IMA LI LEKA EKONOMSKOJ PROPASTI POKRAJINE?

Samo autonomija Vojvodinu spasava

- Dalje ekonomsko propadanje Vojvodine moglo bi biti sprečeno samo ponovnim uspostavljanjem modela ekonomskih odnosa unutar Srbije, u kojem bi Vojvodina samostalno upravljala sopstvenim prihodima - ocenio je u izjavi za “Dnevnik” sekretar novosadske nevladine organizacije Forum V-21 i nekadašnji visoki funkcioner vojvođanske autonomije Todor Gajinov. On navodi da je, za makar i delimično autonoman razvoj Vojvodine, koji bi Pokrajina sama mogla da u određenoj meri da usmerava i osmišljava, neophodno da ona dobije sopstvene izvore prihoda.
- To podrazumeva promenu fiskalnog zakonodavstva kojim bi Vojvodina dobila svoje poreske prihode, srazmerne njenom ekonomskom potencijalu i potrebama građana - ukazuje Gajinov, i dodaje da se minimum koji bi to omogućio poklapa s rešenjima iz Ustava iz 1974.
Bez uticaja
Gajinov, koji je bio nosilac visokih funkcija u pokrajinskoj administraciji pre ukidanja vojvođanske autonomije 1988. godine (pokrajinski sekretar za pravosuđe, a potom i poslednji predsednik Ustavnog suda Vojvodine), svoje ocene potkrepljuje konkretnim ekonomski pokazateljima, pozivajući se na “Dokument o Vojvodini 1989-2000. godine” Foruma V-21. Te 1989. godine, poslednje u kojoj je vojvođanska autonomija funkcionisala pre nego što je pretvorena u administrativnu ljušturu koja ne može da ima ikakvog uticaja na ekonomske tokove u Pokrajini, ostvarila društveni proizvod od šest milijardi dolara, odnosno, gledano po glavi stanovnika, 3.000 američkih dolara.
- Iste godine, društveni proizvod Srbije bio je 12 milijardi, ili dve hiljade dolara po glavi stanovnika, što znači da je ovde društveni proizvod tada bio 50 odsto veći od onog u užoj Srbiji. Deset godina kasnije, vojvođanski društveni proizvod pao je na 1.200 dolara po stanovniku i upoređujući ga s parametrima iz 1989. godine dolazimo do podatka da je Vojvodina u deceniji bez autonomije izgubila 27,7 milijardi dolara, odnosno 13.000 dolara po stanovniku. Srpski proizvod u međuvremenu je pao na 880 dolara po glavi, što znači da je Vojvodina izgubila 8,4 milijarde dolara više od Srbije bez pokrajina. Mereno preko društvenog proizvoda po glavi stanovnika, to je 44 posto više - ukazuje Gajinov.
Ovakvo posrtanje Vojvodine neki ekonomski analitičari nazivaju “ujednačavanjem siromaštva” (Dimitrije Boarov), pri kojem je, u zajedničkoj ekonomskoj katastrofi tokom Miloševićevog režima, Vojvodina, kao nekada bogatija, prošla znatno gore. Sam Boarov, u knjižici “Autonomija se isplati - Vojvodina između 1974. i 2002.” (izdate povodom 28. godišnjice usvajanja Ustava SFRJ i Ustava Vojvodine) navodi da je prvih 14 godina nakon sticanja suštinske autonomije (do 1988. godine) bilo period najvećeg prosperiteta u vojvođanskoj istoriji, “a 14 godina posle praktičnog rušenja te autonomije - pamtiće se kao godine najvećeg vojvođanskog nazadovanja i propasti”. “Sve što je postignuto između 1974. i 1988., upropašćeno je između 1988. i 2002. godine”, navodi Boarov.
Ambar za ostatak Jugoslavije
On precizira da je prva decenija nakon ustanovljenja pune autonomije bila period najuspešnijeg privrednog rasta u vojvođanskoj istoriji, s izuzetno visokom prosečnom godišnjom stopom rasta od šest posto. U tom periodu Pokrajina je imala najveći porast investicija u SFRJ posle Slovenije - tokom prve tri decenije nakon Drugog svetskog rata u Vojvodinu se neuporedivo manje ulagalo, ona je, navodi Boarov, kao i u Miloševićevo vreme, služila više kao ambar za ostatak Jugoslavije. Iako se tada najviše ulagalo u razvoj industrije - hemijske, metalske, pa i prehrambene - kao možda najrečitiji pokazatelj investicionog nivoa može da posluži podatak da je samo u sisteme za navodnjavanje, dakle u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u to vreme uloženo danas neverovatnih 200 miliona dolara. Pored niza podignutih fabrika, koje su suštinski doprinele privrednom bumu (nacionalni dohodak je za svega 14 godina skočio s 1.000 dolara po glavi stanovnika, na 3.000 dolara), značajna su bila ulaganja i u zapuštenu infrastrukuru, kao i u podizanje opšteg standarda i kvaliteta života.
Građani Vojvodine, napominje Boarov, podneli su značajne žrtve ekonomskog razvoja i investiranja u moderniju privrednu strukturu. Za plate se tada u Pokrajini izdvajalo 25 odsto dohotka, dok je jugoslovenski prosek bio 32 odsto. Ali od toga nisu imali mnogo - “Miloševićev centralizam je sve to pokupio ili upropastio”.

