DANAS SE ODRŽAVA KONSTITUTIVNA SEDNICA SKUPŠTINE SRBIJE

Verifikacija mandata jedino izvesna

Skupština Srbije održaće danas konstitutivnu sednicu na kojoj, shodno njenom Poslovniku o radu, treba da budu verifikovani mandati 250 novoizabranih narodnih poslanika, izabrani čelnici parlamenta i članovi radnih tela. Skupštinska sesija, zakazana u krajnjem terminu koji omogućavaju zakonski rokovi, našla se tek odskora u žiži javnosti, budući da su sve oči i uši bile uprte u pregovore o formiranju nove vlade. Takav tretman ova sesija dobila je „nezasluženo’’, jer su, po svemu sudeći, u žurbi da sednu u ministarske fotelje, mnogi politički akteri zaboravili da bez konstituisanja parlamenta ne može biti izabrana ni nova republička vlada.
Skupštinski poslovnik predvideo je proceduru konstituisanja Skupštine, ali ne i rok dokle ona mora biti okončana. Samim tim, neizvesnost se prenosi i na vreme od tri meseca predviđeno za formiranje vlade, jer taj rok počinje da teče tek od dana konstituisanja Skupštine.
Prvoj sednici parlamenta predsedava najstariji poslanik Velimir Simonović (1928) sa liste DSS-a, a pomagaće mu najmlađi narodni poslanici, predstavnici četiri stranke koje su dobile najviše mandata -SRS, DSS, DS i G17 plus.
Poslovnik kaže da narodni poslanici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata, koje se obavlja na osnovu uverenja o izboru i izveštaju Republičke izborne komisije. Narodna skupština može da radi i odlučuje kada je potvrđen mandat više od polovine, odnosno 126 narodnih poslanika.
Ako se sudi po doskorašnjim izjavama koje stižu od predstavnika šest lista koje su osvojile poslanička mesta u Skupštini Srbije, verifikacija mandata za sada je jedini sigurni posao koji će danas odraditi parlament. Sve ostalo je još uvek neizvesnost, pošto nijedna stranka ni koalicija nema dovoljnu većinu glasova koja bi obezbedila vladu, a tesno je i kod izbora čelnih ljudi Skupštine. Izborni rezultat s 82 mandata SRS-a, 53 DSS-a, 37 DS-a, 34 G17 plus i po 22 SPO - NS i SPS-a uputio je stranke, od kojih su neke u predizbornoj kampanji bile ljuti neprijatelji, na razgovore i kompromis, bez kojeg, kako je sada valjda već svima jasno, nema stabilnih institucija u Srbiji.
Kandidature za predsednika i potpredsednike Skupštine svojim potpisom treba da podrži najmanje 30 narodnih poslanika. Svog kandidata za predsedničku funkciju, Gordanu Pop-Lazić, prvi su javno istakli radikali, dok su sva ostala imena još uvek u domenu spekulacija. Tako se već neko vreme nagađa da DSS želi da na mesto predsednika vrati potpredsednika stranke Dragana Maršićanina, dok bi G17 plus u toj ulozi volela da vidi svog visokog funkcionera Predraga Markovića. Lista DS-a zahteva da u sklopu preraspodele funkcija demokratskom bloku, u kojoj bi DSS dobio premijersko mesto, shodno drugoj poziciji, njihov predstavnik sedne u predsedničku fotelju. Koalicija SPO - NS i SPS za sada nisu izneli pretenzije za čelnu skupštinsku funkciju, ali, s druge strane, svaki potencijalni kandidat računa na podršku jedne od njih. Poslovnik propisuje da Narodna skupština ima najviše pet potpredsednika, a barem za sada nema mnogo priče o ovoj poziciji, i pored toga što će jedan od njih biti ovlašćeni zamenik predsednika parlamenta. Glasanje i za predsednika i za potpredsednike Skupštine može biti javno ili tajno, zavisno od odluke skupštinske većine. Izabran je onaj kandidat koji dobije većinu glasova prisutnih narodnih poslanika. Pošto trenutno nema nijedne usaglašene kandidature, očekuje se da će one biti iznošene uoči današnje sednice i da će svako igrati na nekakvu „eventualnu’’ podršku. Najčešće spominjana solucija do sada je bio glas socijalista u korist DSS-a, ali socijalisti su odbacili mogućnost bilo kakve blanko podrške.
Ukoliko ne bude izabran predsednik, ni potpredsednici Skupštine, postupak se ponavlja, a u Poslovniku nema ograničenja koliko još puta, niti u kojem roku.
Najkasnije sedam dana od izbora predsednika Skupštine treba da budu obrazovane poslaničke grupe, a ako se ostane pri predizbornim obećanjima koalicionih partnera, ne bi trebalo za početak da ih bude više od šest. Poslaničke grupe predložiće članove skupštinskih odbora, srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Skupštini. O predloženoj listi za izbor članova odbora odlučivaće se u celini, javnim glasanjem.
Ukoliko Skupština danas ne dobije predsednika, predsedavajući Velimir Simonović zakazaće novu skupštinsku sednicu, na kojoj će biti nastavljeno konstituisanje Skupštine. Od daljih konsultacija zavisilo bi i da li će se Velimir Simonović naći u ulozi onoga ko bi jedini mogao da raspiše nove parlamentarne i predsedničke izbore.

