|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 06. 04. 2004.
|
|
|
SEDNICA ODBORA ZA USTAVNA PITANJA
Vojvodina ceka odgovor ustavopisaca
Na sednici Odbora za ustavna pitanja, kako je to našem listu vec saopšteno u kabinetu predsednika Skupštine Srbije Predraga Markovica, trebalo bi da bude razmatran i zahtev vojvodanskog parlamenta da se i tom predstavnickom telu obezbedi ucešce u izradi novog ustava.
Skupština Vojvodine zatražila je prošle nedelje da Pokrajina, preko svojih predstavnika koji ce biti naknadno odredeni, bude ukljucena u izradu novog republickog ustava. Ova inicijativa potvrdena je gotovo jednoglasno na predlog potpredsednice Skupštine APV Jelene Jevtic iz Demokratske stranke i upucena republickom parlamentu. Ukoliko ona bude prihvacena u Beogradu, predstavnici Pokrajine u radu Odbora za ustavna pitanja imace mandat da aktivno zastupaju i štite interese AP Vojvodine prilikom izrade novog ustav Srbije, ali bez prava glasa prilikom odlucivanja.
Inicijativa vojvodanskog parlamenta usledila je zbog toga što u aktuelnom sazivu Republicke skupštine nema predstavnika vojvodanskih stranaka, niti su pokrajinski organi na bilo koji nacin ukljuceni u izradu najvišeg pravnog akta. Podsecamo da je u prethodnom mandatu Vlade Srbije takode pokrenuta ustavna inicijativa, fomirana je i ustavna komisija u cijem sastavu su bili ukljuceni i predstavnici pokrajinskih institucija. Pored toga, u dogovoru sa koalicionim partnerima iz centralne vlasti, Skupština Vojvodine je pocela izradu osnovnog zakona APV kojim je trebalo definisati buduci ustavni položaj Pokrajine i sadržaj njene autonomije, s idejom da on bude ugraden u novi republicki ustav, a pokrajinski poslanici su cak i usvojili prednacrt tog akta.
Medutim, po raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora krajem prošle godine, prestale su da rade i republicka ustavna komisija i komisija za izradu nacrta vojvodanskog osnovnog zakona. Iako je bilo nagoveštaja da ce se osnovni zakon ponovo vratiti u proceduru Skupštine Vojvodine tokom prošlog meseca, ispostavilo se da za taj posao ne postoji politicki konsenzus medu vladajucim strankama u Pokrajini. U meduvremenu, zbog promene odnosa politickih snaga na republickom nivou, intenzivirane su smetnje u komunikaciji izmedu pokrajinske i centralne vlasti. Tako je ustanovljavanje vojvodanske zastave izazvalo oštre reakcije Beograda, a neke od stranaka koje trenutno dominiraju u parlamentu Srbije zapretile su cak i ukidanjem autonomije Vojvodine. B. D. S.
|
|
|
DSS NAJAVLJUJE KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA
Otvoreni i za razgovor s Tadicem
- Izvesno je da ce DSS imati svog kandidata za predsednika Srbije koji ce u drugom krugu pobediti bilo kog protivkandidata, ali ne prejudiciramo ništa. Kao stranka, otvoreni smo za dijalog o svim varijantama i s našim koalicionim partnerima u vlasti i ostalim strankama demokratske orijentacije - izjavio je na jucerašnjoj konferenciji za novinare visoki funkcioner DSS-a Nebojša Bakarec.
On je pojasnio za „Dnevnik” da su u Koštunicinoj stranci najbliži rešenju da se u predsednickoj trci pojave dva kandidata demokratskog bloka, i ukoliko lider DS Boris Tadic bude imao više glasova, da ude u drugi krug predsednickih izbora s podrškom svih demokratskih stranaka, ukljucujuci i DSS.