NENAD ČANAK, PREDSEDNIK SKUPŠTINE VOJVODINE

Alarm iz Novog Sada

Predsednik Skupštine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je juče da će njegova stranka sutra na sednici pokrajinskog parlamenta ponovo upozoriti na alarmantno stanje u društvu i potrebu redefinisanja statusa Pokrajine, pre svega u ekonomskom smislu. Čanak je na konferenciji za novinare najavio da će Skupština Vojvodine sutra, sem o predlozima svečane pesme i zastave Vojvodine, odlučivati i o izboru matične komisije koja će birati članove VANU, kao i o predlogu deklaracije kojom će se građani koji su prethodnih godina napustili Pokrajinu biti pozvani da se vrate.
- Deklaracijom želimo da pozovemo na povratak sve građane koji su u proteklih 14 godina napustili Vojvodinu, što zbog straha od nasilne mobilizacije, što zbog pritisaka na njihovu imovinu - kazao je Čanak.

Nova izborna pravila uništavaju Vojvodinu Lider LSV ocenio je da su izmene Zakona o izboru narodnih poslanika Skupštine Srbije kojima je ukinut izborni cenzus za stranke nacionalnih manjina usmerene na “uništavanje Vojvodine”. - Na taj način se svi problemi u Srbiji i Vojvodini žele svesti na međunacionalno pitanje, a što je samo prvi korak ka ukidanju manjina. Smanjenje izbornog cenzusa sračunato je na to da manjine samostalno nastupaju na izborima i dobiju neznatan broj mandata, što im neće obezbediti nikakav uticaj u Skupšptini Srbije, te da se na taj način bilo koji vid građanskog ili regionalnog organizovanja saseče u korenu - napomenuo je Čanak.

On je rekao da će imena članova matične komisije vojvođanske akademije nauka i umetnosti biti poznata na sednici Skupštine, navodeći da će među 11 članova, sem onih iz SANU, biti i akademika iz drugih evropskih zemalja, a koji će u narednih mesec dana izabrati prvih 15 članova VANU.
Čanak je najavio da će pred pokrajinskim parlamentom biti i predlog zakona o otpisu dugova Pariskog i Londonskog kluba, koji predviđa da se on otpiše kompletnoj privredi, čime bi se, kako je dodao, mnoge firme oslobodile stečaja.
Govoreći o daljem funkcionisanju vladajuće koalicije DS-LSV–SVM u Pokrajini posle unutarstranačkih izbora u Demokratskoj stranci, predsednik vojvođanske skupštine je rekao da ne veruje da će u tom pogledu biti većih problema.
- DS je dobila novo rukovodstvo i videćemo kako će se ono ponašati na pokrajinskom nivou. Sigurno je da bi konfrontacija DS sa vojvođanskim strankama samo pospešila nacionalističku opciju u Pokrajini.

