VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI U SRBIJI SVE BLIŽI
SA KONVENCIJE DSS-a U NOVOM SADU PORUČENO:

Nastupa narodna vlast

Novi Sad: Od 29. decembra svaka će vlast u Srbiji biti narodna - ocenio je sinoć na konvenciji Demokratske stranke Srbije u Novom Sadu njen potpredsednik Dragan Jočić. On je kao glavne ciljeve DSS-a naveo donošenje novog ustava Srbije, borbu protiv kriminala i korupcije, regionalizaciju i jačanje zajedničke države Srbije i Crne Gore jer su obe, kako je objasnio, “stvarali sveci i Srbima su se zvali”.
Jočić je izneo stav da se od 1990. do danas u Srbiji ništa nije promenilo.
- I oni koji su ranije nama vladali i oni koji su u poslednje tri godine bili na vlasti samo su uzurpatori - kategoričan je Jocić.
On je ocenio da je DOS više kršio zakone nego što je to činio prethodni režim, a isto je mišljenje u svom govoru izneo i počasni predsednik Srpske liberalne stranke Nikola Milošević.
Skupu koji je održan u Radničkom domu juče su se obratili i potpredsednik Narodne demokratske stranke Boris Karaičić i predsednik stranke Moja Vojvodina Mika Vlaović. Prisutnima su se predstavili i kandidati DSS-a za narodne poslanike iz Novog Sada Dejan Mikavica, Branislav Ristivojević, Arsen Kurjački, Vladimir Golić, Željko Tomić i Borko Ilić.

BORIS TADIĆ NA SEMINARU O DEMOKRATSKOJ KONTROLI ORUŽANIH SNAGA

Iduće godine u „Partnerstvu za mir”

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić rekao je juče da nije zadovoljan stepenom demokratske civilne kontrole nad bezbednosnim strukturama, ali je ocenio da je situacija ipak bolja nego ranije. Otvarajući u Skupštini SCG dvodnevni seminar “Demokratska kontrola oružanih snaga” Tadić je kazao da u punoj meri nemamo formirane parlamentarne odbore za bezbednost i kontrolu službi bezbednosti i izrazio očekivanja da će posle predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji rad tih odbora biti bolji i efikasniji.
- Svrha demokratske civilne kontrole vojske jeste da oružane snage uvek budu faktor spoljne, a ne unutrašnje politike društva, jer ukoliko nema civilne i demokratske kontrole oružanih snaga, one uvek prete da preuzmu dominantnu ulogu u svakom društvu - rekao je Boris Tadić na seminaru koji organizuje Ministarstvo odbrane, u okviru programa saradnje SCG i NATO-a.
Tadić je najavio da će Srbija i Crna Gora nastaviti s reformom sistema bezbednosti i ukazao na neophodnost da demokratska kontrola oružanih snagapostane vrednost u društvu, jer je ona preduslov njegove demokratizacije. On je naglasio da demokratska kontrola oružanih snaga ne znači njihovo poništavanje, već naprotiv, doprinosi njihovoj afirmaciji i poštovanju institucija vojske i vojničkog poziva kao i uvažavanje misije vojske u društvu kao faktora spoljne politike društva.
- Posle niza godina drugačijeg razmišljanja i stavova o kontroli oružanih snaga, za kratko vreme uspeli smo da napravimo zaokret, ali nisam potpuno zadovoljan jer u ovoj oblasti možemo još mnogo da postignemo - rekao je ministar Tadić. - Još u našem narodu vlada uverenje da ministar odbrane treba da bude vojnik. Ipak, i pored takvih razmišljanja, u demokratskoj kontroli i reformi vojske idemo ubrzanim koracima i zbog toga je neprihvatljiva teza da ništa nismo uradili. Takvu ocenu danas neke stranke zloupotrebljavaju u predizbornoj kampanji.
Načelnik Generalštaba Vojske SCG general-pukovnik Branko Krga, rekao je da je posebna pažnja u oblasti odbrane i bezbednosti bila posvećena njenoj reformi i uspostavljanju demokratske kontrole. Interes je svake moderne države da uspostavi savremenu demokratsku civilnu kontrolu svojih oružanih snaga, jer se samo tako mogu smanjiti greške, rekao je general Krga.
Načelnik Generalštaba je dodao da pripadnici VSCG razumeju i prihvataju civilnu kontrolu.
Pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za političke poslove i bezbednost Ginter Altenburg rekao je da je uspešno sprovođenje programa saradnje uvek doprinosilo stvaranju neke vrste bezbednosne kulture u odnosima tog vojnog saveza i SCG. On je istakao da je NATO zainteresovan da SCG postane član “Partnerstva za mir”, ali da pre toga mora da ispuni i određene zahteve koje ovom prilikom nije naveo. Altenbur je ocenio da je naša država na dobrom putu, preporučio da se tako i nastavi i poželeo da SCG uskoro pristupi programu NATO-a “Partnerstvo za mir”.

