IZBORNA SKUPŠTINA G-17 PLUS

Dinkic danas krece na Karica

Ministar finansija Srbije Mladan Dinkic je izjavio da je udeo države u vlasništvu kompanije “Mobtel” veci nego što u javnosti prikazuje Bogoljub Karic.
„ Od osnivanja “Mobtela” postoje zvanicni podaci o vlasnickim odnosima PTT i BK trejda i to ne može biti predmet nicije nagodbe, milosrda ili dobre volje”, rekao je Dinkic za agenciju Beta.
Dinkic je povodom najava vlasnika BK “Trejda” Bogoljuba Karica da je spreman da se odrekne odredenog procenta svog vlasništva u “Mobtelu” u korist države, kako bi omogucio prodaju vecinskog paketa akcija te kompanije, rekao da se u svetu biznisa ništa ne poklanja.
“Ocigledno je da postoji osnov da je vlasnicki udeo države u toj kompaniji znacajno veci nego što je predstavljeno u navodnoj milosrdnoj ponudi Karica”, ocenio je Dinkic.
Dinkic je istakao takode važnost “ispravljanja nepravdi” iz prošlosti i u tom kontekstu najavio da ce održati predizborno obecanje i da ce novac od ekstraprofita koji je država vratila BK kompaniji uskoro ponovo biti vracen u budžet: ”Ja sam dao instrukciju Poreskoj upravi, da dostavi punu istinu o tom slucaju, da li je taj povracaj bio po zakonu ili ne. Odgovor je bio da je država oštecena, da je sud zapravo tražio da se samo ponovi postupak, a ne da se vrati novac. Osim toga, prethodna vlada je 2,4 milijarde dinara poreskih obveznika Srbije, vratila BK kompaniji, bez obzira što sud od nje to nije tražio. I ovaj ministar finansija ce sutra dati nalog poreskoj policiji da krene u postupak vracanja tog novca”, kazao je Dinkic.
Najavljujuci i utvrdivanje strukture vlasništva u Mobtelu, Dinkic je na Izbornoj skupštini G17 plus rekao da tu ne može biti nikakvih emocija, vec da ce meduresorska grupa Vlade, a ne pojedinac, utvrditi cinjenicno stanje: “Ne može se ucešce države u Mobtelu odredivati na bazi nekakvih pogodbi, nekakvog milosrda ili volje. Dakle, mora se tacno utvrditi koliko je ucešce države u Mobtelu. To mora uraditi meduresorska grupa vlade, a ne pojedinac i onda se okrenuti procesu tenderske prodaje državnog ucešca u Mobtelu”.
Podsecamo da je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic rekao da je Bogoljub Karic ponudio državi da se odrekne svojih 6 odsto akcija kako bi država postala vecinski vlasnik. Iliceve kolege iz G17 plus, medutim, kažu da ce Vlada odlucivati na osnovu stanja koje bude utvrdila meduresorska grupa, ali da bi mogla biti angažovana i strana revizorska kuca.
Dinkic je još kazao da je u podacima Poreske uprave, carine i Komisije za sprecavanje pranja novca našao “mnogo materijala” za reakciju tužilaštva. On je rekao da je naišao na neke “frapantne podatke” koji ukazuju na “prolaz robe ne samo kroz carine”, vec i “preko delova granice koje bi trebalo da obezbeduje Vojska”.
