Pomozite nam da izaberemo znak

Glasajte za znak koji vam se najviše svidja. Usvojeno rešenje bice zvanicni znak TO Vojvodine, a koristice se na publikacijama i na svim promotivnim elementima.

ŠTA JE S IMOVINOM PRIPADNIKA ZEMUNSKOG KLANA?

Keša nema, ili mi to ne znamo

Proteklo je više od deset meseci od ubistva Zorana Đinđića i samo koji dan manje od spektakularnog rušenja zgrade u Šilerovoj 38 u Zemunu, a javnost još uvek nije saznala zašto je policijska akcija „Sablja” startovala višednevnom borbom sa zemunskim kameno-gvozdenim kolosom, ko je to naredio i u čijem interesu je bilo da mineri upadnu umesto istražnih organa. Javili su se i predlozi da se ova i slične bespravno podignute zgrade „konfiskuju i prenamene u socijalne svrhe”, a potom je usledilo javno prikazivanje i slikanje zgradurina novokomponovane arhitekture, licitiranje koja će sledeća biti na udaru buldožera i minera, a koja konfiskovana. Ništa se od toga nije dogodilo, iako je mnogo obećavano. Doduše, bilo je nagađanja o tome ko je sve dolazio u Šilerovu i vile pripadnika „zemunskog klana”, pisalo se i o trakama koje su pomno beležile ko je sve svraćao, ali je sve ostalo na spekulacijama i novinarskim nagađanjima. Zvanično, niko nije kriv.
Organi gonjenja se nisu bavili ovim imovinsko-pravnim temama iako je imovina „zemunskog klana” pozamašna, stečena, prema izjavama tada aktuelnog ministra policije Dušana Mihajlovića i predsednika srpske Vlade Zorana Živkovića, kriminalnim radnjama - otmicama i trgovinom drogom. Prema nekim procenama srpske policije, samo Milorad Luković Legija stekao je između deset i 15 miliona evra u nekretninama i novcu, a pokojni Dušan Spasojević Šiptar imao je i više. Kupovao je stanove, trošio mnogo, ali ni takvi apetiti nisu mogli sve da spiskaju. Kuće se mere hiljadama kvadrata, a samo tržni centar i kuće pokojnog Dušana Spasojevića bile su procenjene na dva i po miliona evra.
- Rušenje zgrada enormne vrednosti nema veze s krivičnim pravom - potvrdio nam je uvaženi profesor krivičnog prava u penziji i nekadašnji sudija Vrhovnog suda Srbije dr LJubiša Lazarević. - To je rušeno po osnovu nedozvoljene gradnje, samo je pitanje zašto se nije rušilo ranije. Jer je i pre dve godine bilo jasno da je to bila nedozvoljena gradnja. Kod nas se, očito, brkaju neke stvari, pa se posle više od 12 godina pauze u naše krivično zakonodavstvo vratila kazna konfiskacije imovine.
