SKUPŠTINA DEMOKRATSKE STRANKE IZABRALA ČELNIKE

Boris Tadić novi predsednik DS-a

Beograd: Boris Tadić je treći predsednik Demokratske stranke, nadmoćno pobedivši Zorana Živkovića na 11. izbornoj skupštini demokrata održanoj juče u Sava centru. Za podpredsednika stranke izabrani su Nenad Bogdanović, Dušan Petrović, Slobodan Gavrilovića, iz Vojvodine Bojan Pajtić. Cela lista Borisa Tadića dobila je podršku većine od 1.566 delegata koliko je okupila Izborna skupština. Do poslednjeg momenta najžešća bitka vodila se za podpredsedničko mesto između Slobodana Gavrilovića i Čedomira Jovanovića. Po završenom prebrojavanju demokrate su ovacijama dočekale novog lidera Borisa Tadića koji se na binu u znak jedinstva, a ne cepanja DS-a, popeo zajedno sa Živkovićem i Jovanovićem.
Skupština je izabrala 40 stalnih članova Glavnog odbora, devet članova Statutarne i pet Nadzorne komisije. Demokrate su donele i Deklaraciju za budućnost evropske Srbije u kojoj apostrofiraju evropsku orijentaciju i države i stranke.
Učesnici 11. skupštine Demokratske stranke poručili su juče javnosti i političkim protivnicima da će posle ovog skupa biti još jači i da, bez obzira na to ko se nalazi na njenom čelu, ostaju nepodeljeni. Sednici na kojoj je izabrano novo rukovodstvo stranke i ocenjen rad u protekle tri godine prisustvovalo je 1.556, od ukupno 1.944 delegata, a s govornice na kojoj su se predstavili ljudi koji će voditi DS do nove skupštine, za dve godine, obećano je da niko neće napustiti stranku, već da će ostati da se makar i kao obični članovi bore za principe zbog kojih je osnovana.
Na samom startu odbijen je predlog članice Predsedništva Milke Marinković da kandidat za predsednika stranke koji ostane « kratkih rukava» postane peti potpredsednik. Tim povodom Boris Tadić se odmah izjasnio da ukoliko izgubi u trci, ne želi da bude potpredsednik, a Zoran Živković, uz opasku da ne želi da utiče na delegate kako će glasati, predočio je da je pet puta biran na tu funkciju i da nema nameru da na nju dolazi van uobičajene procedure.
Skupština Demokratske stranke počela je himnom “Bože pravde” i minutom ćutanja kao pomen tragično nastradalom poslednjem predsedniku DS-a Zoranu Đinđiću, čije su se najupečatljivije reči ponovo mogle čuti, ali, na žalost, u kratkom dokumentarcu koji je prikazan. Gotovo da nije bilo nijednog diskutanta koji se nije osvrnuo na pokojnog srpskog premijera i njegovo delo, a među delegatima bila je i Ružica Đinđić, koja je u pauzama potpisivala knjigu svog pokojnog supruga.
Zamenik predsednika DS-a Zoran Živković ocenio je da, ukoliko se prevaziđe veliki bol i gubitak Zorana Đinđića, demokrate mogu biti zadovoljne onim što su učinile u protekle tri godine i da se može reći da su bile na dobrom putu, jer Srbija je postala normalna država. Živković je kao najveći propust DS-a naveo to što se “nije desio 6. oktobar” i diskontinuitet s režimom koji se srušen, ali ne i upokojen, čak ni do danas.
