|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 05. 04. 2004.
|
|
|
PREDSEDNIK SKUPŠTINE PREDRAG MARKOVIC DONEO ODLUKU O IZLASKU NA BIRALIŠTA
Predsednicki izbori 13. juna
Iako od formiranja Vlade Vojislava Koštunice nije proteklo ni mesec dana, odnosi medu partnerima u vladajucoj koaliciji ozbiljno su uzdrmani posle usvajanja Zakona o pravima optuženih pred Haškim tribunalom i clanova njihovih porodica. Zbog cinjenice da je Demokratska stranka Srbije, koja je najveca stranka vladajuceg bloka, bez ikakvog zazora zaobišla koalicione partnere i ovaj kontroverzni zakon progurala uz podršku radikala i socijalista - u delu Koštunicinog tima vlada otvoreno nezadovoljstvo. Ta neuobicajena politicka situacija, prema recima naucnog savetnika Instituta društvenih nauka dr Vladimira Goatija ukazuje da u Srbiji pored formalne ili fiktivne manjinske vlade koju su formirali DSS, G17 plus i SPO-NS, postoji i fakticka vlada, u cijem sastavu su DSS, SRS i SPS. Goati je u izjavi “Dnevniku” ocenio i da je vec potpuno jasno da DSS-u više nisu ni potrebni glasovi koalicionih partnera u Vladi, jer ima snažnu podrška radikala i socijalista u parlamentu, koja toj stranci omogucava da radi šta god želi.
- U pitanju je zaista snažna podrška od preko 140 glasova u parlamentu, kao što se to videlo prilikom usvajanja Zakona o pomoci haškim optuženicima. Ta fakticka koalcija izmedu DSS-a, SRS-a i SPS-a toliko je snažna da za njih, kao što se vec pokazuje, uopšte nije bitan stav ni G17 plus, ni SPO-a, niti NS-a, jer Koštunicina vlada zastupa politicku platformu blisku onoj koju zagovara SRS, te uz podršku radikala može da radi šta god želi. Tako da G17 plus, SPO i NS zapravo predstavljaju samo administrativni deo Vlade koji nije bitan za donošenje odluka. Pretpostavljam da ni Srpska radikalna stranka na vlasti ne bi povlacila drugacije poteze od onih koje povlaci aktuelna vlada. Dakle, šta god da ucine G17 plus, SPO i NS, ne mogu da dovedu u pitanje opstanak Koštunicine vlade, jer ona ima snažnu podršku radikala i socijalista. A ta podrška ce trajati sve dok se DSS drži kursa zamrzavanja saradnje sa Haškim tribunalom. Prema tome, cak i ako G17 plus, SPO i NS odluce da istupe iz Koštunicinog kabineta, DSS ce sa radikalima i socijalistima i dalje imati imati vecinu u parlamentu - ocenio je Goati.
„Nadam se da ce dijaspora glasati”
Naglašavajuci da je jako važno da što više gradana izade na birališta i novi predsednik osvoji što više podrške, kako bi svoju funkciju mogao obavljati kvalitetno i sa autoritetom Markovic je podvukao da je u tom smislu znacajno obezbediti i glas dijaspore. “Ostaje da se nadamo u okviru onoga što su najavila nadležna ministarstva, da ce to glasanje biti omoguceno, pošto zakonske pretpostavke postoje, ali tehnika samog sprovodenja još nije usaglašena”, upozorio je Markovic.
|
On je ukazao da su se problemi u komunikaciji izmedu partnera u manjinskoj vladi uocavali još od njenog sastavljanja, ali da ipak iznenaduje cinjenica da su te podele tako jasno došle do izražaja za vrlo kratko vreme.