Danas je Dan Svetog Save

Vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slave dan utemeljivača srpske crkve, države i školstva - svetog Save. Sveti Sava (svetovno ime Rastko) rođen je 1169. kao najmlađi sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje. Kada je Rastko imao 15 godina, otac mu je dodelio deo u državi da bi se učio upravljanju i vladanju. Međutim, Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji su mu namenili vladarsku misiju. Na monaškom postrigu dobio je ime Sava. Sveti Sava je umro u Bugarskoj, u Trnovu, u vreme cara Asena, 12. januara 1236. Kralj Vladislav preneo je u maju 1237. Savine mošti i sahranio ih u manastiru Mileševa. Za vreme Otomanskog carstva Sinan paša je naredio da se mošti prenesu u Beograd i spale na Vračaru.
U Kraljevini Srbiji bio je ustanovljen orden Svetog Save, kojim su odlikovani zaslužni za prosvetiteljstvo.
Dan svetog Save, kao školske slave, ustanovljen je prvi put 1840. godine. (Beta)

RADIODIFUZNA AGENCIJA OCENILA MEDIJE

RTS najobjektivniji

Gotovo sve televizijske stanice vrlo su ozbiljno shvatile značaj parlamentarnih izbora, prema njima su modifikovali programske šeme i, u okviru uređivačkih politika, redovno izveštavale o toku predizborne kampanje s ohrabrujuće niskim stepenom diskriminacije, rezultat je istraživanja koje je sprovela Republička radiodifuzna agencija. Istraživanje je obuhvatilo 56 televizijske stanice u Srbiji od trenutka kada su zaključene izborne liste do izborne tišine (13-25. decembar), svakog dana od 18 do 24 časa. Najveću pažnju svakako su privukle televizije koje imaju nacionalnu pokrivenost, pre svega javni servis RTS, a monitoring Agencije pomogle su svojim primedbama ponajviše same političke partije. Tako je po pokrivenosti učesnika na izborima, od mogućih 119 priloga, na prvom mestu upravo RTS sa 116. Slede RTV “Pink” sa 101, BK TV s 98, Studio B s 83, TV B-92 s 57 i TV Politika s 56 priloga.
Kako je rekao predsednik Agencije Nenad Cekić, RTS je sposobna da se konstituiše kao javni radiodifuzni servis, danas dijametralno različit od onog iz vremena pre 5. oktobra. Veliki trud da objektivno informišu javnost uložile su dve komercijalne TV stanice, „Pink’’ i BK, iako nemaju izričitu zakonsku obavezu da postupe tako. S tim u vezi, pomenimo slučaj televizije B-92 kojoj je upućeno verovatno najviše zamerki, budući da, kako se navodi, “gotovo da nije izveštavala o kampanji Srpske radikalne stranke”, koja je osvojila najviše glasova, a ignorisani su takođe bili Laburisti i koalicija SNS-Narodni blok. Cekić ja naglasio da se TV B-92 ponašala u skladu sa svojom uređivačkom politikom. To je podrazumevalo selekciju informacija, što sa stanovišta važećih zakona nije izričito zabranjeno.
- To nije ni pozitivno ni negativno. To je stav koji je Savet jednoglasno usvojio i to je legitimno. Da li to neko doživljava kao dobro ili loše druga je stvar i to će se morati raspraviti u daljem preciziranju regulative. Činjenica je da je RTS pokazao šta javni servis treba da bude - komentarisao je rad B-92 Cekić.
Karakteristični prekršaji emitera bili su pre svega tehničke prirode. Uglavnom su to nepropisno označeni termini predizbornih programa i EPP-a. Pojedine stranke bile su favorizovane emitovanjem priloga van izbornih blokova, a po izveštaju “Medijum Galupa’’, to su učinile: TV „Palma plus’’ (SSJ-NSS), TV „Most’’ (SPS), TV „Spektrum’’ (DHSS), TV Jagodina (DS, G17 plus) i ZV Kragujevac (DS). Televizijama u statusu javnih preduzeća zabranjena je “prodaja” termina za predizbornu kampanju, a o taj zakon oglušili su se TV Valjevo, TV Zaječar, TV Kruševac, TV Leskovac i TV Kraljevo. Osim ređih sitnijih prekršaja, izbornu tišinu ozbiljno je prekršila TV „Panonija’’, koja je na sam dan izbora emitovala optužbu predstavnika G17 plus i demanti DS-a i SRS-a, što su u vestima ponovili još dva puta.

