vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 24. 03. 2004.
|
|
PREDSTAVNICI POLITICKIH STRANAKA O REŠENJU KOSOVSKOG PITANJA
Srpski kantoni gase požar?
Kantonizacija ne znaci podelu Kosova i Metohije, niti vodi u gubitak dela južne pokrajine, vec uvažava realnosti, sa ciljem da se poboljšaju uslovi života Srba i drugog nealbanskog stanovništva, tvrdi Vuko Antonijevic (DSS), uz ocenu da bi novi talas etnickog cišcenja, poput “Oluje” u Hrvatskoj, oterao Srbe sa tog prostora. Zato nema vremena za bilo kakve kalkulacije, porucuje on, uz napomenu da fakticko stanje ne bi odgovaralo Srbima i da bi osnova za kantonizaciju trebalo da budu etnicke mape iz 1999. godine, pre bombardovanja i rata na Kosmetu.
- Sada je najvažnije pronaci odgovore na dva pitanja: kako zaštititi preostale Srbe na Kosmetu i kako im garantovati bezbednost, a cini se da je u ovom trenutku kantonizacija odgovor na oba - kaže portparol G17 plus Ksenija Milivojevic. - To je ideja koja je prihvatljiva i za G17 plus, a kakav ce biti odnos medunarodne zajednice videce se u razgovorima premijera Vojislava Koštunice sa predstavnicima EU u Briselu.
Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolic protivi se kantonizaciji. Kako ce se ona sprovesti u Caglavici ili Gracanici kada se zna da Srbi i Albanci jedino u Beogradu žive mirno i zajedno, pita on, a po njegovom mišljenju jedino rešenje autonomije Kosmeta je u okviru Srbije. Bilo bi dobro da se do nje dode mirnim putem, a, ako to nije moguce, trebalo bi iskoristiti sva moguca sredstva, kaže Nikolic.
Za Ivicu Dacica, predsednika GO SPS-a, kantonizacija je privremeno rešenje, koje bi doprinelo smirivanju tenzija izmedu Srba i Albanaca. To, medutim, ne može da ostane trajno rešenje, kaže Dacic, uz ocenu da se, zbog raspoloženja medunarodne zajednice, od novih rezolucija ne može ocekivati ništa dobro. Zato bi trebalo insistirati na doslednom poštovanju Rezolucije 1244, koja Kosmetu daje autonomiju unutar SRJ, odnosno SCG.
Kosmet je trenutno najvažnije državno pitanje, o kojem bi trebalo da se izjasne parlamenti i Srbije i SCG, tvrdi potpredsednik DS-a Dušan Petrovic. Upitan da li ce poslanici DS podržati predlog za kantonizaciju, on kaže da premijer Koštunica nije jasno definisao taj pojam, tako da ne zna šta se pod kantonizacijom podrazumeva”, jer nije dovoljno reci da treba zaokružiti neka podrucja na Kosmetu da bi Srbi u njima imali neka prava”.
Ideja DS je da se Srbima na Kosmetu obezbedi i garantuje autonomija i to ne samo u prosveti i zdravstvu, vec i sudstvu i policiji, što podrazumeva i konstituisanje odgovarajucih organa bezbednosti za Srbe, jer je ocito da KFOR, UNMIK i albanski organi bezbednosti na Kosmetu nisu u stanju da im garantuju licnu i imovinsku sigurnost, ni slobodu kretanja.
Branislav Ristivojevic (DSS) tvrdi da je na duži rok kantonizacija, administrativno-teritorijalno preuredenje ili decentralizacija pravo rešenje, jer to nije u koliziji sa Rezolucijom 1244, koja je, ipak, privremeni akt, “a mi tražimo da se utvrde temeljna i trajna rešenja”.