- Vec nekoliko dana po formiranju nove vlade bilo je uocljivo potpuno odsustvo sinhronizacije njenih clanova. Ono što je potpuni paradoks je da je ta manjinska vlada formirana uz podršku socijalista, što je svojevrsni politicki savez niskog intenziteta, dok je, s druge strane, ta manjinska vlada bila medu sobom podeljena, a to se jasno videlo prilikom glasanja o tako osetljivom pitanju kao što je Zakon o pomoci haškim optuženicima. Ono je pokazalo da, pored te formalne ili fiktivne manjinske vlade, postoji i fakticka vlada, koju cine najjaca partija manjinske vlade, odnosno DSS, i radikali i socijalisti - kaže naš sagovornik.
On je upozorio i na dramaticne posledice politickog kursa fakticke vlade, ukazujuci da kroz zamrzavanje odnosa sa Hagom Srbija ulazi u novi period konfrontacije sa medunarodnom zajednicom, što ce usloviti ekonomsku krizu kakvu smo imali 1992. godine.
- Suspenzija pomoci SAD ukazuje da sledi olujno razdoblje, koje podseca na maj 1992. godine, kad je medunarodna zajednica uvela sankcije bivšoj SR Jugoslaviji. One se prvih dana nisu osecale, ali su vec nakon cetiri meseca ostvarile porazne rezultate. Mislim da je i svakom ekonomskom laiku jasno da potezi vlasti koji vode zamrzavanju odnosa sa Hagom znace da smo na putu koji vodi u nešto što smo vec preživeli - kazao je Goati.
Po njemu, medutim, odgovornost za takvu politiku u birackom telu nece biti podjednako distribuirana na sve clanove Vlade, vec ce biraci najviše kazniti nosioce ekonomskog tima u kabinetu Vojislava Koštunice - Miroljuba Labusa i Mladana Dinkica, te da ce G17 plus platiti cenu te nizbrdice kojom se krece.
|
|
|
KAKO I KOLIKO SU NAS OJADILI „SIROTI” HAŠKI OPTUŽENICI
Porodica koja je oprala 10 milijardi dolara
Samo dan ranije pre skupštinske rasprave i usvajanja Zakona o pomoci haškim optuženicima i njihovim porodicama, u Londonu je “Transparensi internešenel” u godišnjem izveštaju o korupciji u svetu, objavila podatak da se na listi najkorumpiranijih svetskih lidera u poslednjih 20 godina, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije nalazi na petom mestu. Po tom izveštaju Slobodan Miloševic koji se nalazio na vlasti od 1989. do 2000. uspeo je da nagomila i preusmeri na svoje bankovne racune u svetu “samo” milijardu dolara. Miloševic se tako našao u društvu najbogatijih, ali i najkorumpiranijih svetskih voda koji su u poslednjih 20 godina ojadili sopstevni narod, pa lista deset “velicanstvenih” izgleda ovako:
1. Mohamed Suharto (Indonezija, na vlasti 1967/98) - 15 do 35 milijardi dolara 2. Ferdinand Markos (Filipini 1972-1986 .) - pet do 10 milijari dolara 3. Mobutu Sese Seko (Zaire 1965-1997) - pet milijardi 4. Sani Abaca (Nigerija 1993-1998) - dve do pet milijardi. 5.Slobodan Miloševic (Srbija/Jugoslavija 1989-2000) - milijarda dolara. 6. Žan-Klod Divalije (Haiti 1971-1986) - 300 do 800 miliona dolara. 7. Alberto Fudžimori (Peru 1990-2000) - 600 miliona. 8. Pavlo Lazarenko (Ukrajina 1996-1997) - 114 do 200 miliona. 9. Arnoldo Aleman (Nikaragva 1997-2000) - 100 miliona. 10. Žosef Estrada (Filipini 1998-2001) - 78 do 80 miliona dolara.
Saopštavajuci rezultate istraživanja o korumpiranosti u svetu predsednik “Transparensi internešenela“ Peter Ajgen rekao je da “zloupotrebe politicke vlasti u licne ciljeve, najugroženijim delovima stanovništva uskracuje životne javne usluge, stvaraju beznade koje hrani sukobe i nasilje.
