NEIZVESNO JE DA LI ĆE SRBIJA I CRNA GORA OVE GODINE BITI U „PARTNERSTVU ZA MIR”

Još dva uslova prijem kvare?

- Nadam se da će ove godine naša država biti primljena u program NATO-a „Partnerstvo za mir”, a da li će se to i dogoditi potpuno je neizvesno. Prolećno zasedanje Severnoatlantskog saveza se približava, a traženi uslovi još nisu ispunjeni, pa otuda sumnja da će nas NATO primiti u „Partnerstvo za mir”, gde su sve evropske države osim nas i Bosne i Hercegovine - kaže Veljko B. Kadijević, generalni sekretar Atlantskog saveta Srbije i Crne Gore, iznoseći verovatno prvi put ovakvu pesimističku prognozu, naglašava da je to naša realnost. On kaže da je i prošle godine bilo ozbiljnih nagoveštaja da će Srbija i Crna Gora biti primljena u „Partnerstvo za mir” ali se to ipak nije dogodilo. Kadijević zbog toga smatra da u javnosti ne bi trebalo stvarati lažni optimizam, jer jedno su naša očekivanja a drugo je realnost. Potkrepljujući ovakav stav, generalni sekretar Atlantskog saveta SCG, nevladine organizacije koje se zalaže za uključivanje naše države u evroatlantske bezbednosne integracije i u NATO, kaže da je očito da ni u Severnoatlantskom savezu nije bilo previše dobre volje da SCG primi u svoje okrilje.
- Nadam se ipak da će prevagnuti interesi NATO-a i da ćemo ove godine najzad biti primljeni u „Partnerstvo za mir” - naglašava Veljko B. Kadijević. - Smatram da nije u interesu SAD i NATO-a da u sveukupnoj borbi protiv terorizma naša država bude po strani niti da ostane jedina „crna rupa” u Evropa. Jer, Bosna i Hercegovina je ispunila najvažnije uslove i ona će najverovatnije biti primljena u taj program NATO-a.
U ime državne zajednice, ministar inostranih poslova Goran Svilanović je sredinom juna prošle godine podneo zvaničan zahtev za prijem SCG u „Partnerstvo za mir”. Optimisti su očekivali da ćemo već na septembarskom samitu NATO-a biti primljeni. Kada je to izostalo, najavljivan je novembar...
Na početku, od naše države tražilo se da ispuni čak desetak uslova. Do danas oni su svedeni samo na dva: hapšenje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića i povlačenje tužbe protiv članica NATO-a koje su 1999. učestvovale u bombardovanju naše države.
- Ako već ne možemo da uhvatimo Ratka Mladića i govorimo da on nije u Srbiji, moramo to transparentnije dokazati - ističe Kadijević. - Što se tiče tužbe protiv članica NATO-a za bombardovanje naše zemlje, to i ne mora biti veliki problem. Sud u Hagu se oglasio nenadležnim za ovaj spor i sada se traži najhrabriji političar koji će reći da povlačimo tužbu. Naravno da bombardovanje ne možemo zaboraviti, ali vreme je da emocije ostavimo po strani, jer su ovde u pitanju državni interesi.
Zašto je SCG potrebno da se uključi u evroatlantske integracije?
- To proizilazi iz strateškog opredeljenja našeg državnog rukovodstva koje predviđa članstvo u Savetu Evrope, „Partnerstvo za mir”, NATO-u i na kraju učlanjenje u Evropsku uniju - kaže Veljko Kadijević. - Ovo je i jedini put za naše uključivanje u evroatlantske integracije. Zašto? Zato što nije poznato da se nešto desilo mimo ovog redosleda. Ne može se birati, pa reći, kao što to rade neki naši političari, hoćemou u EU a nećemo u NATO. Nismo mi ti koji biramo - naglašava Kadijević.
Generalni sekretar Atlantskog saveta SCG navodi i tri primera država iz bivšeg Istočnog bloka koje su se u međuvremenu pridružile Zapadu.
Mađarska, Češka i Poljska, dok su bile zemlje Istočne alijanse, bile su siromašne. Danas su to razvijene države u koje je ušao kapital, zemlje koje su još od 1994. ušle u „Partnerstvo za mir”, za pet godina su ušle u NATO, ove godine ulaze u EU - navodi Kadijević i ističe i primer Slovačke. On kaže da je ta zemlja 1998. bila u situaciji u kojoj smo otprilike mi danas, dakle delimično izolovana, na vlasti je bio Mečijar, itada su dobili ponudu od Evrope: ili će on formirati vladu i ostaće na margini ili će vladu formirati demokratske snage koje su ponudile konkretan program i realnu perspektivu.
» - Slovaci su odabrali ovo drugo i nisu pogrešili. Zbog toga je Slovačka uspela da skrati period koji su druge zemlje prolazile. Dakle, može se i za šest godina ući i u NATO i u EU. Oni su za nas najbolji primer kako se to postiže, naglašava Kadijević.
Treći primer Rumunija i Bugarska, koje su takođe snažno zagrabile u procese evroatlantskih integracija, zemlje su koje su bile na granici sivog i crnog. Rumunija je, na primer, oko 9.000 propisa prepisala, a 2007. će ući u NATO.
- „Partnerstvo za mir” je ključni faktor razvoja novih bezbednosnih odnosa. NJime se širi i intenzivira politička i vojna saradnja u celoj Evropi, jača stabilnost, umanjuje pretnja miru i gradi poverenje - naglašava Veljko B. Kadijević.
- U ovom trenutku mi smo na 87. mestu u Evropi po riziku za ulaganje. Iza nas su samo Albanija, Moldavija i Makedonija. Ko će uložiti u zemlju koja je na 87. mestu po riziku, jer ima 86 izbora pre nego što mu Srbija i Crna Gora padnu na pamet da uloži novac. To je za nas jedno veliko zvono koje mora svakom političaru da zazvoni u ušima snažnije od bilo kojeg drugog. Zbog toga je potrebno da se formira stabilna vlada i na nivou republika i na nivou državne zajednice, i da se postigne nacionalni konsenzus, da se ljudi zaista uozbilje i shvate da neki procesi moraju da se završe onako kako je to svet već odavno uradio. Ima i indirektne ekonomske koristi. Ako smo u sistemu NATO, stepen naoružanosti zemlje je na mnogo nižem nivou. Ne treba razvijati moćne sisteme za borbu protiv celog sveta, jer o bezbednosti brine moćni NATO. O tome svedoči i primer Češke, koja je uništila sve tenkove, jer je procenila da joj ne trebaju - kaže Kadijević.
- Na političkom planu uključivanje u ovakve integracije doprinosi potencijalnom pozitivnom rešenju naših unutrašnjih teškoća, poput Kosova. Moramo biti realni, nije sve ružičasto, problema će biti ali lakše će se rešavati ako smo u sistemu a ne van njega. Jer, ako smo u sistemu možemo predlagati rešenja, možemo glasati o njima, a ako smo van tih tokova, samo ćemo sačekati rešenje koje će nam biti nametnuto. Jug Srbije, odnosi s Crnom Gorom, državne zajednice - sve su to pitanja koja traže rešenje - ističe Kadijević.

