ALEKSANDAR VLAHOVIĆ U NOVOM SADU

Nijedna vlada neće promeniti ovaj koncept privatizacije

Republički ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović izjavio je juče da će 2004. biti završna godina u procesu privatizacije društvenih preduzeća. Vlahović je, govoreći na otvaranju Sajma finansija u Novom Sadu, rekao i da ne očekuje da bi promena vlasti u Srbiji donela ikakve promene u konceptu privatizacije, ocenivši da oni koji traže takve promene vode populističku predizbornu kampanju koja bi im se “mogla obiti o glavu” ukoliko dođu na vlast.
- Ne očekujem nikakve dramatične promene u privatizacionoj politici ukoliko neko drugi bude formirao Vladu. Danas mnogi traže promenu koncepta privatizacije, ali ne očekujem da bi oni to radili, već se samo populistički obraćaju biračkom telu - rekao je Vlahović.
On je ocenio da je trenutno potrebno postići politički konsenzus za dalje sprovođenje reformi.
- Kako će se doći do veće efikasnosti u reformama, da li novim izborima ili dogovorom političkih snaga koje su za ekonomsku reformu, to je drugo pitanje. Tempo reformi je potrebno i pojačati, pre svega u restrukturiranju javnih rashoda i javnih preduzeća - istakao je ministar za privatizaciju.

Većina privrede privatna - Danas je oko 60 odsto privrede u vlasništvu privatnog kapitala, po prvi put od nacionalizacije imamo dominantniji deo privrede u privatnoj svojini -rekao je Vlahović, napomenuvši da podatak koji je izneo ne uključuje velika javna preduzeća, koja tek treba da prođu kroz prestrukturiranje i privatizaciju.

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE NA METI

Umesto budžeta stižu tužbe

Tokom dve godine koliko postoji, Savet za borbu protiv korupcije stao je na žulj mnogima iz političkog i ekonomskog života, a u poslednja dva meseca na adresu ovog tela počele su da pristižu sudske tužbe i pretnje, a budžet od 30 miliona dinara nije im dostupan, zaključeno je juče u Vladi Srbije gde su članovi Saveta rezimirali minuli rad i probleme sa kojima su susreću. Predsednica Verica Barać te članovi Vojin Dimitrijević, Zagorka Golubović, Stjepan Grdelj, Miroslav Milićević i Vladimir Goati nisu krili razočarenje u Vladu, koja je oformila ovo telo, podvlačeći, ipak, da nisu naivci koji su na početku mislili kako ih čeka lagan posao. Šta ih najviše koči i gde leže problemi, rekli su nam juče, nadovezujući muku na nevolju.
Savet za borbu protiv korupcije je stručno savetodavno telo koje se bavi sagledavanjem aktivnosti u vezi sa korupcijom i da predlaže Vladi Srbije mere za borbu protiv ove pojave. Inicijative za donošenje propisa, programa i drugih akata i mera u ovoj oblasti takođe su deo rada Saveta. Ipak, kada god Savet podseti državne organe da treba nešto da istraže, izazove neke reakcije koje su neprijatne za članove Saveta. U jednom pismu čak piše kako su preuzeli ulogu sudije i dželata. Međutim, članovi Saveta ne mogu da se bave radnjama za koje su dužni državni organi, pre svega sudstvo i policija, a za šta ih mnogi optužuju. Tu se pre svega misli na ilegalan izvoz šećera, deljenje radio i TV frekvencija, prodaju “Telekoma”... Optužbe za trošenje ogromnih količina novca uredno pristižu u Savet, neke od njih čak iz Ministarstva finansija, koji zapravo “aminuje” budžet Saveta. Paradoks tu ne prestaje, jer Savet optužuju da ne istražuje dovoljno sve afere koje potresaju društvo, a kada želi da angažuje stručnjake, često iz inostranstva, ima vezane ruke jer nema novaca da ih plati. Rebalans budžeta Srbije već je urađen tako da obećanih 30 miliona Savetu verovatno pada u zaborav. Zbog odsustva podrške Vlade, neki članovi već su dali ostavke, a sve češće Savet postaje medijum za političke obračune. Pomenimo i to da je prvi korak Saveta bio predlaganje Zakona protiv sukoba interesa, koji ni dan-danas nije usvojen, iz njima nepoznatih razloga.
Članovi Saveta su dodatno ogorčeni, jer postoji realna šansa da ih ubuduće tuži svako koga stave pod lupu. Novinari žutih medija dodatni su problem, pošto u javnost plasiraju lažne informacije koje se obijaju o glave članova Saveta.