Vojvođanski ekran Ponašanje vojvođanskih televizija ocenila je “Medijum grup”. TV Novi Sad “uglavnom se držala preporuka, najviše je govorila o DS-u, ali u negativnom kontekstu afere ’Bodrum’’’, a ostale stranke imale su ujednačeno vreme. TV NS na mađarskom jeziku emitovala je najviše Koaliciju za toleranciju, G 17 plus, DS i Reformiste Vojvodine, RTV “Delta” tretirala je sve jednako, dok je TV „Apolo’’ bila pristrasna prema DS-u i SRS-u, mada opet u negativnom kontekstu, a Laburisti i Savez Srba Vojvodine nisu imale mesta u programu. TV „Most’’ ubedljivo je najviše prostora ustupila SPS-u, zatim DSS-u i SPO+NS. TV „Kanal 9’’ imao je sporadičan izborni program, s najprisutnijim Reformistima i DA. TV „Panonija’’, osim kršenja ćutnje, u potpunosti je poštovala označavanje izbornih spotova i predizbornih programa. Specijalne emisije bavile su se DSS-om, DS-om i G17 plus, uz Reformiste i Zajedno za toleranciju. TV Sombor nije favorizovao stranke, kao ni TV Banat.

IZ SKOPSKOG „FAKOMA”

Stižu delovi Mosta slobode

Prvi segment Mosta slobode, koji je izrađen u postrojenjima jednog od podizvođača obnove mosta, skopskom “Fakomu”, krajem januara treba da stigne u brodogradilište u Golubac. Odatle, kako je rečeno tokom jučerašnje posete predsednika Skupštine grada Borislava Novakovića “Fakomu”, uz sve ostale delove izrađene u skopskoj fabrici, do kraja maja treba brodovima i baržama da se transportuju do Novog Sada na gradilište najvećeg novosadskog mosta.
Reč je o 80 metara dugoj konstrukciji, koja će se u delovima, direktno s barži, montirati na most. Prvi segment od 18 metara završen je, a u skopskoj fabrici ga je pregledao nadzorni organ, firma “Luis Berger”.
- Između Skoplja i Novog Sada počela je da se razvija dobra saradnja – rekao je Borislav Novaković. On je istakao da izrada konstrukcija, u postrojenjima sva tri podizvođača, “Goše” iz Smederevske Palanke, Mašinske industrije Niš i skopskog “Fakoma”, teče planiranim tempom.
- Izrada konstrukcija neće biti prepreka za završetak obnove – kazao je Novaković i dodao da preko najvećeg novosadskog mosta dnevno saobraća i do 50.000 vozila, te je veoma važno da Novi Sad što pre dobije obnovljeni Most slobode.
Gradonačelnik Skoplja Risto Penov istakao je da je poseta delegacije Novog Sada glavnom gradu Makedonije iskorišćena za dogovore o ekonomskoj saradnji.
- Skopsku firmu “Fakom” angažovao je glavni izvođač obnove mosta DSD “Dilindžer”, a obnovu mosta, pa tako i radove u “Fakomu”, plaća Evropska komisija – rekao je Penov. Prema njegovim rečima, u skopskoj fabrici se izrađuje oko 1.000 tona čeličnih konstrukcija za novosadski most. Za ovaj posao, “Fakom” je dobio, kako je rekao Penov, oko 900.000 evra.
Da podsetimo, u postrojenjima “Goše” iz Smederevske Palanke, već su stigli prvi delovi za Most slobode. Tokom ovih dana će se dopremati i ostali segmenti koji čine prilaznu konstrukciju mosta s novosadske strane.
U Mašinskoj industriji Niš je, pored tehničke pripreme dva segmenta, izgrađeno i pet elemenata pilona, koji je bliži sremskoj obali. Ovi elementi, kako je najavljeno, treba probno da se montiraju, čim se oslobodi prostor u hali niške fabrike.

