|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 12. 03. 2004.
|
|
|
GODINU DANA OD ATENTATA NA PREMIJERA ZORANA ĐINĐIĆA
Ubistvo koje je promenilo Srbiju
Posle godinu dana od ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, u Beogradu se ne može osetiti više ništa od njegove proevropske politike. Ovaj utisak deli većina stranih medija koji su se ovih dana bavili analizom političke scene Srbije godinu dana posle ubistva njenog prvog demokratskog premijera. Uz ocenu da su vlast u Srbiji preuzeli nacionalisti koji neguju novu vrstu izolacionizma, u javnosti zapadnih zemalja zaključuje se da su inspiratori Đinđićevog ubistva konačno postigli svoj cilj - zaustavljanje reformi u Srbiji. Ovu tezu mogli bi pothraniti nastupi nove vlasti koja Đinđićevu vladu predstavlja kao najveće unesrećitelje Srbije - a najglasniji u takvim ocenama su Miloševićevi partijski drugovi i partneri nove vlasti, koji su do 2000. godine Đinđića nazivali izdajicom i produženom rukom Zapada - ali i činjenica da su i pozicije njegove Demokratske stranke oslabljene zbog optužbi za razne afere i kriminalne aktivnosti, ali i zbog unutarpartijskih previranja.
Iako saveznik demokrata s izbora 2000. godine, Demokratska stranka Srbije preuzela je vlast kao najoštriji protivnik DS-a. Da paradoks bude veći, u kampanji protiv demokrata nova vlast se oslanja na podršku Miloševićevih socijalista, čiji glasovi u parlamentu su lideru DSS-a Vojislavu Koštunici otvorili vrata kabineta u Nemanjinoj 11.
Isterivanje veštica
Iako je na sam dan atentata pre godinu dana iz nadležnih krugova saopšteno da su poznata imena organizatora i izvršioca zločina u dvorištu zgrade Republičke vlade, još uvek u javnosti postoje nedoumice o mnogim detaljima vezanim za taj događaj. Neslavan start sudskog procesa, najavljivanog kao “suđenje stoleća” samo je potpirio razne spekulacije o motivima tog atentata i načinu na koji je izvršen, koje imaju za cilj da se taj proces iskoristi u političke svrhe. Stvaranju misteriozne atmosfere doprinosili su svi, i oni koji su bili nadležni da istragu vode, i oni koji su bili Đinđićevi politički protivnici. U tom smislu, indikativna je i poslednja izjava bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, koji je u vezu s ubistvom premijera uvukao i strane obaveštajne službe, te optuženog za atentat poredio s Gavrilom Principom.
S druge strane, nova vlast pokazala je veće interesovanje za “isterivanje veštica” iz tima koji je Srbiju vodio u protekle tri godine, nego za sudski proces koji se vodi zbog ubistva predsednika prve postmiloševićevske vlade.
Stalnotinjajući sukobi između dve najjače stranke iz demokratskog korpusa - DS i DSS - prerasli su u pravi politički rat. Ni podrška Evropske unije i SAD-a demokratskoj opciji u Srbiji, koja se ogledala i u činjenici da je državna zajednica SCG primljena u Savet Evrope u vreme dok je u Srbiji na snazi bilo vanredno stanje, nisu uticale na političke aktere u Srbiji da opšti interes stave iznad stranačkog.
Već po okončanju vanrednog stanja, uvedenog posle atenata, počeli su novi i još oštriji politički obračuni između vladajućih stranaka, s jedne, i njihovih ranijih koalicionih partnera, G17 plus i DSS-a, s druge strane. U tom periodu začeti su i unutarpartijski sukobi u Demokratskoj stranci, koja je odlučila da izbor novog stranačkog lidera odloži do okončanja redovnihparlamentarnih izbora. Zbog unutarpartijskih sukoba, prema tvrdnjama nekih funkcionera te stranke, prošlog proleća nisu raspisani vanredni parlamentarni izbori, koje su zahtevale opozicione partije, ali i pojedini čelnici DS-a, iako je u tom periodu DS beležio rekordnu popularnost u gotovo svim istraživanjima javnog mnjenja.