SRPSKE FINANSIJE IZMEĐU ŽELJA I MOGUĆNOSTI

Država više voli bogataše

Dr Dušan Vujović: Od građana sa skromnim primanjima, posustale stare i nestasale nove privrede, nastojimo da iscedimo što više dok se „novi bogati i uspešni Srbi” šepure u skupim odelima, automobilima i vilama. Dr Kosta Josifidis: Značajno kresanje rashoda, reformom i racionalizacijom administracije, je neminovno!
Bez obzira na to što Vlada Zorana Živkovića ostavlja državnu kasu u neuporedivo boljem stanju od one koju je 2000. godine zatekao DOS, problem državnih finansija jedan je od najozbiljnijih izazova pred kojim će se, ako i kada bude formiran, naći novi kabinet. Nacrt državnog budžeta, koji zbog poznatog predizbornog natezanja tokom novembra i decembra nije usvojen, u sebi nosi planirani deficit od 41,6 milijardu dinara. U toj brojci mogu se sagledati svi problemi državnih finansija: nužnost kresanja javnih izdataka i pritisak socijalnih zahteva koji su svakim danom sve veći. O izgledima da se fiskalna slika Srbije popravi razgovarali smo s ekspertom Svetske banke dr Dušanom Vujovićem i predsednikom Saveza ekonomista Vojvodine dr Kostom Josifidisom.
- Kumulativna tragika nesklada - deficita - između naših očekivanja i mogućnosti u sublimiranom vidu se pojavljuje upravo u javnim finansijama - kaže dr Dušan Vujović. - Oktobra 2000. zatekli smo tragično stanje javnih prihoda, s bukvalno hiljadama sitnih i rascepkanih poreskih instrumenata, javnim rashodima koji su prelazili polovinu društvenog proizvoda, i javnim dugom koji je, samo inostranstvu, za 130 procenata premašivao vrednost društvenog proizvoda, što je dva puta više od Mastrihtskog maksimuma za članice EU.
Najdinamičniji novi privatni sektor i njegovi vlasnici, “novi bogati i uspešni Srbi”, nekako uspevaju da se šepure pred svima nama u odeći vrednoj desetine hiljada evra, automobilima vrednim stotine, i vilama vrednim milione, a da pri tom plaćaju mizerne poreze. Rezultat je izrazito regresivni poreski sistem – koji opterećuje srednje i siromašne, a privilegovani tretman daje bogatima i superbogatima. I najljući konzervativci u Americi bi nam pozavideli na takvom poreskom ishodu! Time se potpuno ruši ugled nove demokratske vlasti, erodira budžetska kasa, ukida mogućnost da se smanji preveliko poresko opterećenje na plate i poslovne troškove poštenih građana i preduzeća, i, što je još važnije, stvara se negativna klima za investicije, budući rast i perspektivu zemlje - kaže Dušan Vujović.
Kao prvo, očekivanja ljudi u socijalnim davanjima su veoma velika i nerealna, ne u apsolutnim sumama već u poređenju s platama onih koji plaćaju doprinose. Drugo, broj ljudi koji ima pravo na penzije i socijalnu pomoć je veoma veliki, gotovo jednak broju zvanično zaposlenih koji uredno plaćaju poreze i doprinose na plate. Zakonski rok za penzionisanje je podignut, ali će to imati efekte na broj korisnika tek na srednji rok, pošto je veliki broj “požurio” u penziju neposredno pre stupanja na snagu novog zakona.
Treće, tekući prihodi poreza i doprinosa na plate su nedovoljni da podmire potrebe. LJudi s najvećim realnim prihodima, s dohotkom od svojine, gotovo uopšte ne plaćaju poreze i doprinose. Javna je tajna da zaposleni u novom privatnom sektoru plaćaju doprinose samo na minimalni deo svojih plata, a da se nekim preduzećima gleda kroz prste kad kasne ili uopšte ne uplaćuju poreze i doprinose.
Ukratko, rezultat jednog nereformisanog socijalističkog sistema fiskalnog opterećivanja rada i ispuštene fiskalne discipline prema novom privatnom sektoru i novim bogatašima jeste deficit penzijskog i socijalnog osiguranja veći od 80 milijardi dinara. To je najveća pojedinačna rashodna stavka budžeta, koja u kombinaciji s vanrednim socijalnim rashodima tranzicije prelazi 100 milijardi dinara ili dve milijarde dolara godišnje. Razumljivo je da je prve godine to bilo nasleđeno stanje, ali je u narednim godinama moralo mnogo više da se uradi i na sprovođenju već definisanih reformi u socijalnoj sferi penzijskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, značajnom podizanju discipline uplate poreza i doprinosa, što bi trebalo da rezultira širenjem baze i značajnijim smanjenjem stopa - kaže Vujović.
