri godine, kojima je mogao da spreci politicki haos nastao u zemlji krajem prošle godine, a povodom ovog zakona je reagovao, na pritisak jednog dela javnosti, kaže šef poslanicke grupe SRS Tomislav Nikolic. Uvodenje privremene mere nije prihvatljivo, jer Ustavni sud nije trebalo da se bavi zakonom na taj nacin, vec da ceni da li je propis u skladu s Ustavom, ili ne. - Ocigledno je da je to politicki Ustavni sud, uglavnom sastavljen od predstavnika bivše vlasti.
LSV: Dosta je pljacke
- Liga socijaldemokrata Vojvodine izrazila je nadu da ce privremena mera obustave izvršenja Zakona o pomoci haškim optuženicima i njihovim porodicima doprineti njegovom konacnom ukidanju i oslobadanju gradana od nepravedno nametnutih dažbina, saopšteno je juce iz Informativnog centra LSV.
U saopštenju LSV pozdravlja odluku Ustavnog suda Srbije da obustavi primenu ovog zakona i apeluje na poslanike u Skupštini Srbije da se u zakonski predvidenom roku izjasne protiv prelivanja novca iz novcanika gradana u novcanike onih koji su godinama pljackali zemlju dugi niz godina.
I Evropska komisija zadovoljna
Portparol Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori Aleksandar Đordevic izjavio je juce FoNetu da je Evropska komisija pozdravila “dobru i jasnu odluku” Ustavnog suda Srbije vezanu za Zakon o pomoci optuženima pred Haškim tribunalom.
Đordevic je rekao da je Evropska komisija od trenutka usvajanja tog Zakona u Skupštini Srbije izrazila zabrinutost, jer su odredbe zakona dovele u pitanje ustavom zagarantovanu jednakost gradana.

MINISTAR UNUTRAŠNJIH POSLOVA SRBIJE DRAGAN JOCIC

Policija mora da skine hipoteku sa države

Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jocic predstavio je juce na konferenciji za novinare svoj kabinet i najavio novine u radu MUP-a.
Srpska policija, po recima ministra Jocica, u ovom trenutku ima nekoliko prioriteta: borbu protiv organizovanog kriminala, preuzimanje obezbedivanja nekoliko kilometara državne granice od Vojske SCG, rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Curuvije i Milana Pantica, pripadnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovica, bivšeg saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovica i generalnog sekretara FS Srbije i Crne Gore Branka Bulatovica.
Stalna obaveza MUP-a jeste i permanentna potraga za licima za kojima su raspisane „crvene poternice”, ratnim vojnim liderom bosanskih Srba generalom Ratkom Mladicem i odbeglim pripadnicima “zemunskog klana” na celu sa Miloradom Lukovicem Legijom. Drugi deo prioriteta tice se reforme policije, kadrovske i tehnicke modernizacije, i usvajanja novih, modernih zakona o policiji i policijskom školstvu.
Jocic je ocenio da se nastavlja proces potpune depolitizacije policije i s tim u vezi naglasio da niko od njegovih bliskih saradnika ne pripada nijednoj politickoj stranci. Samo na rasvetljavanju ubistva Branka Bulatovica angažovano je 35 inspektora koji detaljno ispituju sve detalje njegove poslovne i licne biografije, a do sada je saslušano oko 160 lica. Na rasvetljavanju ubistva Curuvije, Gavrilovica, Bulatovica i Pantica angažovane su cetiri posebne ekipe, koje u saradnji sa BIA “detaljno proveravaju papire”.
Ministar Jocic je podsetio da su prve dane rada njegovog kabineta obeležili neredi za vreme protesta podrške srpskom narodu na Kosovu, koji su doveli do paljenja džamija u Beogradu i Nišu. Zbog tih nereda privedeno je preko stotinu lica i protiv vinovnika su podnete prijave, zbog propusta u obezbedenju verskih objekata smenjen je nacelnik beogradskog SUP-a Milan Obradovic. Nedavno je smenjen i nacelnik SUP- a u Nišu i još uvek se proverava da li izmedu ta dva dogadaja postoji nekakva veza. Tvrdnju da se ne gleda kroz prste policajcima koji nesavesno obavljaju svoj posao, krše kodeks i zakon, Jocic je potkrepio podacima da su u proteklih mesec dana protiv pripadnika MUP-a pokrenuta 134 discilinska postupka, protiv dvadesetorice krivicne prijave, dok ih je 89 sankcionisano zbog povrede radne obaveze.
Policija je nedavno presekla još dva medunarodna kanala za trgovinu ljudima i tako sprecila krijumcarenje 20 Avganistanaca i šest Turaka, saopštio je Jocic. Presecanjem narkodilerskih kanala zaplenjeno je 10,5 kilograma heroina i preko 14 kilograma marihuane, a još 2 kilograma heroina zaplenjeno je kada je presecen dilerski kanal sa Kosmetom. Sem toga, zaplenjeno je i 209.000 falsifikovanih americkih dolara. Bez obzira što procene pokazuju da Srbiji ne preti neposredna opasnost od teroristickih inicidenata, MUP je preduzeo sve mere da se sprece takvi eventulni pokušaji. Radi podizanja opšteg nivoa javne bezbednosti u prestonici, u planu je formiranje posebne mobilne interventne brigade koja bi mogla da odmah reaguje u svim kriticnim situacijama.