-I obratno - dodaje Bakarec, ne otkrivajuci osobu koja bi se u ime DSS-a našla na listi za predsednika Srbije, ali ukazuje na to da ce konacnu odluku uskoro doneti GO na predlog Predsedništva stranke. Na naše pitanje da li DSS možda ceka da Tadic javno zatraži njihovu podršku da bi je i dobio, Bakarec je jedino rekao da „nije sve zakucano”.
- Ako traži našu podršku, a indirektno je traži s delom javnosti, i mi tražimo da on to u necemu ucini što do sada nije - kaže funkcioner DSS-a. On, pri tom, podseca na sedam pitanja za Tadica: od onog zašto nije podržao Koštunicinu Vladu, zašto poslanici DS-a nisu glasali za budžet, zašto su otvorili kampanju protiv ministra pravde Zorana Stojkovica, do pitanja zašto DS nije glasalo za Zakon o pomoci haškim optuženicima.
U DSS- u kažu da još uvek nisu vodeni ozbiljni razgovori o zajednickom kandidatu, pa ni o Tadicu.
- On je zaista cestit covek i mi ga uvažavamo - konstatuje Bakarec. Bakarec je ocenio da više kandidata za predsednika Srbije, kao i neka druga pitanja koja su otvorena ovih dana ne ugrožavaju rad Vlade, a jedino što bi moglo to da izazove jeste situacija na Kosovu i Metohiji.
Visoki funkcioner DSS-a je ocenio da usvojeni stanadardi za Kosovo i Metohiju nisu u korelaciji sa stvarnošcu u Pokrajini i odnose se na buduce vreme.
U ovom trenutku kosovska policija nije ta koja može da zaštiti Srbe, jer je njen deo ucestvovao u etnickom cišcenju 17. i 18. marta.
Na konferenciji se culo da je novoimenovani pomocnik ministra pravde Goran Jovovic clan Socijalisticke partije Srbije, ali da to nema nikakve veze s njegovim profesionalnim radom, gde ima domace i medunarodne reference u informatici. Bakarec objašnjava da ce se Jovovic baviti povezivanjem informacionih sistema pravosuda i sudstva i da, kao pomocnik ministra, nije clan Vlade Srbije.
- DSS ce se zalagati da pomocnici ministara kao i svuda u svetu zbog svoje strucnosti ostanu i kada se vlada menja i to da ne zavisi od stranacke pripadnosti. Ministar Aleksandar Popovic u svom kabinetu nije smenio nijednog pomocnika iz prethodne Vlade, a kadrovi su DS-a. Da li to znaci da u Vladi ucestvuju i demokrate? - zapitao je Bakarec.
|
|
|
MINISTAR ZA KAPITALNE INVESTICIJE VELIMIR ILIC O PLANOVIMA ZA OVU GODINU
Srbija postaje veliko gradilište
- Ministarstvo za kapitalne investicije ima punu podršku Vlade i ona je, bez obzira na neka prepucavanja s Ministarstvom finansija, jednoglasno podržala sve naše inicijative - izjavio je juce, na konferenciji za novinare, resorni ministar Velimir Ilic.
- Mnogi su se lavinom bacili na nas zbog namere da se uvede red i utvrde kriterijumi za privatizaciju pojedinih segmenata telekomunkacija, a to su uslovi Svetske banke (SB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB), glavnih investitora mnogih projekata u Srbiji - rekao je Ilic. - Oni su nam jasno saopštili da država ne može biti vlasnik dva operatera mobilne telefonije i ona mora prodati svoj udeo ako želi da koristi novac medunarodnih finansijskih institucija za uvodenje novih tehnologija u toj oblasti. Mi smo, dakle, samo ispoštovali te preporuke.
- Ministarstvo je prikupilo celokupnu dokumentaciju o „Mobtelu” i dostavilo je premijeru, potpredsedniku Vlade, ministru finansija i petoclanoj komisiji, koja bi trebalo da donese konacnu odluku - rekao je Ilic, ocenjujuci da je sastanak s Bogoljubom Karicem „morao da se održi, jer ništa nema svrhe ako Karic ne odustane od sudskog spora i medunarodne arbitraže”.
