VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  15. mart 2004.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 15. 03. 2004.

PREDSEDNICKI IZBORI-CETVRTI PUT

Ko ce Nikolicu stati na crtu?

Predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Srbije Predrag Markovic, saopštio je u cetvrtak da ce raspisati predsednicke izbore 4. aprila, i naznacio da ce Srbija dobiti predsednika Republike najkasnije do 28. juna. Iako datum izbora još nije preciziran, neke od stranaka su se vec oglasile i istakle svoje kandidate za šefa Republike.

SRS ne menja kandidata

Kako su i poslednji izbori pokazali, prema rezultatima Republicke izborne komisije, najizvesniji je predsednicki kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic koji je na poslednjim neuspelim izborima osvojio 47 odsto glasova. Zamenik predsednika SRS-a je izjavio da je “gotovo sasvim izvesno” da ce on biti predsednicki kandidat te stranke i da SRS nema razloga da menja kandidata koji je, kako je rekao “na prošlim predsednickim izborima pobedio”. On je ocenio da vlastima Srbije izbori za predsednika “vise nad glavom”, i pozvao ih da se što pre udruže i izaberu kandidata koji ce mu se suprotstaviti i “stati na crtu”.
- Sve prihvatamo, neka izbori budu kad budu - pobedicemo - istakao je Nikolic.
Kalkulacije o mogucem zajednickom kandidatu bloka Demokratska stranka Srbije - G17 plus i Srpski pokret obnove - Nova Srbija, koga bi podržala Demokratska stranka, još su u sferi nagadanja, s obzirom na to da izjava potpredsednika DS-a Dušana Petrovica ne zatvara vrata dogovorima. On je istakao da ce se u narednim razgovorima DS izjasniti o tome da li ce podržati zajednickog kandidata ili imati svoga. Drugi potpredsednik stranke Bojan Pajtic je, pri tom, bio skepticniji, i izjavio da “ne veruje u dogovor o zajednickom kandidatu”, da o tome još nije razgovarano, ali i ocenio da “bez šireg dogovora nema ni demokratskog predsednika Srbije”. Ukoliko bi se ova stranka opredelila samo za svog kandidata, onda bi to najverovatnije, bio Boris Tadic, koji se i ranije spominjao kao moguci takmac za šefa Republike, ali još nijednom nije izašao na “izbornu crtu”.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da nije bilo razgovora s koalicionim partnerima o tome da on bude kandidat vladajuceg bloka za predsednika Srbije, a na pitanje da li je razmišljao o tome da se kandiduje, rekao je da je prošlo nedelju dana od kada se “poduhvatio jednog posla, u Vladi, i da bi mu bilo teško da objasni gradanima da ce sada prihvatiti drugi posao”. On je podsetio na to da predsednicki izbori još nisu raspisani i dodao da ce razgovora o tome tek biti.
S obzirom na to da je DSS vec dao predsednika Vlade, nagadanja o zajednickom kandidatu krnjeg „demokratskog bloka” bi možda bila u liku lidera G17 plus Miroljuba Labusa koji se vec jednom oprobao u ovoj trci. Medutim, neki poslanici SPO-a i nadalje se zalažu za to da zajednicki kandidat treba da bude iz redova DSS-a, stranke koja je na poslednjim izborima dobila najviše glasova medu strankama demokratske orijentacije, i da bi Vojislav Koštunica bio jedini “istinski protivkandidat Nikolicu”.
Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Micunovic najavio je da ce demokratski blok stranaka najverovatnije imati svog kandidata na predsednickim izborima u Srbiji, da još nije bilo reci o konkretnom kandidatu, i dodao, da ce od programa zavisiti i da li ce biti razgovora o podršci DC-a nekom drugom predsednickom kandidatu. Na pitanje ko cini taj demokratski blok, Micunovic je rekao da su u njemu, pored njegove stranke, i DS, Gradanski savez Srbije i niz manjih partija koje su bile u koaliciji DOS.
- Ponovni ulazak socijalista u politiku tera nas da zbijemo redove demokratske opcije u Srbiji - rekao je Micunovic.
Prema pisanju medija, partije demokratskog bloka sa socijaldemokratskim predznakom bi mogle da istaknu svog kandidata, a kako je potvrdio lider Socijaldemokratske partije Slobodan Orlic, o podršci zajednickom kandidatu razgovarano je i sa Sandžackom demokratskom partijom, Savezom vojvodanskih Madara, Reformistima Vojvodine i „Otporom’’, i da to bude Nebojša Covic. Predsednik Demokratske alternative Nebojša Covic ponovio je stav da bi stranke demokratskog bloka na predstojecim predsednickim izborima, cije održavanje ocekuje krajem maja, morale da imaju zajednickog kandidata. On je potvrdio da pregovori traju, kao i da on i dalje razmišlja o predsednickoj kandidaturi.
Demokratski blok još neodlucan

