vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 03. 02. 2004.
|
|
PRIVILEGIJE I PLATE ODLAZEĆIH POSLANIKA
Državne jasle kao Alajbegova slama
Svi poslanici koji su bili na stalnom radu u Narodnoj skupštini Srbije, a čiji mandat prestaje verifikovanjem novoizabranih i konstituisanjem novog saziva parlamenta, iako više neće sedeti i skupštinskim klupama, još narednih šest meseci će, se bar prema plati koju će u tom periodu dobijati, osećati kao poslanici. Naime, u skladu sa članom 69 Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik Republike Srbije” br 48/91, 66/91 i 39/02 ), izabrano lice po prestanku funkcije ima pravo da još šest meseci prima platu u visini one u vreme prestanka funkcije. Kako se u drugom stavu tog člana navodi, pravo na platu se još može izuzetno produžiti do šest meseci ukoliko u tom vremenu i zabrano lice stiče pravo na penziju, što znači da poslanik koji ima samo godinu dana do ispunjenja uslova za penziju i tih godinu dana može dobijati poslaničku platu. Zakon precizira i da ova prava prestaju ukoliko izabrano lice zasnuje radni odnos ili ode u penziju.
U dopisu koji je poslat svim poslanicima bivšeg saziva Narodne skupštine Srbije, kaže se da će podnošenjem ovog zahteva oni koji su bili “ na plati” u parlamentu, kod Narodne skupštine moći da ostvare svoja prava po ovom Zakonu i dobiju poslaničke plate i za period od narednih šest meseci, a zahtev će na odobravanje biti upućen Administrativnom odboru parlamenta. Po podacima do kojih je došao “Dnevnik”, u Narodnoj skupštini Srbije na stalnom radu bio je 101 poslanik, iako ih se na početku saziva ove skupštine za radno mesto u Skupštini prijavilo svega 70.
Iako se o poslaničkim platama u medijima često vodila polemika jer su one, po mišljenju građana visoke, dok su poslanici mašući kovertama, “dokazivali” da one i nisu tako fascinantne, ti isti izabranici naroda su skoro po pravilu “zaboravljali” da pomenu i sve dodatne novčane privilegije, koje su podizali na blagajni Skupštine. Jer, po članu 219 skupštinskog Poslovnika, narodni poslanik ostvaruje pravo na platu, odnosno naknadu, i na druge troškove za obavljanje poslaničke funkcije, koje utvrđuje Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora.
Po rečima nekih poslanika, te druge nadoknade na koje imaju pravo narodni izabranici i predstavnici, nisu zanemarljive, već su često višestruko premašivale poslaničke plate. Na blagajni Skupštine najposećenijem šalteru u parlamentu, isplaćivali su se putni troškovi, dnevnice, paušali, ali i dodaci za učešće u radu skupštinskih odbora i raznih komisija. Pored toga, poslanici su imali plaćen parking za svoje četvorotočkaše, kao i putarinu na svim autoputevima u Srbiji.
Milion evra samo za plate
Za one koji umeju da računaju, samo na ime plata za 250 poslanika kojima je isplaćivano po 24.282,09 dinara, mesečno je iz republičkog budžeta bilo neophodno izdvojiti 6.070.500 dinara ili 89.010 evra ili oko milion evra godišnje. Na sve to treba dodati mesečni poslanički paušal od 9.000 dinara po poslaniku, potom dnevnice za sve poslanike i putne troškove za sve one koji žive van prestonice.
