MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA SCG GORAN SVILANOVIĆ

Spoljna politika će ostati nepromenjena

Beograd: Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Goran Svilanović izrazio je uverenje da u Srbiji postoji konsenzus kada je reč o spoljnoj politici i da će prioriteti te politike ostati nepromenjeni, bez obzira na novu vladu Srbije i promene u parlamentu državne zajednice i Savetu ministra.
U intervjuu agenciji Beta, Svilanović je ocenio da su najvažniji zadaci koji se nalaze pred novom vladom Srbije i Savetom ministara SCG saradnja sa Haškim sudom, pitanje Kosova i funkcionisanja državne zajednice, dodajući da će upravo ta pitanja uticati i na spoljnopolitički položaj zemlje.
“Verujem da će glavne odrednice spoljne politike, a to su ulazak u EU, dalje unapređenje odnosa sa susedima i izgradnja uravnoteženih odnosa sa najvažnijim međunarodnim činiocima ostati nepromenjeni i ubuduće”, rekao je Svilanović.
Na pitanje kakve poruke nakon izbora u Srbiji stižu iz sveta, posebno iz EU i SAD, Svilanović je rekao da svet s pažnjom prati postizborna zbivanja u Srbiji, ali da do sada nije bilo nikakvih pritisaka.
“Kada je reč o Srbiji, kao i o drugim zemljama iz najbližeg okruženja, postoji naglašen interes celokupne međunarodne javnosti, a posebno Brisela za formiranje nove vlade i njenu politiku jer je reč o jednom od kritičnih područja u Evropi u poslednjoj deceniji. Ali od izbora do danas nije bilo pritisaka, čak se sve diplomate drže naglašeno uzdržano iako su veoma zainteresovani”.
Svilanović je rekao da to važi i za EU i za SAD.
“Sve su to izjave koje sadrže nekoliko relativno jednostavnih poruka - ohrabrenje svim demokratama u zemlji da nastave proces pridruživanja EU i evroatlantskim integracijama i poruku da se vreme dobro iskoristi za formiranje vlade koja bi bila u stanju da taj posao uradi”, kazao je.
Svilanović je rekao da je u potpunosti uveren da u Srbiji postoji konsenzus oko najvažnijih pitanja u spoljnoj politici.
“To je politika koja je definisana i predstavljena u parlamentu i verujem da će ta politika biti nastavljena i da se njeni prioriteti neće menjati”, dodao je.
Šef diplomatije SCG je izrazio nadu da neće biti menjana ni pozicija u odnosu na NATO i da će SCG ove godine ući u Partnerstvo za mir jer je to “od ključnog značaja za bezbednost i stabilnost zemlje”.
Podsetivši da za ulazak u taj program postoje preduslovi, Svilanović je dodao: “Verujem da bismo na samitu u Istanbulu mogli da učinimo da interpretacija tih uslova i ukupna ocena stanja u našoj zemlji bude takva da omogući poziv našoj zemlji za učešće u programu Partnerstvo za mir”.
Upitan da li će hapšenje Ratka Mladića ostati uslov za ulazak u Partnerstvo za mir, Svilanović je odgovorio da je Vlada Srbije dosta ozbiljno radila na proveri svake informacije o Mladiću, pa je prošle godine stekla kredibilitet kao vlada koja nastoji da ispuni sve međunarodne obaveze.
“Ako se tako nastavi i ove godine, verujem da bi bilo moguće da formulacija ’hapšenje’ bude definisana u smislu ’da vlada nastavi da ulaže napore u tom pravcu’”, rekao je Svilanović.
Šef diplomatije SCG smatra da bi to bilo veoma važno za dalji napredak međunarodne pozicije zemlje, dodajući da je neodrživo da se ta pozicija vezuje samo za jednu ličnost, pogotovo imajući u vidu velike promene koje su se u našoj zemlji dogodile u prethodne tri godine, naročito na doprinosu stabilizacije šireg balkanskog prostora.
Šef diplomatije, koji kao lider GSS učestvuje u razgovorima o formiranju nove vlade Srbije, rekao je da do sada nije bilo reči o personalnim promenama u Savetu ministara državne zajednice, ali i dodao da “ne bi bilo neobično da se u jednom trenutku ti razgovori prošire i uključe i sastav Saveta ministara i funkcionisanje državne zajednice”.
“Posle izbora u Srbiji sve su teme otvorene, kako sastav vlade Srbije, tako i Saveta ministara u onom delu koji daje Srbija. Tehnički, o tome bismo morali da vodimo naknadne razgovore jer je prvi korak formiranje parlamenta Srbije, a potom, u skladu sa procedurom koju predviđa Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, izbor poslanika iz Srbije za parlament državne zajednice i onda Saveta ministara”, objasnio je.