Kao šlag na tortu na sve to stiže vest iz parlamenta Srbije “ da ce ti isti gradani preko poreza placati za patriotizam, “jer se u Hagu brani Srbija” i da ce “siroti haški optuženici” biti pomagani iz porodicnog budžeta tog istog osiromašenog naroda. Kada je zapoceo “sudski proces stoleca” protiv Miloševica, mnogi su najavljivali da ukoliko vlasti u Beogradu budu uspele da prikupe dovoljno dokaza o drugoj vrsti Miloševicevih kriminalnih radnji, o njegovim finansijskim mahinacijama, sudski proces bi se mogao nastaviti, procesuiranjem “krade stoleca”.
Sumnja se, naime, da su Miloševic i njegovi bliski saradnici, od kojih su neki dospeli i do pritvorske jedinice u Ševeningenu, sistematski opljackali i “oprali” oko deset milijardi dolara. Vlasti u Beogradu veruju da su nezakonita sredstva pomogla finansiranje paravojnih formacija, odgovornih za neke od najgorih zlocina etnickog cišcenja u ratovima koji su doveli do krvavog komadanja bivše Jugoslavije. “Ostatak” ukradenog novca otišao je na bogacenje Miloševica i njegovih pajtaša, koji je sakriven na bankovnim racunima u Švajcarskoj i na Kipru, te po lažnim kompanijama koje su osnivane po svetu. Isledivanjem o ucešcu porodice Miloševic u širokom spektru malverzacija u Srbiji, sacinjen je i izveštaj na 45 strana koji se bavi marifetlucima ove porodice i njihovih pajtaša koji su radili pod njihovim patronatom i u zakljucku tog izveštaja se navodi da “je tokom Miloševiceve vlasti njegova porodica razvila “gotovo božanski osecaj povezanosti”.
Bracni par Miloševic - Markovic imali su dva komplementarna cilja - jedan je bio da se izvlacenjem novca iz slamarica finansiraju ratovi i jaca njegova baza moci. Funkcioneri NBJ su procenili da je rat progutao gotovo cetvrtinu novca ukradenog u Srbiji tokom devedesetih. Najveci deo tog novca poticao je iz velikih bankarskih prevara, jer s obzirom na to da se Miloševic razume u bankarske poslove, pošto je od 1978. do 1983. bio direktor jedne od najvecih banaka u zemlji – Beobanke, izdavao je naredenje o nizu “kredita” koji su iz NBJ izvukli milijarde, a nikada nisu otplaceni. Odobravao je piramidalne šeme preko „Jugoskandik”, „Dafiment” i ostalih odabranih “banaka”, koje su progutale stotine miliona dolara uloga štediša. Periodicno je koristio hiperinflaciju kao sredstvo za izvlacenje deviza. Mira Markovic je, pak, osnovala JUL, tvrdeci da je to politicka stranka, ali je ona bila samo paravan za korupciju.
Prema pojedinim izvorima na Zapadu u tajnoj kriminalistickoj istrazi koja je sprovedena, neki clanovi Miloševicevog režima su, takode, profitirali od medunarodnih sankcija zavedenih SRJ, koristeci šeme naduvanih racuna “za narodne potrebe” u lekovima, nafti, bolnickoj opremi, hrani, da bi uvecanim racunima prikupili milijarde dolara, koje su onda prokrijumcarili van SRJ u banke u Švajcarskoj, Kipru, Lihtenštajnu i Libanu.
Sudeci po nalazima i istraživanjima zapadnih službi po kojima je Miloševic za sebe, samo u “kešu”, ojadio zemlju za oko milijardu dolara, potom sabirajuci vrednosti vlasništva nad nekretninama i vilama u zemlji, koje vrede nekoliko milijardi evra (za mnoge nekretnine po svetu sigurno da ni ne znamo) dolazimo do cifara kojima bi ovaj “siroti” haški optuženik mogao da finansira svoju odbranu cak citavu deceniju. Po svemu ovom nabrojanom , kako je rekao i portparol SPO Vlajko Senic, “oni su se obezbedili toliko da bi više finansijski mogli da pomognu Srbiji, nego ona njima “.
