|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 31. 03. 2004.
|
|
|
ZASEDAO POKRAJINSKI PARLAMENT
Vojvodina dobila budžet i tri fakulteta
Vojvodina je juce dobila budžet za ovu godinu u iznosu od 16 milijardi i 325 miliona dinara, kojim, i pored zahteva apsolutne vecine poslanika, nije predvideno povecanje poslanickih prinadležnosti za 13 miliona dinara. Pokrajinska skupština je usvojila i odluke kojima ustanovljava uciteljske fakultete u Subotici i Vršcu, odnosno pedagoški fakultet u Sremskoj Mitrovici.
Pokrajinska kasa za 2004. godinu, za koju je glasalo 79 poslanika, devet je bilo protiv, dok se troje uzdržalo od glasanja, bogatija je od lanjske za 15 posto, ali su primanja iz kojih ce se puniti ista kao i u 2003. godini. Tako se, od ustupljenih izvornih primanja od poreza na zarade i poreza na dobit ocekuje priliv od 5,5 milijardi dinara; transferna sredstva iz republickog budžeta namenjena za isplatu plata zaposlenima u obrazovanju i za kulturu na teritoriji Vojvodine planirana su na 10,2 milijardi dinara, dok se u koloni “prihodi od privatizacije” ocekuju respektivne 2 milijarde dinara.
Braneci predlog budžeta njegov “glavni inženjer” Martin Zloh, pokrajinski sekretar za finansije, rekao je da je on planiran maksimalno realisticno.
Nezavisni poslanik Živan Milutinovic, koji po sopstvenom priznanju, u ovom skupštinskom sazivu ni jednom nije glasao za budžet pa tako nece ni sada, revoltirano je s govornice porucio da Vojvodini “ni ne treba budžet u koji se sliva tek sramni deo od ukupno ubranog poreza u Pokrajini”.
Cak je i opozicioni DSS delovao nezainteresovano. Jedan od retkih govornika iz te stranke, Stevo Bobic, ukazao je da su predloženim budžetom “ogromna sredstva” predvidena za plate pokrajinskoj administraciji, te da “uopšte ne vidi razvojni karakter budžeta”, poentirajuci da je rec tek o budžetu odlazece vlade “izradenom navrat-nanos” zbog cega ce, eto, “nova vlast biti prinudena da izvrši rebalans”.
Predsednik PIV-a Đorde Đukic rekao je poslanicima da oko pokrajinskog budžeta uopšte nije bilo prethodnih razgovora s Vladom Srbije. Prema njegovim recima, na zahtev PIV-a za sastanak iz Nemanjine 11 niko se nije cak ni udostojio da odgovori. Ministar finansija Mladan Dinkic obecao je sastanak, do kojeg na kraju nije došlo, kazao je Đukic. On je poslanicima preneo da je iz Dinkicevog ministarstva stigao zahtev da se utvrdi konacna suma koju Republika duguje Pokrajini na ime neuplacenih sredstava od privatizacije ovdašnjih preduzeca.
- Mi nemamo šta da utvrdujemo, mi odavno znamo koliko nam duguju - 930 miliona dinara, eto toliko - kazao je predsednik PIV-a.
Pre glasanja predsednik skupštine Nenad Canak dao je pauzu kako bi se PIV odredio prema jedinom poslanickom amandmanu na predloženi budžet, onom kojim grupa poslanika, koja, inace, stoji i iza svestranacke inicijative za povecanjem poslanickih prinadležnosti, traži korekciju odredenih budžetskih pozicija kako bi se omogucilo povecanje poslanickih dnevnica i paušala, a time i brisanje jaza u primanjima pokrajinskih i republickih poslanika. Vece je, po kratkom postupku, odbilo taj zahtev, a amandman je u nastavku sednice identicno prošao i kod poslanika.
Poslanici su, sa po 74 glasa za i 16 glasova protiv, uglavnom predstavnika DSS, podržali odluke o osnivanju uciteljskih fakulteta u Subotici i Vršcu, kao i pedagoškog fakulteta u Sremskoj Mitrovici. Kako je u uvodnom izlaganju naveo resorni pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik osnivanje uciteljskih fakulteta u Vršcu i Subotici ne znaci uspostavljanje suštinski novih ustanova, vec samo promenu organizacione forme. Po njegovim recima, radi se o osamostaljivanju postojecih izdvojenih odeljenja drugih fakulteta, pre svega u interesu podizanja kvaliteta nastave i vece preglednosti rada.