Lider DA, medutim, nije želeo da komentariše ko bi na predstojecim predsednickim izborima mogao da bude protivnik zameniku predsednika SRS-a Tomislavu Nikolicu. Na pitanje pod kojim uslovima bi on pristao da bude kandidat demokratskog bloka za predsednika Srbije, Covic je samo rekao da je za takve price prerano i da ce na sva ova pitanja odgovarati kada dogovor bude postignut.
- Ukoliko ne bude dogovora o jednom kandidatu, glasovi ce se opet rasipati i za to ce neko posle morati da preuzme odgovornost - rekao je Covic, i dodao da ce se pregovori „intenzivirati iz dana u dan“.
I Socijalisticka partija Srbije je najavila ucešce svog kandidata na predsednickim izborima, iako još nije razmatrala to pitanje, izjavio je predsednik Glavnog odbora te stranke Ivica Dacic.
On je rekao da ce stranacki organi odluciti o kandidatu te stranke za predsednika Srbije kada izbori budu raspisani, a dodao je da je SPS otvoren i za razgovore s drugim strankama o zajednickom kandidatu, ukoliko neko ima takvu ideju. On je rekao i da SPS za sada još nije kontaktirao sa svojim liderom Slobodanom Miloševicem, iako mu je ukinuta dosadašnja zabrana da komunicira iz Haškog tribunala.
Clanica Glavnog odbora Gradanskog saveza Srbije Vesna Pešic zauzela se za izbor predsednika Srbije u parlamentu, zbog “nepostojanja konsenzusa”, ocenjujuci da raspisivanje neposrednih izbora predstavlja “nepotreban rizik”.
- Mene zbunjuje to što se brza s predsedickim izborima, jer postoje veliki rascepi i nedovoljan konsenzus da se naprave normalne institucije, i možda je ta varijanta bolja, nego da se ide ponovo na ovakve predsednicke izbore - rekla je ona, i na pitanje da li bi prihvatila da bude zajednicki kandidat stranaka demokratskog bloka odgovorila da “ne zna šta je to demokratski blok”, dodajuci da “ne dolazi u obzir” da nju podrži Demokratska stranka Srbije.
- Potpuno iskljucujem mogucnost da se oko moje licnosti postigne konsenzus - rekla je Vesna Pešic, i dodala da GSS i Demokratska stranka nisu razgovarali o predsednickim izborima.

TAMAŠ KORHEC, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA UPRAVU, PROPISE I PRAVA NACIONALNIH MANJINA

Nova izborna pravila za Vojvodinu

Pokrajinski sekretar za upravu i propise Tamaš Korhec izjavio je „»Dnevniku’’« da je njegov Sekretarijat pripremio tekst nove odluke o izborima za Skupštinu Vojvodine sa alternativama i uputio ga na razmatranje svim politickim strankama koje participiraju u vojvodanskom parlamentu. Korhec je ocenio i da nema osnova za to da pokrajinski parlament razmatra predlog izborne odluke kojom se predvida uvodenje cistog proporcionalnog izbornog sistema u Pokrajini, a koji je najavila poslanicka grupa Demokratske stranke Srbije, jer je »protivan Statutu AP Vojvodine«.
On je kazao da je politickim akterima prošlog meseca sugerisao da do sredine marta dostave mišljenja o predloženim rešenjima Sekretarijata za upravu i propise, da bi se moglo pristupiti izradi jedinstvenog predloga, ali da je do sada odgovor stigao samo iz jedne manje politicke frakcije.
- Izgleda da su politicke stranke još u išcekivanju, odnosno cekaju da vide kako ce se opredeliti vece partije, koje opet kalkulišu koji bi im sistem najviše odgovarao – smatra Korhec.

