Pomozite nam da izaberemo znak

Glasajte za znak koji vam se najviše svidja. Usvojeno rešenje bice zvanicni znak TO Vojvodine, a koristice se na publikacijama i na svim promotivnim elementima.

DRAGAN MARŠIĆANIN: VEĆINSKA VLADA „ZAVRŠENA PRIČA”

Gotov program vlade DSS, G17 i SPO-NS

- Program nove vlade Srbije biće danas gotov - izjavio je juče potpredsednik DSS Dragan Maršićanin obavestivši novinare da tehnička grupa DSS, G17 i SPO-NS priprema dva dokumenta na osnovu kojih će funkcionisati buduća manjinska vlada, jer je većinska vlada „završena priča”.
- Reč je o koalicionom sporazumu G17, DSS, SPO i NS kao partnerima u republičkoj vladi, koji sadrži strategiju politike na republičkom i saveznom nivou, program vlade Republike Srbije i odredbe kojima se regulišu međusobni odnosi stranaka u vladi i parlamentima, način dogovaranja i otklanjanja nesporazuma i strukturu vlade - objasnio je na konferenciji za novinare Maršićanin.
U radnoj grupi koja je juče počela izradu koalicionog sporazuma pored njega su i Mlađan Dinkić (G17) i Bojan Dimitrijević (SPO-NS).
- Drugi dokument je sporazum stranaka koje će voditi vladu i DS, koja će je podržavati u parlamentu. Treba videti ko će iz DS učestvovati, jer do sada nisu odredili predstavnika. Ako ga ne pošalju mi ćemo napraviti nacrt pa neka ga onda uobliče, samo da se zna da se ne radi o poslu „uzmi ili ostavi” - rekao je Maršićanin.

Živković za Koštuničin program? - Nije tačno da u petak na sastanku takozvanog demokratskog bloka nije predočen nacrt programa buduće vlade koji je izradio DSS, koji treba da se dorađuje sa predstavnicima drugih stranaka koje će ući u vladu - izjavio je Maršićanin demantujući tvrdnje iz DS da nisu videli očekivani dokument. Za to postoji 15 svedoka, dodao je Maršićanin i obelodanio novinarima da je zamenik predsednika DS Zoran Živković čak i dao saglasnost za predloženi program. - Ali, da DS bude potpisnica, što je nemoguće, jer ne govorimo o četvornoj koaliciji, već manjinskoj vladi i to nije moglo da bude uvaženo, zaključio je Maršićanin.

PREDSTAVNICI DSS-a, G17 plus i SPO - NS JUČE NASTAVILI RAD
NA KOALICIONOM SPORAZUMU I PROGRAMIMA BUDUĆE VLADE

Na papiru nema ministara

Predstavnici DSS-a, G17 plus i SPO - NS nastavili su juče rad na dokumentima kojima bi trebalo da se definišu “prava i obaveze” budućih potencijalnih partnera u novoj manjinskoj vladi Srbije, a ideja je da se kasnije, u drugu fazu, uključe i predstavnici DS-a. U krugovima bliskim pregovaračima “Dnevniku” je potvrđeno da će prvobitni predlog koalicionog sporazuma u kojem se DS nije ni pominjao, a koji je promovisan na drugom “plenarnom sastanku” lidera svih stranaka demokratskog bloka prošlog petka, biti “dorađen”, uz ocenu da predstavlja “korektan koncept”. Juče su sve stranke najpre evidentirale svoje primedbe i predloge, a sastanak radne grupe, u kojoj DS nema predstavnika, a čine je potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin, potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić i predsednik Političkog saveta SPO Bojan Dimitrijević, zakazan je za sinoć u 18 časova.
- Sve ide prilično sporo, a vremena nema - rekao je “Dnevniku” jedan od visokih funkcionera koji je uključen u pisanje novog predloga koalicionog sporazuma. On objašnjava da se njime mora definisati i mesto DS-a, “jer bi novi parlament, na predlog buduće vlade, u relativno kratkom roku trebalo da usvoji na desetine sistemskih zakona, a to neće biti moguće bez podrške poslanika s izborne liste DS-a”. Uostalom, podseća on, kabinet premijera Zorana Živkovića pao je zbog toga što mu je podršku uskratilo pet poslanika, a DS će u parlamentu imati 37 mandata.
Uz ocenu da sve traje “predugo”, naš sagovornik tvrdi da pregovori o kadrovskim rešenjima za popunu nove vlade još nisu počeli. Za sada je oficijelno utanačeno samo da će kandidat za mandatara biti lider DSS-a Vojislav Koštunica, koji je, po tvrdnjama našeg sagovornika, sam ponudio predsedniku G17 plus Miroljubu Labusu da bude jedini potpredsednik u njegovom kabinetu.
Imena svih ostalih ministara i članova vlade Srbije, koja se pominju po medijima, za sada su samo izraz stranačkih želja. O njima ne samo da nije postignut nikakav dogovor već se o tome zvanično nije ni razgovaralo, jer bi tek trebalo da se utanači koji će resori postojati, tvrdi sagovornik “Dnevnika”. On naglašava da imena budućih ministara neće biti deo koalicionog sporazuma, “koji će biti načelne prirode, jer ako bi se išlo u detalje za njegovo usvajanje trebalo bi još dva-tri meseca”.
U krugovima bliskim pregovaračima, “Dnevnik” saznaje da su sve veće nesuglasice i na relaciji G17 plus, s jedne i DSS i SPO - NS, s druge strane. Vrh G17 plus, naime, nastoji da “omekša” stav Vojislava Koštunice, Vuka Draškovića i Velimira Ilića i da u buduću vladu uvuče i nekoliko ljudi iz DS-a. I to pre 21. februara, odnosno izborne skupštine DS-a, na kojoj će, kako stvari stoje, kandidati za predsednika biti samo Boris Tadić i Zoran Živković. Labus i njegovi saradnici smatraju da bi to novoj vladi bila čvrsta garancija da će moći nesmetano da funkcioniše. Nezvanično se saznaje da niko u G17 plus nema ništa protiv toga da Gordana Matković ostane na mestu ministra za socijalna pitanja, ali je problem što je DSS, navodno, za to mesto već kandidovao bivšeg komesara za izbeglice Sandu Rašković-Ivić. U DSS-u i SPO - NS su uvereni da će naći zajednički jezik s G17 plus i da samo DS može biti “kamen spoticanja”.