- Država se može posmatrati kao i svako domaćinstvo, ili bilo koja firma - kaže dr Kosta Josifidis. - I domaćinstvo i firma iskazuju potrebu kontinuiranog funkcionisanja, s obzirom na ulogu koja im je namenjena: davanje usluga. Domaćinstva posredstvom faktora rada, firme putem proizvodnje i ponude dobara ili servisnih aktivnosti. Funkcionisanje podrazumeva troškove. Troškovi pretpostavljaju prihode. Kada se zatvori krug, u kojem su, prirođeno ekonomskoj logici, prihodi veći od troškova, može se nesmetano dalje egzistirati, u porodici, firmi. Domaćinstvo može neko vreme da troši preko svojih mogućnosti, da se zadužuje, ali ne neograničeno. Firme se takođe mogu zaduživati, ali ne i beskonačno, stečaj uvek preti. Šta je s državom? I ona bi trebalo da je davalac usluga – javnih - eksterna i interna bezbednost, zdravstvo, školstvo, sudstvo itd. Svetska iskustva su različita. Evropska unija ima stroga pravila u vezi s troškovima države, premda su ih Francuzi i Nemci, u nemogućnosti da pokriju troškove, prekršili (pravila se uvek pišu za druge). Amerikanci se zadužuju do mile volje, eksterni investitori finansiraju masivnu državnu potrošnju. Istina, sada su već u nevolji zbog dvostrukog deficita, i spoljnotrgovinskog, tj. tekućeg bilansa plaćanja, ali, što bi narod rekao, može im se.
Konačno, pređimo i na fiskalne kapacitete naše države. Prvo, da li je davalac usluga? Drugo, ako jeste, o kakvom se kvalitetu usluga radi? Odgovori su dvostruko problematični. Niti država sebe prepoznaje kao davaoca usluga, niti populacija smatra državu kvalitetnim servisom, već prepotentnim centrom političke i ekonomske moći, ili svemoćnim presuditeljem, u suštini impotentnim, koji rešava probleme stanovništva i privrede. Naša nomenklatura se ponaša kao menadžer, ali ne države, već privrede i neprivrede. Diskretno “menadžeriše”, pali i gasi požare, umesto da obezbeđuje pretpostavke za (ne)ekonomsku svakodnevicu. Kao sve ozbiljne države u svetu izuzev kada to nisu, pošto je diskrecija nemerljiva strast skopčana s interesima, ali i skandalima. Sada ublažimo kritiku administracije, bilo koje, i prošle i buduće, pošto moramo respektovati stvarnost. Ako eliminišemo gramzivost za vlašću, nestručnost i nesnalaženje, međusobne deobe interesno-ideološke prirode - kada se kritikuje vlast, čovek mora preispitati vlastiti imunitet prema patologiji njenog praktikovanja - ostaje gola činjenična situacija društva i ekonomije, kojom nomenklatura upravlja. A ona nije nimalo ružičasta. Nasleđeni ogromni troškovi neracionalne i neefikasne države na svim njenim područjima, ne mogu da se pokriju skromnim prihodima od tehnološki potpuno zastarele, neekonomične i neprofitabilne privrede, i takođe ekonomski, pa i biološki, oronulim radnicima, srednjom klasom, penzionerima. Uz to, ogromna nezaposlenost, odnos jedan penzioner na 1,3 radnika, izuzetno visok javni dug - naglašava Kosta Josifidis.
Prostora za delovanje ima. Značajno kresanje rashoda - snižavanje i restrukturiranje državne potrošnje - reformom i racionalizacijom administracije, budžetskih korisnika neminovno je. Potrebno je vagati između socijalnog i razvojnog budžeta, premda je država loš preduzetnik. Jedna je priča pre, a druga postizborna, ekonomski prinudna. Niže poreske stope šire broj obveznika, smanjuju sivu ekonomiju, doprinose rastu prihoda. Na fiskalnoj politici je da presudi koje društvo razvijamo – južnoameričko, kontinentalno evropsko, anglosaksonsko. Više ili manje poreza za bogate ili siromašne, više ili manje konsenzusa u korist radnika ili poslodavaca, više ili manje legalnosti i legitimnosti u korist populacije, vlasti ili kriminala.