Krivi i mi i NATO Prema Tadićevoj oceni, Srbija i Crna Gora ima bolju saradnju sa NATO-om nego 70 odsto članica “Partnerstva za mir”, iako još nije članica tog programa Severnoatlantske alijanse. Tadić je istakao da to što Srbija i Crna Gora još nije članica programa “Partnerstvo za mir” nije samo naša krivica već i NATO-a, koji je imao pogrešan pristup. On je, ipak, izrazio očekivanje da će SCG iduće godine postati članica “Partnerstva za mir”, ali je dodao da će se reforma sistema bezbednosti nastaviti i ako se to ne dogodi.

GRUPNI PORTRET PRIVATIZOVANIH PREDUZEĆA U VOJVODINI

Tamne senke i po koja zvezda

Od 276 preduzeća u Vojvodini po aktuelnom Zakonu o privatizaciji, poništeni su ugovori o kupovini osam, a u velikom broju postoje problemi. U Informaciji Ministarstva za privatizaciju o toku njenog sprovođenja u Vojvodini, u kojoj su dati osnovni podaci i o kontrolama u privatizovanim preduzećima, kojih je do sada bilo 76, primetno je velik broj firmi koje u postprivatizacionom periodu posluju s ogromnim teškoćama. Obavezne investicije, propisane ugovorom, nisu ni započete u čak 33 preduzeća, 32 posluju sa gubicima a osam od njih ima blokiran račun. Veliki problem predstavljaju isplate zarada - što tekućih, što zaostalih - u čak 30 kontrolisanih preduzeća. U onima u kojima radnici dobijaju plate, daleko su ispod proseka - ili su na minimalcu, ili se kreću od pet do osam hiljada dinara. Većih otpuštanja, uglavnom, nije bilo (taj trend je primetan u četiri firme), ali radnici čak 18 privatizovanih preduzeća su u štrajku ili vode sudske sporove protiv svojih poslodavaca zbog otpuštanja ili neisplaćenih zarada.
U ovom izveštaju, dostavljenom Izvršnom veću Vojvodine i resornim odborima Pokrajinske skupštine, navodi se da deo novih vlasnika (uglavnom skoro prodatih preduzeća) ima volje da obaveze ispuni. Ovo bi pružilo mogućnost da se ovako crna slika privatizacije u Vojvodini donekle posvetli.
U Informaciji se navodi da je u Vojvodini do 1. decembra na aukcijama privatizovano 267 preduzeća a devet putem javnog tendera. Ukupan prihod od ovih prodaja je pet milijardi i 130 miliona dinara, dok bi obavezne investicije trebalo da budu milijardu i 337 miliona. Takođe, u vidu subvencija u restrukturiranje velikih preduzeća uloženo je milijardu i 630 miliona dinara.
Nije mali broj firmi u kojima ima problema i sa investiranjem, i sa dugovima i sa zaradama. Možda je najkarakterističniji primer Brodogradilišta „Apatin”, koje je u martu ove godine za preko 20 miliona dinara kupio Vojin Lazarević. Iako je investiciona garancija dostavljena Agenciji za privatizaciju, od ulaganja nema ništa a na dan kontrole račun je bio pod blokadom za oko 50 miliona dinara. Zarade se ne isplaćuju, a zaposleni pred sudom traže plate za 1999, 2002. i 2003. godinu. Kupac je ponudio da isplati glavnicu duga da bi tužba bila povučena, ali su radnici takvu ponudu odbili. Slična situacija je i u mlinsko - pekarskom AD „Budućnost” u Titelu, koje je Svetozar Krstić u februaru platio 3,7 miliona dinara: investicije nisu izvršene, račun je blokiran za 51 milion, a zaposleni - koji i ne rade jer „nema kontinuiteta poslovanja” - tužili su firmu, tražeći zarade od avgusta prošle godine. Ovakvih primera ima još.
Naravno, među privatizovanim firmama ima i onih koje posluju dobro, pa rade čak i više i bolje nego pre prodaje, što bi trebalo da bude i osnovni cilj privatizacije. U nekadašnjem društvenom poljoprivrednom preduzeću „Milivoj Lazin” u Novom Kneževcu, koje se po novom vlasniku zove „Fidelinka Agrar”, radnici dobijaju plate redovno, a one su i povećane pa sada u proseku iznose 14.000 dinara. Takođe, iako investiciona garancija Agenciji nije dostavljena, propisanih 3.192.553 dinara uložena su u opremu. U kikindskom „Angroprometu” se posluje dobro, izmireni su dugovi prema dobavljačima, renovirane prodavnice, ulagano je u nabavku kompjutera i registar-kasa... No, plate su 10.000 dinara.
Zarade predstavljaju velik problem - u kikindskoj „Primi”, recimo, radnici su dobili plate za maj u oktobru i to u proseku svega 7.000 dinara. Nezadovoljni su i jedan broj je napustio firmu. U somborskom „Vetpromu” plate kasne nekoliko meseci, ali je veći problem to što su zaposleni u sukobu sa novim vlasnicima - konzorcijumom koji sačinjava menadžment firme. Uprkos ovome, otpuštanja za sada nije bilo. Radnici su nezadovoljni i u „Agrovojvodina autouniverzalu” u Novom Sadu, koji je za oko 10 miliona dinara pre godinu dana kupio Dragoljub Švonja, iako su investicije uplaćene, a plate redovne i donekle povećane.