Lideri G17 plus, koji su državni funkcioneri Srbije, porucili su juce da ce nastojati da ispune sva predizborna obecanja, ponovili uverenje da je do kraja juna moguce usvajanje novog ustava i naglasili potrebu da demokratski blok ima zajednickog kandidata na predsednickim izborima.
Na izbornoj Skupštini G17 plus, lider te stranke Miroljub Labus, koji je potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da ce krajem juna, usvajanjem izmena ustava i izborom predsednika Srbije, biti formirane sve institucije koje su neophodne za nastavak procesa prikljucenja EU, ali i za “osecaj sigurnosti gradana” i razvoj ekonomije.
Naglašavajuci važnost rešavanja pitanja Kosova, on je kao posebno važne naveo predsednicke izbore, ocenjujuci ih kao “iskušenje” za demokratske snage u Srbiji.
On je potvrdio da G17 plus i dalje smatra da je moguc ulazak DS u Vladu Srbije.
“Ta vrata su otvorena, ali prvo da vidimo, da prodemo test jednog demokratskog kandidata i da se i druga strana uveri kakve su namere vlade prema onome što ce da radi u narednih mesec ili dva dana, za prvih sto dana, i ja sam još optimista u tom pogledu”, rekao je on.
Labus je izrazio uverenje da je moguc i konsenzus o novom ustavu i da su razlike medu strankama “znacajno umanjene”.
“Ako nema spoljnih šokova, možemo u skupštini za mesec mesec i po dana da usvojimo taj predlog”, rekao je Labus i naglasio da G17 plus želi ustav koji ce omoguciti ulazak Srbije u EU i nastavak ekonomskih reformi.
On je rekao da je pre svega važno da se izmene propisi o pravu svojine, koji u važecem ustavu “koce dolazak i stranih i ulaganja domacih investitora”.
Kao izazov za stranku G17 plus, Labus je naveo i predstojece opštinske i pokrajinske izbore i naglasio važnost da stranka, posle ulaska u vlast, nastavi i sopstveni razvoj i aktivnosti.
Lideri G17 plus ocenili su da ta stranka nije pogrešila što je ušla u manjinsku vladu, uprkos podršci socijalista njenom delovanju.
Dinkic je ponovio i da G17 plus može da ostane u vladi “sve dok ima odrešene ruke”.
“Do sada je saradnja sa koalicionim partnerima bila jako dobra. Sve naše inicijative su prihvacene. Ali, necemo u vladu po svaku cenu. Granica za to je naš program i obecanja koja smo dali”, rekao je on.
I drugi potpredsednik G17 plus Predrag Markovic, predsednik srpskog parlamenta i v.d. predsednika Srbije podsetio je na ispunjena obecanja stranke da ce na celu kljucnih skupštinskih odbora biti predstavnici opozicije i izrazio uverenje da je time pokazana spremnost za demokratsku vlast i demokratsku kontrolu vlasti.
Markovic je pozvao clanove G17 plus da, razmišljajuci o sopstvenim snovima, uvek imaju na umu i ono što je zajednicko svima u Srbiji, a posebno je naglasio važnost usvajanja ustava i dovršavanja formiranja institucija da bi svi, kako je rekao, “znali u kojoj javi živimo”.
Lideri G17 plus porucili su i da državnoj zajednici daju još jednu šansu da pokaže da može da bude funkcionalna, ali su naveli da ce istovremeno, nastaviti da brane interese Srbije.