DA LI POKRAJINSKI I OPŠTINSKI FUNKCIONERI USPEVAJU DA ODRADE CEO MANDAT

LJuljalo se, ljuljalo, ali nije palo

U nameri da decembarsku pobedu potvrde i na pokrajinskim izborima, nove vladajuce stranke u republickom parlamentu, odmah po stupanju na vlast, zapocele su kampanju za raspuštanje vojvodanske Skupštine, u kojoj je na vlasti trojna koalicija Demokratska stranka - Liga socijaldemokrata Vojvodine - Savez vojvodanskih Madara. Vladajuca koalicija u Banovini najoštrije se usprotivila pritiscima iz Beograda, koji su utihnuli po raspisivanju izbora za predsednika Srbije. Dakle, pobednicka koalicija DOS sa izbora u oktobru 2000. uspela je da, bez vecih problema, ocuva redovni cetvorogodišnji mandat. Tako je aktuelnom sazivu Skupštine Vojvodine preostalo još šest meseci do isteka redovnog mandata, a iz stranaka koje ucestvuju u pokrajinskoj vlast najavljeno je da ce vojvodanski izbori biti održani krajem septembra. Medutim, nisu sve stranke pobednicke koalicije iskoristile blagodeti cetvorogodišnje vlasti, ni u pokrajini, ali ni u pojedinim opštinama.
Za Demokartsku stranku Srbije mandat u pokrajinskoj vlasti trajao je nepunih godinu dana, pošto se ta stranka vrlo brzo obrela u opoziciji. Posle “tenkovske” afere, iz pokrajinske vlade iskljucen je najpre funkcioner DSS Rada Marinkov. Poziciju u Banovini nekoliko meseci kasnije izgubio je i njegov stranacki kolega Stevo Bobic, za kojeg se nije našla fotelja prilikom rekonstrukcije Izvršnog veca. Time je DSS u potpunosti iskljucena iz pokrajinske izvršne vlasti. Gotovo od samog pocetka, 14-clana poslanicka grupa te stranke u Skupštini APV sama se svrstala u opoziciju, odbijajuci sve predloge iza kojih je stajala vladajuca koalicija DOS.
Pun mandat u Izvršnom vecu nisu izneli ni Reformisti Vojvodine, ali, za razliku od DSS, funkcioneri te stranke nisu bili iskljucivani iz vlasti, vec su oni napustili maticnu partiju i zadržali pozicije u Banovini. Dva stranacka rascepa reformiste su koštala jednog potpredsednickog mesta i jednog resora u IV.
U pokrajinskoj vladi bilo je još nekoliko personalnih promena, ali one nisu remetile stranacke udele u izvršnoj vlasti. Ponekad su stranke menjale vlastite kadrove.
Za protekle tri godine izvesne promene desile su se i na poslanickoj mapi u pokrajinskom parlamentu, ali to nije uticalo na preraspodelu odnosa snaga, niti ugrozilo funkcionisanje vladajuce koalicije. To i ne cudi, s obzirom na to da je DOS u pokrajini osvojio 118 od 120 mandata, tako da istupanje iz koalicije 14 poslanika DSS, kao i prelazak nekolicine poslanika iz maticnih stranaka u grupaciju “nezavisnih”, nije moglo da dovede u pitanje više nego apsolutnu vecinu najjacih stranaka u parlamentu: DS, LSV i SVM. B. D. S.

