USTAVNI SUD UPUTIO PISMO SKUPŠTINI SRBIJE

Vratiti sporne mandate

Ustavni sud Srbije uputio je juče pismo republičkoj skupštini, naslovljeno na predsednicu parlamenta Natašu Mićić, u kojem upozorava da je prošlo više od četiri meseca od odluke suda, a da nisu vraćeni sporni poslanički mandati. Sud je odluku po kojoj mandati pripadaju poslanicima, a ne strankama doneo 27. maja, a u službenom glasniku objavljena je 30. maja, kada je stupila na snagu. Administrativni odbor Skupštine Srbije počeo je postupak izvršenja odluke suda u julu ove godine.
U pismu koje je juče podržano jednoglasno, ocenjuje se da se sa izvršenjem odluke Ustavnog suda mimo Ustava i zakona odugovlači, pa stoga sud još jednom ukazuje na potrebu da narodna skupština tu odluku neodložno izvrši. Dalje odlaganje izvršenja odluke suda proizvelo bi štetne posledice pre svega za ugled i autoritet narodne skupštine, ali i za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti u republici, upozorava Ustavni sud.
U propratnom dokumentu, parlamentu su juče prosleđeni i stavovi suda, kojima se odgovara na dileme pojednih visokih funkcionera skupštine, kako sprovesti sudsku odluku. Konačni pojedinačni akt koji potpada pod odluku suda je konstatacija narodne skupštine o prestanku mandata narodnog poslanika, a ne akt o političke stranke, ili izveštaj administrativnog odbora. Sud predočava da je konstatacija usledila na osnovu i s pozivom na zakonske odredbe koje je ustavni sud ocenio neustavnim, te je kao takav podoban za izmenu u skladu sa sudskom odlukom. O zahtevu za povraćaj mandata, kako tumaču Ustavni sud odlučuje narodna skupština, zahtev mogu podneti poslanici koji su ga izgubili zbog prestanka članstva u političkoj stranci do 30. novembra ove godine.
Podsećajući da su odluke Ustavnog suda opšteobavezne, izvršne i da ne trpe odlaganje, niti žalbeni postupak, predsednik suda Slobodan Vučetić rekao je da se previše politizuje sa odlukom suda, ’ali ne ovde u sudu kao što neki političari kažu, već van suda’, tako što se relativizuje procedura i prolongiraju rokovi pod raznim izgovorima. Na pitanje novinara, nakon sednice suda, kojim mehanizmima sud može obezbediti sprovođenje svoje odluke, Vučetić je predočio da su pre svega parlament, a potom vlada ti koji treba to da učine. Ukoliko se parlament i vlada ogluše o to, Ustavni sud raspolaže posebnim mehanizmom, tako što bi sve vratio u pređašnje stanje, donošenjem posebne odluke za svaki konkretan mandat, o tome kome poslaniku se oduzima, a kome se vraća poslanički status.
- No, otom potom, još nismo razgovarali na tu temu, a nadam se da i nećemo, jer verujemo u odgovornost skupštine, kaže Vučetić, uz upozorenje da skupština nema nikakav rok za sprovođenje jer za ustavno sudske odluke važi hitno izvršenje. Rok od šest meseci odnosi se na poslanike kojima je mandat oduzet, oni su se parlamentu obratili već posle dva, tri dana i taj rok je potrošen. Skupština nema taj šestomesečni, već hitan rok, naglašava Vučetić.

INTERVJU: PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA NIS-a BRANISLAV POMORIŠKI

Hteo sam da NIS kupi „Beopetrol”