- Mnogi administratori su vec otišli sa Kosmeta, a Srbi i Albanci ce ostati i moraju naci modus da žive, ako ne zajedno, bar jedni pored drugih - kaže Ristivojevic. - Ništa nije nemoguce, jer se ne može staviti znak jednakosti izmedu svih Albanaca i ekstremista i terorista, koji su pokušali da izvrše etnicko cišcenje i pogrom srpskog i nealbanskog stanovništva.
|
|
G17 PLUS PREDSTAVIO DRŽAVOTVORNI PROGRAM
Kosmet po entitetima
- Srbija više ne može da ceka imaginarne standarde koji ne mogu da se ostvare na ovakvom Kosovu i Metohiji i zato mi tražimo bietnicku, odnosno binacionalnu rekompoziciju pokrajine, nakon propasti medunarodnog projekta multietnickog Kosmeta. Pokazalo se da Srbi i Albanci ne mogu zajedno, ali mogu jedni pored drugih i zato tražimo entitetsku podelu. Status Srba na Kosmetu mora što pre da se definiše - izjavio je tvorac državotvornog programa G17 plus istoricar Cedomir Antic predstavljajuci juce novinarima plan podele južne pokrajine na entitete na dvonacinalnoj osnovi.
Antic kaže da je plan kantonizacije premijera Srbije Vojislava Koštunice podudaran sa entitetskim planom G17 plus.
U ovom trenutku borimo se za istu stvar - istice Antic - Srbija mora da vodi aktivnu politiku na Kosovu i Metohiji, jer je medunarodna zajednica pokazala da nije u stanju da održi mir. G17 plus stoga predlaže da Srbija pokaže da se nece pomiriti sa pogromom Srba koji se dogodio i insistira da se svi prognani Srbi vrate u južnu srpsku pokrajinu.
Prognanima cemo pomoci i politicki i materijalno, a prvi korak vec je napravljen odredivanjem novca za Kosmet u novom budžetu Republike, koji je pred Skupštinom.
Srbija mora jasno da kaže da nije spremna da toleriše etnicko cišcenje i nasilje, da zahteva odgovornost svih koji su dozvolili da do toga dode i da da razumni rok UNMIK da pohapsi odgovorne, zakljucio je funkcioner G17 plus. Antic je ukazao na Dejtonsku entitetsku podelu BiH novembra 1995. godine, koja se pokazala kao dobra i efikasna, ali i cinjenicu da ovo ne bi imalo nikakve veze sa Makedonijom, kao što sa Kosmetom nije imao Ohridski sporazum kojim je definisan odnos Makedonaca i Albanaca.
|
|
KOŠTUNICA U BRISELU I PARIZU
Evropa želi Kosovo bez nasilja
Premijer Srbije Vojislav Koštunica razgovarao je u Briselu sa liderima Evropske unije i NATO-a o kosovskoj krizi. On je uporedio nasilje na Kosmetu sa teroristickim napadom u Madridu, isticuci da im je zajednicko to što su napadi bili isplanirani, ali i da imaju opasne posledice.
Predsedniku Evropske komisije Romanu Prodiju Koštunica je objasnio svoj predlog za kantonizaciju Kosova, naglasivši da to može da bude samo drugo ime za decentralizaciju: “To nema nikakve veze sa konacnim statusom Kosova, vec sa normalnim životom tamo, ili necim što treba da izgleda kao normalan život i sprecavanjem nasilja, kakvo smo videli 17. marta”, kazao je Koštunica.
Romano Prodi najoštrije je osudio nasilje na Kosmetu, koje, kako naglašava, mora da se zaustavi. Predsednik Evropske komisije je dodao da je neophodno da se osigura bezbednost svih stanovnika Kosova i zatražio da premijer Srbije Vojislav Koštunica i njegova vlada aktivno uticu na smirivanju situacije: “Naravno, duboko sam zabrinut zbog nedavnog nasilja, ali sam uveren da nece biti dugorocnog rešenja, bez neke vrste partnerstva na evropskom nivou. Mi ne možemo da zamislimo da cemo tamo generacijama i generacijama držati vojsku”.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, koji danas stiže na Kosovo, izjavio je posle sastanka s Koštunicom da Brisel nije zadovoljan stanjem u pokrajini: „Cinjenica je da manjine, a posebno Srbi, nisu dobro zašticeni. To je cinjenica. Na osnovu nje, moramo da napravimo analizu kako da popravimo stanje. To je ono što smo danas radili s gospodinom Koštunicom, što cemo sutra uraditi na Kosovu, u razgovoru s ljudima, kosovskim institucijama i UNMIK-om.“
Premijer Koštunica izjavio je da je ohrabren razgovorima u Briselu i da ce se dijalogom doci do rešenja za problem Kosova.
