TREĆI POKUŠAJ IZBORA PREDSEDNIKA

Kampanja startovala, traže se kandidati

Odlukom predsednice republičkog parlamenta Nataše Mićić, Srbija će 16. novembra ponovo pokušati da izabere predsednika Republike, posle dva neuspešna izborna ciklusa održana prošle jeseni. Novembarski izbori biće treći po redu predsednički izbori od smene vlasti na izborima 2000. godine, a sedmi od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine.
Srbija nema predsednika od januara 2002. godine, od kada tu funkciju obavlja predsednica Skupštine, koja je i vršilac dužnosti predsednika Republike. Prethodni predsednik, Milan Milutinović, izabran je na redovnim izborima 7. decembra 1997. godine, a dužnost je preuzeo 5. januara 1998. godine. Posle isteka petogodišnjeg mandata, Milutinović se predao Međunarodnom tribunalu u Hagu, gde odgovara za optužbe za ratne zločine na Kosovu.
Prethodna dva ciklusa predsedničkih izbora nisu uspela jer na njih nije izašao dovoljan broj birača. Prvi izbori održani su 29. septembra prošle godine, na njima je učestvovalo devet kandidata, a u drugi krug (13. oktobra) ušli su kandidati Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica i kandidat Grupe građana Miroljub Labus, ali ovaj krug nije uspeo pošto na birališta nije izašlo 50 odsto plus jedan birač. Između dve predsedničke trke, u Skupštini Srbije na inicijativu DOS-a 5. novembra po hitnom postupku usvojene su izmene Zakona o izboru predsednika Republike, kojima je ukinut cenzus od 50 odsto plus jedan birač koji moraju da izađu na izbore da bi oni uspeli. Izmenama izbornog zakona taj cenzus zadržan je za prvi izborni krug presedničkih izbora. Na ponovljenim izborima, 8. decembra, učestvovala su tri kandidata - Vojislav Koštunica, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i predsednik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević. Ni ti izbori nisu dali Srbiji novog predsednika zbog nedovoljnog odziva birača.
Vladajuće stranke složile su se da je ulazak u novu predsedničku kampanju na liniji poštovanja ustavnosti i zakonitosti, te objavile da će na tim izborima imati zajedničkog kandidata, čije ime, međutim, nisu još saopštile. Iz vrha koalicije najvljeno je da će odluku o predsedničkom kandidatu DOS doneti sledeće nedelje, a nezvanično se spominje da je na za tu ulogu viđen lider demokratskog centra Dragoljub Mićunović.
Potpredsednik Demokratske stranke Čedomir Jovanović izjavio je da će ta stranka za predsedničke izbore predložiti kandidata čija pobeda neće predstavljati ničiji poraz.“U narednih nedelju dana građanima ćemo saopštiti ime te osobe”, rekao je Jovanović.
Međutim, iako su neke članice Koalicije, koje su se prethodno protivile ideji raspisivanja predsedničkih izbora pre donošenja novog ustava - a među kojima su DA, SVM, SDP - odlučile da podrže većinski stav DOS-a, ta odluka i dalje je neprihvatljiva za DHSS Vladana Batića. Pomenute stranke DOS-a rezervisane su u pogledu uspeha trećeg izbornog ciklusa za šefa države, te smatraju da to predstavlja gubljenje vremena i nepotrebno trošenje novca.
Organizovanju predsedničkih izbora usprotivile su se i gotovo sve opozicione stranke, među kojima su i one čiji lideri su osvojili najviše glasova na prošlogodišnjim izborima - DSS i G-17 plus. Prvog dana kampanje bilo je poznato samo da će se DOS-ovom kandidatu suprotstaviti kandidat Srpske radikalne stranke, koja je objavila će njen kandidat biti potpredsednik te stranke Tomislav Nikolić. Predsedničke izbore podržao je i Narodni pokret “Otpor”, koji je najavio da će uskoro prerasti u stranku, kao i da će verovatno imati svog kandidata.