SASTANAK OKONČAN BEZ DOGOVORA
Sastanak predstavnika stranaka demokratskog bloka završen je sinoć bez dogovora o kandidatu za predsednika Skupštine i Vladi Srbije. Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica kratko je posle sastanka rekao da je propuštena prilika da se postigne dogovor. Kao razlog on je naveo da DSS smatra da pitanja treba rešavati postupno, odnosno prvo postići dogovor o predsedniku skupštine, pa potom o vladi, dok Demokratska stranka traži da sve bude rešavano "u paketu". Po završetku sastanka, potpredsednik DS Boris Tadić je za danas najavio nastavak razgovora. (FoNet)

LABUS KAO PREMIJER KOMPROMISA?
Večernje novosti pišu da je DSS sinoć na pregovorima izneo ponudu da dobije mesto predsednika parlamenta i da to bude Dragan Maršićanin. Takođe se spekuliše da, ukoliko posle 21. februara i DS uđe u vladu, lider DSS-a Vojislav Koštunica ulogu mandatara prepustiti predsedniku G17 plus Miroljubu Labusu. Nije potpno isključeno, ako drugog rešenja ne bude, i da DS, G17 plus i SPO-NS podrže manjinsku vladu samo DSS-a. (021)

POČELO SUĐENJE VETERNIČKOJ GRUPI
U Specijalnom sudu u Beogradu u ponedeljak je počelo sudjenje Veterničkoj grupi, čiji je vodja prema optužnici Nenad Opačić, a koja se tereti za višegodišnje organizovano rasturanje droge. Prvooptuženi Nenad Opačić, koji je pred Okružnim sudom u Novom Sadu već osudjen na 15 godina zatvora zbog rasturanja heroina, otmice i pokušaja ubistva, izjasnio se da se ne oseća krivim. Za rasturanje droge u Novom Sadu, on je optužio kriminalnu grupu 'Firma', čiji je član, prema optužnici bio Miladin Suvajdžić - Đura Mutavi, a koji je najavljen kao svedok na sudjenju Veterničkoj grupi. Drugooptuženi Dušan Zličić, kum Nenada Opačića, takodje je negirao navode optužnice. Zamenik specijalnog tužioca, Dimitrije Popić, insistirao je da su optuženi pozajmili više stotina hiljada nemačkih maraka jednom fudbalskom klubu u Zrenjaninu, tvrdeći da optuženi, koji se uglavnom vode kao nezaposleni, nisu mogli da raspolažu tolikim novcem. Sudjenje se nastavlja u utorak, kada bi o optužnici trebalo da se izjasne ostali optuženi. Veternička grupa je optužena da je drogu organizovano prodavala na teritoriji Novog Sada i Bačke Palanke. Grupa se tereti i za učešće u jednom ubistvu u Novom Sadu prilikom podele narko-tržišta. (021)

POČELO SUĐENJE JEZDI
U ponedeljak je počelo suđenje Jezdimiru Vasiljeviću, bivšem vlasniku "Jugoskandika". Posle više od jedne decenije od kako je pobegao iz zemlje, Jezda se našao pred sudom, pod optužbom da je zloupotrebio službeni položaj, čime je za sebe i svoje saradnike nezakonito pribavio korist od oko 40 miliona maraka. Prema proceni autora knjige "Ekonomija destrukcije" Mlađana Dinkića uoči Vasiljevićevog bekstva iz zemlje, u martu 1993. godine, u Jugoskandiku je bilo najmanje 125 miliona maraka, a po njegovom odlasku u trezoru je zatečeno svega 26 miliona maraka. (B92)

ŠIDER NEZADOVOLJAN STANJEM U SRBIJI
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Peter Šider izjavio je da je veoma nezadovoljan stanjem u Srbiji. On je izjavio da se za trenutno stanje mogu kriviti sve stranke, jer cela situacija, šteti Srbiji i Crnoj Gori, njenom putu ka Evropi i ekonomskom progresu. Šider je izrazio i nezadovoljstvo zbog toga što su pojedine stranke na izbornim listama imale ljude koji su optuženi za ratne zločine. (FoNet)