VOJVODINA I NOVI SAD PRISTUPILI MREŽI DUNAVSKIH BIROA

Potvrda evropskih nastojanja

Vojvođanski Dunavski biro finansiraće se iz pokrajinskog buyeta, a njegove aktivnosti ogledaće se u zajedničkim projektima u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, ekologije, turizma, ekonomije i komunalne politike.
Vojvodina i Novi Sad pristupili su juče regionalnoj saradnji Asocijacija dunavskih biroa. Izjavu o pristupanju mreži dunavskih biroa potpisali su, u Skupštini Vojvodine, predsednik pokrajinskog parlamenta Nenad Čanak, predsednik Skupštine grada Novog Sada Borislav Novaković i predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stojšić.
Asocijacija dunavskih biroa, čija će se kancelarija nalaziti u Novom Sadu - takvi biroi već postoje u Ulmu, Budimpešti, Bratislavi, Baji, Tulči, Vidinu i drugim gradovima - jeste mreža neprofitnih i servisnih organizacija. Vojvođanski Dunavski biro finansiraće se iz pokrajinskog budžeta, a njegove aktivnosti ogledaće se u zajedničkim projektima u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, ekologije, turizma, ekonomije i komunalne politike.
Nenad Čanak je, nakon potpisivanja sporazuma, rekao da je “ovo veliki dan za Vojvodinu, jer je troipogodišnje insistiranje Skupštine Vojvodine na evropskim integracijama sada dobilo potvrdu i rezultate”.
Nikola Stojšić je ocenio da su Vojvodina i Novi Sad “lideri” u demokratskim procesima u Srbiji, dok je Borislav Novaković naveo da se pristupanjem mreži dunavskih biroa otvaraju “velike mogućnosti”, te da se najviše može očekivati od saradnje u ekologiji, privredi, turizmu i energetici.
Direktor Asocijacije dunavskih biroa Peter Langer je rekao da se stvaranjem ove mreže želi napraviti evropska mreža međugradske i međuregionalne saradnje i dodao da su pozitivni signali za to stigli i “iz Brisela”. Potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši najavio je da će se u junu u nemačkom gradu Ulmu održati “Dani Vojvodine”.