Valja podsetiti da je upravo 11. aprila prošle godine u Skupštini Srbije usledilo brzopotezno menjanje domaćeg krivičnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva. Usvojen je čitav set izmena i dopuna krivičnih i pravosudnih zakona pa u Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ, koji je preimenovan u Osnovni krivični zakon, ubačena i “konfiskacija imovine”. U novom članu, 39a, piše: “Konfiskacija imovine sastoji se u oduzimanju imovine osuđenom licu bez naknade, u granicama propisanim zakonom. Konfiskacija imovine može se izreći kad je učiniocu krivičnog dela s elementom organizovanog kriminala izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje četiri godine”.
Profesor Lazarević podseća da konfiskacija ne može da se primenjuje retroaktivno i da mora da se primeni zakon koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela.
Institut konfiskacije imovine na teritoriji Srbije primenjivan je posle Drugog svetskog rata na osnovu Zakona o vrstama kazni, usvojenog 5. jula 1945. Na osnovu tog zakona i člana 14 koji kaže da će „kaznu konfiskacije imovine izreći sud uvek uz kaznu gubitka državljanstva”, imovina je konfiskovana i porodici Karađorđević. Valja pomenuti da je u maju 1982. donet Zakon o ispitivanju porekla imovine, na osnovu kojeg su donošena rešenja o oduzimanju imovine, ali mnogi smatraju da je on primenjivan selektivno. U to vreme, najbogatiji su bili političari, stoga i ne čudi što su efekti zanemarivi.
- Mi smo kaznu konfiskacije imovine imali sve do 1990. godine pa smo je izbacili iz krivičnog zakonodavstva, jer je procenjeno da je to politička mera, koja je imala svrhu u postrevolucionarnom vremenu, a ne sada. Zabunu stvara to što konfiskacija nije oduzimanje imovine stečene krivičnim delom. Konfiskacijom se oduzima imovina koja nema nikakve veze s krivičnim delom, koja je stečena poštenim radom, nasleđem, poklonom i na sličan način. Imamo jednu posebnu sankciju koja se zove „oduzimanje protivpravno stečene imovinske koristi”, koja se obavezno izriče kad je neko stekao koristi i oduzima mu se celokupna imovina. Međutim, konfiskacija je mnogo šira, ona zadire u imovinu koja nije ni u kakvom kauzalnom odnosu s krivičnim delom i sad je pitanje zašto se vraćamo na nešto što smo pre dvanaest godina procenili da nije dobro?
Vraćanje konfiskacije u naše krivično zakonodavstvo je nepotrebno, smatra profesor Lazarević.