SKUPŠTINA SRBIJE PONIŠTILA IZBOR KORI UDOVIČKI

Radovan Jelašić novi guverner NBS

Radovan Jelašić je novi guverner NBS, odlučila su 124 poslanika Skupštine Srbije. Protiv njegovog izbora bio je 81 poslanik, a njih 16, iako je sedelo u sali, nije želelo da glasa. Juče je izabran i novi Savet NBS, na čijem je čelu dr Vojin Bjelica, a članovi su dr Nebojša Janićijević, Dušan Dobromirov i Vladislav Cvetković. Jedno mesto u Savetu je ostalo upražnjeno, nakon odustajanja od kandidature dr Danijela Cvijetićanina.
Parlament Srbije prethodno je stavio van snage odluke o izboru Kori Udovički za guvernera, kao i predsednika i članova sada već bivšeg saveta NBS da bi tokom četvoročasovne pauze to bilo objavljeno u “Službenom glasniku” i omogućilo izbor Jelašića.
Na početku popodnevnog dela sednice predsednik Skupštine Dragan Maršićanin je obavestio poslanike da je dobio zahtev Kori Udovički da se obrati parlamentu, kojem nije mogao da udovolji, zbog poslovničkih ograničenja. Isto je prošao i Mlađan Dinkić 22. jula prošle godine kada mu tadašnja većina DOS nije, kao odlazećem guverneru, dala pristup skupštinskoj govornici.
- Sa stanovišta monetarne politike, tu je sprovođenje tržišnih mehanizama. Prvenstveno mislim na uspostavljanje novog tržišta novca i jačanje prometa obveznica stare devizne štednje. Što se tiče politike kursa, mislim da je ovde jako važno da se još jednom sagledaju kratkoročna kretanja koja su bila na tržištu za poslednjih šest do osam meseci. Ali je isto tako važno da vlada Srbije što pre krene sa konkretnim koracima, prvenstveno kada je u pitanju smanjenje našeg izvoznog deficita i vidi način za privlačenje novih investicija i ubrza privatizaciju. Samo se ovim merama može na duži rok održati stabilan dinar - kaže Jelašić.
Guverner najavljuje ubrzani proces privatizacije u bankarstvu i pojačanu kontrolu, ali i još rigorozniju reviziju poslovanja banaka u Srbiji.
On se nada uspešnoj saradnji sa vladom,”odnosno budućim vladama, pošto se guverner bira na pet godina”.
- I mogu samo da garantujem da će se NB zalagati za ono što je propisano zakonom, a to znači za postizanje i održavanje stabilnosti cena - naglasio je Jelašić.
Upitan šta će biti sa kursom, koji je prešao psihološku barijeru od 70 dinara za evro, Jelašić je uzvratio da novo rukovodstvo NBS mora da vidi kakva su bila kratkoročna kretanja, ali da je dugoročno najvažnija konkurentnost, trgovinski deficit, nove investicije i prvatizacija da bi dinar ostao stabilan.
Kada su u pitanju odluke koje je donela Kori Udovički, Jelašić kaže da je siguran da je najveći deo u domenu profesionalnih.
- Siguran sam, sem retkih izuzetaka da ćemo prihvatiti sve odluke donete u poslednjih sedam meseci - objasnio je Jelašić.

