NARODNA SKUPŠTINA PODRŽALA VOJISLAVA KOŠTUNICU I NJEGOV KABINET

Srbija dobila novu Vladu

Poslanici Skupštine Srbije izabrali su novu Republičku vladu na čelu s premijerom Vojislavom Koštunicom, liderom Demokratske stranke Srbije. Novi kabinet imaće jednog potpredsednika, Miroljuba Labusa, predsednika G17 plus, i 17 ministara: Dragana Jočića, koji će biti na čelu MUP-a, Mlađana Dinkića (finansije), Velimira Ilića (kapitalne investicije), LJiljanu Čolić (prosvete i sporta), Zorana Stojkovića (pravde), Dragana Kojadinovića (kulture), Dragana Maršićanina (privrede), Tomicu Milosavljevića (zdravlje), Vojislava Vukčevića (za dijasporu), Radomira Naumova (rudarstvo i energetika), Milana Radulovića (ministra vera), Ivanu Dulić Marković (poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo), Aleksandra Popovića (nauka i zaštita životne sredine), Predraga Bubala (ekonomski odnosi s inostranstvom), Zorana Lončara (državna uprava i lokalna samouprava), Bojana Dimitrijevića (trgovina, turizam i usluge) i Slobodana Lalovića (rad i zapošljavanje).
Za novu republičku vladu glasalo je 130, protiv je bilo 113, a nije glasao jedan narodni poslanik. Kabinet Vojislava Koštunice podržale su stranke čiji su predstavnici ušli u novi kabinet - DSS, G17 plus, Srpski pokret obnove, Nova Srbija i Socijaldemokratska partija, a svojim glasovima pripomogli su i poslanici Socijalističke partije Srbije, dok su protiv glasali Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka. Odmah nakon izbora, svi novi članovi kabineta položili su zakletvu.

Marković umesto Maršićanina Dragan Maršićanin, nakon što je izabran za ministra privrede, podneo je ostavku na funkciju predsednika Skupštine Srbije. Ovu dužnost do izbora novog obavljaće najstariji potpredsednik parlamenta Vojislav Mihailović iz SPO. Skupština na današnjoj sednici treba da izabere novog predsednika, a kandidat za tu funkciju je Predrag Marković, aktuelni potpredsednik Skupštine iz G17 plus. Takođe, treba da budu izabrana dva potpredsednika Emilija Krstić, kandidatkinja DSS-a, i Dušan Petrović, koga predlaže DS. Kako se očekuje, novi šef poslaničkog kluba DSS-a biće Branislav Ristivojević iz Novog Sada, pošto Dejan Mihajlov prelazi na dužnost generalnog sekretara Vlade.

KOLIKI ĆE BITI NAŠ DUG SVETSKOJ BANCI ZBOG OKRŠAJA EVRA I DOLARA

Hoće li Srbija izvući deblji kraj?