NOVKA MOJIĆ, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA DEMOGRAFIJU

Vojvođani „grizu” petu deceniju

Kada je pre godinu i po stupio na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, činilo se da se makar malko krenulo u kako bi se ostarela Srbija u dogledno vreme podmladila i izmakla korak dalje od neslavnog devetog mesta, najstarijih država u svetu. U okviru ove populacione mere tada je prvi put u nas uveden roditeljski dodatak, kojim je stimulisano rađanje drugog, trećeg i četvrtog deteta u porodici. Ova privilegija je ipak bila samo vid jednokratne pomoći. Za drugo dete roditeljski dodatak je iznosio 58.996 dinara, za treće je taj iznos 105.190 dinara, dok je za četvrto dete ovaj paket jednokratne pomoći težio 141.586 dinara. U startu je sve lepo, baš kao i radost zbog novog člana u porodici. Ali beba raste, polazi u školu, treba joj i “ovo i ono”. Tu računice više nema...
- S ovim zakonom, kojim bi trebalo da se stimuliše naša populaciona politika, prestala su i neka roditeljska prava koja je pružao prethodni zakon o društvenoj brizi o deci - predočava pokrajinski sekretar za demografiju i društvenu brigu o porodici i deci Novka Mojić - Dečji dodatak je svrstan u socijalnu kategoriju, pa je broj korisnika ove pomoći smanjen za trećinu, a ukinut je i materinski dodatak, kao i besplatan smeštaj trećeg deteta u predškolsku ustanovu, što je prepušteno lokalnoj zajednici, ako za to ima mogućnosti.
U Novom Sadu to ide prema skali prihoda roditelja. Dečji dodatak tako u Vojvodini sad dobija 68.000 porodica ( oko 120.000 mališana) a iznos je u skladu sa budžetskim mogućnostima, od 1.000 do 13.000 dinara po detetu, u zavisnosti od toga da li je ono iz kompletne ili krnje porodice, sa samohranim roditeljima. Ovu skromnu pomoć države kao vid socijalnog davanja mogu da ostvare samo one porodice kojima prihod po članu domaćinstva ne prelazi 3.000 dinara, a kako ove preduslove prati i brojna dokumentacija, za šta je većina opštinskih službi u pokrajini tehnički nepripremljena, Izvršno veće Pokrajine je nedavno odlučio da kompjuterizuje službe u prevashodno nerazvijenim opštinama kao što su Bač, Bela Crkva, Irig, Kovačica, Kovin, Sečanj, Titel i Opovo, da bi se lakše ažurirali ti podaci.
Novka Mojić ističe da su sve mere zapravo kratkog daha, jer urušavanje standarda srednjeg sloja stanovništva uzima svoj danak, a sveopšta nesigurnost u egzistencijalnom pogledu, velika nezaposlenost i odlaganje zasnivanja porodice i rađanja dece čine svoje. Beba je, posebno u Vojvodini, sve manje, a da bela kuga kuca na vrata poznato je već od poslednjih decenija prošlog veka.
- Otuda smo se, prevashodno u Vojvodini, zalagali da novim zakonom o finansijskoj pomoći porodicama bude obuhvaćeno i rađanje prvog deteta u porodici - ističe Novka Mojić - Zna se da prvenče najviše i košta, drugo dete po pravilu nasleđuje većinu stvari od brata ili sestre. Isto tako, nismo želeli da stavimo tačku na rađanje četvrtim detetom , peto, šesto ili “trinaesto prase” ne zaslužuje nulu u ovom paketu, a kad dođe na svet i za njega valjda treba neki stimulans, kad već toliko željno iščekujemo rode.
Na žalost, ovo naše zalaganje obrazloženo je nedostatkom novca u republičkoj kasi, uz tvrdnju da se većina porodica ipak odluči da ima jedno dete, dok se za drugo preračunava.
Da su zahtevi Pokrajinskog sekretarijata za demografiju i društvenu brigu u porodici i deci opravdani, jer Vojvodina prednjači po demografskoj starosti izjednačeni smo s razvijenim zemljama Evrope) a delimo peto i šesto mesto u svetu po demografskoj starosti i dubokoj demografskoj starosti ( nakon Japana, Italije, Švajcarske, Nemačke, Švedske, Finske, Bugarske, Belgije i Grčke), govore i podaci nakon najnovijeg popisa stanovništva, koji ukazuju da je najbrojnije stanovništvo Pokrajine ono između 45 i 49 godina i da su dvočlane porodice najčešće, jer je takvih 29,9 odsto u okviru ukupne populacije. Po popisu 1991. godine bilo 18 odsto žitelja Vojvodine koji su prešli 60 godina, po najnovijem iz 2002. (i pored veće stope smrtnosti) njih čak 21 odsto. Otuda i ne čudi što je prosečna starost žena u pokrajini 41, 3 godina muškaraca 38, 3 godina, a bela kuga kao boljka načetog nam veka postaje sve izvesnija, pa će vojvođanske lenije iskati derane, a oni će se valjda brojati na prste samo jedne ruke.

