REZOLUCIJA O KOSMETU DANAS PRED SKUPŠTINOM SRBIJE

Teritorijalna i politicka autonomija za Srbe

Pred Skupštinom Srbije danas ce se naci Rezolucija o Kosovu i Metohiji kojom se snažno osuduje teror i etnicko cišcenje koje se dogodilo u južnoj srpskoj pokrajini. Kako “Dnevnik” saznaje, poslanicima ce se prvo obratiti predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i upoznati ih s dogadajima na Kosovu i Metohiji koji su proteklih dana potresali Srbiju, SCG i medunarodnu zajednicu, a posebno Evropu, aktivnostima koje je država preduzela i rezultatima briselskih razgovora.
Rezolucija o Kosovu i Metohji je plod konacnog jednoglasja svih parlamentarnih stranaka Srbije i njihovih prvaka koji su se prvo okupili kod premijera Srbije Vojislava Koštunice, a potom i finalnih konsultacija obavljenih juce izmedu predstavnika poslanickih klubova kod predsednika Skupštine Srbije i v.d. šefa države Predraga Markovica.
- Politicke stranke su pokazale nacionalnu odgovornost po pitanju Kosova i Metohije jer nacionalna strategija treba da se vodi i danas i narednih godina bez obzira na to ko ce biti na vlasti, a ko u opoziciji - rekao je novinarima po izlasku iz kabineta predsednika Skupštine potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajtic.
On kaže da je postignut pun konsenzus i da ce na današnjoj unisonoj sednici kroz Rezoluciju biti definisana pozicija Republike Srbije i njenih institucija u rešavanju problema Kosova i Metohije.
- Bice odredeni pravci našeg delovanja i stav Srbije u odnosu na obaveze medunarodne zajednice i propuste koje je ucinila od 17. do 19 marta tokom nasilja i etnickog cišcenja Srba koje se dogodilo na Kosovu i Metohiji - precizira Pajtic.
Rezolucija traži teritorijalnu i politicku autonomiju Srba na Kosovu što je, kako objašnjava Pajtic, izlaz iz situacije u kojoj medunarodna zajednica nije mogla da garantuje bezbednost srpskog življa na KiM.
- Opredelili smo se za rezoluciju jer ona jasnije i oštrije odražava stav države prema problemu Kosova i Metohije od deklaracije. NJom se definišu obaveze institucija države Srbije na Kosovu i Metohiji u zaštiti Srba, verskih objekata i imovine našeg naroda u Pokrajini - precizira potpredsednik DS-a . - Kosovo je deo Srbije, to pravo nam ne spori ni medunarodna zajednica od koje tražimo da postupi prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosno da štiti srpski narod na Kosovu i Metohiji - istice Pajtic. D. M.

POMOC SRPSKOM NARODU NA KOSMETU

Stižu hrana i lekovi

Beogradska kancelarija UNICEF-a uputila je juce 20 tona pomoci u lekovima, higijenskom i školskom materijalu u vrednosti od 33.000 dolara za decu u srpskim enklavama na Kosovu, saopšteno je Beti iz te kancelarije.
Konvoj sa 50 tona ulja, margarina, brašna, majoneza i druge prehrambene robe u vrednosti od 3,6 miliona dinara juce je iz zrenjaninske Industrije ulja “Dijamant” krenuo put manastira Gracanice. Ova humanitarna pomoc, zapakovana u šleper i cetiri hladnjace, bice usmerena tamo gde je najpotrebnija, saznao je naš novinar D. Kneževic. Izvršni odbor SO Sombor otvorio je žiro-racun na koji se mogu uplatiti sredstva za pomoc ugroženom srpskom i ostalom nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji i preduzeca ili pojedinci mogu sredstva solidarnosti da uplate na broj 840-604741-96, uz poziv na PK-04.
Gradani i preduzeca trebalo bi da povedu racuna o apelu sekretara OOCK u Somboru Gordane Savin da su u ovom trenutku najpotrebnija sredstva za higijenu i konzervisana hrana, javlja naš novinar M. Miljenovic.
Blizu 1.400 ucenika naše škole, u saradnji s Draganom Popovicem, vlasnikom firme “NS-Tehnorad”, obezbedice danas izuzetno vrednu pomoc: konzerviranu hranu, sokove, slatkiše, pelene i drugi sanitetsko-higijenski materijal - rekla je Nada Vasic, direktoka OŠ “Petar Kocic” u Temerinu, našem saradniku M. Milojevicu.
Izvršni odbor SO Šid doneo je odluku da se uplati pomoc od 100.000 dinara Hilandaru. Srbima na Kosovu bice poslato 100.000 dinara, receno je našem saradniku D. Savicinu.