OTVARA SE SIGURNA DEČIJA KUĆA
U Novom Sadu se danas otvora Sigurna dečija kuća. Prihvatilište za nezbrinutu decu rezultat je dvogodišnjeg zalaganja novosadskog Centra za socijalni rad, koji su pomogli nadležna gradska, pokrajinska i republička ministarstava. Za adaptaciju prostora u ulici Zmaj Ognjena Vuka, koji je dobijen transformacijom odeljenja Dečjeg sela, grad je izdvojio oko sedam i po miliona dinara. Prema rečima direktorke Centra za socijalni rad Biljane Delić, stvoreni su svi uslovi za smeštanje dece koja se nalaze u teškoj porodičnoj situaciji i koja su psiho-fizički ugrožena. U prihvatilištu može biti smešteno dvadesetoro dece. Medjutim, kako kaže Delićeva, Sigurna kuća nije predvidjena samo za privremeni boravak dece do pronalaženja trajnijeg rešenja, već su formirane i službe koje bave zaštitom dece i porodice. Takodje sa radom počinje i tim za zlostavljanu i zanemarenu decu, koji se sastoji od psihoterapeuta i vaspitača. To otvara mogućnost da se okupe ljudi iz drugih resora, a predvidjen je i prostor za koordinisani rad lekara, sudija, tužioca, ljudi iz SUP-a, svih koji su vezani za konkretan problem konkretnog deteta. Novi Sad je prvi grad u Srbiji u kojem je organizovana Sigurna dečija kuća. Svečano otvaranje Prihvatilišta za nezbrinutu decu predvidjeno je za danas u podne. Sigurnoj kući namenjen je sav prihod sa odbojkaške utakmice izmedju Vojvodine i Partizana koja se igra sutra u maloj sali na Spensu. Početak je u 17:30. (021)

KAKO RAZVITI VOJVOĐANSKI TURIZAM
Turizam na vodama jedan je od najvećih potencijala Vojvodine, rečeno je na sednici pokrajinskog Saveta za turizam. Pored nautičkog, moguće je razvijati i druge oblike turizma, kao što su ribolovni, lovni, sportsko-rekreativni, izletnički i zdravstveni. Značajan potencijal, kako je navedeno, predstavljaju i bare koje su stanište za retke vrste ptica, a bogate su i raznim vrstama ribe. Medjutim, veliki problem predstavljaju nerazvijena infrastruktura i loše stanje turističkih objekata uz reke. Na sednici je predloženo da svaka opština izradi projekat o razvoju vodnog turizma za svoj region, a da radna grupa zadužena za ovu oblast do kraja januara sačini konačni materijal sa konkretnim predlozima i strategijom za razvoj turizma na vodama Vojvodine. (021)

POGINUO NA GROBLJU
U četvrtak, oko 11 časova, na groblju u Beočinu se dogodila nesreća u kojoj je poginuo Ratko Mijić (1945 iz Bukovca), a lakše je povredjen Miroslav Djukić (iz Sremske Kamenice). Mijić i Djukić su pali sa skele, sa visine četiri metra, dok su radili na gradnji kapele na groblju u Beočinu, saopštio je istražni sudija. (021)

PET MESECI ZA DAVANJE NARKOTIKA
Jugoslav Mitrović (1975 iz Bačke Palanke) osudjen je na pet meseci zatvora zbog toga što je drugoj osobi omogućio uživanje droge. Sud je utvrdio da je Mitrović, od septembra do decembra 2001. godine, u Bačkoj Palanci u više navrata davao marihuanu Igoru Pešiću. (021)