Prekjučerašnjem sastanku predsednika Vlade Srbije Zorana Živkovića sa predstavnicima Naftne industrije Srbije i razgovorima o strateškim pitanjima daljeg poslovanja verovatno najznačajnijeg javnog preduzeća u zemlji, nije prisustvovao predsednik Upravnog odbora NIS-a mr Branislav Pomoriški. Od strane samog Pomoriškog javnost je saznala da čovek koji je na čelu nacionalne naftne kompanije, ustvari, nije ni pozvan na taj sastanak.
Govoreći za "Dnevnik", Pomoriški ističe da je ovakav odnos, koji stvara lošu sliku o samom NIS-u, rezultat nepristajanja Upravnog odbora i njega samog na nepromišljene, površne i parcijalne odluke od važnosti za poslovanje kompanije. Navodi da su bili protiv smenjivanja doskorašnjeg v.d. generalnog direktora Dimitrija Vukčevića koji je prošle godine s NIS-om ostvario 100 miliona evra dobiti.
- Nismo, načelno, bili protiv bilo čije smene, ali smo protiv manira da se na osnovu paušalnih i prevashodno političkih optužbi, u ovom slučaju potpredsednika Vlade Srbije Miodraga Isakova, ljudi sklanjaju, a da nakon toga ne uslede čvrsti argumenti - kaže mr Branislav Pomoriški.
l Postojala su obećanja da će, zbog neospornih interesa Vojvodine u NIS-u, njeno učešće u upravljanju kompanijom biti uočljivo. Imamo Vas na čelu NIS-a i činjenicu da niste pozvani na razgovore s premijerom. Kako to tumačiti?
- Pokušaću da to objasnim na sledeći način. - Verbalno se nudi i obećava sve, a suštinski se ne daje ništa. Kompanijom rukovodi menadžment koji je isključivo u nadležnosti Vlade. U njezinim rukama je i postavljanje generalnog menadžera, mada formalno još uvek važi Zakon o Naftnoj industriji Srbije koji predviđa da Narodna skupština imenuje generalnog direktora. Znači, pozicija bivšeg, a i sadašnjeg direktora NIS-a su rezultat jednog nezakonitog stanja. Da ne govorim o tome da v.d. stanje ne može da traje nekoliko mandata. O tome smo, postoje pisani tragovi, upozorili Vladu Srbije. Ali, kroz imenovanje generalnog direktora Vlada je praktično preuzela rukovođenje nacionalnom naftnom kompanijom i time potencirala nesklad između onoga koliko je NIS fizički prisutan na teritoriji Vojvodine i nikakvog uticaja koji Pokrajina, kroz svoje zvanične institucije, ima na upravljanje NIS-om.
Mesto predsednika Upravnog odbora je valjda jedino koje je prepušteno Vojvodini, pa me, verovatno, zato i ne pozivaju tamo gde bi trebalo da budem pozvan.
l Restrukturiranje NIS-a najavljeno je još 2000. godine. Juče smo od premijera čuli da je izabran savetnik koji će osmisliti koncepciju restrukturiranja kompanije. Da li se moralo toliko čekati, zar nije bilo unutrašnjeg potencijala za taj posao i kakve su tržišne posledice izgubljenog vremena?
- Da budem jasan i precizan, Naftna industrija Srbije je još uvek najveći resurs ove države. Ali, kada pogledate način na koji se od strane Vlade vuku potezi, vidite samo stihiju lišenu ozbiljnog promišljanja. Postojala je i postoji unutrašnja snaga za taj posao, jer imamo ozbiljan potencijal znanja u samom NIS-u. Stoga je moj odgovor da smo odavno mogli rešiti problem restrukturiranja ove kompanije. Tadašnjem ministru energetike Kori Udovički smo predočili da mi sami u NIS-u možemo to da uradimo. Upravni odbor je došao i do koncepta restrukturiranja kompanije. Nažalost, nije bilo razumevanja i taj koncept nije dobio saglasnost Vlade Srbije, već je angažovan veoma skup konsultant.
Suštinski, naša ideja se svodi na to da se odvoje naftna i gasna linija i da se delovima NIS-a da legitimitet pravnih lica. Tu ideju niko nije osporio, ali bili smo ostavljeni bez podrške. Najpre, ministarka nije imala razumevanja, zatim smo imali zamenika koji je dao ostavku, da bi sada došao čovek koga ja još nisam video. Tu je nastao vakuum. U tom vakuumu nacionalna naftna kompanija veoma mnogo gubi.
l Da li se te razlike u konceptima mogu banalizovano svesti na "uništimo nacionalni monopol da bi dobili tržište" s jedne i ideju "osposobimo nacionalnu naftnu kompaniju za tržište" s druge strane?
- Osposobiti naftnu kompaniju i onda je pustiti na tržište je koncept Upravnog odbora. - Vlada ide drugim putem i njena logika je "moramo imati tržište", što se obrazlaže sa hiljadu argumenta od kojih veliki broj nije tačan. Prvo je, da bi se izašlo u susret zahtevima EU mi moramo imati trećinu tržišta otvorenu za snabdevače sa strane. To je tačno, ali mi već ovog momenta imamo trećinu tržišta koju ne pokriva NIS. Znači, nemamo mi pritiske tog tipa, već imamo pritiske određenih lobija, pre svih privatnih distributera da se omogući uvoz.
Neviđenim pritiscima te vrste bili smo izloženi tokom mandata Kori Udovički i iračke krize, gde nam se spočitavalo da ne vodimo računa o državnim interesima. Međutim, lako se da uočiti da privatnici uvoze samo dok je ekstraprofit enorman. A NIS garantuje energetski bilans, garantuje snabdevenost tržišta i NIS je ta koja je bitne stvari za energetiku države iznela na svojim plećima.
Zato i tvrdim da NIS treba osposobiti kroz proces restrukturiranja, a onda izabrati pravog partnera i uzeti pravi novac za takav strateški resurs. Ne treba podleći pritiscima kratkog daha i kratkog roka koji se svode na to da se odmah otvori tržište. Kad bi se to učinilo nekome bi se otvorio prostor za enorman profit, ali bi se time izgubila stabilnost snabdevanja i narušio energetski bilans. Na kraju bi se od nacionalne naftne kompanije napravila tvorevina koja bi znatno manje vredela od NIS-a kakvog ga mi u Upravnom odboru vidimo.
Koliko se Vaša koncepcija oslanjala na traženje strateškog partnera za ceo NIS? Ima li takvog partnera i kako njega uklopiti u činjenicu da je višak ljudi u kompaniji nesporan?
- Izložiću ovde svoj lični stav. On se zasniva na tome da treba sačuvati celinu naftnog kompleksa i zato sam bio protiv prodaje "Beopetrola". Odnosno, bio sam za to da se omogući NIS-u da to kupi. Zato, što ako bi ceo naftni kompleks ponudili ozbiljnom strateškom partneru to bi rezultiralo znatno boljom cenom, nego sada kada smo već načeti. U krajnjoj liniji, prodaje se tržište ove zemlje. To znaju i đaci prvaci.
Interes za naše tržište apsolutno postoji! On je ogroman, o čemu govore i brojni pokušaji da se na razne načine priđe NIS-u od strane različitih kompanija. Pri čemu bi se uzelo, ne samo tržište, već i kompanija sa svim svojim problemima. Od rafinerija do "Naftagasa" sa njegovih 4.500 ljudi.