DR DUŠKO VUJOVIC O IZAZOVIMA TRANZICIJE

Poješce nas biznis-lešinari

Nova vlada Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa pocinje mandat u krajnje nezavidnoj situaciji. Jedina olakšavajuca okolnost na koju bi nova izvršna vlast mogla da racuna je, samo naizgled, u tome što se od nje ne ocekuje gotovo ništa. Jedan od vodecih srpskih ekonomista dr Dušan Vujovic u najnovijem broju mesecnika "Prizma", koji izdaje Centar za liberalno-demokratske studije, tvrdi da su ocekivanja, kako domaceg, tako i medunarodnog politickog mnenja, znatno veca. Veca do te mere da se od novog kabineta ocekuje da završi sve ono što bivša vlada u prethodne dve godine nije uspela da uradi: da pripremi novi ustav, zaokruži set sistemskih zakona i obezbedi njihovo usvajanje u skupštini, da otkoci institucionalne reforme, te da ostvari brze i ocigledne rezultate u privredi, otvaranju novih radnih mesta i rastu standarda.
U uslovima oštrih ogranicenja - manjinska pozicija, udari i sleva (demokrate) i zdesna (radikali) - za novu vladu izbor prave strategije postaje presudno pitanje. Taj izbor je, delimicno, olakšan time što je odgovore na brojna pitanja dala svetska praksa (otvorena privreda, niža carinska zaštita, izvozna orijentacija...), dok su druga vec regulisana programskim dokumentima i zakonima (model privatizacije, velicina socijale, usmeravanje prosvete, razvoj infrastrukture). Stoga za Dušana Vujovica suštinsko pitanje nije kako "optimalno intervenisati" u ambijentu nepostojecih ili poremecenih institucija, vec kako ukloniti ogranicenja koja sprecavaju normalno ekonomsko ponašanje. Pošto strategija odreduje delovanje države na osmišljavanju dugorocnog pravca razvoja i na realizaciji te vizije, autor težište stavlja na dva polja: usavršavanju strukture (izgradnji kljucnih institucija sistema) i aktivnom delovanju (intervenisanju) na sprovodenju zakona.
Pozicija aktivnog ucesnika neumitno dovodi do pitanja: da li država treba neposredno da interveniše i u privredi? Može li ona da pravi selekciju dobrih preduzeca i da im pomaže? Po Vujovicevom mišljenju, cak i kada bi uspevala da identifikuje uspešna preduzeca, država nema efikasan instrumentarijum pomoci, gde se pod efikasnošcu podrazumeva da potencijalna korist bude veca od društvenog troška intervencije.
Stoga je, za Vujovica, uklanjanje barijera za ulazak novih preduzeca na tržište kljucna tacka tranzicije. Bez zamaha novog biznisa nema rasta dohotka, zaposlenosti i jacanja izvozne konkurentnosti. Nova mala i srednja preduzeca (do 50 zaposlenih) nisu najpropulzivniji sektor samo u najrazvijenijim zemljama vec i u onim ekonomijama koje uspešno završavaju "školu tranzicije" (Poljska, Madarska, Slovenija...). Suprotne tendencije, nastojanje da se oživi nasledena glomaznost državne ekonomije, prisutne su u zemljama nekadašnjeg SSSR-a i tu je reformsko zaostajanje uocljivo. Zato Vujovic, bez obzira na to što suštinu vidi u uklanjanju barijera za razvoj malog biznisa, insistira na rašcišcavanju situacije u starim preduzecima da bi se stvorili uslovi za novi pocetak. Ta preduzeca predstavljaju ne samo veliki teret za budžet vec su i brana promeni zakona, jacanju konkurencije, smanjenju carinske i necarinske zaštite, stvaranju jednakih tržišnih uslova. U njima je uporište nerealnih ocekivanja, kako u pogledu sigurnosti radnih mesta, tako i u oblasti socijalne zaštite, prava na penzije itd.
S druge strane, izazov reformama dolazi i od ljudi koji su najbolje prošli u prvim fazama tranzicije. NJihov uspeh prevashodno je rezultat tržišne liberalizacije i pocetne privatizacije, a manje vlastitog preduzetnickog dara. Stoga novi biznismeni, koristeci svoju finansijsku i politicku moc (veze s nosiocima vlasti), blokiraju nastavak reformi da bi sacuvali stecenu prednost, proširili svoj imetak i uticaj. NJima nisu potrebne nove reforme, vec im smetaju, pošto povecavaju konkurenciju i preglednost poslovanja, a smanjuju rente i ekstraprofit. Pridržavajuci se evropskih standarda, zemlje koje su pred vratima Evropske unije uspele su da zadu u sigurne vode zaokruženih institucionalnih reformi i da se drže van dometa primitivnih biznislešinara.
Kakvom strategijom Srbija treba da odgovori na ovaj izazov? Odgovor Dušana Vujovica je veoma jednostavan - vaspostavljanjem vladavine zakona. Po njemu, novobogataši nisu motor našeg razvoja, niti dobrocinitelji u teškim danima naše urušene socijalne strukture. Oni su, dodaje Vujovic, naši najgori eksploatatori, naša mora, naše vracanje u najgore stadijume prvobitne akumulacije kapitala koja je proizvela revolucije, krize, recesiju i depresiju, a ne moderni kapitalizam. Ako u najskorije vreme ne budu prevladani (dovedeni u red i stavljeni pod kontrolu zakona, ne nužno uništeni) možda cemo decenijama i vekovima živeti u nekom paralelnom svetu koji ce fizicki biti blizak zapadnoevropskoj civilizaciji, ali sa njom nece imati dodirnih tacaka.

