VOJVOĐANSKA PRIVATIZACIONA GODINA IZ UGLA STATISTIKE

Efikasnost nasuprot urušenim očekivanjima

Ukupna ostvarena vrednost preduzeća sa teritorije Vojvodine koja su do sada privatizovana na tenderima i aukcijama, te državnih paketa akcija prodatih na berzi (sve zajedno 354 firme) jeste 16.723.388.677 dinara. Pet preduzeća koja su u privatne ruke prešla putem tendera vredela su oko milijarde dinara, a 198 prodatih na aukcijama koštalo je 3,8 milijarde dinara.
Ovako, u najkraćem, izgleda vojvođanska privatizacija iz ugla statistike. I u republičkom Ministarstvu za privatizaciju i u Izvršnom veću Vojvodine veoma su zadovoljni ovim podacima i ističu da je ovdašnja privatizacija među najboljim i najefikasnijim, u odnosu na druge zemlje u tranziciji. Država je, čini se, najzadovoljnija činjenicom, da je uspešnost privatizacije (merena brojem prodatih preduzeća) izuzetno velika - preko 80 odsto, što bi trebalo da pospeši efikasnost same privrede. U javnosti je, ipak, o toj uspešnosti mahom izgrađen drugačiji utisak: radnici su nezadovoljni jer velika očekivanja nisu ispunjena, a nije mali ni broj onih koji su, usled promene vlasničke strukture, ostali bez posla. Da građani ne dele zadovoljstvo vlasti u potpuposti, videlo se i na upravo okončanim izborima, na kojima je privatizacija bila jedna od glavnih tema.
Kako bilo, statistika kaže da se u pokrajinski budžet do sada od privatizacije slilo blizu 1,4 milijarde dinara, a u vojvođanskoj vladi tvrde da im republički budžet duguje još skoro 1,2 milijarde.
Od jula 2001. godine, kada je na snagu stupio aktuelni Zakon o privatizaciji do 22. decembra 2003. u proces privatizacije u Srbiji je krenulo oko 2.200 preduzeća, od čega je 725, odnosno tačno 32,95 odsto, iz Vojvodine. Samo u 2003. u privatizacioni proces ušlo je 280 vojvođanskih firmi.

Fond za razvoj najveći investitor Fond za razvoj Vojvodine, koji se puni iz privatizacionih prihoda, do sada je u privredu, poljoprivredu i lokalnu infrastrukturu u pokrajini plasirao 748 povoljna kredita vrednih 1.867.068.929 dinara. Najviše kredita upućeno je u poljoprivredu - 462 u iznosu od preko 787 miliona, u privredu je plasirano 232 kredita vredna preko 931 milion, dok je za obnovu lokalne infrastrukture otišlo 155 miliona. Trenutno su u toku dva nova kreditna konkursa - za podršku izvozu i za pomoć takozvanim “start up” projektima, odnosno pokretanju novih malih preduzeća, prvenstveno od strane nezaposlenih. Ovome je namenjeno 50 miliona dinara, dok će u vidu kratkoročnih kredita za podršku izvoznim programima biti upućeno 100 miliona. Skupština Vojvodine krajem prošle godine osnovala je i garancijski fond, koji bi znatno trebalo da umanji cenu kredita koji se plasiraju iz Fonda za razvoj, ali i komercijalnih banaka. Garancije ovog fonda, čija je ukupna planirana vrednost 100 miliona dinara, moći će da dobiju seljaci, privatni preduzetnici i mala i srednja preduzeća. U Pokrajinskom izvršnom veću smatraju da je Fond za razvoj Vojvodine dosadašnjim radom opravdao svoje postojanje, s obzirom da je finansiranjem projekata iz Fonda za sada otvoreno 1.500 novih radnih mesta i obnovljena oprema u vrednosti 1,8 milijardi dinara. “Ovo nesumnjivo predstavlja najveću investicionu aktivnost u poslednjih 15 godina u Vojvodini”, ukazuju u pokrajinskoj vladi.