Za Živkovića je neuspeh DS-a i to što je izgubio medijsku utakmicu sa svim protivnicima reformi. «- Normalno je da nas mrze oni koje smo skinuli sa vlasti 5. oktobra, ali, nažalost, dobili smo nove mrzitelje, i to baš one koje smo doveli na balkon da se obrate građanima.
Od grešaka koje je potrebno priznati Živković je naveo i oduzimanje mandata u Skupštini Srbije i pored toga što je za to postojao ustavni i zakonski osnov, jer takav akt nije mogao da razume prosečan građanin Srbije. - Ne sumnjam u dobre namere, ali to je gurnulo prst u oko Srbiji i mi i dan - danas osećamo posledice tog akta». Afere jesu stvarnost DS-a u ovom periodu, ali glavni problem su reforme, a afere sredstvo naših neprijatelja, koji su ni iz čega, ili iz malo toga, te teme nametnuli kao najvažniju stvar - kazao je on.
Živković je predložio skupštini DS-a da konstatuje da nakon decembarskih izbora i konstituisanja nove vlade nema reformskog potencijala i da zbog toga DS ni na koji način neće do sledećih izbora ulaziti u antireformsku vladu koju podržava SPS.
Potpredsednik DS-a Boris Tadić poručio je da DS nije stranka inercije, letargije, već života, optimizma i ljudi koji znaju šta treba da rade da bi se Srbija našla u Evropi. On je takođe mišljenja da nije trebalo poslanicima oduzimati mandate jer stranka mora da se ponaša pragmatično i shvati šta građani mogu da prihvate i razumeju. Stoga DS ubuduće mora vući promišljene poteze s jasnim posledicama, zahteva Tadić, i kaže da se moralo mnogo brže odgovarati na afere, kako «ne bi bio stvoren generalni utisak da smo krivi», jer « ne postoji članstvo DS-a koje se kupa u bogatstvu, već su to samo neki pojednici». Nema razloga da zbog nekih ljudi, koji su zloupotrebili svoje pozicije, preuzimamo negativni odijum javnosti, upozorava Tadić.
- Slažem se s tim da DS ne ulazi u projekat vlade koji podržavaju SPS i Slobodan Milošević - naglašava Tadić. - Deceniju smo potrošili da srušimo Miloševića i to je naš istorijski zavet.Ali isto tako DS ne sme sebe da ograničava u namerama i sužava putanje kojim će ostvariti cilj - Srbija u Evropi i moderno društvo. Obećavam da nikada neću podržati projekte u DS-u, koji se oslanjaju na SPS i SRS, jer su svoju deceniju na vlasti potrošili da upropaste Srbiju, poručuje Tadić, uz opasku da « moramo biti realistični ukoliko želimo to da ostvarimo». On upozorava da se u međunarodnim dokumentima Srbija ipak tek 2017. vidi u evropskoj porodici, odgovarajući na Jovanovićeve procene da « velike parole i reči zapale ljude, ali ne rešavaju probleme».
Demokratska stranka je ovom skupštinom održala lekciju demokratičnosti i civilizovanosti celoj javnosti Srbije - poručio je kandidat za novog potpredsednika DS-a Bojan Pajtić. - Demokratska stranka je dobro, poručio je političkim protivnicima, kojima se, kako je rekao « “tresu gaće”, i Vuku Draškoviću i Vojislavu Koštunici, od virusa demokratizacije koji DS unosi u politički život Srbije.