OPŠTINE ZATRPANE ZAHTEVIMA ZA LEGALIZACIJU BESPRAVNO IZGRAĐENIH OBJEKATA

Činovnici prekrajaju zakon

U Srbiji je podneto oko 380.000 zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, od čega u Vojvodini nešto više od 80.000. Zakonom o planiranju i izgradnji, kojim je predviđena mogućnost legalizacije „divljih” građevina, predviđeno je da opštinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne može biti duži od dva meseca od poslednjeg dana za predaju zahteva, obavesti vlasnika, odnosno investitora, o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je dužan da priloži uz zahtev. Kako je rok za predaju zahteva za legalizaciju objekata istekao 13. novembra prošle godine, svi koji su predali prijavu trebalo bi da dobiju odgovor najkasnije do 13. januara.
Sudeći po mini-anketi u nekoliko vojvođanskih opština, malo ko će uspeti da ispoštuje zakonski rok i do 13. januara obavesti sve podnosioce zahteva za legalizaciju o sudbini njihovih građevina ili o tome šta im još nedostaje od dokumentacije. Naime, sagovornici koje smo uspeli da nađemo u i međupraznične dane, kažu da je rok od 60 dana koji je ostavljen opštinskim i gradskim upravama veoma kratak, jer ima mnogo zahteva, među kojima je većina nekompletna, a u službama nema dovoljno radnika za tako obiman posao. Osim toga, ključni dokumenat je geodetski snimak, bez kojeg u opštinama ne mogu da daju odgovor da li se objekat može legalizovati ili ne, a geodeti ne mogu da rade na terenu po lošem vremenu, a i nema ih dovoljno. Uz to, rokove su zahvatili brojni praznici, koji su skratili radno vreme.
Načelnik Odeljenja za stambene, komunalne, građevinske poslove i urbanizam u Pančevu Aleksandar Radulović kaže da je u ovoj opštini podneto 6.500 zahteva za legalizaciju, a veći broj je nepotpun. S obzirom na to da je velik broj zahteva bez geodetskog snimka, investitorima je ostavljena mogućnost da tokom cele godine kompletiraju svoje zahteve za legalizaciju objekata.
- Kako Zakonom o planiranju i izgradnji nije dovoljno precizirano dokle građani mogu da kompletiraju svoje zahteve, a Zakon o upravnom postupku predviđa samo 15 dana, želeli smo da svakima ostavimo dovoljno vremena, kako bi oni koji imaju za to uslove mogli da legalizuju svoje bespravo izgrađene objekte - kaže Radulović. - Ni mi nismo uspeli da svima koji su podneli zahteve odgovorimo, idemo redom, bez obzira na to da li je prijava kompletna ili ne. Verujem da ćemo sve obraditi do polovine februara i do tog roka svima odgovoriti.
On dodaje da su odvojili zahteve za legalizaciju onih objekata koji su u nadležnosti Ministarstva građevina i Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo. To su građevine od značaja za Republiku, kao na primer petrohemijski kompleks (Azotara), Rafinerija i kulturno-istorijski objekti.
U pančevačkoj opštini su doneli privremena pravila građenja, na osnovu kojih će se građevine legalizovati, a krenulo se u izradu generalnog urbanističkog plana, koji će biti gotov do kraja ove godine. Naime, tamo gde nema plana, dozvole za gradnju će se izdavati na osnovu privremenih pravila građenja dokle god se planovi ne donesu. Prema podacima Ministarstva za urbanizam i građevinu, gotovo sve opštine su preispitale postojeće urbanističke planove i donele privremena pravila građenja, na osnovu kojih je legalizacija moguća .
Jelena Drakulić iz zrenjaninskog Odeljenja za urbanizam kaže da je stiglo oko 5.000 prijava za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, od kojih je većina nekompletna. Do sada su samo razdvojili sela od gradova i atara, a slanje obaveštenja građanima tek sledi. Sagovornica podvlači da još uvek nisu obrađene sve prijave, a nije utvrđeno ni dokle investitori treba da kompletiraju zahteve za legalizaciju. Broj radnika u Odeljenju nije povećan, pa se nije mogao ispoštovati ni zakonski rok od dva meseca za slanje obaveštenja, jer ako se broj zahteva od 5.000 podeli s brojem radnih dana od 13. novembra do 13. januara, ispada da se dnevno moralo uraditi više od 100 predmeta.
U opštini Temerin od 2.000 zahteva za legalizaciju, samo je 300 kompletno, saznajemo od načelnice Odeljenja za urbanizam i stambene poslove Lepe Rodić. Odgovoreno je gotovo svima koji su imali kompletne zahteve, međutim, na preostalih 1.700 adresa obaveštenja će se slati tek od ove nedelje.
- Nećemo precizirati u kojem roku građani treba da kompletiraju zahteve, ali tražićemo da to bude što pre, međutim, kako je na više savetovanja rečeno da će 2004. biti u znaku legalizacije, a ima i predloga da se menja Zakon o planiranju i izgradnji, mislim da oko rokova neće biti nikakvih problema - kaže Lepa Rodić, i dodaje da su do sada izdali samo dve dozvole.