Osim o kosovskoj krizi, Koštunica je u Briselu razgovarao i o približavanju Srbije Evropskoj uniji. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi je najavio nove instrumente kao što je “evropsko partnerstvo”, kojim ce Evropska unija pomoci da se izvedu reforme u Srbiji i Crnoj Gori. Medutim, Prodi kaže da je za bilo kakvo približavanje i dalje glavni uslov saradnja sa Haškim sudom.
Koštunica je rekao da je Srbija i Crna Gora “proevropski opredeljena” i potvrdio usmerenost srpske vlade na ukljucivanje u Evropu i evropske institucije, ukljucujuci i saradnju sa Hagom: “Ova Vlada ce ispunjavati sve svoje medunarodne obaveze, medu kojima je i saradnja sa Haškim tribunalom. Ta saradnja može da se nastavi na razlicite nacine i razlicitom brzinom. Mi samo tražimo oblik koji nece destabilizovati institucije u Srbiji”.
|
|
PET GODINA OD NATO BOMBARDOVANJA
Novosadani cekaju Most slobode
Danas se navršava pet godina od kako je NATO savez bombardovao Jugoslaviju. U akciji NATO pod nazivom “Milosrdni andeo” stradalo je, prema nekim procenama, izmedu 1.200 i 2.500 ljudi. Novi Sad bio je medu prvim ciljevima koji su neprekidno bombardovani 78 dana, tokom kojih su poginula i dvojica Novosadana, Oleg Nasov i Milan Bajic.
Bombardovanje SRJ je pocelo u vecernjim satima 24. marta 1999. godine po naredenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane. Nakon što je 9. juna 1999. u Kumanovu potpisan Vojno-tehnicki sporazum Vojske Jugoslavije i NATO o povlacenju naše vojske i ulasku medunarodnih trupa na Kosovo, bombardovanje je završeno 10. juna 1999. kada je doneta Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.
Prve rakete “tomahavk” pale su u Novom Sadu 24. marta oko 20 sati na centar za obuku policije na Klisi, a druga u blizini vojnog poligona na Majevici. Tokom 78 dana bombardovanja, srušena su sva tri novosadska mosta, tunel “Mišeluk”, zgrada Televizije Novi Sad, uništene su mnoge saobracajnice i elektroenergetski objekti, oštecena je zgrada Izvršnog veca Vojvodine, Poljoprivredna stanica, repetitor na Iriškom vencu, predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, fakulteti i instituti, ustanove kulture, studentski domovi...
Nemilosrdni andeo
Bombe su padale na Detelinaru, naselje Ribnjak, Sremsku Kamenicu, Vidovdansko naselje i Šangaj. U zoni Sever 1, 2 i 3 oštecene su od detonacija ili direktnih pogodaka projektila zgrade dvadeset jednog preduzeca, medu kojima je ogromnu štetu pretrpela NIS - Rafinerija nafte. Tokom poslednjeg bombardovanja, Rafinerije u dvorištu svoje kuce u Šangaju poginuo je radnik “Novkabela” Milan Bajic.
Prvog aprila u 4.55 sati, bombardovan je i srušen je Varadinski most na kojem se u tom trenutku nalazio Oleg Nasov. Most slobode srušen je dva dana kasnije, u 19.50 sati, dok je Žeželjev most bombardovan u pet navrata - 3, 5, 21, 22. i 26. aprila, kada je i pao. Rušenjem mostova kroz koje su prolazile i vodovodne cevi, na desetine hiljada žitelja sa sremske strane grada ostalo je bez vode za pice.
Šteta merena milijardama
Prema podacima NATO, Pentagona, CIA i DIA, kao i britanskog Ministarstva odbrane, Severno-atlantski savez je na ciljeve u Jugoslaviji izveo 31.529 vazdušnih napada, od toga je 9.800 bilo takozvanih ofanzivnih. Za 78 dana rata NATO je angažovao 1.100 aviona iz devetnaest država. Procene CIA i DIA su da je NATO uništio oko 100 jugoslovenskih aviona, 120 tenkova, 203 oklopnih transportera, 314 artiljerijskih oruda i 286 drugih vozila Vojske Jugoslavije.