Ko preti, a ko laže? - Hvala na aplauzima i zvižducima - rekao je promovišući svoju kandidaturu za lidera DS-a Boris Tadić. - Onaj ko preti u DS-u mora biti isključen iz stranke, ali i onaj ko laže i nema dokaze treba da doživi istu sudbinu. Tadić ističe da on sam ne trpi ljude koji prete jer su za njega oni kukavice. On je bio izričiti da DS na ovoj skupštini ne menja ciljeve, ni strateške namere, već se izjašnjava o politici koja će dovesti do željenog cilja. - Ukoliko izaberemo dve, ili tri politike, volan će držati jedan, kočnicu drugi, treći će otvarati vrata, a i točkovi će biti od različitog materijala. Takvo političko vozilo neće nas odvesti do cilja. Za neke u DS-u svrha bavljenja političkom je konfliktnost. Pa, s konfliktnom ličnošću neće niko da sedi u kafani, a građani neće da glasaju za konfliktnu stranku- dodao je Tadić. Ne stidim se ničega U rukovođenju strankom neće se ništa promeniti, ma ko bio izabran - rekao je Zoran Živković. – I posle skupštine biću sigurno demokrata, nisam se promenio u ovih 13 godina, ali izgleda da se nekima manje dopadam, pa sam arogantan i težak prema političkim protivnicima. Ne stidim se ničega što je urađeno u DS-u, ponosan sam i na greške, koje nisu bile cilj, već posledica onoga što smo radili. Živković je upitao da li je u funkciji ostvarenja ciljeva DS-a ako se uvodi kontrolisano glasanje, zloupotreba žute štampe, seje strah prema neistomišljenicima u DS-u, smenjuju se predsednici opštinskih odbora zato što nisu podržali većinsku listu. Živković se zapitao zar u DS-u treba neko da se plaši zbog toga što govori, i upozorio da izbori u ovoj stranci ne smeju biti manje demokratični nego u samoj Srbiji.