Sledi i revizija izbornih jedinica

Budžet i pokrajinski izbori
Govoreci o sve ucestalijim zahtevima za raspisivanje prevremenih pokrajinskih izbora, on je kazao da razloga za skracenje mandata može biti samo ako neka vlast ne obavlja svoj posao, te napomenuo da aktuelna pokrajinska administracija radi efikasno. Korhec je, medutim, ukazao i da promena odnosa snaga na višem nivou vlasti može biti motiv za prevremene izbore u Pokrajini, ali samo ako su promene takve prirode da ugrožavaju funkcionisanje pokrajinskih institucija.
- Cinjenica je da je na republickom nivou uspostavljen drugaciji odnos snaga nego u Pokrajini, ali to nije nikakav razlog za vanredne izbore u Vojvodini, jer pokrajinski i lokalni nivoi vlasti ne moraju odražavati politicke odnose snaga u Republici. Medutim, motiv za prevremene izbore mogao bi se naci u slucaju da republicka vlast pokuša da onemoguci rad pokrajinskih organa finansijskim putem, pa na primer onemoguci donošenje pokrajinskog buyeta. – naglasio je Korhec.
On nije mogao da kaže postoje li vec indicije da bi nova republicka vlada mogla upravo buyetskim rezovima iznuditi vanredne izbore u Pokrajini, navodeci da još uvek nije bilo ni kontakata izmedu dve administracije.

Bez obzira na ove kalkulacije, preovladujuci je stav politickih aktera u vojvodanskom parlamentu da se nasledena izborna pravila iz perioda režima Slobodana Miloševica moraju menjati. Pravila po kojima su se održavali poslednji pokrajinski izbori, u septembru i oktobru 2000. godine, zasnivaju se na dvokružnom vecinskom sistemu sa tri kandidata u drugom krugu. Promena izbornih pravila bila je i jedno od predizbornih obecanja DOS-a, a zbog cinjenice da takav model apsolutno favorizuje najjacu politicku opciju. Na formuli »tri kandidata u drugom krugu« Miloševicevi socijalisti uspevali su da sve druge partije drže na marginama politickog života u Skupštini APV, ali im se to 2000. godine vratilo kao bumerang, jer su na poslednjim pokrajinskim izborima osvojili samo dva od ukupno 120 mandata. Svi ostali pripali su DOS-u.
Pokrajinski sekretar za upravu i propise smatra da bi najadekvatniji sistem za izbor poslanika vojvodanske Skupštine bio kombinacija vecinskog i proporcionalnog, te da bi novom izbornom odlukom trebalo izvršiti i reviziju broja izbornih jedinica, kojih trenutno ima 120.
- Prema Statutu AP Vojvodine, svaka opština u Pokrajini mora dobiti bar jedno poslanicko mesto u parlamentu, zbog cega glasovi gradana iz opština sa manjim brojem stanovnika prakticno više vrede nego glasovi biraca iz vecih opština. A taj statutarni nedostatak mogao bi se korigovati upravo primenom kombinovanog izbornog sistema. – pojasnio je Korhec.
Cist proporcionalni sistem nije moguc