Kabinet u ratu s aferama
Umesto izbora, DS je pokušao da očuva dominantnu poziciju u Republičkoj vladi, na čije čelo je kandidovao zamenika predsednika stranke Zorana Živkovića, u čijem kabinetu se našao i potpredsednik DS-a Čedomir Jovanović. Međutim, Živkovićev kabinet nije mogao da se nosi sa sve oštrijim pritiscima političkih oponenata i, istovremeno, sa sve većim apetitima koalicionih partnera iz DOS-a. Tako je, gotovo na samom startu, Živkovićeva vlada, rešena da se do kraja konfrontira s političkim protivnicima iz G17 plus i smeni potpredsednika te stranke Mlađana Dinkića s funkcije guvernera Narodne banke Srbije, pokazala nervozu. Pošto je DS sve teže obezbeđivao podršku koalicionih partnera u DOS-u, Dinkićeva smena izvedena je nevešto i okončala se aferom zbog nezakonite upotrebe identifikacionih poslaničkih kartica.
Dinkićeva smena samo je ubrzala početak kraja Živkovićeve vlade, koja je od jula prošle godine do decembarskih izbora bila pod aferaškom paljbom eksguvernera. Iz nedelje u nedelju Dinkić je na konferencijama za novinare optuživao Vladu za brojne afere: “Janjušević - Kolesar”, “Bodrum”, te za zloupotrebu službenog položaja ministarku Mariju Rašetu Vukosavljević i šefa policije Dušana Mihajlovića...
Propao je i pokušaj Živkovićevog kabineta da sprovede ustavne promene u Srbiji, pošto Batićeva komisija nije uspela da sačini ni prvu verziju nacrta ustava, na kojem je radila gotovo pola godine. Umesto ustavne, u republičkom parlamentu pokrenuta je rasprava o poverenju Vladi Zorana Živkovića.
Pozicije postđinđićevske Demokratske stranke na startu decembarske izborne kampanje dodatno su otežane rasplamsavanjem unutarstranačkih sukoba. U borbi za glavnu ulogu u izbornoj trci prevagnula je struja Borisa Tadića, a demokrate su se odlučile za samostalan nastup, odričući se većine koalicionih partnera.
Otklon od Čedomira Jovanovića i Zorana Živkovića, inače najbližih Đinđićevih saradnika iz prethodnog perioda, nije Tadiću obezbedio prohodnost u Koštuničinu vladu. Stranački izbori u DS-u pokazali su da je, godinu dana od atentata na srpskog premijera i neprikosnovenog lidera te stranke, Đinđićevih sledbenika sve manje i u samoj njegovoj stranci.
Dosije zločina
Posle javno saopštenih informacija, još u novembru 2002. godine da je Makina grupa planirala ubistvo Đinđića, a pogotovo posle incidenta s Dejanom Milenkovićem Bagzijem kod hale “Limes” na autoputu u Novom Beogradu 21. februara, vest da je na premijera Đinđića izvršen atentat 12. marta 2003. u 12.25 ispred službenog ulaza u Vladu Srbije i da je posle neuspele reanimacije i operacije smrt konstatovana u 13.30 časova, bila je više od šoka koji je zaustavio Srbiju. Atentator, koji je, kako je zvanično saopšteno, ispalio dva projektila, jednim je smrtno pogodio Đinđića, a drugim ranio njegovog telohranitelja Milana Veruovića, uspeo je s oružjem u ruci i s dvojicom pomagača, da pobegne.
Vanredno stanje
U popodnevnim časovima uvedeno je vanredno stanje, a vojska je podigla borbenu gotovost.