HOĆE LI OVE GODINE MOST SLOBODE PONOVO PREMOSTITI DUNAV

Borba s vremenom, pa sečenje vrpce

Drugi dan decembra ove godine jeste dan kada zvanično, prema ugovoru, treba da bude gotova obnova Mosta slobode. Ipak, pitanje je da li će tog dana biti presečena vrpca, a prva vozila, nakon 3. aprila 1999. godine, po prvi put preći na drugu stranu preko najlepšeg novosadskog mosta, građevine koju je projektovao akademik Nikola Hajdina
Iako do danas nema potvrde da je zvaničan zahtev glavnog izvođača radova, nemačke firme DSD Dillinger, stigao na adresu nadzornog organa Louis Bergera, da se rok radova produži, sva je prilika da Novosađani preko Mosta slobode neće preći u roku koji predviđa ugovor. Pored nepotvrđenih i nezvaničinih informacija, treba imati na umu i onu koju je “Dnevniku” saopštio glavni menadžer projekta obnove Mosta slobode, dr Frank Minas iz DSD-a. Ta izjava, data polovinom decembra prošle godine, otvara mogućnost da će most biti gotov minimum tri meseca nakon što je predviđeno: “Obnova Mosta slobode kasni tri meseca, a da li će glavni izvođač radova poslati zahtev nadzornom organu da se rok završetka pomeri, odlučiće se tokom ove godine. Kašnjenje od 90 dana ne znači da se ovaj vremenski period ne može nadoknaditi”. Glavni projektant je tom prilikom istakao da će sve učiniti da obnova bude gotova u decembru i da će tempo radova najviše zavisiti od vremenskih uslova. Glavni izvođač je u više navrata podnosio zahtev za produžetak rokova za neke poslove oko obnove mosta. U novembru pre dve godine već je poslat zahtev za produžetak koji se odnosio na pojedine tehničke planove. Produžetak od 42 dana, koliko je ova nemačka firma tražila i dobila, odnosio se isključivo za taj deo posla, a ne za celokupnu obnovu.
Minas je kao razloge za 90 dana kašnjenja naveo kašnjenje radova beogradskog preduzeća MIN (jedan od podizvođača), ali i neke druge okolnosti koje tom prilikom nije hteo da precizira. Nije želeo ni da, zbog poslovne tajne preduzeća, navede da li DSD razmišlja da promeni podizvođače.
Ipak, iz nezvaničnih izvora, “Dnevnik” saznaje da se razmatra o promeni ili bar o “uvlačenju” u posao još nekih firmi koje se bave mostogradnjom. I da se tako nešto desi, pitanje je za šta bi te firme bile zadužene i koji deo posla bi obavljale. DSD je već jednom, tokom obnove, potpisao ugovor sa skopskim “Fakomom”, makedonskom firmom koja nije bila u poslu od početka rekonstrukcije Mosta slobode.

U ČETVRTAK LICITACIJA U „KARAĐORĐEVU”