DOŽIVLJAJ GOSTA IZ BELOG SVETA

Mutna novosadska razglednica

Rešili ste da najzad vidite šta se sve krije u gradskim muzejima i galerijama? Em ste o tamošnjim postavkama procitali toliko toga, em ljudi iz muzeja i galerija zovu li zovu? Razlog dakle može biti subjektivni (glad za upoznavanjem vlastite kulture javlja se, istina, prilicno retko kod naših sugradana), ali i objektivni - na to vas “nateraju” gosti pristigli iz belog sveta, željni upoznavanja ovdašnje kulture i tradicije. E, to se vec cešce dešava, jer gosti k’o gosti - baš zapeli da vide šta je to tipicno novosadski. O kakvim je mukama rec najbolje znaju oni Novosadani koju su se oprobali u mnogobrojnim pokušajima da svom gostu boravak ucine što prijatnijim i zanimljivijim. Naravno, obicno se krene od upoznavanja “lokalne” kuhinje, a potom na dnevni red stiže kultura. Pa, Srpska Atina bar tu ima šta da ponudi, pomislite vi sa olakšanjem, i krenete da, uz pomoc vodica i ovdašnjih novina, pravite plan i program upoznavanja kulturne baštine.
Galerija Matice srpske, citate u novinama i turistickim prospektima, baš ima šta da ponudi. Naravno, zadovoljni i ponosni povedete gosta tamo. Platite ulaznice, kad ono, sa vama u obilazak ne krece vodic, vec portir. Zašto, vrlo brzo i vama i vašem gostu strancu postaje jasno. Covek je tu da vam otkljuca sobe i upali svetlo, ne biste li nešto i videli. Muka je samo što on svo vreme “stražari” iza vaših leda i ne mrda. Ceka covek da vi sve vidite, pa da lagano nastavi sa otkljucavanjem i osvetljavanjem ostalih prostorija. I tako redom. Problem je što cete se slicno provesti i ako se zaputite u Muzej Vojvodine. Doduše, tamo cete imati i mogucnost da na nekoliko sekundi (taman koliko je potrebno da se otkljuca sledeca soba i tamo upali svetlo) uživate u apsolutnoj muzejskoj tišini i mraku. Ovo se definitivno ne srece baš na svakom koraku. No, problem je što baš i nije za neku hvalu, a kamoli za prepricavanje po belom svetu. A tek ako poželite da vidite Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici. Naš vam je savet da se prethodno dobro pripremite i organizujete. Možda cak i da krenete sa varijantom prikupljanja potpisa ljudi zainteresovanih da vide gde je živeo cuveni pesnik. Jer, tamošnji muzej otkljucava zaposleni iz Muzeja Vojvodine, a da bi on krenuo na daleki put do Sremske Kamenice potrebno vam je ne manje od 30 glasova. Tacnije, ovde su moguce samo organizovane posete za minimum tridesetoro posetilaca. Pa, vi vidite šta cete i kako cete.
I na kraju, kada se vaš gost pocastio u nekoj od ovdašnjih kafana, na brzaka i pod budnim okom stražara video koliko je video od ovdašnje tradicije i kulture, ostaje još zajednicka fotka za kraj. Zgrada Banovine je sasvim sigurno dobar izbor. Pa, ljudi se u citavom svetu uglavnom i slikaju ispred parlamenta i slicnih znamenitih zgrada. Ali (i ovde ima to ali, što devojci srecu kvari) naš vam je savet da bolje ni ne pokušavate. Poštedecete sebe i svog gosta bar jedne neprijatnosti. Jer, samo što se vi namestite, nasmešite i spremite foto- aparat, budno oko coveka iz službe obezbedenja vec vas je spazilo i ocenilo da ste možda potencijalna opasnost po bezbednost zgrade. Od slikanja ništa, a savet više je da se samo mirno povucete i tako sebe bar poštedite muka oko nepotrebnog i potpuno beskorisnog ubedivanja da ste bezopasni turista, koji želi da se fotografiše ispred vojvodanskog parlamenta.
Nakon svega ovoga postaje nam jasno zašto ce stari centar grada biti jedina ovdašnja turisticka ponuda. Jer, sasvim je izvesno da strancima u našem gradu ne ostaje ništa drugo nego da šetaju centrom, obilaze butike i za njihove prilike male novce kupe neku krpicu.