STABILIZOVANO STANJE U NAJVEĆEM VOJNOM KOMBINATU U SCG

„Karađorđevo” čeka reforme

Prošla godina će u Vojnoj ustanovi “Karađorđevo”, u istoimenom selu nadomak Bačke Palanke, ostati upamćena kao jedna od najtežih u njenoj istoriji dugoj više od pola veka. Prvi put otkako postoji kao vojna ustanova u “Karađorđevu” je bio štrajk. Stotinu zaposlenih civila, od ukupno 462 radnika u VU “Karađorđevo”, sredinom septembra prošle godine rešilo je da obustavom rada dobije zaostale plate, ali i da skrene pažnju na, kako su govorili, teške probleme s kojima se ova vojna ustanova suočava.
Postupajući po zakonu, koji ne dozvoljava štrajk u vojsci, niti u vojnim ustanovama, direktor VU “Karađorđevo” potpukovnik Mile Pilipović je najpre krajem septembra potpisao rešenje kojim se štrajkači suspenduju, a zatim su predati i disciplinskoj komisiji. Za to vreme većina radnika je vredno radila i jesenas su svi radovi u polju na vreme završeni.
- Suspendovana su 32 radnika, a njihov slučaj je prosleđen Ministarstvu odbrane i sada je sve u njihovoj nadležnosti - objašnjava u izjavi za “Dnevnik” direktor Pilipović. - Štrajkači nisu odabrali pravi put da reše svoje probleme. Ova vojna ustanova ima 462 zaposlena i zbog toga ne može grupa od tridesetak ljudi da blokira rad većine. Ali, to je sada iza nas. Najvažnije je da smo uradili jesenje radove. Samo u ataru Karađorđeva imamo 4.600 hektara obradive zemlje, a tu je i zemljište na našim ekonomijama u Surčinu i Kovinu i sva je ta zemlja obrađena. Najveći greh je da zemlja ostane jalova, pa to nismo dozvolili.
“Karađorđevo” postoji već 119 godina, nastalo je 1885. na temeljima poznate ergele, a od sredine januara 1948. je u sastavu vojske. Vremenom se ova vojna ustanova razvila u jak poljoprivredno-prehrambeni centar i bila jedna od glavnih snabdevača vojske životnim namirnicama. U vreme nekadašnje JNA i bivše SFRJ u sastavu “Karađorđeva” bile su i farme na Manjači kod Banjaluke. Doskoro je u njihovom okrilju bio i Morović, koji ima nekoliko hiljada hektara oranica, farmu kapaciteta 150.000 koka nosilja a šume su bogate jelenima, divljim svinjama i drugom divljači. Morović je, međutim, sada posebna vojna ustanova.
Danas “Karađorđevo” ima više od 6.000 hektara obradivog zemljišta. NJive u okolini Bačke Palanke, rudine Mostonga i Bukinski rit sa 4.600 hektara svrstavaju se u najplodnije u Vojvodini. Uz njive, tu je i devet farmi za uzgoj stoke, bogato lovište za lov na nisku, visoku i pernatu divljač, a ova vojna ustanova bavi se još i šumarstvom, trgovinom, ribolovom, turizmom i ugostiteljstvom. Od 1973. u sastavu “Karađorđeva” je i naša najstarija i najveća ergela, koja sada ima 152 grla. Konji pasmine nonius u Srbiji i Crnoj Gori se jedino još gaje u Karađorđevu. Ta ustanova ima 811 objekata niske i 347 visoke gradnje. Gazduje i s 13 kilometara obale Dunava.
Deo područja VU nalazi se pod zaštitom države - specijalni rezervati prirode druge i treće kategorije. U neposrednoj blizini ovog sela je i nekadašnja Titova rezidencija, po kojoj je Karađorđevo i postalo poznato, ali ona nije u sastavu ustanove, već pripada Gardijskoj brigadi VSCG.
Tokom minulih decenija Karađorđevo je vojsci isporučilo velike količine žitarica, povrća, voća, svinjskog, junećeg i ovčijeg mesa... U ovdašnji silos može da stane 12.000 tona pšenice, a tu je i savremena fabrika stočne hrane. Ipak, i ovaj vojni poljoprivredno-prehrambeni kombinat je 1993. posustao. Posledice hiperinflacije ovde su ostavile dubok trag.