ČITANJE POLITIČKE MAPE SUBOTICE

Vojvođanski glas sa severa Bačke

Da li je Subotica poslednje uporište Vojvodine, kako je mnogi politički analitičari definišu, i u kojoj su meri njeni građani opredeljeni za autonomiju biće izvesno tek posle izbora, s obzirom na to da je političko raspoloženje grada u ovoj situaciji i nakon poslednjih političkih promena (i lomova) prilično teško „izmeriti”. Jedini opipljiviji dokaz mogu biti rezultati decembarskih republičkih izbora, ali uzeti s velikom dozom rezerve jer su interes Republike i interes Pokrajine u biračkom telu često dva odvojena repera. Sudeći, dakle, prema pomenutim rezultatima, vojvođanska opcija, oličena u Koaliciji „Zajedno za toleranciju”, ima oko 33 odsto pristalica.
U vreme aktuelne razuđenosti ovdašnje političke scene to je zaista veoma visok skor, ali je svakako daleko od nekadašnjih pobeda Markovićevih reformista ili čak blizu 70 odsto DOS-ovih glasova na izborima 2000. godine. Međutim, tome procentu će se, po svoj prilici, pridružiti veliki deo glasača koji je svoje poverenje na decembarskim izborima poklonio stranci G17 plus (20 odsto glasova), među kojima se našlo dosta nekadašnjih pristalica ligaša i Saveza vojvođanskih Mađara koji su zbog „razočarenja” zaokružili novu, obećavajuću reformsku partiju. Deo tog korpusa čine i pragmatični glasači „vojvođanske provenijencije” koji su procenili da na široj političkoj sceni Srbije vojvođanske, manjinske, i regionalne opcije nemaju mnogo šansi, te su, u nameri da podrže demokratsku struju nasuprot sve većem radikalizmu odlučili da je bolje dati glas za G17 plus. Obe grupacije se sada vrlo lako mogu ponovo naći među autonomaški raspoloženim glasačima - drugi da po svom autentičnom političkom opredeljenju podrže Vojvodinu, dok bi prvi, opet iz razočarenja, mogli otkazati podršku G17 plus i braniti ideju autonomije. Ne treba, naime, zaboraviti da su Subotičani u visokom stepenu zaista demokratski pismeni, da su po svojoj tradiciji i kulturnom „bekgraundu” bliski evropskim idejama, te da im SPS-ovsko-radikalske ideje života nikada nisu bile bliske. U tom smislu G 17 plus je, može se pretpostaviti, proigrao poverenje dela svojih severnobačkih simpatizera.
Snaga provojvođanskog bloka
Činjenica je, međutim, da i u ovoj sredini poslednjih nekoliko godina ima velikih promena, pa i tu tradicionalnu građansku opredeljenost Subotičana treba posmatrati u kontekstu ipak povećanog radikalskog raspoloženja. Sa 16 odsto osvojenih glasova u ovom gradu radikali su na decembarskim izborima postigli izuzetan rezultat. Na pokrajinskim izborima oni će svakako biti ljuti protivnici autonomaškoj opciji, a može se očekivati da će im se pridružiti i glasovi DSS-ovih glasača, koji čine blizu devet odsto biračkog tela. Toliko isto pripada i Demokratskoj stranci, koja je u Subotici manje „autonomaška” nego recimo Liga socijaldemokrata Vojvodine, ali svakako više od Demokratske stranke Srbije.
Političku mapu Subotice danas moguće je, stoga, čitati samo delimično. Pozicija Saveza vojvođanskih Mađara, nesumnjivo i dalje najjače i najorganizovanije, odnosno politički najzrelije stranke u regionu, prilično je jasna, kao što su to i stavovi (zasad još uvek dveju) hrvatskih političkih stranaka. I Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i Hrvatski narodni savez su po svojoj političkoj suštini vojvođanske stranke i bez problema su nalazile zajednički jezik sa SVM-om. Tom bloku, kad se radi o pokrajinskim pitanjima, pridružuje se i LSV, koji u Subotici ipak nema neku očekivanu snagu. NJu je u izvesnoj meri dodatno umanjio odlazak u G 17 plus njegovog čelnog čoveka Lazara Blagojčeva, i to upravo pred decembarske izbore. No, ukupna snaga provojvođanskog bloka zavisiće, čini se, od stava demokrata i, pre svega, G17 plus, što je u ovom trenutku potpuno otvoreno pitanje.
Osipanje izvornog DOS-a
Činjenica je da se i u samom političkom organizovanju prave različite računice u zavisnosti od nivoa na kojem se raspisuju izbori. Na lokalnom planu, gde već godinama traje dominacija SVM-a, i gde je savez DOS držao gotovo sva mesta u opštinskom parlamentu, poslednjih meseci sve je više konfrontacija i preletanja, zahvaljujući kojima su u parlament ušli „Otpor”, G17 plus i Narodna demokratska stranka, dok su Liberali izgubili svog predstavnika. Pored SVM-a, i demokrata, značajniju snagu mogu predstavljati i hrvatske stranke, koje će nakon ujedinjenja nastupati kao jedna, pod imenom DSHV.
Mnogim otvorenim aferama vezanim za prodaju opštinskih nekretnina znatno je okrnjen ugled DOS-a, i SVM-a kao najjače partije u njemu, pre svega zahvaljujući nekadašnjem članu DS-a i nekadašnjem potpredsedniku SO Mirku Bajiću, koji je pokrenuo i više krivičnih prijava zbog sumnjivih kupoprodajnih ugovora. Koliko je time ugrozio ugled i poziciju svojih sadašnjih političkih protivnika i rejting vladajućeg SVM-a pokazaće samo (lokalni) izbori, jer su građani u velikoj meri podeljeni u vezi s njegovim javnim istupima i optužbama, a najčešća zamerka se odnosi na činjenicu da je i sam bio deo toga establišmenta. On je, međutim, ipak uspeo da kao nezavisni kandidat pobedi na dopunskim izborima za lokalnu skupštinu, i tako se nekoliko meseci pošto je iz nje izbačen tu vrati. NJegova stranka, međutim, ne može se pohvaliti respektabilnim rejtingom, a za sada su bez značajnije uloge u parlamentarnom životu i SRS, SPS, DSS. No, s obzirom na prestrojavanja na široj političkoj sceni, nije nemoguće videti snaženje odbora ovih partija na opštinskom nivou, iako bi ono, sudeći po desetogodišnjem iskustvu, verovatno imalo svoj limit.