Niko nije smenjen
Mada je od ubistva prošla godina, a Đinđićev kabinet kojeg je “nasledio” Zoran Živković, tek pre nekoliko dana zamenila nova garnitura, u javnosti je i dalje dominantan utisak objektivne nepravde što niko od funkcionera, barem u drugoj postavi MUP-a i BIA-e, nije smenjen zbog propusta u obezbeđenju Đinđića. Sem nekoliko službenika nižeg ranga, koji su suspendovani posle izveštaja takozvane Koraćeve komisije, zbog ubistva premijera niko nije suspendovan, niti je podneo ostavku. Jedino je samoinicijativno, iz protesta što u prvih nekoliko meseci niko iz službe nije ni pomeren, čak ni momak koji je, po opisu svog posla, otvarao vrata premijeru, to nije učinio baš na dan njegovog ubistva, major Slobodan Pajić, pripadnik Jedinice za zaštitu štićenih ličnosti i bivši šef obezbeđenja Nebojše Čovića, napustio tu službu.
|
Samo nekoliko sati od tragedije, MUP je objavio fotografije pripadnika “zemunskog klana” koji su organizovali premijerovo ubistvo. ”Višemesečana akcija Vlade Srbije u borbi protiv organizovanog kriminala, imenovanjem specijalnog tužioca i uzimanjem izjava zaštićenih svedoka - privedena je kraju. Tokom današnjeg dana trebalo je da bude potpisan nalog za hapšenje najveće organizovane kriminalne grupe na prostorima bivše Jugoslavije. Među desetinama krivičnih dela koja im se stavljaju na teret nalazi se: otmica i ubistvo bivšeg predsednika Ivana Stambolića, zločin na Ibarskoj magistrali, nekoliko desetina otmica, više od 50 ubistava učinjenih na teritoriji Beograda i drugih gradova, organizovana trgovina narkoticima, pokušaj ubistva premijera Đinđića kod hale Limes, ubistvo predsednika vlade Srbije. Ovu organizovanu kriminalnu grupu, poznatiju kao “zemunski klan”, čini oko 200 kriminalaca protiv kojih je do sada podneto više od 300 krivičnih prijava”, saopštila je Vlada Srbije i iste večeri objavila spisak jezgra “zemunskog klana” na kojem su bili: Milorad Luković Legija, Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum, Vladimir Milosavljević Budala, Miloš Simović, Aleksandar Simović, Miladin Suvajyić, Dušan Krsmanović, Milan Jurišić - Jure, Saša Petrović, Zoran Vukojević - Vuk, Dejan Milenković - Bagzi, Nikola Bajić, Dragan Vujičić - Bego, Mlađen Mićić - Pacov, Srđan Mijailović, Đorđe Krsmanović, Loran Milić, Dragan Ninković, Darko Đorđević, Vladan Mladenović i Sretko Kalinić.
Već u toku marta uhapšen je veliki broj pripadnika “zemunskog klana”, a vođe, Dušan Spasojević Šiptar (35) i Mile Luković Kum (34), ubijeni su prilikom pokušaja hapšenja 27. marta u selu Meljak, jer su, kako je saopštila policija, pružali otpor i nameravali da aktiviraju ručne bombe kojima su bili naoružani. NJihov mafijaški zamak u Šilerovoj ulici u Zemunu srušen je, u međuvremenu, do temelja. Gotovo dva meseca trajalo je vanredno stanje i policijska akcija suzbijanja organizovanog kriminala “Sablja” u kojoj je uhapšeno više od 10.000 građana, koji su po nekom osnovu policiji bili sumnjivi.
Devet meseci kasnije na optuženičku klupu Specijalnog suda u Beogradu zbog ubistva premijera seli su samo: Zvezdan Jovanović, bivši pripadnik JSO, okrivljen kao neposredni ubica premijera, a kao učesnici atentata Dušan Krsmanović, “vojnik” Spasojevićevog mafijaškog klana, Saša Pejaković, pripadnik JSO-a i Spasojevićev telohranitelj, Branislav Bezarević, pripadnik BIA, optužen kao doušnik klana za informacije o kretanju premijera, i Željko Tojaga Žmigi, pripadnik JSO-a optužen za učešće u nekoliko prethodnih pokušaja atentata. Ostalih osam optuženih za ovaj zločin još uvek su u bekstvu.