Vojska prodaje lipicanere

Karađorđevo: Vojna ustanova „Karađorđevo” iz istoimenog sela kod Bačke Palanke oglasila je ovih dana prodaju 25 konja, javnim nadmetanjem, među kojima je i više rasnih grla. Na prodaju, koja je zakazana za 15. januar u ergeli „Karađorđevo”, biće engleski punokrvni konji, lipicanerske i nonius rase. Početna cena i podaci o konjima nisu navedeni, već će biti istaknuti na dan licitacije u Karađorđevu.
Za poslednjih godinu i po ovo je druga prodaja konja u ergeli „Karađorđevo”. Ova ustanova je 26. novembra 2002. prodavala 31 grlo, takođe engleske punokrvne, lipicanerske i nonius rase, kao i ponije.
Iako nije navedena početna cena prodaje, na tržištu se zna njihova cena. Prema informacijama iz krugova odgajivača ovakvih rasnih grla, cena jednog lipicanera ili noniusa kreće se od 30.000 do čak 100.000 dinara, a nije isključeno da se na ovoj licitaciji, ukoliko se radi o izuzetnom grlu, plati i više.
Ergela u Karađorđevu osnovana je 1885. godine, kada je čuvena mađarska štala „Mezeheđeš” za potrebe tadašnje austrougarske vojske uzgajala mlada grla. Još tada je uočeno da je ovdašnje zemljište takvog kvaliteta da omogućava izvanredan razvoj kopita i muskulature mladih konja. Štale su podignute pre jednog veka, a 1921. u Karađorđevu je osnovana državna ergela Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata, 1946. osnovana je Vojna ergela, koja je od 1973. u sastavu Vojne ustanove „Karađorđevo”.
Ergela „Karađorđevo” u svojoj istoriji imala je najviše 300 grla, a sada je u štalama tek oko 150, među kojima su najzastupljenija engleska punokrvna trkačka grla, lipicaneri za rekreativno i paradno jahanje, nonius ili radni konj, nekoliko grla za preponsko jahanje i desetak ponia za školu jahanja.
U deceniji između 1970. i 1980. ergela „Karađorđevo” doživljava svoje zlatno doba. To je i vreme u kojem se pročula i izvan granica tadašnje Jugoslavije i kada postiže najveće uspehe i dobija najveća priznanja. Od početka devedesetih godina, zbog nedostatka novca, iz godine u godinu postajalo je sve teže obezbediti kvalitetnu hranu za konje, kupiti nova grla za obnavljanje engleske punokrvne rase. Uvaženi treneri i džokeji, koji su u Karađorđevu boravili decenijama, napustili su ergelu. Ergela nema ni savremenu prezentaciju, a jedina je u zemlji koja nema ni specijalno vozilo za prevoz konja do hipodroma na kojima učestvuje u trkama.

ČANAK: IZBORI KRAJEM GODINE
Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak ponovio je danas da neće biti vanrednih izbora za pokrajinski parlament i da će se oni održati kada sadašnjem sazivu istekne mandat krajem godine. On je kazao da će nakon sledećih izbora sastav pokrajinske Skupštine odgovarati volji vojvodjanskih birača. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine je rekao i da će, kao što je to učinio Jožef Kasa, Glavnom odboru stranke ponuditi ostavku jer je posle decembarskih izbora LSV prestala da bude parlamentarna stranka. (021)

IZGORELO PET STANOVA U MILEVE MARIĆ
U požaru koji je u nedelju uveče zahvatio krov zgrade u ulici Mileve Marić 37 na Novom naselju izgorelo je potkrovlje i pet stanova. Povredjenih nije bilo jer su svi stanari na vreme evakuisani. Zbog neispravnih hidranta, vatrogascima je trebalo dva sata da ugase požar, a vodu su dovlačili iz Gradskog saobraćajnog i centra grada. Za sada nije poznat uzrok požara, a stanari gornjih spratova zgrade su izjavili da su neposredno pre požara čuli slab pucanj u potkrovlju, sličan petardi. Uvidjaj je u toku. (021)

VODOVOD NAJAVLJUJE REKONSTRUKCIJU MREŽE
Zbog zamene vodovodne i kanalizacione mreže u centru koje će uslediti tokom ove godine, staro jezgro grada biće ponovo raskopano. Takodje, u Vodovodu najavljuju da će na proleće početi i rekonstrukcija vodovodne mreže duž celog Bulevara oslobodjenja. Reč je o nastavku realizacije projekta programa rekonstrukcije vodovodne mreže koja se radi u saradnji sa nemačkim KFW, a vrednost radova je oko milion evra. U JKP "Vodovod i kanalizacija" očekuju da će do leta biti završeno izmeštanje kolektora atmosferske kanalizacije na izvorištu Ratno ostrvo. Inače, krajem prošle godine u Vodovodu je počeo da radi novi komandno-kontrolni centar koji omogućava kompletan nadzor vodovodne mreže od sva tri gradska izvorišta do fabrike vode na Limanu 1. Zahvaljujući novoj tehnologiji ovo preduzeće će dobijati informacije o mernim mestima, protoku, potrošnji i hlorisanju vode, a automatskim i daljinskim upravljanjem nadgledaće se gradski i prigradski vodovodni sistem. (021)