Podsetimo da su u ranijim nastupima celnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je clanica vladajuce koalicije u Pokrajini uz Demokratsku stranku i Savez vojvodanskih Madara, zastupali ideju uvodenja jednokružnog vecinskog sistema. LSV, medutim, nije odbacivala ni ideju kombinovanog izbornog sistema, za koji su se, pak, u javnim nastupima najcešce opredeljivali predstavnici DS i SVM.
Opozicioni DSS, s druge strane, odlucio je da posle gotovo dvogodišnjih pokušaja da iznudi vanredne pokrajinske izbore, izade i sa vlastitim predlogom nove izborne odluke. Šef poslanicke grupe te stranke u Skupštini APV Velibor Radusinovic izjavio je nedavno našem listu da se ta stranka zalaže za uvodenje proporcionalnog izbornog sistema kakav važi i na republickom nivou. Medutim, prema recima Korheca o takvom modelu pokrajinski parlament ne bi uopšte mogao raspravljati, jer on »nije u skladu sa Statutom APV«.
- Primena cistog proporcionalnog izbornog sistema u Pokrajini nije moguca, jer taj model ne ispunjava statutarni uslov da se iz svake opštine bira najmanje jedan poslanik, pošto se gradani opredeljuju za liste a ne za kandidate. To znaci da Statut onemogucava primenu tog izbornog sistema, pa bi takav predlog DSS-a otpao na samomu startu – zakljucio je Korhec. U ovom slucaju, kako je napomenuo, nije moguce pozivanje na republicki izborni zakon, pošto taj akt »nije nadreden Statutu APV, niti reguliše izbor poslanika u vojvodanski parlament«.
- Nacin izbora poslanika Skupštine Vojvodine ogranicen je iskljucivo Ustavom Srbije i Statutom Pokrajine i u toj situaciji republicki organi ne mogu da se uplicu u ingerencije Pokrajine. Jedino ako bi odluka koju donese pokrajinska Skupština bila nezakonita, može da je ukine samo Ustavni sud Srbije. I u drugom slucaju, ako Pokrajina ne izvršava sopstvene akte, na primer Statut, njihovo sprovodenje može da preuzme Republika – ukazao je naš sagovornik. U tom kontekstu, kako je naveo, u iskljucivoj nadležnosti Pokrajine je i donošenje odluke o raspisivanju vojvodanskih izbora, na šta Republika ne može da utice ukoliko ih pokrajinski organi vlasti sprovode u zakonskom roku.

USKORO IZLAZI 23. DEO ENCIKLOPEDIJE NOVOG SADA

Knjiga za svaki novosadski dom

Nova, dvadesettreca knjiga Enciklopedije Novog Sada sa odrednicama od “rad” do “rog” pojavice se u prodaji do kraja meseca. Kao i nekoliko prethodnih, i ova knjiga bice štampana u tiražu od 1.000 primeraka i moci ce da se kupi u kiosku “Dnevnika” na Bulevaru oslobodenja 81, u knjižari “Orfelin” u Gimnazijskoj 2, pored Riblje pijace, kao i u drugim knjižarama.
Enciklopediju Novog Sada zajedno izdaju Novosadski klub i DOO “Dnevnik-Novine i casopisi”. Redakcija je, u nastojanju da je približi što vecem broju Novosadana, odlucila da cena Enciklopedije od dvadesete knjige bude 150 dinara. Po toj ceni u kiosku “Dnevnika” mogu da se kupe i prethodne knjige Enciklopedije od broja 17 do 22.

Samo naš grad ima enciklopediju

Glavni i odgovorni urednik Enciklopedije dr Dušan Popov kaže da je to narodna ilustrovana enciklopedija i da je jedinstvena, jer nije poznato da neki drugi grad u našoj zemlji ima svoju opštu enciklopediju. U njoj se, na 336 strana svakog nastavka, složeni po azbucnom redu nalaze pojmovi iz istorije grada i šire okoline, od pamtiveka do danas, kako kaže Popov. Obradeni su: praistorija ovih prostora, istorijat poznatijih porodica, privreda, prosveta, kultura, sport, svet prirode, npr. životinjske vrste, ptice, biljne kulture i reljef i hidrografija šire regije. U enciklopediji se, u rasteru, nalaze i tekstovi iz lepe književnosti, zapisi iz sadašnjosti i prošlosti, anegdote, stara leksika i staro kulinarstvo, a sve to nije uobicajeno za ovakav tip izdanja.
- Želja nas koji pravimo ovu enciklopediju je, pre svega, da se Novi Sad obradi naucno, edukativno, da oni koji žive ovde odavno, kao i oni koji su se doselili poslednjih godina upoznaju svoj zavicaj. Ovako nešto je sastavni deo kulture, još od francuskih enciklopedista – kaže dr Popov. – Prvobitna ideja je bila da se napravi enciklopedija Vojvodine, ali je ipak nastala enciklopedija Novog Sada. U njoj su, medutim, obradeni i mnogi opšti pojmovi vezani za Vojvodinu, kao što su: Mileticev narodni pokret, Blagoveštenski sabor, Majska skupština, prirodni resursi, nafta, gas, vode, poljoprivreda, živi svet Fruške Gore, mesta poput Sremskih Karlovaca i Iriga, Šajkaška i mnogo toga drugog.
Tu su, naravno, i Dositej Obradovic i Karadorde koji je, posle sloma ustanka boravio u Vojvodini, a bice mesta i za Isidoru Sekulic i Miloša Crnjanskog.
Novinarski poduhvat