POREZ IZMEĐU BEOGRADA I NOVOG SADA

Lake note i za lokalni džep

Kako će ubuduće biti raspoređene poreske nadležnosti na relaciji Republika - Pokrajina - opštine? Hoćemo li u toj oblasti slediti svetski trend gde se porezi s centralnog sve više premeštaju na lokalni nivo, ili će i dalje novac većinom ići u centralnu kasu u Beogradu, da bi se kasnije raspodeljivao Pokrajini i opštinama? Čak i da su svi zadovoljni sadašnjim stanjem, a nisu promene su neminovne, jer harmonizacija naših poreskih propisa sa EU predviđa obavezno uvođenje poreza na dodatu vrednost. Kada se to učini, ništa više u oblasti raspodele poreskih prihoda neće biti kao što je bilo. Zakon o PDV je već pripremljen, ali političke stranke koje će, po svoj prilici, formirati novu srpsku vladu najavile su da će doneti i nove zakone i propise za budžet, a i u ostalim domenima finansiranja, pa su i porezi tu nezaobilazni.
- Potrebno je da se donese osnovni zakon Vojvodine, pa tek onda da se i drugim propisima tačno odredi poreska pozicija i Pokrajine i opština - kaže pomoćnik pokrajinskog sekretara za finansije Dušan Vlahović. - Dok se to ne učini i dok nova vlada ne počne da radi i obrazloži svoj stav više smo u sferi pretpostavki nego što može nešto konkretno da se kaže.
- U vremenu koje dolazi finansiranje lokalnih organa biće veoma zanimljiva tema - kaže ekspert za ovu oblast i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i PMF-a u Novom Sadu dr Božidar Raičević. - Kada porez na promet koji je sada kod nas dominantan, zameni porez na dodatu vrednost, onda dosadašnji način raspodele neće više biti moguć. Uz to, pominje se i ukidanje poreza na plate, a on je jedan od stubova u finansiranju lokalne samouprave. Očigledno će novi koncept u toj oblasti morati da se napravi.
U potrazi za novim konceptom neminovno je da se osvrnemo i na svetska iskustva. A ona govore da se na tom polju ide u pravcu decentralizacije.
- Davanjem fiskalne autonomije administrativno-upravnim jedinicama pruža im se mogućnost da aktivno utiču na prikupljanje tih sredstava, na njihovu potrošnju, ukidanje određenih poreza, razrezivanje nižih stopa, zatim efikasnije prikupljanje i bolji pregled kontrole izdataka i viši nivo usluge - kaže direktor Centra za liberalne ekonomske studije Miroslav Prokopijević.
Šta nam u ovoj oblasti govore svetska iskustva? U Evropi je u tom pogledu jedna od najcentralizovanijih zemalja Francuska, dok se u Švedskoj lokalni organi sami brinu i o raspisivanju i o prikupljanju poreza.
Fiskalna autonomija se meri stepenom učešća lokalne vlasti u ukupnim izdacima u nekoj zemlji. Tamo gde je to učešće manje od 10 odsto stepen fiskalne autonomije je zanemarljiv, pri stepenu između 10 i 25 odsto autonomija dobija ocenu umereno, a preko tog procenta ceni se kao znatna. Među zemljama s najvišim lokalnim izdacima u Evropskoj uniji je Švedska - 30 odsto, a sledi je Švajcarska sa 22 procenta. U ovoj oblasti u zadnjoj klupi su Kipar, Grčka, Turska, Irska i Rumunija, gde se ova cifra vrti oko 5 procenata. Kod nas to iznosi 13 odsto na opštinskom nivou. U zemljama u tranziciji rekorder je Mađarska, gde se čak 70 odsto izdvajanja ubire i troši na lokalnom nivou.
Izvesno je da se pitanje poreske decentralizacije mora pažljivo urediti jer stručnjaci upozoravaju da se ništa neće postići ako se u ovoj oblasti prilikom određivanja pokrajinske fiskalne nadležnosti sve što je u nadležnosti Beograda pređe na Novi Sad. Ako želimo efikasan poreski sistem u godinama koje dolaze znatniju ulogu će morati da igraju opštine.
Izmene na polju poreskih nadležnosti žele i oni koji novac daju i oni koji ga troše, pa će nova vlada morati što pre da donese odgovarajuće odluke i počne da piše zakone ili doteruje one koji važe ili su bili pripremljeni za donošenje. Zanimljivo je da je u Vojvodini sve krenulo od poreza na knjige, koji je ukinut a i dalje se zahuktava oko estrade i činjenice da su zbog visokih poreskih troškova poznati estradni umetnici i grupe otkazali gostovanje kod nas. Ali to je tek vrh ledenog brega, pitanje poreskih nadležnosti na relaciji centralna-lokalna vlast nije na nivou lakih nota. Naprotiv, biće tu kukanja dok se stvari ne raščiste i to podosta.

KO SMENJUJE PATRIJARHA PAVLA?
Priče kako će se patrijarh srpski Pavle (90) u maju ove godine, navodno, samovoljno povući sa trona u žiži su interesovanja u crkvenim, ali i uticajnim krugovima bliskim SPC-u, pišu frankfurtske Vesti. Već treću godinu zaredom uoči svakog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora 10. maja, atmosfera se zagreva spekulacijama da će se patrijarh Pavle, navodno, "samovoljno povući u manastir". Funkcija poglavara SPC-a je veoma zahtevna i iziskuje velike napore, a Njegova svetost u septembru puni 91 godinu, te uz sve neizmerno poštovanje i velike zasluge za vreme stolovanja u ovih teških 14 godina iskušenja i stradanja, sada zaslužuje dostojanstven odmor, smatra jedan od sagovornika Vesti iz vrha SPC-a. (Vesti)

POČEO VELIKI POST
Pravoslavni vernici danas započinju veliki, Uskršnji post koji traje sedam nedelja, sve do 11. aprila odnosno Uskrsa. poznat i kao Veliki i Časni post počinje danas i trajaće sedam nedelja. Pored uzdržavanja od hrane životinjskog porekla, post, uz pojačane molitve, podrazumeva i uzdržavanje od loših misli i dela, pokajanje i praštanje. (021)

SKUPŠTINA POČELA MINUTOM ĆUTANJA
Sednica Narodne skupštine počela je danas minutom ćutanja za dvoje ubijenih Srba prošle nedelje na Kosovu. Poslanici su nastavili su danas raspravu o izmenama zakona za izbor predsednika Srbije kojim se predvidja ukidanje cezusa u prvom izbornom krugu. Poslanici DSS ranije su najavili da će glasati ovaj predlog radikala, čime je obezbeđeno njegovo usvajanje. (021)