On je potvrdio da Karic nije državi ponudio na poklon svojih šest odsto akcija u „Mobtelu”, vec samo da deo svog kapitala prikljuci državnom i da se tako formira vecinski paket, jer manjinski niko ne bi hteo da kupi. Posle prodaje, Karicu bi pripao odgovarajuci deo novca od prodaje akcija, srazmerno njegovom udelu, a državi ce platiti sve zakonske obaveze, „ako ih ima, jer necemo dozvoliti da išta bude sporno, da jedan vraca, drugi uzima i tako redom”, rekao je Ilic. On je Dinkicu ponovo zamerio što je na stranackom skupu najavio da ce Karicu ponovo naplatiti porez na ekstraprofit, isticuci da se „sve mora vratiti u institucije i da se zakon mora poštovati”.
- Postoje problemi s Ministarstvom finansija, jer smo ugovorima sa SB-om, EBRD-om i EIB-om preuzeli obavezu da svake godine za održavanje puteva iz budžeta izdvojimo za pet do deset posto više novca, a ove godine je tih para manje - rekao je Ilic. - To može ugroziti aranžmane s ovim institucijama ako budu tražile da se striktno poštuju odredbe iz ugovora. Ministarstvo finansija bi za ove namene trebalo da izdvoji deo prihoda od benzina i putarina, a ono taj novac prebacuje nekim drugim ministarstvima, što SB i EBRD nece da tolerišu. Vrlo je ružno da se povecavaju cene goriva i drumarine, a te pare se ne koriste za razvoj i otvaranje novih radnih mesta i zato od ministra finansija ocekujem da se uozbilji. Pa, šta cemo kada prodamo još ovo malo što nam je ostalo, ukljucujuci i „Mobtel”?
Ilic je kazao da je vec pocela izgradnja 1.000 stanova u Novom Sadu, da ce veoma brzo, u saradnji s Vladom Italije, poceti gradnja još 700 stanova za izbeglice i da ce u maju posetiti Izrael, jer su neke izraelske firme zainteresovane za izgradnju stanova u Srbiji.
- U toku je rekonstrukcija tunela i Mosta Slobode kod Novog Sada, uraden je glavni projekat za osnovnu trasu autoputa Novi Sad - Beograd, za nekoliko dana pocece i asfaltiranje - rekao je Ilic, i naglasio da su pare za to vec obezbedene i da ce ugovor o tome biti potpisan tokom aprila u Luksemburgu, kao i za rekonstrukciju 60 kilometara pruga.
Uz napomenu da ce za nekoliko dana poceti asfaltiranje puta od Beške do Batajnice, on je naveo da ce novi most preko Dunava kod Beške s 52 miliona evra finansirati EBRD. Od oko 700 kilometara regionalnih puteva, cija je rekonstrukcija planirana ove godine, narednih dana pocece radovi na 240 kilometara, a u Ministarstvu ocekuju da ce u oktobru biti raspisan tender za koncesiju za autoput Niš - Dimitrovgrad, cija je vrednost procenjena na 450 miliona evra. Po Ilicevim recima, vec je pocelo prikupljanje ponuda za idejni projekat autoputa kroz Šumadiju i vec postoje zainteresovani investitori pa bi to mogla biti prva „prava koncesija u Srbiji posle više od 100 godina”. Bez te koncesije, ove godine ocekuju se investicije u putnu mrežu od 250 miliona evra, plus 60 miliona za rekonstrukciju pruga, izmedu ostalog i od Cortanovaca do Petrovaradina, a u naredne tri godine i pruga Šid - Beograd, Pancevo - Vršac i dela pruge Beograd - Bar. Naglašavajuci da je deo opreme za modernizaciju pruga stigao u zemlju, Ilic je kazao da je ona vec mesec dana pod carinskim nadzorom, „jer je procedura takva da Ministarstvo finansija treba prvo da plati carinu, a onda da te iste pare vrati u budžet”.
|
|
|
ZBOG NEPLACANJA NAKNADE ZA AUTORSKA PRAVA ZA IZVOĐENJE MUZICKIH DELA
Udruženje Exit na sudu
Društvo za zaštitu autorskih prava (SOKOJ-Savez kompozitora Jugoslavije) tužilo je Okružnom sudu u Novom Sadu udruženje Exit zbog neplacanja naknade za autorska prava za izvodenje muzickih dela na festivalu koje je to udruženje organizovalo od 6. do 14. jula 2001. godine.