U KASARNU „JANKO CMELIK” NA TRANDŽAMENTU

Stigli kontejneri za prognane na Kosovu

Cetiri kontejnera za stanovanje i jedna kamp kucica, pomoc za prognane na Kosovu i Metohiji, stigli su juce u kasarnu „Janko Cmelik” na Trandžamentu. Kontejnere je poklonio NIS Naftagas, tri imaju klima uredaj, a svi ostaju u trajnom vlasništvu korisnika.
Kamp prikolicu poklonilo je vodoprivredno akcionarsko društvo DTD iz Sente, a jednu i Novosadanin Milan Jovanovic.
Još cetiri potpuno opremeljene velike kamp prikolice bice dopremljene danas iz Naftagasa, najvio je clan Komisije za prijem pomoci potpukovnik Milan Radakovic. Opremljene su tehnickim aparatima, posudem, ležajevima, posteljinom, cebadima. Jovanovic je kazao da gradani zovu i raspituju se kako bi mogli da pomognu, a mnogi od njih su raspoloženi da pozajme prikolice.
Prikupljenu pomoc smeštenu u kasarni na Trandžamentu, preuzece Crveni krst i otpremiti na Kosovo i Metohiju. D. L.- Foto: D. Savic

NAKON NAJAVE OBNOVE TUNELA MOSTA SLOBODE

Ceka se zeleno svetlo za šest miliona evra

Sudeci po sumi od šest miliona evra koju je Evropska agencija za rekonstrukciju namenili za obnovu tunela Mosta slobode, sva je prilika da ce se ispuniti najave koje su se mogle cuti u poslednje vreme. Tako bi trebalo ocekivati da ce se, pored obnove tunela, rekonstruisati i njegovi prilazni i pristupni putevi sa sremske strane - saobracajnice, osvetljenja, saobracajna signalizacija, zaštitne ograde, drenažni sistemi ...
Za sada, novac koji je namenjen ili predložen, treba da bude i odoboren sa nekoliko strana. Jer, i Zapad ima svoje formalnosti i procedure. Ipak, ovaj novac valja ocekivati.
Prema nezvanicnim informacijama i procenama, za desetak dana sve bi moglo da bude rešeno. Jer, nakon što je Evropska agencija za rekonstrukciju namenila novac iz budžeta, ta svota treba da dobije “zeleno svetlo” od Komiteta CARDS, pa potom i od Komisije Evropske agencije za rekonstrukciju. Upravo je to taj “proces odlucivanja”, njegov finalni deo, o cemu je predsednik Skupštine grada Borislav Novakovic juce govorio za naš list.
Tenderskom dokumentacijom za obnovu tunela, za ciju izradu je odabrana danska firma “Conji”, obuhvacena popravka tunela i to u tri elementa: sanacija konstrukcije tunela, obnova osvetljenja i signalizacije u tunelima i obnova ventilacionih i sigurnosnih sistema.
Treba podsetiti da je grad za novac namenjen ovim radovima, preko Ministarstva za ekonomske odnose s inostranstvom, konkurisao ranije kod evropskog fonda CARDS, iz kojeg je, inace, izdvojena i suma od 40 miliona evra za obnovu najveceg novosadskog mosta.Uz to, izrada tenderske dokumentacije, koju finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, poverena je danskoj firmi “Conji”. Samim tim, moglo se i ocekivati da ce ista ta Evropska agencija za rekonstukciju u budžetu projektovati i novac za obnovu tunela.