SRS ZA UKIDANJE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je za Građanski list da će radikali saradjivati sa svim strankama koje žele 'gašenje' autonomije Vojvodine. 'Naš program je sasvim jasan: to je jaka lokalna samouprava i iznad nje republička vlada, bez transimisije. Ovo zatvaranje Vojvodine u svoje okvire i tiho pravljenje države nije po volji ni gradjana Vojvodine ni gradjana Srbije', smatra Nikolić. Na pitanje koliko vremena je potrebno za 'ukidanje pokrajinske vlasti', Nikolić je rekao da 'ništa neće biti preko noći'. (021)

PRAVO NA MATERNJI JEZIK U SUDSKOM PROCESU
Pravo na upotrebu maternjeg jezika pred pravosudnim organima zagarantovano je Ustavom. Medjutim, mnogi pripadnici manjina u Vojvodini ne koriste to pravo. Oni to obrazlažu činjenicom da dobro govore srpski. Medjutim, ima i onih koji zbog neznanja da imaju pravo na upotrebu maternjeg jezika, to pravo i ne koriste, strahujući da bi to moglo da utiče na presudu suda. Jedno od ključnih prava gradjana u pravosudnom sisitemu jeste pravo na upotrebu maternjeg jezika koje garantuje republički i državni Ustav. Donošenjem Saveznog zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina propisano je da će u službenoj upotrebi biti jezik nacionalne manjine ukoliko pripadnici te manjine na teritoriji opštine čine 15 odsto stanovništva prema rezultatima poslednjeg popisa. Taj cenzus, medjutim, ne prelaze pojedine nacionalne zajednice, kao što je, na primer, ukrajinska. Predsednik Nacionalnog saveta Ukrajinaca Vasilj Dacešen za Radio 021 kaže da nema potrebe da se, kada je ta zajednica u pitanju sudski postupci vode na ukrajinskom jeziku. On jedino izdvaja slučajeve državljana iz Ukrajine koji ne znaju srpski jezik. Predsednik Nacionalnog saveta Rusina Rafail Ruskovski za Radio 021, navodi da je mnogo važnije kakav je odnos pravosudnih organa prema pojedincima, nego da li će postupak biti vodjen na maternjem jeziku stranke. Statutom AP Vojvodine utvrdjeno je da su u Pokrajini u službenoj upotrebi pored srpskog jezika i madjarski, slovački, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma, kao i jezici i pisma drugih nacionalnih manjina na način utvrdjen zakonom. U pravosudju, ključnu ulogu imaju sudski tumači. Amalija Hromiš, sudski tumač za rusinski jezik kaže da stariji ljudi imaju više problema sa srpskim jezikom i da se u tom slučaju pomoć traži od prevodioca. Ona, medjutim upozorava da ljudi nisu dovoljno upoznati da mogu da koriste maternji jezik pred pravosudnim organima. Kao i neka druga ljudska i manjinska prava, i pravo na upotrebu maternjeg jezika se prvo spotakne o ??Â?Â? novac. Za siromašne zemlje, zemlje u tranziciji, visoki standardi najčešće ostaju mrtva slova na papiru jer nedostaje novac za , u ovom slučaju, obrazovanje kadrova u sudstvu. Izvesnu dozu licemerja za položaj nacionalnih zajednica u Srbiji, pokazao je upravo poslednji Zakon o zaštiti interesa nacionalnih zajednica. Naime, država je manje više ispoštovala evropke standarde u ovoj oblasti ali je digla ruke od finansiranja istih, prepuštajući ostvarenje ljudskih prava nemilosrdnom tržištu. (021)

PRODUŽEN ROK ZA PRIVATIZACIJU MATROZA
Republička Agencija za privatizaciju produžila je rok za okončanje privatizacije fabrike 'Matroz' iz Sremske Mitrovice do polovine februara i naložila potencijalnim kupcima da dopune dokumentaciju, izjavio je direktor Dragan Milenković. Tendersku dokumentaciju za privatizaciju 'Matroza' dosad je otkupio konzorcijum koji čine dve italijanske, jedna madjarska i jedna domaća firma. Najveća prepreka privatizaciji preduzeća, koje ima više od 1.000 zaposlenih, jeste veliki dug domaćim i stranim poveriocima, koji premašuje 100 miliona dolara. U 'Matrozu' trenutno ne radi nijedan pogon, a zaposleni su na kolektivnom odmoru. (RTS)