Senka na „suđenje veka”
Suđenje za atentat počelo je, na zaprepašćenje mnogih, po jedinstvenoj optužnici kao jedinstveni postupak protiv tridesetšestorice optuženih za brojna krivična dela Spasojevićevog kriminalnog klana koja je policija uspela da rasvetli. Tek pod pritiskom mučnog utiska, koji je u javnosti prevladao zbog toga, postupak za ubistvo premijera je razdvojen. Verovatno su baš prvi prizor pojavljivanja u sudnici velikog broja ljudi koje u žargonu nazivaju uličnim kriminalcima, i način vođenja glavnog pretresa sami po sebi doprineli u određenoj meri već na početku, da na suđenje veka u Srbiji padne senka. Ako se i konstatuje da u ovom trenutku iskazi Branislava Bezarevića, Dušana Krsmanovića, pa i, po odbrani, sporni iskaz Zvezdana Jovanovića, dati u istrazi UBPOK-u, a koje je predsednik veća Marko Kljajević pročitao, i mnogo toga što su izneli u svojoj odbrani Saša Pejaković i Željko Tojaga Žmigi, nisu u osnovi uzdrmali zvaničnu verziju ubistva premijera, ne može da se zažmuri na činjenicu da su neka pitanja koja su i ranije bila prisutna u javnosti, sasvim izašla na površinu.
Paralelno, u vazda sumnjičavoj javnosti, zbog neobičnih momenata u vezi sa samim atentatom, koje su iznosili mediji i pojedinci, među kojima i neki svedoci, uprkos svemu, lebdi upitanost o broju ispaljenih projektila, neposrednih “pucača”, o tome da li je bila jedna ili dve puške, zašto su bile isključene kamere na ulazu u zgradu Vlade, da li je parking tek slučajno bio neobično prazan tog dana, kako su glavni akteri uspeli da pobegnu i još mnoga, zbog čega je zvanično rasvetljeno ubistvo premijera naknadno dobilo dimenzije misterije. Posle izjave bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića da ostali organizatori atentata, van “zemunskog klana”, neće biti otkriveni dok ne budu uhapšeni Milorad Luković Legija i ostali odbegli koji su optuženi za ubistvo, ta misterija je na neki način, uprkos Zvezdanu Jovanoviću i ostaloj četvorici okrivljenih s njim ozvaničena.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 12. 03. 2004.
|
|
|
|
MAROVIC: ĐINCIC JE BIO KULTUROLOŠKI I MENTALNI ŠOK
Savezni predsednik Svetozar Marovic izjavio je da ce "citav, na žalost, kratak zivot" ubijenog premijera Srbije Zorana Djindjica "ostaviti jedno veliko nasledje, poput pozitivnog virusa koji nikad više niko ne može ugroziti - više nikada niko nece moci da zaustavi evropski put i buducnost Srbije, pragmatizam koji zahteva efikasnost i pokazivanje rezultata". "Sa njim je pocela jedna mentalna, kulturološka i psihološka reforma na ovom prostoru", rekao je Marovic povodom godišnjice Djindjicevog ubistva. (beograd.com)
CLANOVI VLADE ODAJU POŠTU UBIJENOM PREMIJERU
Povodom godišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Djindjica, predstavnici sadašnje i prethodne vlade Srbije u petak ce, ispred zgrade Vlade, odati poštu ubijenom premijeru. Na platou koji nosi njegovo ime, bice postavljena ploca sa natpisom "Plato dr Zorana Djindjica", a u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju bice odrzan parastos. Memorijalna akademija posvecena Djindjicu i njegovom delu bice održana u Centru "Sava". DS je pozvala sve clanove i simpatizere stranke, kao i gradjane da prisustvuju ovom dogadjaju. (Tanjug)
STRANICE O ĐINĐICU VRACENE NA VLADIN SAJT
Dan pred godišnjicu ubistva premijera Srbije Zorana Đindica, link koji vodi na stranice posvecene ovom dogadaju vracen je na zvanicni sajt Vlade Srbije. Link je, umesto na stranicu "vesti", ovoga puta postavljen na naslovnu stranu Vladinog sajta. Link vodi na stranice na kojima se nalaze Đindiceva biografija, arhiva vesti koje su na sajtu objavljene nakon i povodom atentata, kao i knjiga žalosti. (B92
|
|