Na osnovu Zakona o autorskim i srodnim pravima i tarife, koju je po clanu 158. tog zakona odobrio savezni Zavod za intelektualnu svojinu, SOKOJ od Exita potražuje šest miliona dinara, saznaje “Dnevnik”.
Druga tužba
Tim povodom SOKOJ se novosadskom Okružnom sudu obratio krajem novembra 2002. godine, a posle nekoliko meseci, u martu 2003. godine, po istom slovu zakona zatražilo je i naplatu 365.000 dinara za koncert koji je Exit organizovao 1. decembra 2001. godine u velikoj dvorani SPC “Vojvodina”.
U ovom trenutku, dok organizatori cetvrti put zaredom pripremaju novi festival, slucaj je još uvek na sudu, cekajuci izmedu ostalog i na rec sudskog veštaka koji treba da proceni prihode koje je Exit ostvario za pomenute dogadaje. Naime, Zakon o autorskim pravima odreduje da se naknada placa po održanom koncertu, odnosno muzickom festivalu u visini od 10 odsto od ukupnih prihoda. U prihode se racunaju ne samo ulaznice nego i donacije grada i pokrajine. Prema podacima gradskog Sekretarijata za obrazovanje i kulturu, 2001. godine udruženju Exit nije dodeljen “ni dinar”, 2002. je izdvojeno 1,14, a prošle godine 10 miliona. Pokrajina je 2002. dala pet miliona dinara. Ove godine dobili su 6,5 miliona od Pokrajine, dok od grada ocekuju 13 miliona dinara.
- Exit je klasican primer izvrdavanja države, a ne samo SOKOJ-a. Jer, ako neko nama lažno prikaže svoj prihod, lažno ga je prikazao i državi kojoj treba da plati druge poreze. SOKOJ i država su u istom camcu i svako je za svoj deo oštecen - kaže beogradski advokat Omilj Glišic koji je punomocnik i pravni savetnik SOKOJ-a.
- Radi se o vrlo rdavo prikazanom završnom racunu za 2001. i 2002. Tvrdim da je bilans koji je dat sudu lažan, da ne prikazuje tacan prihod ostvaren na Exit festivalu. Jer bi i malom detetu bilo jasno da cena ulaznice pomnožena sa brojem posetilaca desetostruko prevazilazi bilans uspeha koji je dat sudu i nama kao tužiocu. To sam izjavio i na sudu - kaže Glišic.
Postoje, prema njegovim recima, casni izuzeci koji prikažu stvarne prihode: Kolarcev univerzitet, Dom sindikata, Sava centar, ali dešavaju se i drugi slucajevi, kao sa Cecom Ražnatovic sa kojom i danas vode spor.
Kada imaju posla sa organizatorom koji “izbegava da plati” autorsku naknadu prinudeni su da putem sudskog veštaka utvrduju prihod od ulaznica.
„Puna usta poštenja”
Na festivalu Exit je velikim delom izvodena strana muzika. Inostrana društva, njih 77, sa kojima SOKOJ ima sklopljene ugovore o reciprocnom ostvarivanju autorskih prava tako da je, sem Kine, prakticno pokriven ceo svet, sada pitaju šta je sa novcem od festivala.