SUTRA POČINJE SUĐENJE ZA UBISTVO STAMBOLIĆA
Pred Specijalnim sudom u Beogradu u ponedeljak počinje suđenje optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Optužnica za podstrekavanje na ova dva zločina tereti Slobodana Miloševića, kao pomagače Nebojšu Pavkovića i Radeta Markovića, a kao organizatore i neprosredne izvršioce ubistva pripadnike rasformiranih "crvenih beretki", među kojima i Milorada Lukovića Legiju. Među desetoricom optuženih nalazi se i bivši zamenik načelnika BIA Milorad Bracanović koji se tereti da, iako je znao, nije prijavio pripremanje zločina, niti je to učinio nakon njihovog izvršenja. Lider SPO-a Vuk Drašković izjavio je za "Glas javnosti" da je jedan od glavnih organizatora ubistva Ivana Stambolića, Zorana Đinđića i Slavka Ćuruvije, kao i organizator zločina na Ibarskoj magistrali upravo Milorad Bracanović, koji je u vreme tih zločina bio desna ruka Legije i Radomira Markovića. "On je na slobodi, kao i Mihalj Kertes i ostali iz BIA koji su bili organizatori tih zločina. Svi koji su do sada uživali podršku vlasti i nisu optuženi, sada će morati da budu", rekao je Drašković. Suđenja su obuhvaćena zajedničkom optužnicom jer je većina optuženih učestvovala u pripremi i izvršenju oba zločina. (021) .

NASTAVLJAJU SE RADOVI NA TVRĐAVI
Nastavljeni su radovi na Tvrđavi. Sledeće sedmice će biti završene montaže na instalacionom tunelu na Petrovaradinskoj tvrđavi, nakon čega sledi sređivanje. Za početak radiće se na platou ispred ateljea. Sa prvim toplijim danima očekujemo početak izgradnje platoa između jednostavne i duge kasarne. Nakon završetka ovih obimnih poslova za koje je bilo potrebno vreme, Tvrđava će biti još atraktivnija kako za turiste tako i za naše sugrađane koji su pokazali veliko strpljenje i razumevanje. Za radove na Petrovaradinskoj tvrđavi, koja je već dve godine jedno od najznačajnijih gradilišta u Novom Sadu, Predlogom Programa uređivanja građevinskog zemljišta za 2004. godinu JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad, kao investitor, opredelilo je oko 37 miliona dinara.Planirana je izrada glavnih projekata javnog i dekorativnog osvetljenja te ozelenjavanja, izgradnja platoa između jednostavne i duge kasarne, saobraćajnih i pešačkih površina, gasovoda, rekonstrukcija bedema i zelenila i saniranje parkinga, podzemnih tunela i staza. Biće nastavljeni i arheološki radovi. Podsećamo da je u protekle dve godine u izgradnju instalacionog tunela uloženo oko 29,5 miliona dinara a u arheološke radove oko 19,6 miliona dinara. Izgrađeno je 240m tunela, 390m kanala, a u njima je montirano 1400m kanalizacionih cevi i 620m vodovodnih cevi. Objekat je po svim karakteristikama specifičan jer su instalacije vodovoda i kanalizacije na najvećem delu gornjeg platoa smeštene unutar prohodnog tunela i kanala, čime je sprečeno prodiranje vode u tlo. A upravo takva izlivanja glavni su razlog stvaranja klizišta i degradacije tla u prethodnom periodu, što je logično ruiniralo Tvrđavu i ugrozilo stanovnike podgrađa. Izgrađeno je i 400 m klasične kanalizacije u rovu, ali i kanalizacione instalacije prema Dunavu i Kameničkom putu. U ovu godinu preneto je oko 5% uglavnom montažnih radova. Prostor na kojem će se graditi plato, prema projektu adaptacije prostorija Jednostavne kasarne iziskuje rekonstrukciju postojećeg platoa i spuštanje njegovog nivoa prema ulazu ka objektu sa prostorima za stare zanate i trgovačke delatnosti. Izvođač putarskih radova biće DOO Put invest iz Sr. Kamenice. Izgradnja gasovoda treba reši problem grejanja na Tvrđavi. Do sada je funkcionisala kotlarnica na tečno gorivo koja je opsluživala objekte na gornjem platou. Projektovani gasovod (oko 700m) ići će od OŠ "Jovan Dučić" do ulazne kapije na Tvrđavi, gde će biti postavljena merno-regulaciona stanica. Svi radovi u koje je Zavod investirao umnogome će doprineti očuvanju ovog vrednog istorijskog spomenika u svetskim okvirima.(ZIG)