KAKO SE POŠTUJU UGOVORI O KUPOVINI VOJVOĐANSKIH PREDUZEĆA?

Sakrivanje, tužbe i sitne prevare

Na ovonedeljnoj sednici Odbora za privatizaciju Skupštine Vojvodine, članovima ovog skupštinskog tela je, uz podatke koji ilustruju dosadašnji tok privatizacije u Pokrajini, predočen i zanimljiv pregled koji su kao neku vrsta probne kontrole privatizovanih firmi načinili u novosadskom odeljenju Agencije za privatizaciju. Taj papir - rezultat pokušaja da se u 34 vojvođanska preduzeća dođe do saznanja da li se poštuju odredbe privatizacionih ugovora - doprineo je da prisutni poslanici uz načelnu podršku tempu i finansijskim efektima privatizacije izraze i određene rezerve prema onome što je u privatizacionoj priči najvažnije - dugoročnoj koristi od promene svojinskog statusa privrednih kolektiva.
Šta piše u izveštaju novosadskog odeljenja Agencije za privatizaciju? Od 34 preduzeća koja su bila predmet neke vrste, mora se ipak priznati blage kontrole, u samo osam kolektiva nisu uočeni problemi, niti odstupanja od preuzetih ugovornih obaveza. U novobečejskoj „Pobedi”, bačkopalanačkom „Podunavlju”, te bečejskim firmama „Jedinstvo” i „Pionir Autoremont”, službenici Agencije za privatizaciju su kontrolu završili ocenom „bez problema”. Slična ocena dešavanja u novosadskoj „Instalaciji” dopunjena je s „investicije su u toku”, obrazloženje za stanje u „Milivoju Lazinu” iz Banatskog Aranđelova je nešto šire i svodi se na to da je „po izjavi predstavnika kupca i direktora preduzeća, obaveza investiranja izvršena u iznosu od 3,6 miliona dinara. Nije doneta odluka o emisiji akcija, nije završena dokapitalizacija i nije sačinjen izveštaj revizije. U AD „Remont” u Bečeju, investiranje je u toku. Ulaže se sopstveni novac, povećan je obim proizvodnje, iskorišćenost kapaciteta je podignuta sa 65 na 85 odsto proizvodnih mogućnosti.
U subotičkom „Urbingu” kontrola je u toku, jer je kupcu opomena, koju je Agencija poslala 29. jula, uručena tek 7. avgusta. Tamo gde opstrukcije te vrste nije bilo, uočene su brojne nedoslednosti i propusti u poštivanju ugovorenog. U novokneževačkoj „Tisi” radnici su u štrajku. Nije obezbeđena bankarska garancija, nema investiranja, a koristi se tek deseti deo kapaciteta. U „Elanu” iz Čuruga se ne isplaćuju zarade, nije održana osnivačka skupština, ne planiraju se investicije, a kupac izjavljuje da nema nameru da položi garanciju iz svojih para, već stavljanjem hipoteke na kupljenu firmu. U Frizerskoj zadruzi „Prvi maj” u Novom Sadu pri kontroli nije obezbeđeno prisustvo manjinskih akcionara, podignute su krivične prijave protiv zaposlenih, u toku je sudska parnica zbog neisplaćenih ličnih primanja. Somborski „Venac” ne radi. Blokiran je žiro-račun preduzeća, radnici napuštaju firmu, a na adresi preduzeća registrovana je privatna firma istog naziva. Zaposleni u „Elektronu” iz Kikinde štrajkuju i traže isplatu zaostalih zarada. Vlasniku se ne dozvoljava da uđe u preduzeće, a račun firme je u blokadi. Slično je i u „Primi” iz ovog banatskog grada. Blokada zbog svote od 47 miliona dinara, manji prihod preduzeća, najava revizije poslovanja za 2002. godinu i neredovna primanja kao prateće zlo. U „Sonti” iz istoimenog mesta zarade, takođe, kasne, a račun preduzeća je u blokadi teškoj deset miliona dinara.
U „Šidtransu” je novi vlasnik podneo zahtev da mu se odobri otuđenje imovine da bi podmirio ranije obaveze, dok su u „Vojvodini” radnici, smatrajući da je tokom privatizacije prikrivena značajna imovina zatražili neku vrstu provere. U somborskom „Vetpromu” je uočeno da je za bankarsku garanciju kupcu poslužio novac preduzeća, pa su dva člana konzorcijuma bili u pritvoru. Posebno slatka je priča iz vršačkog „Zenita”, gde je novi vlasnik ljudima iz Agencije za privatizaciju predočio da je obavezu investiranja ispunio unošenjem u kupljeno preduzeće sopstvenog automobila i računara(!) Još zanimljiviji je slučaj poljoprivrednog imanja u Ratkovu. Tamo je račun preduzeća u blokadi teškoj 107 miliona dinara. Teška situacija, ali je istovremeno uočeno da ovo preduzeće neće moći da izvadi zasejanu šećernu repu, jer su njive potpuno zapuštene.
Ovo je bilo dovoljno da se poslanik Borislav Babić s pravom zapita kome se prodaju preduzeća. Ako neko kupi preduzeće s takvim finansijskim minusom, a da istovremeno potpuno zapusti osnovnu delatnost preduzeća, onda su tu u igri druge računice i drugi interesi.
U svakom slučaju, provera privatizacionih ugovora će, posle ove probne kontrole Kancelarije Agencije za privatizaciju u Novom Sadu, svakako postati jedan od prioritetnijih poslova.