Na pocetku jucerašnje sednice poslanicima se obratio Jan Đurcianski, predsednik Udruženja vojvodanskih proizvodaca sirkove metle koji je na apelovao da Pokrajinska skupština od Republicke vlade zatraži preduzimanje neophodnih mera za popravljanje stanja u toj potencijalno veoma unosnoj privrednoj grani.
Skupština Vojvodine zatražila ucešce u radu Ustavne komisije
Skupština je, gotovo jednoglasno, prihvatila predlog potpredsednice Jelene Jeftic da Pokrajina, preko svojih predstavnika koji ce biti naknadno odredeni, bude ukljucena u izradu novog republickog ustava. Ukoliko u Beogradu takva inicijativa bude prihvacena, predstavnici pokrajine u radu Odboru za ustavna pitanja Skupštine Srbije imali bi mandat da - doduše, bez prava glasa pri odlucivanju - aktivno zastupaju i štite interese AP Vojvodine prilikom izrade najvišeg pravnog akta Srbije.
|
|
|
|
SKUPŠTINA SRBIJE USVOJILA ZAKON O POMOCI HAŠKIM OPTUŽENICIMA
Miloševic i njegovi na našoj grbaci
Skupština Srbije je juce vecinom glasova, sa 141 glasom za, 35 protiv, 20 uzdržanih i osam poslanika koji nisu glasali, usvojila Zakon o pravima optuženih u pritvoru Medunarodnog krivicnog tribunala, kojim se obezbeduju materijalne prinadležnosti za haške pritvorenike i clanove njihovih porodica. Protiv ovog zakona bili su poslanici sa liste Demokratske stranke, ali i SPO i Nove Srbije, mada su svojim potpisom podržali stavljanje na dnevni red ovog propisa.
Optuženici koji se nalaze u Ševeningenu ce do izricanja pravosnažne presude imati pravo na platu s koeficijentom 8,80 zaposlenih u državnoj upravi, a isto sleduje i clanovima njihove uže porodice, ukoliko on ima zakonsku obavezu da ih izdržava. Pripada im i paušal za pripremanje dokaza odbrane i novac za placanje advokata po našoj tarifi, dok clanovi porodice o trošku države mogu da ga posecuju dva puta mesecno.
Šef poslanicke grupe SRS Tomislav Nikolic ocenio je da je to jedan od nacina da Srbija pokaže da poštuje osnovne norme i da hoce da pruži pomoc i zaštitu svojim gradanima, bez obzira gde se nalaze, isticuci da ga raduje promena raspoloženja medu poslanicima, u odnosu na ono koje je vladalo posle 5. oktobra. Nikolic ukazuje da je ovo socijalni zakon, kako ne bi bio osuden neko zato što mu nije data mogucnost da se brani, ali i moralni, jer se na njemu polaže ispit savesti i daje mogucnost „da se izdignemo iznad moralnog suparništva”.
Usvajanje ovakvog zakona, po proceni predsednika Zakonodavnog odbora Miloša Aligrudica (DSS), jedan je od prioriteta i državni interes Srbije u ovom trenutku. Optuženima se priznaju prava na odbranu i prikupljanje i dokaza i omogucava elementarna materijalna zaštita clanova njihovih porodica. Aligrudic je izrazio zadovoljstvo što je ovaj zakon svojim potpisom podržalo 195 poslanika SRS, DSS, G17 plus, SPO i NS.
U ime SPO Bogoljub Pejcic je upozorio da je ova stranka svojim potpisom obezbedila stavljanje ove teme na dnevni red, što ne znaci i glas podrške. „Nemamo ništa protiv da se finansira odbrana sirotinje, ali smo protiv da se finansiraju Slobodan Miloševic i njemu slicni parama sirotinje”, rekao je Pejcic, napominjuci odakle to da su Slobodan Miloševic, Nikola Šainovic, Milan Milutinovic siromašni, kada se samo Miloševic nalazi na petom mestu svetske liste sa 1,6 milijardi opljackanih dolara, odmah iza ozloglašenog Idi Amina”.
U ime SPS je Milorad Vucelic upozorio da su optuženici do sada 80 posto dokaznog materijala za odbranu dobijali od Tužilaštva, a ne od svoje države. Do sada je ova država saradivala samo sa jednom stranom - sa Tužilaštvom, a sada konacno na delo dolazi poštovanje principa poštovanja nevinosti i prava na odbranu.