DIREKTOR ZAVODA ZA IZGRADNJU GRADA GORAN KOSTIĆ O UMANJENJU CENE LEGALIZACIJE

Bez potresa u budžetu

Direktor Zavoda za izgradnju grada Goran Kostić izjavio je da ne očekuje drastično pogoršanje priliva novca u gradski budžet, odnosno u ZIG, nakon što se grad, prekjučerašnjom odlukom novosadskih odbornika, odrekao dela prihoda od naknade za gradnju. Po odluci Skupštine grada, vlasnici porodičnih kuća neće platiti naknadu za pripremu i magistralno opremanje gradskog građevinskog zemljišta na kom je podignuto 50 kvadrata stambenog prostora.
Kostić je na jučerašnjoj konferenciji za novinare objasnio da se ova odluka odnosi kako na bespravne, tako i na sve legalne graditelje porodičnih kuća koje nisu veće od 300 kvadrata. Odluka znači da će priprema i magistralno opremanje zemljišta za kuće do 50 kvadrata, koje se nalaze u komunalno neopremljenim delovima grada, biti besplatna. Za veće kuće biće umanjena tako da se, na primer, za 300 kvadrata obračunava 250 ...
Direktor ZIG-a je kazao da je Novi Sad jedan od komunalno najopremljenijih gradova u zemlji u kome je, kada je reč o grejanju, procentualno najviše toplifikovanih stanova.
- Kao odgovorne osobe, ne možemo dozvoliti da pojedina naselja budu infrastrukturno neopremljena i da socijalno najugroženiji slojevi stanovništva to ne mogu da plate - rekao je Kostić. Ovo je, po njegovim rečima, prva faza opremanja, dok će u drugoj biti urađeni sanacioni programi za pojedine delove grada, od kojih za Adice već postoji. Vrednost tog programa je 27 miliona evra.
Prema rečima Kostića, bod za obračun naknade (90,66) prati eskontnu stopu centralne banke za koju ne očekuje da će mnogo rasti tokom godine. Naknada će se moći plaćati u 120 rata i odjednom, za čega je predviđen popust od 30 odsto.
Direktor ZIG-a je rekao da je do sada predato 1.500 zateva za legalizaciju bespravno podignutih objekata, što je između pet i osam odsto od ukupnog broja nelegalnih objekata u Novom Sadu. S druge strane, gradska Komisija za legalizaciju popisala je do 13. maja, kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji, 8.800 zahteva. Ti zahtevi biće obrađeni po starom zakonu. Kostić smatra da bi ovu Komisiju trebalo ukinuti i da bi zahteve trebalo da preuzme gradski Sekretarijat za urbanizam. Direktor ZIG-a kaže da je reč o “dvojnosti pozicija ili dva paralelna organa”. Komisiju, prema njegovim rečima, može da ukine samo Skupština grada koja ju je i osnovala.