|
Istine radi, obratili smo se skupštinskim službama i prema podacima koje smo dobili u računovodstvu Skupštine Srbije i obračunu zarada izabranih lica, za koje je osnovica za obračun 4.080,20 dinara, predsednik parlamenta Srbije ima najviši koeficijent, 12. Po tom obračunu dosadašnja predsednica imala je bruto platu od 48.962,40 dinara, doprinosi na tu osnovicu su 30,8 odsto, pa je Nataša Mićić “na ruke” po neto osnovici od 2.823,49 primala 33.881,99 dinara, ili 496,7 evra. Po istom obračunu potpredsednici Narodne skupštine imaju koeficijent 10,50, pa im je neto plata isplaćivana u iznosu od 29.646,71 dinara ili 434,6 evra. Predsednici poslaničkih grupa su plate dobijali po koeficijentu od 9,40, a “na ruke” u koverti iznos od 26.540,89 dinara ili 389,1 evra, koliko je isplaćivano i predsednicima skupštinskih radnih tela i odbora. NJihovi zamenici su na ime mesečnih primanja dobijali nešto manje, 24.846,79 dinara ili 364,3 evra. Poslanicima na stalnom radu u Skupštini Srbije zarada je obračunavana po koeficijentu od 8,6, pa su oni mesečno primali 24.282,09 dinara ili 356 evra.
Jedan od poslanika, koji nije bio na platnom spisku Skupštine, za naš list je rekao da su neki od poslanika koji žive u južnim delovima Srbije, po osnovu putnih troškova veoma često mesečno na šalteru podizali veće sume nego što su im same plate, jer su na ime putovanja, naplaćivali, na osnovu udaljenosti i kilometraže, desetine hiljada i to, iako su se vozili službenim automobilima, kao da se na sednice Skupštine dovoze sopstvenim kolima. Ovaj poslanik nam je napomenuo da svi poslanici pri tom imaju mogućnost za besplatno putovanje na svim relacijama u Srbiji, bilo autobusom ili vozom, ali da tu privilegiju niko nije koristio, jer u tom slučaju ne bi mogli da naplate putne troškove.
Poslanici koji žive u Beogradu, a nisu na platnom spisku parlamenta, i imaju u svojim preduzećima veću platu nego što je poslanička, prema našim izvorima, dobijali su i dnevnicu ukoliko su u skupštinskoj klupi proveli više od osam časova, kao i paušal od 9000 dinara mesečno. Ukoliko je neki poslanik bio izabran za neko predsedničko ili zameničko mesto u skupštinskom odboru, kojih je u parlamentu Srbije trenutno 29, dobijalo je i mesečni dodatak od oko 20.000 dinara. Poslanicima koji bi zbog višednevnog trajanja sednice prespavali u nekom hotelu u Beogradu, isplaćivani su troškovi samo za određene niže kategorije.
Sve pobrojano ne bi toliko budilo pažnju javnosti kada bi se barem donekle sprečile i one druge privilegije, koje nisu propisane zakonima i uredbama, već proističu iz “viška” informacija i uticaja koje funkcioneri i izabrana lica imaju, i, dakako, sukoba privatnog i javnog interesa. Nebrojene su afere koja su ta, od naroda izabrana lica, proizvela svojim članstvima u veoma dobro plaćenim upravnim odborima, kao i “na mala vrata” dobijenim kreditima, stanovima ili poslovnim prostorijama za koje se plaća simbolična nadoknada. Da ne pominjemo i sva ona potrebna i nepotrebna službena putovanja u prekookeanske zemlje “radi poslova i viših državnih interesa” koja se plaćaju iz državne kase.
|
|
POLITIČKE STRANKE PRIJAVILE IMOVINU
Socijalisti i dalje dobrostojeći
I gotovo tri i po godine nakon što je otišla s vlasti, Socijalistička partija Srbije je, izgleda, i dalje najbogatija politička partija u zemlji, barem kada je reč o imovini koju poseduje. Naime, prema izveštajima o imovini, SPS je jedina stranka u Srbiji koja poseduje nekretnine. Sve druge partije, bile parlamentarne ili vanparlamentarne, nemaju nikakvih nepokretnosti, izuzev Srpske radikalne stranke, koja poseduje jednu kuću u Valjevu, i Srpskog pokreta obnove, u čijem je vlasništvu, kako prenose beogradski mediji, i kompleks objekata na Ravnoj gori (Ravnogorski dom, spomenik i crkva).