BLIŽE SE LOKALNI IZBORI

Počela trka za gradonačelnika

Na predstojećim lokalnim izborima, zakazanim za jesen, Novosađani će gradonačelnika birati neposrednim glasanjem. Kako će po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi prvi čovek grada imati velika ovlašćenja, nije za čuđenje da je trka za gradonačelnika glavnog grada Vojvodine već počela.
Prvi kandidat za gradonačelnika Novog Sada predstavljen je ovih dana. Reč je o Miodragu Isakovu, predsedniku Reformista Vojvodine, koji je kandidaturu obrazložio, između stalog, i time da je “Novom Sadu vreme da počne da se razvija”. A to ne može da učini neko “kome je gazda u Beogradu” jer, smatra Isakov, “mesto gradonačelnika podrazumeva borbu za principe, veću decentralizaciju vlasti, veća ovlašćenja, samostalnost i budžet grada”.
Upitan da li se pribojava konkurencije, Isakov je odgovorio da kandidat Srpske radikalne stranke Maja Gojković trenutno sigurno ima prednost, s obzirom da je njena kampanja odavno počela, ali da ona može računati na glasove najviše oko 20 odsto Novosađana.
- U prednosti sam jer je SRS pre godinu dana odlučila da budem kandidat za gradonačelnika. Moja kampanja dakle uveliko traje, a kada izbori budu raspisani biće to njeno finale. Tada ću u 20 tačaka predstaviti svoj program koji ću ispuniti za pet godina - izjavila je juče za naš list Maja Gojković, dodajući da neće davati velika obećanja koja su “bila pogubna” za prethodne i sadašnje vladajuće strukture. Navodi da će se pozabaviti mitom i korupcijom, nepotizmom i partijskim zapošljavanjem u gradskim preduzećima za koje smatra da su se odrazile na računima koje građani tim preduzećima plaćaju. Kako kaže, u proteklih godinu dana često se obraćala građanima iznoseći konkretne anomalije u radu gradske uprave i Izvršnog odbora grada. U finalu kampanje, otkriva, reći će o “bahaćenju i enormnim troškovima” reprezentacije grada i poslovnih putovanja na koja su “išla supruge, ljubavnice, neke novosadske pevačice i kumovi”.
Demokrate i Liga zajedno?
Radikale je, kako su to pokazali poslednji republički izbori, podržalo oko 32 odsto novosadskih birača. Drugo mesto pripalo je G17 plus sa oko 16 odsto, potom slede Demokratska stranka Srbije sa 13,5 odsto, Demokratska stranka sa blizu 11,5 odsto, Koalicija “Zajedno za toleranciju” sa gotovo devet odsto, Socijalistička partija Srbije sa oko četiri odsto, a Srpski pokret obnove - Nova Srbija sa 3,5 odsto podrške birača.
Sudeći po izbornim rezultatima, najpopularniju stranku u Novom Sadu na putu do gradonačelničke funkcije jedino bi moglo da zaustave koalicije ostalih partija. Prema nezvaničnim izvorima, može se očekivati zajednički nastup DS i LSV koje trenutno čine vladajuću koaliciju.
Na pitanje da li je DS pregovarala sa LSV o zajedničkom kandidatu za gradonačelnika, predsednik Skupštine grada Borislav Novaković (DS) odgovorio je odrečno, rekavši da se razgovori između dve stranke na tu temu do sada nisu vodili. Upitan da li će se kandidovati za prvog čoveka grada, rekao je da će o tome tek doneti odluku. Naglasio je da će, pre svega, razgovarati sa sugrađanima kako bi se upoznao sa njihovim stavovima i ocenama njegovog rada kao predsednika Skupštine grada tokom proteklog četvorogodišnjeg mandata.
Inače, Novaković slovi za jednog od kandidata iz redova DS-a. Tome u prilog govore i izjave njegovih političkih oponenata, koji mu prebacuju da je u prethodne četiri godine vodio svojevrsnu kampanju, obilazeći i “slikajući se pred svakom rupom u koju je zaboden ašov”.
Predsednik gradske vlade Branislav Pomoriški (LSV) takođe je viđen kao kandidat za gradonačelnika. “Ozbiljno razmišljam da se kandidujem”, rekao je u decembru za “Dnevnik” Pomoriški, napominjući da izbore “očekuje i priželjkuje” pre redovnog roka krajem ove godine. Iako je ranije iznosio zamerke na račun novosadskih demokrata, danas sve češće voli da kaže kako od LSV i DS-a “nema logičnije koalicije”. Na pitanje da li je bilo razgovora o eventualnoj podršci DS-a njegovoj kandidaturi, Pomoriški kaže da se “ni sa kim ništa nije dogovarao”. O kandidaturi će govoriti “kada dođe vreme, ne koristeći medije za kampanju”. Na pitanje da li njegovo sve češće pojavljivanje u javnosti znači i početak kampanje, Pomoriški odgovara da su to prilike kada može da iznese rezultate svog rada.
„Kartanje” G17 i DSS-a
U eventualni savez DS i LSV, sva je prilika, neće ući i G17 plus jer, kako saznajemo, kandidat G17 plus za gradonačelnika Novog Sada biće predsednik Gradskog odbora ove stranke Miloš Tomić. O tome šta je program kandidata te partije, koja u gradu posle radikala uživa najveću podršku Novosađana, biće obelodanjeno sutra na konferenciji za novinare G17 plus. Čini se da će ova stranka zaigrati upravo na kartu najvećeg rejtinga među onim političkim partijama za koje se očekuje da će se suprotstaviti SRS-u. Ta karta bi verovatno podrazumevala da kandidata G17 plus podrže i druge političke opcije u gradu. Da li će to tako i biti, zavisiće od dogovora sa ostalim partijama, pre svega DSS-om koji se na novosadskoj rejting listi nalazi na trećem mestu.
Ranije špekulacije da će predsednik Gradskog odbora DSS Dejan Mikavica biti kandidat za gradonačelnika, sada su skoro potvrđene u toj partiji. Mikavica, po rečima člana Glavnog odbora DSS-a Rade Marinkova, slovi za jednog od najozbiljnijih kandidata. Odluka o tome, kaže Marinkov, biće doneta za oko 20 dana.
I u SPO-u kažu da imaju svog kandidata za gradonačelnika. NJega za sada ne žele da otkrivaju, a o tome da li su eventualno spremni da sarađuju sa partijama sa kojima su u koaliciji na republičkom nivou, portparol SPO-a Laza Slepčev kaže: “Ne plašimo se samostalnog nastupa na izborima, ali ukoliko u ostalim strankama demokratskog bloka preovlada paničan strah od radikala, SPO bi mogao da se nametne kao veoma konstruktivan partner.”
Sudeći po stavovima predstavnika političkih partija na kandidature eventualne koalicije i kampanje, sva je prilika, neće se mnogo čekati. Pojedini su se već odlučili da krenu u predizbornu utakmicu, koja podrazumeva kritikovanje suparnika. Na odgovor “prozvanog” nikad se ne čeka dugo. Uz to, teško je poverovati da će jedna stranka mesto prvog čoveka grada, kakav je Novi Sad, u političkoj trgovini ustupiti drugoj. Naprotiv, dovoljno je reći da će se reč budućeg gradonačelnika i te kako poštovati, pogotovo kada je u pitanju raspodela novca iz gradskog budžeta. Podsećamo da je gradska kasa prošle godine bila teška gotovo sedam milijardi dinara.