JUČE U PRAVOSLAVNIM CRKVAMA OBELEŽENO BOGOJAVLJENJE

Da se zločini ne ponove!

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika Bogojavljenje, obeležen je juče u svim pravoslavnim crkvama. Praznik se obeležava u spomen na krštenje Hristovo u reci Jordanu, jer se tada Bog prvi put javio u sva tri svoja lica – kao otac, sin i Sveti duh. U crkvi Rođenja presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici, posle liturgije, u Dunav je bačen zaleđen krst i osveštana je reka.
Protojerej hrama Teodor Katić rekao je da je pored osveštanja Dunava, obavljen i pomen za sve one koji su život izgubili u ovoj reci. Pomen se posebno odnosi na one koji su život izgubili tokom rata, bez obzira na to koje su vere ili nacije bili, jer su u smrti svi jednaki. Katić je naglasio da je želja svih da se zločini nikada više i nigde ne ponove. Po tradiciji, mnogi se javljaju da na Bogojavljenje plivaju po krst bačen u reku. Iako je bilo nekoliko zainteresovanih Kameničana da plivaju do krsta, Katić kaže da je Dunav na ovom mestu opasan i da zbog toga nikome nisu dozvolili. Mnogobrojni meštani uzeli su posle liturgije osveštanu vodu koja je po verovanju lekovita i koja se drži u kući do sledećeg Bogojavljenja.

KAKO JE NEKAD SLAVLJENO BOGOJAVLJENJE

Krst na čelu živopisne povorke

Jučerašnji praznik kojim se obeležava krštenje Hristovo na reci Jordanu, je jedan od najstarijih praznika u hrišćanskoj crkvi. Od starina mu je davan poseban značaj i uvek se trudilo da se vrlo svečano i za svaku sredinu svojstveno, proslavi. Tako je i u Novom Sadu slavljen. U Austrougarskoj, kao i između dva rata, na Dunavu se obavljalo veliko vodoosvećenje.
Pred kraj svete liturgije, koju je u Sabornoj crkvi služio episkop novosadsko-bački, pristizali su vernici iz ostalih novosadskih hramova sa sveštenstvom i barjacima. Formirala se povorka, koja je bila živopisna. Na čelu je nošen krst, praćen mnoštvom barjaka. Za njima su sledili predstavnici raznih esnafa i udruženja sa svojim zastavama, vojna muzika, objedinjeni horovi. Đaci obučeni u stihare, raznih uzrasta, ali poređani u paru, nosili su čirake i ripide. Svi novosadski sveštenici bili su u odeždama. Na kraju je išao arhijerej pod “nebom” kađen od dva svoja jerođakona. Iza vladike išli su predstavnici gradskih vojnih i civilnih vlasti. Narod je ispunjavao i sve okolne ulice. Litija je bila posipana po običaju pšenicom, a imućnije žene su, po sećanjima hroničara, bacale i bombone, orahe i bademe. Dunavskom ulicom se izlazilo na reku, gde je sve bilo pripravljeno za vodoosvećenje. Muzika je intonirala “Glas Gospodenj” narod je pevao tropar “Vo Jordanje”, a molitvu sveštenstva za silazak svetoga Duha oglašavali su vojni topovi sa Petrovaradinske tvrđave. Zvonila su zvona svih novosadskih crkava. Čak su i novosadski Jevreji uzimali učešća u ovoj proslavi. Vladika je bacao krst u Dunav i dečak ili mladić koji bi ga izvadio bivao je nagrađen, a da se ne govori o ugledu koji je zadobio među svojim vršnjacima.