Po mišljenju Vladimira Homena iz G17 plus ovaj zakon je prihvatljiv u svojoj osnovnoj ideji da se pruži pomoc optuženima i njihovim porodicama. On je apelovao na sve protiv kojih je podignuta optužnica da dobrovoljno odu u Hag i dokažu svoju nevinost, jer nakon usvajanja ovog zakona nemaju više nikakav izgovor da to ne ucine.
|
|
|
ISTRAŽIVANJA AGENCIJE „SKAN”
Novakovic ubedljivo ispred Maje Gojkovic
Bolest i nemogucnost lecenja su i dalje najprisutniji strahovi kod Novosadana, pokazalo je istraživanje Agencije “Skan”, a u odnosu na prethodni period, zabeleženo je zapaženo povecanje broja gradana koji kod sebe prepoznaju strah od medunacionalnih sukoba i gradanskog rata, za licnu bezbednost, od intervencije NATO-a i od blokade. Znacajno je povecan i strah od vlasti.
Ispitanici su bili veoma strogi kada su ocenjivali rad prvih ljudi u gradu i Pokrajini. Najlošije, s ocenom dva, ocenjen je predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Canak, dok je predsednik Skupštine grada Borislav Novakovic dobio ocenu 3,2. Novosadani uglavnom znaju ko je na celu pokrajinske i gradske Skupštine, dok im teže ide s predsednicima Izvršnog veca Vojvodine i Izvršnog odbora grada. Tako 67,8 ispitanika ne zna ko je predsednik IV Vojvodine, dok je 5,9 napisalo pogrešno ime.
Grad dobro ureden
Ko je na celu gradske vlade ne zna 74,6, a pogrešno ime napisalo je 2,9 odsto ispitanika. Više od trecine Novosadana, 36,3 odsto, ne zna ko je na celu Skupštine grada, dok 18,3 procenta nije upoznato ko je predsednik Skupštine Vojvodine.
Gradskoj vlasti ništa ne zamera i smatra da su dobri 20,2 odsto ispitanih, a na pitanje šta je to narocito dobro što je ona uradila, 20,7 odsto odgovaraju: “ništa”. Blizu pet odsto ispitanika smatra da je vlast loše radila, a prebacuju im i standard, cene, plate i penzije (8,4 odsto), urbanizam, izgradnja, divlja gradnja, rušenje starog jezgra grada ( 6,9 odsto), kriminal, loš rad policije i lopovluk (5,2 odsto). Bez odgovora je bilo 11,1 odsto sugradana. Gradska vlast je po mišljenju 17, 2 odsto ispitanika narocito dobro uredila grad i delove grada, fasade u centru, renovirala zgrade. Dobro je ocenjen i rad javnih preduzeca i obnova infrastrukture, dok je bez odgovora bilo 14,8 ispitanika.
Da se održavaju neposredni izbori za gradonacelnika bez ponudenih odgovora, njih 23 odsto je zabeležilo ime Borislava Novakovica, dok je na drugom mestu bila potpredsednica Srpske radikalne stranke Maja Gojkovic. Za nju se opredelilo 11 odsto ispitanika. Na isto pitanje, ovog puta s ponudenim odgovorima, Novosadani su isto odgovorili, ali je razlika izmedu dvoje prvoplasiranih u ovom slucaju znacajno manja, svega pet odsto.
-Važno je napomenuti da u strukturi Novosadana koji glasaju za Maju Gojkovic vecinu cine glasaci njene stranke, što znaci da bi to mogli biti i njeni sigurni glasovi, što nije slucaj s gradanima koji glasaju za dosadašnjeg predsedika gradske Skupštine - rekla je Milka Puzigaca, vlasnica Agencije “Skan”.
Ona objašnjava da je Novakovicevo biracko telo iz razlicitih stranaka, a pri tome pokazuje i visok stepen nesigurnosti izlaznosti na izbore. Medu gradanima koji glasaju za Maju Gojkovic, sigurnost izlaznosti je 75 odsto, a kod gradana koji bi glasali za Novakovica 59 odsto. No, oni su i poreklom iz stranaka koje bi mogle imati sopstvene kandidate na izborima. Medu Novosadanima koji tvrde da sigurno izlaze na izbore, za Maju Gojkovic glasalo bi 33, a Borislava Novakovica 31 odsto.