U bombardovanju i NATO je imao velike štete, iako zvanicno gotovo ništa nije dokazano. Sigurno je samo da su oborena dva aviona, ciji su ostaci nadeni u Srbiji.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su razliciti podaci. Tadašnje vlasti procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražili od clanica NATO da je nadoknade. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Obnova
Za prelazak preko reke, postavljen je pontonski most koji Novosadani i danas koriste, a koji ce, kako to tvrde gradske vlasti, na istom mestu ostati sve dok se Most slobode ponovo ne izgradi.
Naredne godine postavljen je i privremeni montažno-demontažni železnicki most. On se i danas koristi, a podizanje novog mosta na mestu bišeg Žeželjevog ostalo je u zapecku kako onih koji su ga rušili tako i republickih vlasti, u cijoj nadležnosti je delom bio Žeželjev most. Tokom 2000. godine podignut je Varadinski most, kroz koji su kasnije donacijom britanske vlade postavljene vodovodne cevi.
Rok za rekonstrukciju Mosta slobode, za koju je EU izdvojila oko 40 miliona evra, je decembar ove godine. Prvi deo ovog najveceg novosadskog mosta proizveden u pogonima smederevske “Goše” koja je, uz niški MIN i skopski “Fakom”, podizvodac radova, stigao je u Novi Sad u februaru ove godine. Do danas je stiglo nekoliko delova konstrukcije mosta, kao i delovi jednog pilona. Medutim, sve i da glavni izvodac radova, nemacka firma DSD “Dilindžer”, rok za završetak radova ispoštuje, za prelazak sa jedne na drugu obalu Dunava verovatno ce biti potrebno još izvesno vreme za obnovu porušenog tunela.
U Novom Sadu je ošteceno oko 5.000 stambenih objekata - podatak je gradske Komisije za ažuriranje zapisnika oštecenih objekata u NATO bombardovanju. Oko 200 vlasnika oštecenih objekata dobilo je do sada novcanu pomoc za sanaciju svojih objekata u ukupnom iznosu od 20 miliona dinara.
|
|
EXIT PREDSTAVLJEN U MAJAMIJU, BERLINU I LJUBLJANI
Novosadski brend osvaja Floridu
Dok se cekaju nova muzicka imena koja ce pocetkom jula pohoditi Petrovaradinsku tvrdavu i odluka Grada o novcanoj podršci festivalu Exit 04, mladi ljudi iz Exit tima putuju po svetu i uspešno promovišu novosadski festival. U Majamiju je održana zimska muzicka konferencija vezana za elektronsku muziku, na koju dolaze menadžeri iz celog sveta. Paralelno u Americi traje “Prolecni odmor”, pa u grad na Floridi dolaze americki studenti iz svih krajeva velike zemlje. Za vreme tih “ludih” sedam dana u Majamiju su najvece žurke na svetu. Treba spomenuti i festival “Ultra”, koji je za jedan dan posetilo 50.000 ljudi, kao i dodelu nagrada Americke muzicke akademije.
Predsednik festivala Exit Dušan Kovacevic preneo nam je utiske iz Floride i objasnio cilj njegovog putovanja u Ameriku.
-U Majami smo otišli na poziv americke firme “3B”, koja organizuje modno – muzicki festival “Funkction”, koji traje cetiri dana. S njima smo se dogovorili da u martu 2005. godine zajedno napravimo veliki festival u Majamiju ili indijanskom rezervatu – rekao je Kovacevic. – To nece ugroziti Exit, ali ce biti jedini novosadski brend izvezen u Ameriku. Razgovori oko organizacije pocinju vec u oktobru. Ujedno cemo se prikljuciti kampanji “Rock for vote”, jer je poznato da je u Floridi bila krada glasova prilikom prošlih predsednickih izbora, a i mi stalno ucestvujemo u kampanjama za izlazak na izbore. Amerikanci su dužni da obezbede sponzore, dozvole i novac, a mi treba da rezervišemo bendove za buduci festival, najverovatnije najveci na Floridi. Pored ovog dogovora bilo je kontakata s velikim bendovima i price o njihovom eventualnom dolasku na Exit 04.