Nekoliko dana pre isteka mandata, sada već bivši srpski ministar za finansije i ekonomiju Božidar Đelić, optužio je bivšu Saveznu vladu da će njena odluka iz 2001. godine Srbiju “nepotrebno koštati na desetine miliona dolara”. O čemu se, zapravo, radi? Po Đelićevim rečima, Vlada bivše SR Jugoslavije svojevremeno je, bez konsultacija s Republičkom vladom, celokupni dug Srbije Svetskoj banci, koji je prethodno reprogramiran, pretvorila iz dolara u evre.
U međuvremenu je došlo do drastičnog pada vrednosti američke prema novoj evropskoj valuti, a time su i obaveze Srbije prema Svetskoj banci povećane. “Kvaka” je, naime, u tome što je Srbija od Svetske banke dobijala kredite isključivo u dolarima, a sada te obaveze vraća u evrima i zbog toga trpi štetu, kategoričan je Đelić, koji se pita zar je moguće da ljudi koji su o tome odlučivali nisu mislili o mogućem “hedžu”, odnosno ograđivanju od rizika zbog mogućih kursnih razlika?
Za sada bez posledica
Portparolka beogradske kancelarije Svetske banke Vesna Kostić potvrdila je za “Dnevnik” da je Savezna vlada svojevremeno donela takvu odluku. Ali, kaže ona, Srbija za sada ne oseća posledice promenjenog odnosa snaga između evra i dolara, jer su obaveze prema Svetskoj banci reprogramirane na 25 godina, uz grejs-period od pet godina.
- To znači da Srbija do 2006. godine neće vraćati obaveze po osnovu glavnice duga, već samo pripadajući deo kamata - objašnjava Vesna Kostić. - S druge strane, potpuno je prirodno što je dug Svetskoj banci fiksiran u evrima, jer Srbija najveći deo svojih prihoda od izvoza ostvaruje upravo u toj valuti.
U međuvremenu, ističu finansijski stručnjaci, paritet dolara i evra može da se promeni u korist jedne ili druge valute, tako da je, za sada, odluka Savezne vlade samo “potencijalno štetna”. Ne sporeći činjenicu da je u spornom trenutku dolar bio veoma jak, možda najjači u istoriji, oni napominju da u to vreme niko nije mogao da predvidi dalji razvoj događaja. Posle bitke je lako biti general, jer je sada svima jasno da je dolar depresirao prema evru, kaže jedan od njih, i postavlja pitanje šta bi se desilo da je dolar nastavio da jača, odnosno da je evro u međuvremenu oslabio?
Stara priča
Ovaj najnoviji primer mogućih efekata pomeranja odnosa svetskih valuta samo je aktuelizovao godinama staru priču o staroj deviznoj štednji. Kada je u tadašnjoj Skupštini SRJ pre gotovo sedam godina usvojen jedan u nizu zakona o vraćanju stare devizne štednje, država svoje obaveze nije pretvorila u nemačke marke, već se obavezala da će svakom štediši, ako to želi, da vrati novac u valuti koju je i poverio banci na čuvanje. Iako je taj zakon praktično ostao mrtvo slovo na papiru, jer je građanima uglavnom bilo omogućeno da podižu novac u dinarima, i to po zvaničnom kursu, mnogo nižem od uličnog, za ovu priču je važno da se u trenutku donošenja tog zakona za jedan dolar mogla otprilike kupiti jedna i po nemačka marka. U međuvremenu je dolar strahovito ojačao i u jednom trenutku je vredeo više od 2,2 nemačke marke. Zbog toga je država, po procenama nekih eksperata, na kursnim razlikama izgubila između 800 miliona i milijardu dolara!
Za toliko bi, naime, njene obaveze bile manje da je prilikom donošenja prvog zakona sve obaveze prema starim štedišama u dolarima, švajcarskim francima, britanskim funtama i drugim čvrstim valutama konvertovala u nemačke marke. Kasnije, posle promene vlasti 5. oktobra 2000, celokupna štednja nominovana je najpre u nemačke marke, potom u evre, ali je bilo kasno da država spreči veliki gubitak. Ispada, dakle, da je u ovom slučaju država oštećena zbog jačanja dolara, a uskoro bi mogla da plati ceh i za njegovo slabljenje.