ZAVOD ZA IZGRADNJU GRADA

Za stara groblja, 31,5 miliona dinara

Za uredenje starih grobalja, koja su kao spomenici kulture pod zaštitom države, Zavod za izgradnju grada ove godine planirao je da izdvoji 31,5 miliona dinara.
U radove na Uspenskom groblju trebalo bi da bude uloženo 16,5 miliona dinara. Planirano je rušenje stare zgrade na ulazu u groblje, gradenje trga i sredivanje glavnog ulaza i kapije. Bice poplocan trg do glavne aleje, izgradena atmosferska kanalizacija, sanitarni cvor za posetioce i osoblje i magacin za alate. Izgradice se i prostorije za smeštaj radnika koji održavaju groblje, kao i sveštenika. Kako je ranije rekla direktorka “Lisja” Jelena Jevtic, na ovom groblju ima dosta grobova na kojima nema nadgrobnih obeležja, tako da ce zemni ostaci iz njih biti ekshumirani i položeni u zajednicku grobnicu. Uspensko pravoslavno groblje nastalo je 1860. godine, zauzima površinu od cetiri hektara, a na njemu se nalze mnogi monumentalni i vredni spomenici.
Na Katolickom groblju, koje je nastalo 1860. i prostire se na cetiri hektara, predvideno je ulaganje od 6,5 miliona dinara. Bice završena ograda uz Ulicu Antona Cehova i sagradena ekonomska zgrada. Ove godine trebalo bi da bude izraden projekat obnove ovog groblja, prema konzervatorskim uslovima koje propisuje Republicki zavod za zaštitu spomenika. Katolicko groblje krase veliki i lepi spomenici.
Za Almaško groblje ZIG je ove godine planirao ulaganje od 8,5 miliona dinara. Bice završena ograda, dve zgrade na glavnom ulazu bice prilagodene potrebama posetilaca groblja, radnika i sveštenika. Bice izgradena nova staza do proširenog dela groblja, kao i glavna aleja do kapele. Radovi ce biti obavljeni, ukoliko bude usvojen regulacioni plan za groblje koje se izraduje. Radi se i na projektu obnove i popravke groblja. Jevtic je najavila da ce u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, na ulazu u Almaško groblje biti postavljene tabla sa imenima poznatih Novosadana na njemu sahranjenih. Pored nje ce se nalaziti i plan groblja na kojem ce biti ucrtana mesta na kojima pocivaju. Ovo srpsko pravoslavno groblje nastalo je 1860, na njemu pocivaju mnogi znameniti Novosadani, a zauzima površinu od pet hektara.