MINULE GODINE U NOVOM SADU NAJČEŠĆE FALSIFIKOVANI DINAR I EVRO

„Lažnjaci” u bankama, menjačnicama i na pijacama

Protekle godine, Odsek za suzbijanje privrednog kriminala novosadskog SUP-a otkrio je 66 falsifikovanih stranih novčanica, uglavnom od 50 i 100 evra, i 125 domaćih, uglavnom od 1.000 dinara. Podneto je osam krivičnih prijava protiv 21 osobe, od kojih je devet uhapšeno.
Pored toga, pronađena je i štamparija u Zrenjaninu i 4.090 dolara u apoenima od sto dolara, 890 od sto evra, 290 novčanica od 50 evra i 549 novčanica od po sto konvertibilnih maraka.
Najčešće falsifikovane novčanice u Novom Sadu su dinari u apoenima od hiljadu i sto dinara. Učestala su dva serijska broja AC 513 i AC 515. Od stranih valuta, najčešće se falsifikuje evro i to u apoenima od 50, sve češće 100 a dešava se i od 200 evra.
Oprez u gužvi i po mraku
- U odnosu na 2002. godinu, broj falsifikata se smanjio, a mislimo da je glavni uzrok zamena maraka u evro kada se otkrilo da mnogi ljudi nisu znali da su sve vreme čuvali falsifikate - rekao je kapetan Milenko Žarak i dodao da je u poslednje vreme rasturanje falsifikata najčešće u bankama, menjačnicama i pijacama, a da je manje u prodavnicama i buticima gde radnici vode više računa.
Prema njegovim rečima, počinioci koriste mrak i gužve kada je smanjena mogućnost provere, koriste neukost i nepismenost naroda a najčešće bivaju prevareni stariji ljudi, penzioneri.
- Često su lažne novčanice i golim okom uočljive po hologramu, vodenom žigu ili samo papiru, boji i reljefu. Kada se posumnja da je neka falsifikat, radnici u bankama, menjačnicama ili na pijaci pozovu policiju koja oduzme novčanicu, izda potvrdu sa serijskim brojem i apoenom. Jedan primerak ostaje onome kome je oduzeta, a drugi policiji. SUP novačanice šalje na ekspertizu u Narodnu banku Srbije od koje dobija izveštaj. Ukoliko se pronađe osoba koja je svesno pustila u promet falsifikat ili učestvovala u rasturanju, podnosi se krivična prijava.
Dolar najsporniji
U bankama kažu da se najveći broj falsifikovanih novčanica otkrije prilikom primanja, jer su blagajnici dobro obučeni i na licu mesta mogu da uoče da li je reč o falsifikatu. Takođe, imaju i mašine za proveravanje. Kada se otkriju, svrstavaju se u blagajnički manjak, obaveštava se SUP a stranka koja je donela falsifikat, ukoliko joj je podmetnut, ne može da zameni novčanice.
- U poslednje vreme su se pojavili “uspeli” falsifikati koji teško mogu da se otkriju, čak i aparatima. Tada sve banke, posredstvom Udruženja banaka, dobijaju obaveštenje i pooštravaju kontrolu. Tokom 2003. godine smo imali više od tri milijarde dinara prometa, a od toga samo pet ili šest falsifikata - istakla je direktorka sektora za poslove sa stanovništvom Metals banke Verica Janković i dodala da je i dalje sporan dolar, pogotovo u apoenu od 50.
Naime, ljudi se najmanje susreću s dolarom, neki možda nisu nikada ni videlu ovu novčanicu pa ni ne znaju na osnovu čega mogu da otkriju da li je ispravna.
U Delta banci se pre dva meseca pojavio priličan broj falsifikata od hiljadu dinara. Najveći broj je, kako kažu u ovoj banci, dospeo iz pazara trgovinskih firmi.
U novosadskim menjačnicama se, takođe, retko dešavalo da aparat registruje falsifikat. U menjačnicama kažu da bi u takvim slučajevima trebalo da zadrže stranku, pozovu policiju i oduzmu novčanicu. Međutim, ljudi kod kojih pronađu falsifikate uzmu svoj (falsifikovani) novac i odu, jer su radnici nemoćni i ne mogu da ih prisile da sačekaju policiju.
Po rečima kapetana Žaraka, neretko se dešava da građani kod kojih je pronađen falsifikat tvrde da su ga dobili baš u menjačnicama. On pretpostavlja da neke od njih nastavljaju da “rasturaju” falsifikate kako ne bi bile u manjku.
Pri oduzimanju i utvrđivanju falsifikata, uglavnom stradaju građani kojima je takav novac podmetnut, jer im u tim slučajevcima niko ne nadoknađuje štetu.