EXIT TIM POTVRDIO DOLAZAK IGI POPA NA NOVOSADSKI FESTIVAL

Prvi ugovor za prvu zvezdu

Čuveni američki roker nastupiće na Tvrđavi 4. jula, poslednjeg dana festivala. - Od 1. aprila do 1. maja otvoren konkurs za demo bendove iz zemlje i regiona, a nastupiće 20 najboljih.
Organizatori festivala Exit 04 potvrdili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare da je potpisan prvi ugovor za nastup na čuvenom novosadskom muzičkom hepeningu. Najveća zvezda ovogodišnjeg Exita biće Igi Pop, koji će po slovu ugovora, sa legendarnom pratnjom The Stooges, nastupiti na Petrovaradinskoj tvrđavi poslednjeg dana festivala, 4. jula. Exit 04 trajaće četiri dana od 1. do 4. jula.
- Istraživanje javnosti u saradnji s listom “Dnevnik” pokazalo je da je publika najviše glasova dala Igi Popu i izuzetno nam je drago što baš on dolazi u Novi Sad. Kampanja za Exit 04 startuje početkom juna, a posebna čast nam je što ćemo se od 12. do 16. marta predstaviti na Sajmu turizma u Berlinu u okviru turističke ponude Srbije i Novog Sada - rekla je potparol Exita Aleksandra Kolar.
Rajko Božić iz Exit tima naglasio je da će ovogodišnji festival biti sigurno održan i da će biti duplo bolji od dosadašnjih muzičkih hepeninga na Tvrđavi.
- Igi Pop je najskuplje ime do sada, ali nam je praksa da još uvek ne saopštavamo honorare muzičara. Dolaskom Igija festival će se podići na svetski nivo, ali on neće biti jedino ime tog ranga. Nadam se da ćemo uskoro potpisati ugovore s još nekim svetskim zvezdama – rekao je Božić.
Rajko Božić je saopštio i da će od 1. aprila do 1. maja biti otvoren konkurs za demo bendove iz zemlje i regiona, a za 20 neafirmisanih grupa obezbediće se nastup na Exitu 04, s tim što će četiri benda svirati na velikoj bini, prošlogodišnjem Rok stejdžu. Postoji i ideja da se izda CD s muzičarima koji će gostovati na Tvrđavi.
U toku su pregovori s gradskom i pokrajinskom vladom oko novčane podrške festivala. Ukupni troškovi festivala su 105 miliona dinara, a od ove dve institucije Exit tim očekuje da dobije 19 miliona dinara.
- Pregovori s pokrajinskom vladom su u toku i od njih očekujemo da finansiraju nastup Igi Popa. Okvirna procena je da će komplet karata za Exit 04 koštati 2.500 dinara – rekao je jedan od prvih ljudi Exita Bojan Bošković. – Cena karte neće biti komercijalna, jer bi realan iznos bio oko 70 evra. Ipak Exit 04 neće ni malo zaostajati za mađarskim festivalom “Siget”. Agenti pregovaraju s mnogo bendova, a istakao bih da se početkom jula održava bar pet dobrih festivala u Evropi i čast nam je što smo u takvoj konkurenciji uspeli da rezervišemo Igi Popa.

SKUPŠTINA SRBIJE NASTAVILA RAD
Skupština Srbije nastavila je danas sednicu na kojoj bi trebalo da budu izabrani predsednik i dva potpredsednika parlamenta. Funkcioner DSS-a Dragan Maršićanin, koji je do juče bio predsednik parlamenta, podneo je ostavku na tu funkciju zato što je izabran za ministra privrede Srbije. Jedini kandidar za predsednika Skupštine je dosadašnji potpredsednik Predgar Marković iz G17 plus. Vlada Srbije sinoć je održala prvu sednicu na kojoj je za generalnog sekretara postavljen Dejan Mihajlov iz DSS-a. (021)

NOVA VLADA SRBIJEODRŽALA PRVU SEDNICU
Vlada Srbije sinoć je, nakon primopredaje dužnosti izmedju starog i novog premijera Zorana Živkovića i Vojislava Koštunice, održala prvu sednicu kojom je predsedavao novi premijer. Vladina pres služba je saopštila da je na prvoj sednici na mesto generalnog sekretara vlade postavljen Dejan Mihajlov, pošto je njegova prethodnica Maja Vasić razrešena te dužnosti. Vlada Srbije izabrana je u sredu popodne u Skupštini sa 130 glasova podrške. Odmah po izboru vlade, prema koalicionom dogovoru, Dragan Maršićanin podneo je ostavku na mesto predsednika Skupštine. Za novog predsednika predložen je dosadašnji potpredsednik parlamenta Predrag Marković iz G1z plus. Skupština će danas pored novog predsednika izabrati i dva potpredsednika, Emiliju Krstić iz redova DSS-a i Dušana Petrovića iz DS-a.(021 i foto Beta)

VAŠINGTON I BRISEL DAJU ŠANSU NOVOJ VLADI U BEOGRADU
U Vašingtonu i Briselu zvaničnici izražavaju nada da će i novoizabrana Vlada Srbije biti proreformska i od novih vlasti očekuju saradnju, ali i ispunjenje svih međunarodnih obaveza, uključujući i saranju sa Hagom. Američki podsekretar Mark Grosman danas se u Beogradu sastaje sa premijerom Vojislavom Koštunicom. A visoki predstavnik EU Havijer Solana pozvao je Koštunicu u Brisel. (021)

EPISKOP ARTEMIJE PODNEO OSTAVKU
Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije Radosavljević podneo je neopozivu ostavku na mesto predsednika Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, Episkop Artemije kaže da više nije u stanju da ostane na toj funkciji. "U poslednje vreme sve češće dogadja da pojedini članovi SNV bez znanja i konsultovanja sa predsednikom, daju izjave i saopštenja iza kojih ne stoji SNV i s kojima on kao predsednik nije bio upoznat ili konsultovan", kazao je episkop kosovski. (FoNet)