POCINJE RAD NA NOVOM USTAVU
Rad na novom Ustavu Srbije, ciji je pocetak odložen zbog dešavanja na Kosovu, pocece u ponedeljak, konstituisanjem skupštinskog Odbora za ustavna pitanja. Odbor bi na prvoj sednici trebalo da razmotri "pocetak rada na pripremi predloga novog ustava". Za promenu ustava potrebna je dvotrecinska vecina u parlamentu i potvrdivanje na referendumu, glasovima vecine od ukupnog broja biraca. Predsednik Skupštine Srbije Predrag Markovic izjavio je da, sem nacina izbora predsednika Republike, nema više realno spornih pitanja za donošenje novog Ustava. "Iz analize koju cu predociti clanovima Odbora za ustavna pitanja jasno proizilazi da postoji samo 11 spornih pitanja, od kojih je sada realno ostao samo nacin izbora predsednika, a što nije od presudne važnosti", rekao je Markovic. On je rekao da su "principi teritorijalne organizacije, u medjuvremenu, sudeci po javnim izjavama, rešeni i da tu ne postoji neki veliki sukob".(FoNet)

DINKIC: OD NEDELJE NALOG KARICU DA VRATI NOVAC
Ministar finansija Srbije Mladan Dinkic najavio je da ce ove nedelje izdati odgovarajuce naloge o povracaju novca koji je krajem prošle godine iz državne kase isplacen 'Mobtelu'. Po nalogu bivšeg ministra Božidara Đelica vracen je novac koji je kao ekstra porez, utvrdjen za 'Astra banku', naplacen od 'Mobtela' kao poreznog lica jer je banka bila u stecaju. 'Nadležnim službama sam dao ovlašcenja da ispitaju osnovanost povracaja novca 'Mobtelu' i na osnovu nalaza koji mi je dostavljen izdacu odgovarjuce naloge', rekao je Dinkic. (RTS)

LABUS IZABRAN ZA PREDSEDNIKA G17PLUS
Miroljub Labus u nedelju je ponovo izabran za predsednika G17 plus, na prvoj izbornoj skupštini stranke koja je za potpredsednike izabrala Mladjana Dinkica i Predraga Markovica, koji su i dosada obavljali te funkcije. Oni su bili jedini kandidati za funkcije, na koje se izabrani. (FoNet)

KOŠTUNICA: AUTONOMNI SRBI U AUTONOMNOM KOSOVU
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ponovio je da bi bezbednost srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji mogla biti osigurana u okviru teritorijalne autonomije u toj pokrajini. "To ne bi bila obicna, vec autonomija zarad samoodbrane tih ljudi, radi zaštite i garantovanja nekih elementarnih ljudskih prava", kazao je Koštunica gostujuci na Televiziji BK. Upitan kako vidi rešenje statusa Kosova, srpski premijer je kazao da bi to moglo biti rešeno "kroz formulu automonije visokog stepena unutar državne zajednice Srbija i Crna Gora". (BK)

MAROVIC HVALI AMFILOHIJA
Savezni predsednik Svetozar Marovic, izrazio je uverenje da nedavno nasilje na Kosovu nije postiglo cilj. Marovic je pozvao sve Crnogorce, Srbe, Albance, Muslimane, Bosnjake "da zajedno reaguju složno u odbrani onoga sto je naša vrednost u Crnoj Gori". Šef državne zajednice je kao "dobar licni primer" u tom smislu naveo postupak mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija koji je nedavno "pokušao da pomogne da se odbrani džamija u Beogradu". (beograd.com)

BARET DONOSI DOKUMENT U BEOGRAD
Šef delegacije Evropske komisije u Beogradu Džefri Baret najavio je da u Srbiju i Crnu Goru naredne sedmice donosi dokument o evropskom partnerstvu, koji sadrži brojne preporuke koje bi se našle u Studiji izvodljivosti o pridruživanju Evropskoj uniji. Baret ponovio je danas da je za Srbiju i Crnu Goru, sa aspekta evropskih integracija, bolje da ostanu u "jedinstvenoj i labavoj zajednici i da dele odredjene funkcije". "Želimo da napredujemo u pregovorima sa ovom državom, a da bismo pregovarali, treba nam jedan pregovarac, jedinstven set institucija i jedinstveno trgovinsko podrucje", izjavio je Baret podgorickim "Vijestima". (Vijesti)