Šta nudi novi zakon
Savet ministara SCG je 30. maja 2003. godine odlucio da optuženi pred Tribunalom i clanovi njihovih užih porodica imaju pravo na materijalnu pomoc. Prvi uslov je bio da mora biti rec o optuženim državljanima SCG ili osobama koje imaju boravište na teritoriji SCG. Drugi uslov je podrazumevao da su se optuženi dobrovoljno predali Tribunalu ili da se prema odluci Tribunala privremeno nalaze na slobodi i da poštuju uslove pod kojima su pušteni.
Novoizglasanim zakonom omoguceno je da osobe koje su pritvorskoj jedinici Tribunala dobiju naknadu od oko 6.000 dinara i još oko 5.000 dinara za telefonske razgovore, kao i da naknade dobiju clanovi njihovih porodica za posete, uz mesecne nadoknade za ceo period dok je optuženik u pritvoru. Poznato je i da Tribunal u Hagu izdvaja novac za odbranu onih koji ne mogu da obezbede advokata.
Naknada dela troškova boravka u pritvorskoj jedinici onima koji su se dobrovoljno predali je 200 evra mesecno, a putni troškovi clanovima uže porodice pritvorenika koji su se dobrovoljno predali Hagu sastoji se u isplati cene tri povratne avionske karte na relaciji Beograd - Amsterdam i isplati od 250 evra po osobi na ime ostalih troškova.
Marko u moskovskom Dedinju
Porodica Miloševic - Markovic poseduje i porodicnu kucu u Požarevcu gde je, svojevremeno i Miloševicev sin Marko imao pekaru, diskoteku „Madona” i „Bambilend”. I danas se secamo izjava da je Marko pocetni kapital stekao „noseci gajbice”. Danas je poznato da živi u velelepnoj novoizgradenoj vili, u moskovskom Dedinju. Poznato je takode da je Miloševicev brat Borislav, naš bivši ambasador u Rusiji, Markov komšija, tamo vodi privatan biznis.
Od novog Beograda do Tolstojeve
Tokom uspona na vlast porodica Miloševic, naizgled, nije marila za novac. Iz novobeogradskog stana od pedesetak kvadrata u Bloku 70, porodica Slobodana Miloševica i Mirjane Markovic s kcerkom Marijom i sinom Markom preselila se u Ulicu 14. decembra na Crvenom krstu. To je bilo vreme kada je glava porodice, diplomirani pravnik, radio u beogradskoj firmi „Tehnogas”. Novi stan nije bio veci od 90 kvadrata, nalazio se na trecem spratu. Sve se promenilo 1987, kada je Miloševic postao najmocniji covek u Srbiji. Nadležni iz obezbedenja smatrali su da je tada vec predsedniku Srbije potrebna zasebna kuca u kojoj bi mogao da obavlja i državne i privatne poslove. Izbor je pao na kucu u Tolstojevoj ulici broj 33, u kojoj je stanovala porodica Jovana Veselinova, bivšeg predsednika Skupštine Srbije.
Mada je kuca bila novoizgradena, novim stanarima nije kao takva odgovarala. Dovukli su bager i pocela je izgradnja nove vile. Kcerka Marija, nekako u to vreme, nije bila videna u novom staništu pored oca, majke i brata. Naime, ona se posle razvoda s Nikolom Mišljenovicem nije uselila u Tolstojevu 33, vec u svoj novi stan u Dunavskoj ulici na Dorcolu. Bila je veoma ponosna zbog toga, velicajuci tatu što je od prodate knjige „Godine raspleta” odvojio novac i obezbedio joj stan.
Oko useljenja porodice Miloševic u Tolstojevoj 33 digla se velika prašina u široj javnosti, caršija je brujala da je on tu kucu dobio besplatno, da mu je to neko poklonio i da nije baš sve najcistije u celom poslu. Medutim, na jednoj od sednica Skupštine Beograda, i to se našlo na dnevnom redu. Zvanicno je utvrdeno da je Slobodan Miloševic uknjižio kucu na svoje ime i da je platio svojim novcem. To je tada iznosilo oko 2.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti. Naravno, tada nije objavljeno ko je platio preuredenje i doterivanje nove vile.