JGSP podmladio vozni park najsavremenijim "Volvo" autobusima

Još pet "šveđana" na novosadskim ulicama

Novi Sad - Neposredno pred početak 2004. godine u Javno gradsko saobraćajno preduzeće (JGSP) je stiglo pet najsavremenijih Volvo autobusa, u vrednosti od oko 860 hiljada evra, koji će biti korišćeni, počev od sredine januara, isključivo za gradski prevoz na širim kolovozima i bulevarima.
Siniša Bubnjević, gradski ministar za saobraćaj, i Svetko Tanasić, direktor JGSP, predstavili su nove autobuse i najavili kupovinu još šest mini buseva. Projekat obnavljanja voznog parka JGSP-a u saradnji sa švedskom kompanijom Volvo, finansirao je Izvršni odbor Skupština grada, donacijom od oko 90 miliona dinara. Autobusi su najnovije generacije, kompletno kompjuterizovani, klimatizovani i poseduju displej koji će ispisivati broj linije i smer kretanja. Bezbednost i udobnost su prepoznatljive osobine Volvo modela, a to se može uočiti i na autobusima koji će uskoro saobraćati po novosadskim ulicama, jer su dodatno ojačani na bokovima i prednjem delu, a posebna pogodnost je i njihova niskovodnost, koja omogućava lakše ulaske i izlaske za starije sugrađane i osobe sa invaliditetom. Autobusi su opremljeni gotovo bešumnim ekonomičnim motorima, koji minimalno zagađuju životnu sredinu. Naglašeno je da će korišćenje ovih autobusa biti strogo kontrolisano, da će samo posebno obučeni vozači moći njima da upravljaju a da će sistem održavanja biti temeljan i intenzivan.

NOVOSAĐANI DOBRE PLATIŠE
Novosađani su se prošle godine pokazali kao izuzetno savesni građani, bar kada je o plaćanju komunalija reč. Pomoćnik direktora JP Informatika Mihajlo Lesjak, kaže da naplativost iznosi čak 90 odsto što je izuzetno visok procenat. Lesjak dodaje da je najbolja naplativost u onim delovima koji imaju sve komunalne priključke, grejanje, toplu i hladnu vodu i ostalo, a to su Limani i Novo naselje. Primećeno je da je i u prigradskim naseljima povećana naplativost, negde čak i za 10 puta, piše Dnevnik. (021)

ODGOVOR NA RADIKALNU SKUPŠTINU SRBIJE - REPUBLIKA VOJVODINA?
Politički analitičar iz Novog Sada Jovan Komšić ocenio je da će, izostankom predstavnika manjinskih i regionalnih stranaka, nova Skupština Srbije imati problem sa legitimnošću odluka koje bude donosila. "Skupština Srbije imaće problem sa legitimnošću odluka koje se tiču pozicije nacionalnih manjina, ali i pozicije građana Vojvodine kao prirodne, istorijske i političke regije", rekao je Komšić u intervjuu za Dnevnik Prema njegovim rečima, veliku odgovornost za takav razvoj događaja nosi DOS, a pre svega Demokratska stranka, pošto u prethodnom sazivu Skupštine nije promenjen izborni zakon koji, zbog visokog cenzusa, nije omogućio manjinama i regionalnim partrijama da uđu u parlament. (Dnevnik)

ZRENJANINSKI DIJAMANT ISPLATIO POLJOPRIVREDNIKE
Fabrika ulja 'Dijamant' u Zrenjaninu isplatila je proizvodjačima uljarica celokupan ovogodišnji ugovoreni rod od 135.000 tona, a pravo na državne premije ostvarili su poljoprivrednici na 42.000 hektara, od ukuno ugovorenih 53.000 hektara, izjavio je direktor Sirovinskog sektora uljare Georgije Dujin. Sav prošlogodišnji rod suncokreta plaćen je pre kraja decembra, po 12 dinara za kilogram, dok premija po hektaru, uz prosecan rod od dve tone, iznosi 4.000 dinara, rekao je Dujin u izjavi Tanjugu. On je naveo da je zrenjaninska uljara za otkup suncokreta i soje, iz sopstvenih izvora i bankarskih kredita, obezbedila 40 miliona evra. (Tanjug)

NASTAVLJEN ŠTRAJK U ZRENJANINU
Predsednik Saveza samostalnih sindikata zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija" Vladimir Pecikoza izjavio je da neće doći do najavljenih pregovora štrajkačkog odbora sa rukovodstvom preduzeća, jer je rukovodstvo to odbilo. Štrajkači očekuju da će se u ponedeljak neko od njih pojaviti i započeti pregovore o štrajkačkim zahtevima. Više od 200 zaposlenih u "Jugoremediji" započelo je 27. decembra generalni štrajk jer su nezadovoljni visinom mesečnih primanja koja su, i pored povećanja proizvodnje, zamrznuta od septembra 2002. i važećim kolektivnim ugovorom. Generalni direktor i većinski vlasnik fabrike Aleksandar Radovanović i Jovica Stefanović - Nini ušli su 1. januara sa 50-tak pripadnika privatne agencije za obezbedjenje u preduzeće, zamenili regularno obezbedjenje i preuzeli kontrolu nad njim. (B92)