MUTAVI U OKRUŽNOM SUD
Specijalne antiterorističke jedinice doveli su jutros Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, u Okružni sud u Novom Sadu, gde je nastavljeno sudenje Nenadu Opačiću osumnjičenog za otmicu Mladena Marića. Kako javlja novinar Radija 021, u i oko zgrade suda se nalazi veliki broj novosadskih policajaca i pripadnika SAJ-a. Suvajdžić treba da svedoči o navodima Marića koji je trvdio da je Mutavi na njega vršio pritisak da optuži Opačića za otmicu. Podsetimo, Marić je u međuvremenu promenio iskaz i danas bi, pored ostalih, trebao da svedoči i policijski inspektor koji ga je ispitivao odmah nakon otmice, kako bi potvrdio njegov prethodni iskaz. (021)

U PONEDELJAK PREGOVORI VLADE I ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVU
Pregovori zaposlenih u zdravstvu i predstavnika Vlade Srbije o povećanju koeficijenata, kolektivnom ugovoru i rasponu plata biće nastavljeni u ponedeljak, 13. oktobra, najavio je predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost Zoran Ilić. Sindikat Nezavisnost će tražiti da raspon zarada bude jedan, prema dva, prema četiri i nastojaće da ne ošteti nijedan sektor zaposlenih u zdravstvu. Optuživši Sindikat lekara i farmaceuta Srbije da nastoje da se izbore samo za svoje interese, Ilić je ponovio da taj sindikat nije reprezentativan i da zato neće učestvovati na zakazanim pregovorima s vladom. Sindikat lekara i farmaceuta Srbije optužio je Vladu Srbije da nastoji nezakonitim sredstvima da uguši njegov štrajk, započet 2. oktobra. Taj sindikat optužio je vladu i da protivzakonito izbegava pregovor sa njim, kao i da je pokrenula intenzivan talas oštre represije. Predsednica sindikata Jadranka Bosnić navela je kao konkretnu meru represije, to što je vlada poslala predstavnika poreske uprave u taj sindikat. Sindikat je pre dva dana najavio da će radikalizovati štrajk ukoliko vlada ne ispuni njegove zahteve. Vlada Srbije je saopštila da taj sindikat nije reprezentativan i da zbog toga ne može da udje u pregovore sa njegovim predstavnicima. (RTS)

AKCIJA ZA UKIDANJE VIZA
Nevladina organizacija Građanski pakt za jugoistočnu Evropu je tokom prethodna dva dana organozovala aktivnosti na graničnim prelazima i ispred ambasada apelujući na nacionalne vlade da se ukinu vize u regiji. Prema rečima programske menadžerke Građanskog pakta, Sandre Vučetić, akcija je sprovedena u Kikindi, odnosno na ničijoj zemlji između Srbije i Rumunije, u Beogradu i Skoplju. Na graničnom prelazu kod Srpske Crnje, kikindske nevladine organizacije i predstavnici lokalne vlasti su popili čaj sa predstavnicima rumunskog grada Žombolji. Ovim simboličnim ispijanjnem čaja želelo se predstaviti da je za umekšavanje granica ostalo taman toliko vremena koliko treba za jedan čaj jer se u Evropu kasni godinama. Prema rečima Sandre Vučetić, u Beogradu je organizovano potpisivanje peticije kojom se traži ukidanje viza a slična akcija je organizovana i u Skoplju. Ona navodi da je problema sa potpisivanjnem peticije bilo samo ispred samih ambasada u Beogradu. Naime, građani su strahovali da bi im stavljanje potpisa na peticiju otežalo i inače teško dobijanje viza. (021)