TRAGOVI PRVOG SRPSKOG USTANKA U VOJVODINI: DVORAC ŠLOS I OKOLINA

Seoski barok u Golubincima

Nakon sloma Prvog srpskog ustanka, pocetkom oktobra 1813, Karadorde Petrovic je, po odluci austrijskog Ratnog saveta, nekoliko meseci boravio u Sremu. Vožd je najpre stigao u Zemun, zatim u manastir Fenek, a onda se kratko skrasio u zamku Šlos u sremskom selu Golubincima, desetak kilometara udaljenom od Indije. Sa ženom Jelenom i osmoro dece, Karadorde je u tadašnjoj kasarni bio do 10. novembra 1813. godine. Krajem oktobra u toj kasarni su boravile i srpske vojvode.
Najstariju zgradu u Golubincima, kasarnu, sagradila je austrijska vlast 1767. godine za potrebe oficira Granicarske pukovnije, sa svim karakteristikama vojnogranicarske arhitekture. To je jedno od najlepših zdanja u Sremu, podignuto po projektima arhitekte Florijana Madocnija, koji se i danas cuvaju u Austrijskom arhivu u Becu.
Pored Oficirskog doma je manja zgrada, u kojoj je bila vojnicka trpezarija. Zidovi dvorca deblji su od jednog metra, unutar kasarne je izdvojeni bunar, a ispod dvorca su podzemni hodnici, koji, prema predanju, tajnovito vode u nepoznate pravce. Posebnu lepotu daje rastinje velikog parka u kojem se zdanje nalazi.
U Golubincima, osim zamka, izuzetno znacajna kulturna dobra su ambari sa kotobanjom i crkva Vavedenje. Dva ambara sa kotobanjom nalaze se u Pazovackoj ulici 41 i 64. Sagradeni su 1913. i 1921. godine, sa ulicnim zabatom u stilu seoskog baroka.
Desetak kilometara od Golubinaca, kod sela Donji Petrovci, na lokalitetu Grad, nalaze se ostaci rimskog grada Basijana. Osnovan je u prvom veku i postojao je sve do 6. veka. Posle antickog grada Sirmijuma, bilo je to najvece rimsko naselje u Sremu, u doba kada su Rimljani dominirali ovim podrucjem. U Donjim Petrovcima su i stara vodenica i crkva sv. Nikole. M. M.

VANU BIRA NOVE CLANOVE
Maticna komisija za osnivanje Vojvodanske akademije nauka i umetnosti (VANU) raspisala je poziv za predlaganje kandidata za redovne i dopisne clanove. Predloge za izbor clanova VANU mogu u narednih 60 dana dati odeljenja i odbori Akademije, tri clana te Akademije, univerziteti, fakulteti i druge visoke naucne ustanove, Matica srpska, naucne organizacije, strukovna i naucna udruženja, nevladine organizacije, medunarodna udruženja ili organizacije, kao i druge akademije nauka i umetnosti. Za redovnog clana VANU-a ce biti izabran neko iz redovnih dopisnih clanova te Akademije, a za dopisnog naucnik, umetnik ili intelektualac koji se istakao znacajnim rezultatima. Predlagaci ce pored podataka o kandidatu morati da dostave i njegovi pisani pristanak za predlaganje za clana VANU-a. Skupština AP Vojvodina je VANU-u osnovala pocetkom godine i imenovala prvih 11 clanova. Na ovom konkursu bi trebalo da se izabere prvih 15 dopisnih clanova. (021)

VIDRE PONOVO U VOJVODINI
Na ciglani u Zmajevu, u široj okolini Novog Sada, pre nekoliko dana, pojavile su se dve vidre. Kako Radio 021 saznaje, životinje su pronadene na nekadašnjoj jami koja je korišcena za kopanje gline, a sada je ispunjena vodom i obrasla vegetacijom. Poslednji primerak vidre, na ovom prostoru, odstreljen je pre nekoliko decenija. Kao prirodna retkost, danas je, pod strogom zaštitom države. Zavod za zaštitu prirode Srbije pokušace da lokaciju sa vidrama , u skladu sa zakonom, ocuva kao novo stanište koje bi omogucilo povecanje broja ove retke vrste životinje. (021)

ZORAN ŠAMI NA CELU SAVEZNE SKUPŠTINE?
Poslanici savezne Skupštine nastavice danas sednicu zapocetu 5. marta razmatranjem preostalih tacaka dnevnog reda, medju kojima je i izbor predsednika i generalnog sekretara parlamenta državne zajednice. Na dnevnom redu su predlozi zakona o ratifikaciji medjunarodnih finansijskih ugovora i sporazuma. Poslanik DSS-a Zoran Šami kandidat je za novog predsednika parlamenta. Predsednik poslanicke grupe DPS-a CG Ivan Kalezic rekao je agenciji Beta da ce DPS podržati izbor Šamija i da ocekuje da ce to uciniti i njihov koalicioni partner Socijaldemokratska partija. (Beta)