Socijalisti, kako navodi njihov generalni sekretar Zoran Anđelković, imaju nekoliko zgrada i kancelarija, kupljenih ili nasleđenih od Saveza komunista. Najveći od tih objekata svakako je zgrada beogradskog odbora SPS-a na Studentskom trgu, u samom centru glavnog grada od 1.500 kvadratnih metara. SPS je takođe prijavio i tri “opela omega” i nekoliko “juga”. Međutim, situacija je po socijaliste, kada je reč o stanju na bankovnom računu, radikalno drugačija nego kada se govori o popisu nepokretnosti. Anđelković kaže da je račun nekada najveće stranke u Srbiji blokiran zbog neizmirenih dugova za struju, grejanje...
Prema za sada nezvaničnim izveštajima o imovini u posedu stranaka, SPS u bogatstvu sledi Demokratska stranka Srbije, koja je prijavila pokretni inventar vredan 22 miliona dinara. Demokratska stranka prijavila je imovinu nešto preko 16 miliona dinara, navodi štampa. Demokrate su, kao i većina drugih velikih i malih stranaka, podstanari a na računu u banci imaju 1,7 milion dinara. Imovina SPO-a, prema nezvaničnim procenama, vredna je oko 11 miliona dinara. I SRS je u iznajmljenim stranačkim prostorijama.
|
|
POSTIGNUT DOGOVOR O IZBORU PREDSEDNIKA SKUPŠTINE SRBIJE DEJAN MIHAJLOV
Nema više razgovora sa DS-om
DS nema više šta da potpiše, jer sporazum koji mu je ponuđen od petka 30. januara u 11 časova više ne važi. Nikakvi razgovori sa čelnicima te stranke više ne dolaze u obzir, jedino što DS može je da bezuslovno podrži kandidata DSS-a, G 17 plus i SPO - NS-a za predsednika Skupštine Srbije - izjavio je visoki funkcioner DSS-a Dejan Mihajlov najavljujući pregovore sa SPS-om i njihovu podršku konstituisanju Republičke skupšitne.
Nadam se da će Dragan Maršićanin sredinom nedelje biti izabran za predsednika - precizirao je Mihajlov, i rekao da to mesto neće biti ustupljeno kandidatu DS-a.
Mihajlov je na jučerašnjoj konferenciji za novinare podsetio da su propala dva pokušaja da se konstituiše Skupština jer je DS stavio stranačke interese iznad državnih. On je konstatovao da je sporazum ponuđen listi DS-a bio veliki iskorak, pre svega DSS-a, ali i ostalih potpisnica - G 17 plus, SPO-a i NS-a, ali da sada od njega nije ostalo ništa.
- Sada DS tvrdi da je moguće uraditi za dva-tri dana ono što nisu uradili u protekle tri godine. Rešiti “šećernu aferu”, koju nisu uspeli za godinu dana, i nakon mesec dana neuspešnog pregovaranja za ovih nekoliko dana smandrljati nekakav sporazum. Pravi cilj im je odlaganje da bi se zataškali tragovi i afere i da oni koji dolaze na vlast ne bi našli dokaze - tvrdi Mihajlov, i dodaje da DSS hoće čista rešenja i da je za njega prioritet konstituisanje Skupštine Srbije i izbor delegacije u Skupštinu državne zajednice.
On je potvrdio da je bilo i da će biti razgovora sa socijalistima o njihovoj podršci formiranju parlamenta.
On kaže da su sada moguća tri rešenja: da izbor Maršićanina za predsednika bezuslovno podrži DS, da ga podrži SPS ili da podrže i SPS i DS. Četvrto rešenje je sada najmanje izvesno, a to su izbori. Na pitanje da li je moguće da demokratski blok tri stranke formira većinsku vladu s SPS-om on je uzvratio:
- O tome se nije razgovaralo, a njih to i ne zanima.