- Od šest miliona dinara potraživanja, strancima bi sigurno pripala polovina, ali neka je i samo jedan evro, dužni smo. Hocemo da udemo u Evropu, da poštujemo autorska prava? Imamo pune novine i puna usta naših politicara o poštovanju intelektualne svojine, o borbi protiv piraterije. Busamo se u grudi za takve stvari, a kada to treba da pokažemo na delu, vidimo jedan smešan bilans uspeha. Jedni druge treba da uterujemo u laž, jer ne možemo svetu da kažemo da prihoda nije bilo, a da su toliki ljudi videni na TV-u kao posetioci festivala i da su toliki strani izvodaci placeni za nastup. A kada je rec o autorskom honoraru, e onda nismo dobili toliko para, pa se jurimo po Novom Sadu i Beogradu - kaže pravni zastupnik Društva za zaštitu kolektivnih prava.
Edžit im se “nikada nije obratio za zakljucenje ugovora i dobijanje dozvole” koju jedino SOKOJ izdaje. Zbog toga, kako kaže njihov advokat, postoji mogucnost i krivicnog gonjenja, po clanu 183a Krivicnog zakona RS o korišcenju dela bez dozvole.
- Sada se sprema cetvrti Exit. Mislite li da je neko zakucao na ova vrata da dobije dozvolu? A to su po zakonu u obavezi da ucine - kaže advokat SOKOJ-a Omilj Glišic.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 06. 04. 2004.
|
|
|
|
STOJKOVIC NIJE ZA UKIDANJE SPECIJALNIH SUDOVA
Srpski ministar pravde Zoran Stojkovic posetio je posebna odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zlocine i podržao njihov rad, izjavila je portparol suda Maja Kovacevic-Tomic. Prema njenim recima, ministar je naveo da je pogrešno interpretirano da se on zalaže za ukidanje tih sudova. U razgovoru je zakljuceno da je potrebna izmena pojedinih odredbi Zakona o krivicnom postupku, koje omogucavaju odugovlacenje sudskih postupaka, rekla je Maja Kovacevic-Tomic. (B92)
MONTGOMERI: ZABRINJAVAJUCI POTEZI VLADE SRBIJE
Bivši americki ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Vilijem Montgomeri izjavio je da je zabrinut zbog pojava rastuceg nacionalizma u Srbiji. On je ocenio da potezi nove vlade otežavaju put ka Evropskoj uniji, a "to znaci da ce život obicnog gradjanina biti biti još teži". "Jako sam zabrinut zbog politicke situacije u Srbiji, prvenstveno zbog stava vlade prema Haškom tribunalu, odnosno nedostatka saradnje sa Tribunalom i ignorisanja onih stvari koje brinu nas na Zapadu", rekao je Montgometi za Blic. (FoNet)
KOŠTUNICA CESTITAO PRAZNIK JEVREJSKOJ ZAJEDNICI
Premijer Srbije Vojislav Koštunica cestitao je praznik Pashu clanovima jevrejske zajednice u Srbiji i Crnoj Gori. Koštunica navodi da praznik kojim se proslavlja izlazak iz egipatskog ropstva ima višestruku simboliku vezanu za ocuvanje slobode naroda i pojedinaca. "Poželeo bih da dani Pashe budu svim clanovima jevrejske zajednice dani radosti, mira i uzajamnog razumevanja", kaže se u cestitki premijera Koštunice. (FoNet)
REVIZIJA SPORNE PRIVATIZACIJE
Clanovi Odbora Skupštine Srbije za privatizaciju su prihvatili preporuku da se preispitaju svi slucajevi privatizacije u kojima postoji sumnja da je prekršen zakon, ili postoji sukob javnog i privatnog interesa. Prema recima zamenice ministra privrede Zore Simovic, u postupku revizije spornih slucajeva privatizacije, trebalo bi da se proveri i prodaja tri šecerane "MK Komercu". "Na osnovu svega što je o prodaji tih šecerana do sada u javnosti receno javni pravobranilac bi vec trebalo da pokrene postupak utvrdjivanja da li je takvom privatizacijom naneta društvena šteta", rekla je Simoviceva. (FS)
|
|