KAMPANJA PROŠLA, A POLITIČARI JOŠ UVEK ČUČE NA BILBORDIMA

Nedodirljivi kreatori naše sudbine

I vrapci na gradskim krošnjama znaju za prošlogodišnje, decembarske parlamentarne izbore. Poslednji mesec 2003. godine bio je krcat političkim kampanjama. Bili smo zatrpavali porukama i obećanjima stranačkih lidera, a njihova međusobna prepucavanja su bila svakodnevnica koja nije mogla da se izbegne. Otvoreni studiji, razni pretresi, predugački i dosadni intervjui su samo deo marketinške ikonografije političkih opcija, koja je imala za cilj da ubedi i privuče što više glasača.
Pored elektronskih i pisanih medija, bilbordi su se pokazali kao efikasno sredstvo reklamiranja i pritom su poslednjih godina kod nas izuzetno popularni, što potvrđuje pregršt velikih, šarenih panoa kojima su pretrpane ulice.
Poruke fotogeničnih Mesec je prošlo od “uspešnih” republičkih izbora, a u našem lepom gradu na bilbordima i dalje stoje “vizionarske” poruke fotogeničnih političara, direktnih učesnika izborne trke. Novosađani s nevericom u Novoj 2004. godini posmatraju poznate face na pomalo požutelom papiru i pitaju se što ih već jednom ne prelepe reklamama nekih važnih, lepih proizvoda. Predizborne kampanje su odavno završene, a kreatori naše sudbine čuče nam iznad glava kao da su nedodirljivi.
Političke stranke zakupile su prostor na bilbordima za 30 dana decembra 2003. godine i platile po jednom primerku od 500 do 800 evra (cenu određuje lokacija) u zavisnosti od agencije preko koje su se reklamirali, a sticajem po njih srećnih okolnosti dobili su dodatni besplatni mesec i više reklamiranja. Svetoljub Lović direktor “Metropolis medija” objasnio je ovu zavrzlamu.
- Posle novogodišnjih praznika markentiška prodaja posustane. Nijedan bilbord nije prodat za naredni period, pa reklame prethodnih klijenata ostanu duže od plaćenog termina - rekao je Lović. - To se dešava svake godine, jer je problem tehničke prirode. Skidanje reklame za nas je dodatni trošak i nije nam u interesu da skidamo stare reklamne poruke, dok se ne pojave nove, a neizvesnoa je da li će u skorije vreme biti novih klijenata. Bez obzira da li je bilbord prazan, ili iznajmljen mi smo obavezni da gradu redovno plaćamo taksu. U Novom Sadu je taksa 20 odsto skuplja nego u Beogradu - zaključio je direktor “Metropolis medija”.
Cenzus je prešlo samo šest političkih opcija, pa se za buduće vanparlametarne partije može reći da njihova marketinška kampanja i pored šarenih bilborda nije urodila plodom. Međutim, na besplatno produženo reklamiranje, političke partije imaju različite komentare.
Pesnica ojačala
- Poruka na bilbordu prija nakon izbora i deluje otrežnjujuće na sve. U Otporu niko ne doživljava plakat poražavajuće, jer glasači treba da vide šta su imali kao mogućnost izbora, pošto je stigla konfuzna varijanta republičke Vlade, a pesnica je znatno ojačala - rekao je aktivista novosadske kancelarije Otpora Boro Lazukić.
Ligi socijaldemokrata Vojvodine je sasvim u redu da koalicija “Zajedno za toleranciju” i dalje šalje poruku s bilborda. Projekat za toleranciju se nastavlja i oni idu dalje.
Komšije Reformisti Vojvodine su ravnodušni prema zaostalim bilbordima i po rečima Milana Stanića predsednika Izvršnog odbora Gradskog odbora stranke, to je pokazatelj lošeg ekonomskog stanja u zemlji, koje se reflektovalo i na ovim izborima, a potpuna slika nije ni malo idilična.
- Primetio sam da u gradu i dalje stoje naši bilbordi i to samo pokazuje u kakvom je stanju društvu. Nema interesenata, koji su u novčanoj mogućnosti da plate reklamu. S obzirom kako idu dogovori oko formiranja republičke Vlade, možda će nam ti slogani i trebati. To je jedna produžena kampanja - rekao je Miroljub LJešnjak potpredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije.
U G 17 plus nisu razmišljali o ovome, jer su po njihovim rečima, okupirani oko pregovora za formiranje stabilne republičke Vlade.
Poznato je da je Srpska radikalna stranka ubedljivo dobila najviše glasova na izborima. U Novom Sadu su takođe trijumfovali, jer je svaki treći Novosađanin glasao za tu političku opciju, iako u našem gradu nisu slali poruku ni sa jednog bilborda. Zaključak se nameće sam?