DANAS ZAMENA TROJICE SAVEZNIH MINISTARA
Savezna Skupština danas ce raspravljati o rekonstrukciji Saveta ministara i izabrati novu delegaciju za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope. Savezni predsednik Svetozar Marovic predložio je za nove ministre diplomatije Vuka Draškovica (SPO) , odbrane Prvoslava Davinica (G17 plus) i ekonomskih veza sa svetom Predraga Ivanovica (DPS). Dosadašnji ministri Goran Svilanovic (GŠ) i Boris Tadic (DS) podneli su ostavke, dok je Branko Lukovac (DPS) postavljen za ambasadora u Rimu. Rasprava o izboru prvih, novih saveznih SCG odložena je zbog neslaganja u Crnoj Gori oko izbora clanova suda iz te države-clanice. Skupština inace treba da izabere osam saveznih sudija- po cetiri iz Crne Gore i Srbije, cime bi se kompletirale institucije državne zajednice. (FoNet)

MANJE PARA ZA PREDIZBORNE KAMPANJE
Vlada Srbije usvojila je i uputila Skupštini Predlog o izmeni Zakona o finansiranju politickih stranaka prema kome bi se izdvajanja za predizbornu kampanju smanjila sa 0,1 odsto vrednosti budžeta na 0,01 odsto. Vlada je usvojila i Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama kojima se pojednostavljuje postupak nabavki iz budžetskih sredstava, uz istovremeno zadržavanje principa javnosti i kontrole javnih nabavki, Tim izmenama Vlada je predložila povlašceni položaj domacih ponudjaca. (FoNet)

MRLJA PLUTA KA NOVOM SADU
Mrlja nepoznatog porekla, dužine sedam kilometara, uocena na kanalu DTD, pluta prema Dunavu i preti da ugrozi izvorište vode "Ratno ostrvo", piše Dnevnik. JP "Vode Vojvodine" nema opremu kojom bi se mrlja zaustavila ili ocistila. U RHMZ kažu da nije rec o naftnoj mrlji. Procenjuje se da bi zauljena mrlja mogla da stigne u Novi Sad do sutra u podne. Ribocuvari Udruženja "Šaran" kažu da za sada nema pomora ribe, ali su u znak predostrožnosti iskljucene pumpe koje ubacuju vodu u ribnjake kod Despotova. (Dnevnik/021)

15 MILIONA ZA 500 NAJBOLJIH
Norveški ambasador Hans Ola Urstad i izvršni direktor Instituta G17 Milko Štimac su u cetvrtak u Gradskoj kuci urucili stipendije najboljim studentima Novosadskog univerziteta. Na konkurs se prijavilo više od 1100 studenata, dok su stipendije urucene za 500 najboljih sa svih univerziteta u Srbiji. Pri odabiru studenata u obzir su se uzimale prosecne ocene, efikasnost studiranja, ali se vodilo racuna i o što ravnomernijoj zastupljenosti fakulteta. Ambasador Kraljevine Norveške u Beogradu Hans Ola Urstad, kaže da je ovo cetvrti put da Vlada te zemlje finansijski pomaže najbolje studente Srbije. Prosecna ocena nagradenih je 9,60, a 44 studenta u indeksu imaju sve desetke. Studenti sa kojima smo razgovarali, a koji su odlucili kako ce potrošiti novac, kažu da ce to uciniti za kupovinu kompjutera ili ce im novac dobro doci da pokriju troškove ekskurzija na koje idu. Ukupan iznos stipendija je 15 miliona dinara. Beogradskim studentima nagrade su urucene u sredu, novosadskim u cetvrtak, a studenti kragujevackog, niškog i prištinskog univerziteta, zaslužene stipendije dobijaju u petak. (021)