Kada su u pitanju zahtevi socijalista radi dizanja ruke u parlamentu, Mihajlov je rekao da su za DSS prihvatljivi uslovi da se obavi revizija privatizacije, očuva državna zajednica i da se preuredi odnos prema Hagu u cilju dvosmerne saradnje.
- Država mora da zaštiti svoje interese u Hagu i da prosledi dokaze i Tužilaštvu i odbrani, da bi se u Hagu donele odluke zasnovane na istini i dokazima - zaključio je funkcioner DSS-a, precizirajući da je njegova stranka i za otvaranje kancelarije SCG u Hagu koja će štititi državu.
- To su uslovi SPS-a da bi podržao parlament i novu vladu Srbije - rekao je Mihajlov novinarima.
|
|
HOĆE LI POLITIČARI NAUČITI DA KOMUNICIRAJU?
Mangupi u svim redovima
- Stranke su gospodari parlamenta, stara je teza nastala u engleskom parlamentarizmu, a u našem slučaju to se potvrđuje - rekao je juče Jovan Komšić s Instituta za društvene nauke, na pres-klubu pod nazivom „Ima li izlaza iz blokade?” - Partije se doimaju kao gospodari i naše sadašnjosti i budućnosti. S druge strane, one liče na bespomoćne akcionare jednog velikog političkog preduzeća pred stečajem i akcije tog preduzeća mogu sve bržim tempom gubiti vrednost. Srbija je nedopustivo dugo bez ustava, državnih granica, autoritativnog državnog aparata, predsednika i sada već bez legitimne vlade. Moglo bi se reći da je Srbija u trpnom stanju, u kojem su delatni činioci, u stvari, vršioci dužnosti upravljanja javnim interesima. Tu se više radi o surogatima nego o legitimnim političkim institucijama. Najveći problem je činjenica što politička elita nije mala i homogena, već hiperpluralizovana heterogenim političkim vođstvom i mentalitetom - naglasio je Komšić, i dodao da je „stvaranje demokratske većinske vlade jedino rešenje, budući da tu ideju podržava 70 odsto građana, a ponovljeni izbori ne bi doneli ništa novo”.
Da li se baš ništa ne bi promenilo na ponovljenim izborima? Poznato je kako su prodemokratski orijentisani glasači dosta labilni. Eventualan neuspeh dogovora demokratskog bloka DSS - DS - G17 - SPO - NS razočarao bi njihove pristalice i dao podstreka simpatizerima SRS-a i SPS-a, koji bi tada ostvarili još bolji izborni rezultat, smatra Neven Cvetičanin s Filozofskog fakulteta. Dodajmo tome i trošenje državnih para, jer izbori nisu džabe.
Oživeti SPS, ili ne?
Najavljena tehnička koalicija sa socijalistima zarad izbora predsednika Skupštine, ne ide u susret efektivnom rešenju problema, tvrdi Komšić. S njim se slaže i Cvetičanin, i to iz više razloga.
- Time se jedan politički mrtvac vraća u život. Drugi razlog je što se SPS-u daje šansa da postane ozbiljan politički faktor, jer ako bi dao podršku skupštinskoj većini, mogao bi sledeći put da je uskrati. Samim tim, pokazao bi svoju političku snagu, što bi čitavu situaciju dodatno zakomplikovalo. Takođe, deo biračkog tela demokratskog bloka bio bi oteran u apstinenciju. Zamislite nekog glasača G17 plus, ili SPO-a, kome je podrška izabranicima u Skupštini stigla od SPS-a! Demokratski blok će kad-tad morati da razgovara - ponovio je Cvetičanin.
|
- Levica kod nas praktično ne postoji, ili je u defanzivi, a imamo grupaciju desnog centra i ekstremne desnice. Javio se virus političke autodestrukcije koji se proširio na sve stranke demokratskog bloka. Optužujući jedna drugu, smanjile su svoj potencijal u stanju opšteg institucionalnog vakuuma koji odgovara radikalima, sklonim tradicionalnoj retorici i demagogiji. Takođe, apsurd naše političke situacije je što je ovde sve moguće. Ne postoji koordinacija između različitih organa vlasti i mi u Srbiji imamo krizu političkog autoriteta.