Vecina politicarima ne veruje
Na mestu predsednika Srbije, Novosadani bi najradije videli Tomislava Nikolica (23,4 odsto), zatim Vojislava Koštunicu (15,1 odsto), pa Borisa Tadica (9,8odsto). U ovom slucajuk, ne bi glasalo njih 5,4 odsto, dok je bez odgovora bilo 24,2 odsto ispitanika.
Da su izbori održani u vreme kada je uradeno istraživanje, od 13. do 20. marta, najviše glasova Novosadani bi dali Srpskoj radikalnoj stranci, 25,5 odsto, zatim Demokratskoj stranci Srbije - 15,7, G 17 plus -13,6 odsto, a Demokratska stranka dobila bi 9,9 odsto glasova. Ako bi na izbore izašli ujedinjeni DSS, G17 plus, SPO i Nova Srbija, dobili bi 27,1 odsto glasova, iza njih slede radikali s 25,8 odsto, dok na izbore ne bi izašlo blizu sedam odsto sugradana. Ukoliko bi zajedno nastupile vojvodanske stranke i DS, na prvom mestu bi bili radikali s 25,9, dok bi ova koalicija dobila 20,3 posto glasova, a ne bi glasalo 6,3 odsto. Na pitanje kojem politicaru gradani najviše veruju, vecina odgovara da ne veruje nikom, a njih 33,4 odsto nisu odgovorili. Vojislavu Koštunici veruje 13,8 odsto ispitanika, Tomislav Nikolic dobio je poverenje 13,5 procenata Novosadana, Miroljub Labus 8,2, a Borisu Tadicu najviše veruje 7,3 odsto. Iza Tadica plasirao se Vojislav Šešelj, kojem veruje sedam odsto sugradana.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 31. 03. 2004.
|
|
|
|
DRŽAVA OPET NIJE POMOGLA VOJVOĐANSKIM RATARIMA
Setva se u Vojvodini odvija na 1,1 milion hektara, a poljoprivredni proizvodjaci i ovog proleca isticu da država nije ispunila njihova ocekivanja. Pomoc nije stigla na vreme, pa je vecina paora o svom trošku nabavila repromaterijal, a krediti koje država nudi su za njih još uvek nepovoljni, objavljuje Dnevnik. Po recima predsednika Nezavisnog sindikata zemljoradnika Vojvodine Jovice Radica, proizvodjaci su od države dobili jedino azotno djubrivo za setvu pšenice. Najveci problem je, istice on, što su cene industrijskog bilja ostale iste kao i 2000. godine, a za to vreme su svi inputi u proizvodnji višestruko poskupeli. (Dnevnik)
SCG OSTAJE BEZ AMERICKE POMOCI?
Funkcioner u americkom Stejt departmentu Mark Grosman izjavio je da ce državnom sekretaru Kolinu Pauelu preneti da je rukovodstvo SCG shvatilo odgovornost i želi da ispuni obaveze saradnje sa Haškim tribunalom. Šef savezne diplomatije Goran Svilanovic izjavio je da ocekuje da Pauel danas saopšti kako ne postoje uslovi za sertifikaciju americke pomoci našoj zemlji. Svilanovic je rekao da ce najverovatnije biti doneta odluka o odlaganju sertifikacije kojom bi SCG trebalo da dobije 100 miliona dolara. (FoNet)
EVROPSKA INTEGRACIJA SCG
Šef delegacije Komisije Evropske unije u SCG Džefri Baret predstavio je clanovima Saveta za evropske integracije Godišnji izveštaj o Procesu stabilizacije i pridruživanja za 2004, kao i Nacrt dokumenta o Evropskom partnerstvu, navodi se u saopštenju iz Kabineta saveznog predsednika Svetozara Marovica. Predstavljajuci Izveštaj, Baret je pohvalio evropsku orijentaciju Srbije i Crne Gore, kao i znacajan napredak koji je u ekonomskoj i politickoj tranziciji ostvarila naša zemlja, ali i skrenuo pažnju na neka otvorena pitanja koja su izuzetno važna za nastavak reformskih procesa unutar Srbije i Crne Gore, kao i za uspeh na putu ka EU. U radu Saveta su ucestvovali savezn i republicki premijeri Marovic, Vojislav Koštunica, Milo Đukanovic, prvi vicepremijeri Miroljub Labus i Miroslav Ivaniševic, savezni ministar spoljnih poslova i republicki ministri za evropske integracije. (FoNet)
|
|