POSLEDNJI DAN ZA PORESKU PRIJAVU
Danas je poslednji dan za podnošenje poreske prijave na prihod pravnih lica. Šefica nadzora u novosadskoj Poreskoj upravi Jasna Baletić je za 021 kazala da odlaganja roka neće biti i da će nakon provere porez plaćati samo oni koji su zaradili iznad 600 hiljada dinara. Do juče je u obe novosadske filijale prijavu podnelo skoro 700 preduzeća i isto toliko preduzetnika, kao i oko 8.000 građana. Obveznici sa teritorije Novog Sada prijavu podnose u filijalama Poreske uprave u ulici Modene 7 i na Bulevaru Mihajla Pupina 14, dok oni koji pripadaju opštini Petrovaradin prijavu podnose u Nikolajevskoj 2. Radi efikasnijeg rada, Poreska uprava je nedavno otvorila Servis za poreske obveznike, u filijali na Bulevaru Mihajla Pupina. Prema rečima Jasne Baletić, u tom Servisu mogu se dobiti sve informacije o načinu popunjavanja poreske prijave. (021)

FEBRUARSKA NAGRADA LASLU VEGELU
Komisija za obeležavanje praznika i dodelu priznanja, većinom glasova donela je odluku da za dobitnika Februarske nagrade predloži književnika Lasla Vegela. Vegel je, kako se kaže u obrazloženju predlagača, jedan od najistaknutijih književnika i intelektualaca koji pišu na mađarskom jeziku u Vojvodini. Predlog će biti upućen odbornicima Skupštine grada koji će konačnu odluku doneti na svečanoj sednici gradskog parlamenta. Nagrada će dobitniku biti uručena 1. februara u Gradskoj kući. Februarska nagrada je priznanje koje se dodeljuje za aktivnost i dela koja afirmišu ime, tradiciju, slavu i renome Novog Sada. (021)

STIGLI PRVI DELOVI MOSTA SLOBODE
Iz fabrike "Goša" iz Smederevske Palanke sinoć su stigli prvi delovi novog Mosta slobode, piše Gradjanski list. Podsetimo, juče je gradonačelnik Borislav Novaković izjavio da neće biti kašnjenja, što znači da će do decembra biti završena obnova mosta i tunela na Mišeluku. (021)

OTPUŠTENO DESETAK PROFESORA
U Zmaj Jovinoj gimnaziji protekle nedelje otpušteno je desetak profesora, saznaje Radio 021. Prosvetna inspekcija redovnim pregledom pre par meseci ustanovila je da veći broj radnika nema urednu dokumentaciju oko zasnivanja radnog odnosa. Načelnik inspekcije Nikola Babić kaže za 021 da je uoči pregleda direktor škole Radivoj Stojković izdvojio dvadesetak spornih rešenja o radno-pravnom statusu i izričito tražio da se ta rešenja pažljivije pogledaju. Babić dodaje da je utvrdjeno da većina njih nije bila uradjena onako kako je propisano zakonom, te je direktoru Stojkoviću naloženo da u roku od mesec dana na zakonit način uredi radni status svih spornih zaposlenih. Takodje mu je savetovano, da u interesu tih profesora koji već par godina rade u toj školi, ne raspisuje veliki konkurs. Predsednica školskog odbora Jelica Rajačić Čapaković kaže za 021 da ih je direktor pre mesec dana obavestio o izveštaju prosvetne inspekcije, kao i da je raspisan konkursu za ta mesta. Ona je naglasila da školski odbor nema uticaj na izbor prijavljenih kandidata. Prema rečima Jelice Rajačić Čapaković postoji rok žalbe za sve koji smatraju da su oštećeni. Na pitanje zašto direktor Stojković, koji tu funkciju vrši već godinu dana, nije za to vreme proverio dokumentaciju zasposlenih, Čapakovićeva odgovara da to nije njegov posao. "Kad dodje novi direktor on ne pregledava dokumentaciju, on to nije ni znao, tek je saznao kada je prosvetni inspektor došao i pregledao rešenja". Podsetimo da je prema rečima inspektora Babića pažnju na sporne slučajeve skrenuo upravo direktor škole Stojković. Radio 021 u ponedeljak nije uspeo da stupi u kontakt sa direktorom i profesorima iz Jovine. (021)