Posle pet meseci intenzivnih arheoloških iskopavanja na šetalištu Petrovaradinske tvrdave, prema recima arheologa Momira Cerovica, može se sa sigurnošcu tvrditi da je ovo nalazište jedno od naj bogatije na teritoriji Vojvodine.
Samo na potezu od deset metera do dubine do cetiri metra, prebogato je nalazište arheoloških artefahata od neolita tj Vincanskog doba preko bakarnog, bronzanog, gvozdenog doba do rimskog perioda pa sve do današnjeg.
Preko pedeset celih glinenih posuda na raznim dubinama kao i ljudskih lobanja i životinjskih ostataka, bice predmet istraživanja u dogledno vreme. Naj novije lobanje pronadene u naj nižem sloju poseban su predmet istraživanja arheologa ovih dana. Jasno je da one poticu iz dubina mladeg kamenog doba, a ostali podaci o njima jos su zagonetke.
Arheološka istraživanja su pri kraju tada se ocekuje i postavljanje nove infra strukture Petrovaradinske tvdave. U nadi da ce sledece godine gornji plato tvrdave doživeti preporod pozdravljamo gradsku upravu koja je ulozila ogromna sredstva u ova istraživanja kao i u revitalizaciji Petrovaradinske tvrdave.

U GRADSKOJ KUĆI DANAS OTVORENA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Novi Sad u društvu razvijenih gradova Evrope

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Žarko Korać, pozdravljajući učesnike konferencije, naglasio je da je želja i nastojanje aktuelne Vlade da izgradi srušene mostove demokratije ka Evropi.
Međunarodna konferencija nevladinih organizacija, kojoj je domaćin Dobrotvorno društvo “Panonija” i naš grad, otvorena je juče u svečanoj sali Gradske kuće. Učesnike dvodnevne konferencije, na kojoj će biti reči o demokratiji i građanskom učešću u odlučivanju, multikulturalnosti, toleranciji i regionalnoj saradnji pozdravili su potpredsednik Vlade Republike Srbije Žarko Korać, potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine Duško Radosavljević i predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada, koji je pokrovitelj konferencije, Branislav Pomoriški. Učesnike su takođe pozdravili, u ime domaćina konferencije, predsednica “Panonije” Danica Stefanović i predsedavajuća CIVICUS - a Evrope Kristiana Vajder.
- Napori Novog Sada korespondiraju s temom konferencije, a to je multikulturalna saradnja između lokalne i regionalne vlasti i naročito nevladinog i civilnog sektora. Rezulatati postignuti na ovom polju bili bi dobra prethodnica i siguran put koji i ostale, a naročito ove vitalne aktivnosti društva, vode ka punom prosperitetu - rekao je Pomoriški. On je istakao da je ova konferencija prethodnica koja Novi Sad treba da uvede u grupu razvijenih evropskih gradova.
Korać je naglasio da je zvanična politika naše zemlje do pre dve i po godine bila rušenje mostova demokratije i izolacija. Kako kaže, želja i nastojanje aktuelne Vlade je da se ti mostovi ka Evropi ponovo izgrade.

Učesnici Na konferenciji učestvuje oko 70 predstavnika civilnih organizacija iz Italije, Austrije, Mađarske, Slovačke, Rumunije, Moldavije, Gruzije, Federacije Bosne i Hercegovine, Hrvatske i naše zemlje.

- Mi teritorijalno jesmo deo Evrope, ali moramo to biti i kulturno, civilizacijski i po pitanju zaštite ljudskih prava - rekao je Korać.
Učesnici konferencije danas odlaze u posetu Bačkoj Palanci, gde će se susresti s gradonačelnikom ovog mesta i predstavnicima lokalne NVO “Društvo za toleranciju”. Nakon toga, odlazi se do graničnog prelaza s Hrvatskom, peške prelazi Most “25 maj” i odlazi u posetu Iloku. Učesnici konferencije će se sresti s tamošnjim gradonačelnikom i predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija.
Konferencija će biti zatvorena danas u 16.30 performansima i prezentacijama koje će izvesti grupa PAAD iz Novog Bečeja, rumsko Gradsko pozorište, nevladine organizacije i građani.