VODA U VOJVODINI SVE GORA - I SVE JE MANJE IMA

Milioni za rešenje

Novi Sad: Arsen u pijaćoj vodi za Vojvodinu je već dugo tek „jučerašnja vest”. Poslednja informacija se uvek tiče samo količine i mera koje nadležni preduzimaju (ili ne), kako bi se takva situacija ublažila. Podatak da tek 30 odsto građana ove pokrajine pije iole ispravnu vodu je šokantan, čak i bez aluminijuma, arsena, cijanida i drugih neželjenih i potencijalno opasnih supstanci.
Vojvodina vodu za piće u najvećoj meri crpi iz mnogobrojnih bunara koji leže na nekada bogatim naslagama podzemnih voda. Oduvek je bilo tako, ali ono što se s godinama menjalo, bio je nivo tih voda i, naravno, kvalitet. Poslednjih godina smo dosegli kulminaciju u problemu s vodosnabdevanjem. Odžaci, Temerin, Bački Jarak, Zrenjanin i Subotica samo su neki od gradova koji očajnički traže rešenje posle niza skandala s pojavom arsena i drugih supstanci u svojim vodovodnim sistemima. Većina ovih sistema crpi vodu s velikih dubina, gde se arsen najlakše pojavljuje.
Rešenje zagađenja bunara s pijaćom vodom se trenutno nalazi samo u izgradnji prečistača, odnosno fabrika vode. Za ovakav poduhvat, svaka opština treba da izdvoji oko 15 miliona evra. Kako u zakonu decidirano stoji da su lokalne samouprave te koje građanima obezbeđuju pijaću vodu, rešenje se ne nazire. Banat je i inače najsiromašniji deo Vojvodine, pa je teško očekivati da sami obezbede ovako kapitalnu investiciju.
Upravo zbog toga je prošle godine potpisan ugovor između IV Vojvodine i republičkog Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj o projektu pronalaženja alternativnih regionalnih izvorišta pijaće vode. Projektom rukovodi Institut za istraživanje voda „Jaroslav Čierni” iz Beograda, koji je već izneo pretpostavku da se najčistija izvorišta nalaze na rečnim tokovima Bezdan - Bogojevo, Jamena - Laćarak, Kovin - Dubovac, Potporanj, Ratno ostrvo kod Novog Sada, Jarak - Grabovac i Knićanin - Čenta. Ove lokacije su označene i kao izvorišta čija veličina je zadovoljavajuća za Vojvođane. Ovaj koncept dobija na značaju kada se zna da, pored zagađenja podzemnih voda, nevolja leži i u njihovoj količini. Podzemne vode iz aluvijalnih naslaga vremenom su sve manje, jer imaju karakteristiku da se veoma teško obnavljaju. Uz to, tek nekoliko procenata tih voda nastaje tu gde mi živimo, a ostatak potiče sa teritorija okolnih zemalja. Uz napade spolja u vidu industrijskog ili komunalnog zagađenja, te zagađenja septičkim jamama i neobezbeđenih kanalizacionih sistema, podzemne vode imaju veoma neizvesnu budućnost u Vojvodini.
Potreba za čistom vodom vremenom postaje sve veća, pa tako u bliskoj budućnosti, za tridesetak godina, preti da se udvostruči. Na vlastima ostaje nezahvalan zadatak da te količine i obezbedi. Incidenti s pojavljivanjem štetnih supstanci po lokalnim vodovodima su najčešće korišćeni za dnevno-političko prepucavanje, a boljka se lečila cisternama i flaširanom vodom iz samousluge. Nakon što je iskrivljena fama po kojoj je naša zemlja prebogata izvorima vode potpuno izbledela, vreme je da se pristupi ozbiljnim projektima koji sežu bar deceniju u budućnost.