Rešenja, ipak, nisu samo u domenu fantazije. Sporazum između četiri demokratske liste je moguć, jer, smatraju naši sagovornici, pređašnji medijski nastupi Vojislava Koštunice, Borisa Tadića, Miroljuba Labusa i Vuka Draškovića pokazuju da oni imaju određenu državotvornu svest i svesni su problema u koje su upali. Međutim, prinuđeni su da se bore s „mangupima u svojim redovima, političkim jastrebovima kojima ne odgovara postizanje sporazuma unutar demokratskog bloka”, rekao je Cvetičanin.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 03. 02. 2004.
|
|
PROTEST GRAĐANSKOG
Novinari i urednici "Gradjanskog lista" u centru Novog Sada prolaznicima su tokom prepodneva delili besplatne primerke današnjeg broja koji je izašao bez kolornih stranica, a u znak protesta zbog jučerašnjih optužbi fisokog funkcionera radikala Milorada Mirčića na račun tog lista. Kako javlja reporter Radija 021, pedesetak novinara tog lista je na Trgu slobode i okolnim ulicama Novosađanima podelilo više hiljada primeraka današnjeg broja. Redakcija "Građanskog lista" pozvala je sve demokratske snage u Srbiji da stanu na put pretnjama koje upućuju radikali. Podsetimo, Mirčić je juče rekao da u "Gradjanskom" rade "svi smradovi novinarstva", a te novine optužio da su proustaške, da ih finansira Stjepan Mesić i da direktno rade za Nenada Čanka. On je tada zapretio i da će biti "pretrešen rad svih informativnih sredstava na području Vojvodine". (021)
VAJT: EVROPA NEĆE PODRŽATI BILO KOJU VLADU
Direktor Medjunarodne krizne grupe za Balkan Nikolas Vajt rekao je da je Evropa naročito zainteresovana za političku stabilnost Srbije, ali da to ne znači davanje podrške baš svakoj vladi u Beogradu. On je ocenio da ni za jednu zemlju nije dobro da duži vremenski period bude bez vlade, dok je za Srbiju naročito zabrinjavajuće s obzirom na posao koji je čeka na putu u evropske integracije. Prema Vajtovoj oceni, ohrabrujuće je da će u novoj vladi, za koju se nada da će uskoro biti formirana, većinu imati blok prodemokratskih stranaka. (RTS)
DINKIĆ: ŽIVKOVIĆ SE BOJI PRLJAVŠTINA IZ MUP-a
Potpredsednik G17 plus Mladjan Dinkić apelovao je na Demokratsku stranku da prihvati Sporazum o većinskoj vladi i ocenio da formiranje takve vlade koči aktuelni premijer Zoran Živković. "Naš osnovni utisak je da Živković zapravo koči formiranje vlade i da se plaši da DSS-u prepusti MUP, jer bi mnogo prljavih stvari isplivalo na površinu", kazao je Dinkić za "Glas javnosti". (Tanjug)
RAZOČARANI BIRAČI
Birači u Srbiji razočarani su razvojem događaja nakon vanrednih parlamentarnih izbora i smatraju da oni nisu doneli bitne promene na političkoj sceni, pokazuje najnovije istraživanje agencije Strateški marketing. Istraživanje je pokazalo da 47 odsto birača smatra da vanredni izbori nisu bitno promenili političku scenu u zemlji, 34 odsto da su je pogoršali, a da 17 odsto smatra da su je popravili. Kao razlog za uverenje da izbori nisu promenili političku scenu, 31 odsto je navelo da će opet biti formirana koaliciona vlada čiji članovi će se svađati, a 14 odsto smatra da promene nema samim tim što se na vlasti uvek smenjuju isti ljudi. (B92)
|
|