Prva knjiga Enciklopedije Novog Sada izašla je 1993. godine i od tada se redovno pojavljuju njeni nastavci u intervalima od 5 do 6 meseci koliko je potrebno da se napravi jedna knjiga. Princip rada je sledeci: kada se dode do odredenog slova, obraduju se ranije prikupljeni tekstovi, pregleda se arhiva, maticarske knjige, izveštaji, novinski tekstovi, razgovara se sa svedocima i savremenicima, ukratko, istražuju se pojmovi sve dok se ne pronade sve što je potrebno.
- Mislim da ovako obiman posao može da uradi samo novinar – kaže dr Dušan Popov koji je u novinarstvu bio od 1945. godine. Izmedu ostalog, bio je urednik mnogih rubrika u “Dnevniku” i jedan je od osnivaca i prvi glavni urednik Televizije Novi Sad. – Bogato novinarsko iskustvo omogucilo mi je da tacno znam kada se i kako nešto desilo u ovom gradu, a i šire, pogotovo u prelomnim periodima.
Koliko je obiman posao na izradi enciklopedije svedoci i impozantan broj od oko 140, što stalnih, što povremenih saradnika. Veliki problem predstavljalo bi i finansiranje, da nekoliko velikih novosadskih firmi nije postalo svesno znacaja ovog projekta, kao i cinjenice da ce Enciklopediju citati mnoge buduce generacije.
- Naša deviza je : “Enciklopedija u svakoj novosadskoj kuci”. Nažalost i dalje postoje ljudi, cak i intelektualci koji za ovu knjigu nisu culi – rekao je na kraju Dušan Popov.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 15. 03. 2004.

SKUPŠTINA MENJA TRI ZAKONA
Poslanici Skupštine Srbije u utorak ce poceti sednicu na kojoj ce razmatrati izmene tri sudska zakona. Skupština po hitnom postupku treba da razmotri predlog republicke vlade za izmenu Zakona o uredenju sudova, Zakona o sudijama i Zakona o organizaciji državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala. Predloženim izmenama predvideno je da apelacioni sudovi i Upravni sud pocnu da rade od 1. januara 2007. godine, a ne od pocetka ove godine, kako je prethodno bilo predvideno. (Tanjug)

NOVI SAD I BEOGRAD U BERLINU
Turisticka organizacija Srbije (TOS), zajedno sa turistickim organizacijama Beograda i Novog Sada, predstavila je kapacitete Srbije na Medunarodnoj turistickoj berzi, koja traje u Berlinu. Na berzi je, prema recima savetnice u TOS Ljiljane Cerovic, pokazano veliko interesovanje za srpsku ponudu, pre svega kada su u pitanju "Srbija na Dunavu", vikendi u Beogradu i Novom Sadu, tranzit kroz Srbiju povodom predstojece Olimpijade u Grckoj, kao i za košarkašku utakmicu "drim tima" u avgustu i mnoga druga pitanja. (Tanjug)

ILIC: DA SE SMENE DIREKTORI JAT-a, ŽTP-a I CIP-a
Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic izjavio je da ce direktori JAT-a, ŽTP-a i CIP-a verovatno biti smenjeni zbog lošeg stanja u ovim preduzecima. "Oni su jednostavno napravili haos u preduzecima, gde je situacija danas užasna. Ispustili su sve iz ruku i napravili apatiju", rekao je Ilic. (Vesti)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com