Posle Majamija, u Berlinu je održan najveci sajam turizma na kojem se Exit predstavio u okviru Turisticke organizacije Srbije (TOS) i Turistickog informativnog centra Novog Sada (TIC). Pored ovih organizacija Exit je imao odlicnu saradnju i s Turistickom organizacijom Beograda. Po recima Kovacevica, na Berlinskom sajmu je vladalo veliko interesovanje za Exit i ostvareni su kontakti sa svim evropskim zemljama. Trenutno su u toku dogovori da se Exit stavi na mapu destinacija svih evropskih država.
- Naš cilj je da na Exit 04 dode najmanje 5.000 stranaca van regiona. U Berlinu smo bacili seme i sad cekamo plodove, jer je strategija da se da prioritet turizmu – objasnio je Kovacevic. – Exit je konkurentan drugim festivalima, ali je cena karte kod nas znatno manja, što je naša prednost. Englezu je jeftinije da avionom dode na Exit, nego da ode na obližnji festival u Britaniji. Prednosti su i Tvrdava i nevidena pozitivna energija koja vlada na našem festivalu. U Berlinu smo kontaktirali i s bugarskom turistickom organizacijom.
Krajnja destinacija Exit tima bila je LJubljana gde je takode održan sajam turizma, a Exit je takode predstavljen u okviru TOS –a i TIC –a. Tamo su sklopljeni dogovori s najvecim slovenackim turistickim agencijama, pogotovo zaduženih za omladinski turizam. Poznato je da je u Beogradu za Novu godinu bilo više hiljada Slovenaca.
-Nadamo se da ce dolazak velikog broja Slovenaca pokrenuti i najezdu mladih iz Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Exit može da bude dobar faktor da se spoje ljudi iz regiona, jer su mladi glavni pokretaci – zakljucio je Kovacevic.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 24. 03. 2004.
|
|
OSKRNAVLJEN I GROB CARA DUŠANA
Urednik KIM radija iz Caglavice Živojin Rakocevic boravio je u Prizrenu. On je za Radio B92 rekao da nema dela grada u kojem su živeli Srbi koji nije uništen. "Pocevsi od Bogorodice Ljeviske, nestale su najcuvenije ikone Bogorodice zaštitnice Prizrena, Svetog Simeona, ktitorska kompozicija, zapaljen je zvonik, Vladicanski dvor. Naselje u Prizrenu, gde je bilo Srba je potpuno zapaljeno, nedogorele kuce, jednostavno ruina od grada. Užasna slika je i u manastiru Svetih Arhangela u okolini Prizrena. Manastirski kompleks je potpuno uništen, a grob cara Dušana otvaran je sa gornje strane, metalnim polugama i na njemu se nalazi manja hrpa kamenja, kojim su pokušavali da razbiju nadgrobnu plocu", rekao je Rakocevic. (B92)
SKUPŠTINA SRBIJE USVOJILA BUDŽET
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su sinoc vecinom glasova Budžet za 2004. godinu i paket finasijskih zakona. Svi prisutni poslanici glasali su za ove predloge zakona, osim poslanika Demokratske stranke. Poslanici Srpske radikalne stranke napustili sednicu zahtevajuci vanredno zasedanje Skupštine Srbije i raspravu o stanju Kosovu i Metohiji. (FoNet)
POMEN ŽRTVAMA NATO BOMBARDOVANJA
Državne institucije, Srpska pravoslavna crkva i Vojska SCG obeležice u sredu petu godišnjicu agresije NATO na Jugoslaviju. Premijer i ministri Vlade Srbije, kao i predstavnici poslanickih grupa u republickom parlamentu, prisustvovace pomenu koji ce u 12 sati u crkvi Svetog Marka u Beogradu služiti patrijarh Pavle. U informativnoj službi SPC je receno da ce parastos žrtvama biti služen u svim pravoslavnim hramovima u Srbiji. (B92)
|
|