DO KRAJA OVE GODINE POJAČAVA SE SISTEM ZA AUTOMATSKO UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM

Semafori na dugme, red na raskrsnicama

Do kraja ove godine 95 odsto raskrsnica u Novom Sadu regulisaće se preko sistema za automatsko upravljanje saobraćajem (SAUS) - 45 raskrsnica sa semaforima biće povezano u jedan centralni sistem, koji će "podeliti" grad na logične saobraćajne pravce, podzone i zone.
Trenutno je u SAUS povezano 27 raskrsnica na kojima semafori imaju sopstveni signalni plan, koji se menja četiri do pet puta dnevno. Signalni plan je zapravo prilagođavanje rada semafora protoku i količini saobraćaja, jer je SAUS "živ sistem". U Novom Sadu se signalni plan na raskrsnicama odvija u više faza: od pet do devet ujutro "na snazi" je jedan, od devet do 16 časova drugi, od 16 do ponoći treći, a od ponoći do pet ujutro četvrti signalni plan. Za tačno utvrđivanje broja vozila na raskrsnicama se u puteve moraju ugraditi takozvani induktori - žice koje bi brojale vozila. Ugrađivanje induktora u planu je Zavoda za izgradnju grada za sledeću godinu, a broj automobila danas broje studenti Saobraćajnog fakulteta.
Prema rečima pomoćnika direktora za razvoj i planiranje ZIG-a Đorđa Popovića, rad SAUS-a se redovno prati, a ugradnjom induktora još će se više poboljšati sistem. Pored toga centar već sada daje podatke pomoću kojih se otklanjaju kvarovi ili reguliše signalizacija. Uz to, plan je da se postave i kamere na većim raskrsnicama, koje će takođe biti povezane u sistem.
Ukoliko pregori jedna sijalica, semafori se automatski prebacuju na žuto trepteće svetlo, a centar reaguje na kvar, te ekipe precizno dobiju podatke gde otići i "srediti" semafor.

GLASANJE PRED NOVU GODINU
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji će biti raspisani u petak, 7. novembra, iako je premijer Zoran Živković rekao da datum raspisivanja još nije odredjen, piše "Glas javnosti". Prema Ustavu, izbori se moraju održati u roku od 60 dana od dana raspisivanja, što znači da se u tom slučaju moraju održati najkasnije do 7. januara 2004. godine. List navodi da će izbori za novi saziv parlamenta najverovatnije biti održani 21. ili 28. decembra. Glas takodje saznaje da će se nekoliko stranaka iz vladajuće kolicije na čelu sa DS udružiti pred predstojeće parlamentarne izbore, a tu grupu bi još činile GSS, DC, SDP Rasima Ljajića i SVM Jožefa Kase. Ta "nova koalicija", kako se nezvanično saznaje, izaći će na izbore pod imenom "DS - Dr Zoran Djindjić", a kao najozbiljniji kandidati za prvo mesto na listi su Dragoljub Mićunović i Boris Tadić. Glas nezvanično saznaje i da će predsednik beogradske vlade Nenad Bogdanović, zameniti dosadašnju ministarku za saobraćaj i telekomunikacije Mariju Rašetu Vukosavljević. (021)

DRAGAŠ: U SRBIJI 80 HILJADA BOGATAŠA
U Srbiji ima najmanje 80.000 ljudi koji imaju imovinu koja vredi više od 20 miliona dinara, a koja bi morala da se evidentira kod Poreske uprave, izjavio je za Blic, ekonomista Branko Dragaš. On ističe da će imovina onih koji nisu prijavili porez na imovinu u zakonskom roku, a koja prelazi 20 miliona, biti tretirana kao stečena u ovoj godini i oporezovana kao prihod po stopi od 20 odsto. Podsetimo, rok za prijavu je istekao poslednjeg dana oktobra, a poreskoj upravi javilo se svega oko 1.200 lica. (021)

IZAŠAO PRVI BROJ TEM-a
U Skupštini Vojvodine promovisan je prvi broj lista na romskom jeziku "Tem". List je izašao u 3.000 primeraka, a osnivač je pokrajinski parlamenat. Savezni ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić je podsetio da je to ministarstvo otvorilo posebnu kancelariju za pitanja Roma, a u saradnji sa Svetskom bankom i lokalnim samoupravama finansiraće i 120 radnih mesta u svim opštinama Srbije, za po jednog pripadnika te nacionalne zajednice. (Tanjug)

PORIBLJENO JEZERO KRIVAJA
Prva tura poribljvanja jezera Krivaja u bačkotopolskoj opštini, u kome je u julu uginulo pet tona ribe, obavljena je danas uz prisustvo pokrajinskog premijera Đorđa Đukića, predstavnika lokalnih vlasti i aktivista Ekološkog pokreta Hrast. Đukić je naveo da je vojvođanska vlast za poribljavanje izdvojila 800 hiljada dinara i da će u jezero biti pušteno 20 hiljada mlađi šarana. On je ponovio da zvanični nalazi tvrde da je jedini uzrok julskog pomora ribe nizak vodostaj i visoka temperatura. Poslednja merenja kvaliteta vode pokazuju da je ona u redu, te nema opasnosti po riblju mlađ, naglasio je Đukić. Međutim, predsednik Ekološkog pokreta Hrast Slobodan Pešut tvrdi da još uvek nije poznat uzrok uginuća ribe u jezeru. Prema njegovim rečima i dalje postoji opasnost od industrijskih zagađivača iz okoline Krivaje. Istovremeno, poslednje analize vode u jezeru pokazuju da ona nije dobra ni za odvodnjavanje, kaže Pešut. Predsednik opštine Bačka Topola, Atila Babi takođe je rezervisan prema zvaničnim nalazima o letošnjem pomoru ribe. On tvrdi da se riba u jezeru Krivaja konstatno truje i da se taj problem neće rešiti, dok se ne reši problem otpadnih voda iz okolnih fabrika. (021)