MARŠIĆANIN: DS SE VRATIO KORAK NAZAD
Potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin izjavio je da odluka Glavnog odbora DS predstavlja vraćanje cele priče o skupštinskoj većini za formiranje nove vlade na sam početak. "Naš stav je manjinska vlada, a eventualni razgovori i razmišljanja o većinskoj vladi nisu mogući sa sadašnjom Demokratskom strankom, koja predstavlja oličenje pogrešne politike koja je vođena poslednje tri godine", kaže Maršićanin. (BBC)

POČINJE SUĐENJE VETERNIČKOJ GRUPI
U beogradskom Specijalnom sudu u ponedeljak počinje suđenje "veterničkom klanu" koju je navodno predvodio Nenad Opačić, a kojem se sudi i u postupku osumničenima za atentat na Zorana Djindjića. Optužnica obuhvata devet lica koja su u periodu od 1999. do 2003. godine prodavali narkotike na novosadskom tržištu. Najveći deo narkotika je, kako se navodi u optužnici, stizao od pokojnog Dušana Spasojevića - Šiptara. Podsetimo, Nenad Opačić je nedavno osudjen na 15 godina zatvora zbog otmice, pokušaja ubistva i prodaje droge, dok su ostali osumnjičeni ili u zatvoru ili u pritvoru zbog drugih krivičnih dela. (021)

AKO POBEDI TADIĆEVA STRUJA, KOŠTUNICA POPUŠTA
U slučaju da pobedi u Demokratskoj stranci (DS) struja koju predvodi Boris Tadić " može se očekivati da se formira većinska vlada", izjavio je za FoNet predsednik Narodne demokratske stranke Slobodan Vuksanović, u ime izborne liste Demokratske stranke Srbije. U tom slučaju bi bili otklonjeni svi razlozi koji sada sprečavaju formiranje Vlade, pa bi bila moguća i većinska Vlada." rekao je Vuksanović. (FoNet)

GO DS: NAMA PREDSEDNIK, DSS-u PREMIJER
Demokratska stranka najavila da će sutra pozvati ostale stranke "demokratskog bloka" na dogovor o "paketu pitanja" medju kojima je i formiranje većincke vlade do koje može brzo doći ukoliko postoji dobra namera. Zamenik predesednika DS Zoran Živković, rekao je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa potpredsednikom stranke Borisom Tadićem, posle sednice Glavnog odbora DS, da razgovori mogu da počnu od mesta predsednika Skupštine, čije je zasedanje najavljeno za utorak. Živković je rekao da je legitiman zahtev DS da dobije mesto predsednika Skupštine Srbije, kao druge stranke u demokratskom bloku, jer DSS traži mandatara. Ukoliko DSS smatra da je mesto predsednika Skupštine važnije od premijerskog, može DS-u prepustitu mesto mandatara, rekao je Živković. (FoNet)

NA JESEN NOVI PRAVOPIS
Novi pravopis srpskog jezika, koji pripremaju najveći poznavaoci jezičke problematike u nas, okupljeni u Odboru za standardizaciju srpskog jezika, trebalo bi da bude gotov do jeseni ove godine. Uz rad više stručnjaka za različite jezičke oblasti, glavni redaktori novog pravopisa su profesori Milorad Dešić, Živojin Stanojčić, Branislav Ostojić i Mato Pižurica, kome je, kao rukovodiocu redaktorske grupe, poverena završna redaktura. Recenzenti će biti predsednik Odbora za standardizaciju dr Ivan Klajn i dr Drago Ćupić. Priredjivači su najavili da će tekst novog pravopisa biti najmanje dvostruko kraći od sadašnjeg, znatno preradjen i prestilizovan, i umnogome pristupačniji širem krugu korisnika. (RTS)

OTKRIVENA SPOMEN-PLOČA ZORANA ĐINĐIĆA
Premijer Srbije Zoran Živković otkrio je na zgradi Vlade u Nemanjinoj ulici u Beogradu, spomen ploču srpskom premijeru Zoranu Đindjiću, ubijenom u atentatu 12. marta prošle godine. Obraćajući se prisutnima u dvorištu zgrade republičke vlade, gde se zločin dogodio, Živković je podsetio da je na današnji dan pre tri godine formirana 'prva demokratska vlada otkad Srbija postoji, a na čelu te vlade bio je doktor Zoran Đindjić'. (RTS)