ČANAK: KO UNIŠTAVA VOJVODINU?
Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak najavio je danas da će na zasedanju pokrajinskog parlamenta u petak biti predložene svečana pesma i zastava Vojvodine. Takođe će se raspravljati o formiranju matične komisije Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, kao i o Deklaracija u kojoj se građani Pokrajine, koji su iz nje otišli u protekloj deceniji, pozivaju na povratak. Čanak, koji je i lider LSV-a izjavio je da je predlog izmena izbornog zakona, o kojem se raspravlja u Skupštini Srbije, usmeren ka "uništavanju Vojvodine" i demokratske opcije u zemlji. (021)

POČELA RASPRAVA O NOVIM MINISTARSTVIMA
Skupština Srbije počela je danas razmatranje Predlog zakona o ministarstvima, koji je podnela Demokratska stranka Srbije. Prema tom predlogu, Vlada Srbije će imati 17 ministarstava, (dva manje nego sada), a to su ministarstva: unutrašnjih poslova, finansija, pravde, državne uprave, poljoprivrede, rada, nauke i zaštite životne sredine, prosvete i sporta, kulture, zdravlja, vera, za dijasporu, privrede, energetike, za kapitalne investicije, trgovine, i za ekonomske odnose sa inostranstvom. (021)

NOVI SAOBRAĆAJNI ZNACI U SRBIJI
U Srbiji je danas na snagu stupio novi Pravilnik o saobraćajnim znacima na putevima, u koji su uneta rešenja sa evropskim standardima u vertikalnoj i horizontalnoj signalizaciji. U vertikalnoj signalizaciji izmenjene su boje osnova pojedinih grupa saobraćajnih znakova. Naime, iz upotrebe je izbačena žuta boja osnove saobraćajnih znaka. Saopšteno je da primena bele boje u horizontalnoj signalizaciji ima nekoliko prednosti - jednostavnije je i efikasnije, a i najveći broj evropskih zemalja koristi samo belu za označavanje saobraćajne signalizacije. Takođe, sve susedne zemlje, kroz koje prolazi Koridor deset, koriste samo belu boju za trajnu horizontalnu signalizaciju. (021)

SKUPŠTINA IZABRALA NOVOG GUVERNERA I USVOJILA IZMENE VIŠE IZBORNIH ZAKONA
Skupština Srbije izabrala je Radovana Jelašića za guvernera Narodne banke. Za izbor Jelašića glasala su 124 poslanika. Parlament je izabrao i Savet NBS na čijem čelu je Vojin Bjelica. Parlament je prethodno stavio van snage odluke o izboru guvernerke Kori Udovički i Saveta Narodne banke donete 22. jula prošle godine. Skupština je usvojila i izmene Zakona o izboru predsednika republike, kojima je ukinut cenzus i u prvom krugu glasanja. Poslanici su danas usvojili i izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima se ukida izborni cenzus od pet odsto za stranke nacionalnih manjina i omogućava glasanje državljanima Srbije u inostranstvu. Skupština u četvrtak počinje novu sednicu na kojoj će razmatrati Predlog zakona o ministarstvima. (021)