REPUBLIČKI MINISTAR URBANIZMA SA PREDSTAVNICIMA POKRAJINSKIH I GRADSKIH VLASTI

Legalizacija jeftnija za manje stanove

Republički ministar urbanizma i građevine Dragoslav Šumarac izjavio je juče u Novom Sadu da će se prilikom legalizacije bespravno podignutih objekata voditi računa o teškom materijalnom položaju građana. Prema njegovim rečima, stanovi do 90 kvadrata imaće popuste, dok će oni koji imaju vile i poslovne objekte morati da plate punu cenu, posebno na ekskluzivnim lokacijama.
Šumarac je ovo izjavio nakon sastanka na kojem je sa predstavnicima pokrajinskih i gradskih vlasti razgovarao o legalizaciji bespravno podignutih objekata na teritoriji Novog Sada.
Predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Đorđe Đukić istakao je da je Novi Sad grad koji je u Vojvodini nasledio najveće probleme kada je reč o legalizaciji. Kako je rekao gradonačelnik Borislav Novaković, na sednici Skupštine grada, koja će biti održana krajem septembra ili početkom oktobra, jedna od tačaka dnevnog reda biće i ona kojom će se razmotriti sve primedbe koje se odnose na cenu uređenja građevinskog zemljišta prilikom legalizacije. Sve primedbe u vezi sa visinom naknade koje su pravno izvodive i ekonomski opravdane, objasnio je Novaković, biće usvojene i već sada je izvesno da će na osnovu opravdanosti tih primedbi doći do umanjenja naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Tako će, prema njegovim rečima, primereno primedbama biće donesena nova odluka Skupštine grada koja će na drugačiji način definisati oblast legalizacije.
- Nisu tačne tvrdnje nekih stranaka i pojedinaca da su svi nelegalno sagrađeni objekti samo nužan krov nad glavom - kazao je predsednik Izvršnog odbora grada Branisalav Pomoriški. Takvih objekata je ispod deset procenata, dok ima i onih sa nekoliko stotina do hiljadu metara kvadratnih, sa bazenima.
Direktor Zavoda za izgradnju grada Goran Kostić najavio je reviziju elaborata kojom će biti utvrđeno da li su zaista dobro utvrdili cenu legalizacije i pokušati da vide ima li elemanata za umanjenje. Kako je objasnio, dela naknade će biti oslobođeni vlasnici objekata do 90 metara kvadratnih, a biće obezbeđeni i popusti do 30 odsto za uplatu odjednom.
- Ukinućemo prilagođavanja vrednosti ugovora rastu cena na malo - rekao je Kostić. - Prilagođavanje će biti najverovatnije vezano za rast evra, u odnosu na utvrđenu vrednost dinara u trenutku zaključivanja ugovora. Neće biti razdvajanja merila za utvrđivanje naknade za bespravne i legalne objekte.