I kuca u Užickoj 34 takode je postala vlasništvo bivšeg predsednika, jer je pored vile u Tolstojevoj 33, cija se vrednost meri milionima evra, kao svoje vlasništvo uknjižio u kucu u Užickoj 34. Valjda sticajem dobrih okolnosti, Tolstojeva 33 nastavlja se prema Užickoj 34, tako da ta dva objekta s parcelama od 16,10 i 35,92 ara cine jedinstvenu celinu.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 05. 04. 2004.
|
|
|
|
TADIC: AUTONOMIJA VOJVODINE BITNA ZA EVROPSKU SRBIJU
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadic izjavio je danas u Novom Sadu da nece tražiti ni od koga podršku za svoju kandidaturu za predsednika Srbije, ali je rekao da je njegova stranka spremna na saradnju sa svima koji mogu da sprece bujanje radikalizma i nacionalizma u Srbiji. Govoreci o statusu Vojvodine, Tadic je rekao da se DS zalaže za autonomiju pokrajine, a da se protivi ideji Vojvodine kao države. "Autonomija Vojvodine jeste jedan od nacina za naše približavanje Evropi, pošto je Vojvodina regija koja ima u sebi naviše evropskih vrednosti, ne samo zbog svoje multietnicnosti, vec i zbog potencijala njene proizvodnje", rekao je Tadic na izbornoj skupštini PO DS-a. (Beta)
KOŠTUNICA UVAŽAVA AP VOJVODINU
Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je da je postupak donošenja novog Ustava Srbije "pokrenut" i to "voljom svih stranaka, i vladajuce koalicije i opozicije", i da se ustav može doneti do 28. juna. "Pri donošenju ustava i tako ce se cuti i mora se uvažiti glas Vojvodine", rekao je on i dodao da ce se "odgovarajucim regionalnim statusom Vojvodine" uvažiti i njene "istorijske, etnicke, kulturne i ništa manje privredne posebnosti". (Politika)
JAPAN I EU POMOCI CE ZAPADNOM BALKANU
Japan i Evropska unija nastavice da pružaju podršku procesu demokratizacije Balkana uprkos nedavnom talasu nasilja na Kosmetu, saopšteno je danas u Tokiju, na otvaranju ministarske konferencije o jacanju mira i ekonomskom razvoju zapadnog Balkana. 'Želimo da uputimo snažnu poruku da ce medjunarodna zajednica nastaviti da ucestvuje u mirovnom procesu i trajnom ekonomskom razvoju zapadnog Balkana', porucila je ministarka inostranih poslova Japana Joriko Kavaguci. Na konferenciji ucestvuju i savezni ministri spoljnih poslova i ekonomskih odnosa sa inostranstvom Goran Svilanovic i Branko Lukovac. (RTS)
MINISTAR PROSVETE CG PROMENIO ODLUKU: SRPSKI OSTAJE SRPSKI
Crnogorski ministar prosvete Slobodan Backovic i predstavnici studenata Odseka za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nikšicu dogovorili su se da se Savetu za opšte obrazovanje predloži da u nastavnim planovima srpski jezik ne preimenuju u maternji. "Prihvacen je dogovor da se Savetu predloži da razmori da uz naziv predmeta maternji jezik u nastavnim planovima u zagradi stoji srpski, albanski i drugi", kaže se u saopštenju izdatom nakon sastanka u Ministarstvu prosvete Crne Gore. U dosadašnjim nastavnim planovima pored naziva maternji jezik u zagradama je pisalo srpski i albanski, a Savet je predložio da se ostavi samo naziv maternji jezik, bez preciziranja o kom jeziku je rec. I ministar prosvete i tri predstavnika studenata Odseka za srpski jezik, kako stoji u saopštenju, "izrazili su zadovoljstvo postignutim dogovorom i ocekivanje da ce i Savet uvažiti pomenute predloge", te da ce odrednica srpski jezik ostati. (Beta)
|
|