DANAS POČINJE OSMI FESTIVAL MEDA

Medeni centar Novog Sada

Naš grad je od danas domaćin Osmog festivala meda, koji će trajati do nedelje 21. septembra. Duž Zmaj Jovine ulice, postavljeni su štandovi sa kojih će se po povoljnim cenama prodavati med, polen, propolis, vosak i ostali pčelinji proizvodi, kao i pribor i oprema za pčelarstvo, a posetioci će moći da pogledaju i izložbu fotografija i eksponata o pčelarstvu. Svečano otvaranje Festivala meda je u 11 časova na Trgu slobode, kada će član IO Skupštine grada Jovan Zorić proglasiti festival otvorenim, nakon čega sledi kulturno - zabavni program namenjen deci. Malim Novosađanima će se danas predstaviti “Pozorište iz kofera”, Zlatne tamburice OŠ “Desanka Maksimović”, AKUD “Sonja Marinković” i deca iz dečjih vrtića “Kalimero”, “Dunavski cvet”, “Sunce”i “Mrvica”.
U 13 časova je svečani prijem u Skupštini grada za organizatore i učesnike, a Institut za topolarstvo i vanšumsko zelenilo u 14.30 organizuje obilaske poligona medonosnog bilja. Kulturno - zabavno program se nastavlja od 17 časova na Trgu slobode nastupima pozorišta, dece iz dečjih vrtića i kulturno - umetničkih društava. U hali 10 Novosadskog sajma, od 20 časova je veče pokrovitelja, organizatora, sponzora i učesnika festivala, kao i proglašenje “Kraljice meda”.
Danas i tokom vikenda, svoje “medene rukotvorine” posetiocima će predstaviti 142 učesnika iz zemlje i inostranstva. Festival u Novom Sadu je najveća i najsadržajnija manifestacija te vrste u Srbiji i Crnoj Gori.

AVIONI PONOVO LETE ZA NJUJORK
`Sa surčinskog aerodroma u četvrtak je posle 11 godina pauze poleteo avion za Njujork čime je ponovo uspostavljena direktna avio-veza. Avion će iz Beograda poletati svakog četvrtka i nedelje, a karta košta od 390 do 690 dolara u jednom pravcu, zavisno od klase. Let u proseku traje osam i po sati. Među putnicima na prvom direktnom letu za Njujork vidjeni su pomoćnica ministra inostranih poslova Aleksandra Joksimović, košarkaši Vlade Divac i Marko Jarić. (RTS)

SRPSKA POLICIJA IDE U MIROVNE MISIJE UN?
Eksperti MUP-a Srbije i UN razmatraju mogućnosti za učešće snaga srpske policije u Misiji mirovnih operacija, saopštio je danas MUP Srbije. U saopštenju se navodi da su jedinice ministarstva unutrašnjih poslova Srbije obučene, opremljene i spremne za izvršavanje najsloženijih zadataka iz nadležnosti policije, kao i za učešće u misijama mirovnih operacija UN. Dodaje se da će eksperti podneti izveštaj nadležnim organima Srbije, koji će doneti konačnu odluku o učešću snaga policije u misijama mirovnih operacija. (FoNet)