NAJAVLJENA 46. VRŠAČKA BERBA GROŽĐA

Slava vinu, čast kobasici

Vršac: Predstavnici lokalne samouprave najavili su da će se 46. berba grožđa, tradicionalna trodnevna manifestacija pod imenom “Grožđebal”, održati od 19. do 21. septembra. Moto ovogodišnje proslave biće “Slava vinu - čast kobasici”, jer se za ova tri dana obično “potroše” hektolitri vršačkog vina i tone roštiljskih kobasica, a idejni tvorac umetničko zabavnog programa je scenarista i reditelj Đura Mrđa.
Svečanost će tradicionalno biti otvorena predajom ključeva Grada direktnom potomku boga Bahusa, legendarnom Vinku Loziću, liku iz mašte Jovana Sterije Popovića. Večiti neradnik i vinopija, ponovo će ga glumiti Miroslav Žužić iz Ateljea 212, stiže fijakerom u pratnji svoje bande i tamburaša, kako bi Vrščane, uz piće, iće i pesmu, oslobodio svih briga.
Lokacija manifestacije je, za razliku od pređašnjih godina, pomerena, ali niko se od zakupaca preko 200 placeva na kojima će se prodavati razne stvari, od đinđuva, odeće, cveća, hrane i pića, pa sve do krajnje nepotrebnih predmeta, nije bunio, jer znaju koliko su Vrščani spremni da potroše.
Tokom tri dana održaće se više, kulturnih, sportskih, turističkih i drugih dešavanja, a poruka upućena gostima ista je kao i svake godine:
- Ako želite da se opustite i uživate u slatkom grožđu, najboljem belom vinu, vršačkoj lozi, vatrometu povodom otvaranja manifestacije, maskenbalu, izboru za najlepšu devojku “Grožđebala”, jedinstvenoj nagradnoj igri “Grožđe iz aviona”, smotri fijakera, velikoj paradi učesnika, mnogobrojnim izložbama i koncertima, dobrodošli u Vršac, grad grožđa, vina i dobrog raspoloženja, poručuju Vrščani svim dobronamernim ljudima.

SATL LETOVI POCINJU POCETKOM 2004.

NASA je izjavila da plaira da otpocne sa letovima šatlova najranije 11. marta sledece godine, samo trinaest meseci nakon nesrece sa šatlom Kolumbija koja je u potpunosti zaustavila program letova ovih letelica.
NASA takode tvrdi da je spremna da ispravi sve greška koje su dovele do nesrece u kojoj je poginulo svih sedam clanova posade. U dokumentu koji je NASA objavila, piše da ce šatl Atlantis posetiti ISS u orbiti Zemlje.
Dokumenat sadrži datum lansiranja šatla izmedu 11-og marta i 6-og aprila. Najava ponovnih letova šatlova je došla nakon samo dve nedelje od objavljivanja rezultata istrage nesrece sa šatlom Kolumbija u kojima je NASA optužena za neodgovornost i nemarnost koja je dovela do nesrece.
CAIB (Columbia Accident Inquary Board) koji je izneo rezultate sadrži 29 optužbi u vezi sigurnosti i rukovodenja koji moraju biti ispravljeni.
NASA je izjavila u odgovor da ce izvršiti mnoge promene i poboljšanja, kao na primer da ce promeniti nacin komuniciranja izmedu razlicitih nivoa rukovodenja, jer su inžinjeri pre nesrece upozorili rukovodstvo da bi otkinuti komad izolacije mogao imati fatalne posledice po letelicu, a da to upozorenje nije nikada stiglo do najvišeg rukovodstva NASA-e.
Izolacija oko spoljašnjih tankova letelice odakle se komad otkinuo u potpunosti ce biti zamenjena. Kamere koje ce pratiti poletanja i sletanje ce biti instalirane na samoj letelici. Sva poletanja ce se odvijati po dnevnom svetlu. Kamere ce takode biti postavljene na ISS i njenoj "robotizovanoj ruci" Canadaarm, i one ce ispitivati eventualna oštecenja na letelici po njenom prispecu na ISS. Astronauti ce takode biti osposobljeni i obuceni za "svemirski hod" izvan letelice i izvršavanje popravki na letelici. Koliko ce koštati sva poboljšanja i programi sigurnosti još nije objavljeno.

SATURNOVI PRSTENOVI

Ovo je serija snimaka Saturna u razlicitim talasnim dužinama kada su planetini prstenovi bili maksimalno nagnuti 26 stepeni ka Zemlji.
Na Saturnu se slicno kao i na Zemlji zbog nagiba ka Suncu menjaju godišnja doba, ali svakih 29,5 godina.
Ovo znaci da svakih 30 godina posmatraci sa Zemlje mogu da vide najbolje izložen Saturnov južni pol kao i južnu stranu Saturnovih prstenova. Ovu seriju snimaka je nacinio Habl teleskop izmedu marta i aprila 2003. uz pomoc Wide Field Planetary Camera i 30 razlicitih filtera u raznim talasnim dužinama.
Cestice u Saturnovij atmosferi reflektuju razlicite talasne dužine svetlosti na razlicite nacine, što cini da se neki pojasevi gasova u atmosferi jasnije izraze na snimcima dok bi ostale regije planete bile totalno tamne. Iz ovog razloga jedan snimak ne može biti prikazan sam za sebe, vec se moraju kombinovati u jedan snimak kao ovi prikazani.
Istražujuci oblake i pojaseve, njihove strukture i sastav na ovim snimcima, naucnici mogu mnogo da nauce o dinamici Saturnove atmosfere.

UBICA NEONACISTA
Ubistvo minsitarke inostranih poslova Švedske Ane Lind najverovatnije nije imalo politički motiv, saopštila je nakon hapšenja glavnog osumnjičenog policija u Stokholmu. Švedski mediji povezali su osumnjičenog s neonacističkim krugovima i huliganima. Uhapšeni je je prema pisanju medija narkoman i star je oko 35 godina, a njega su nekoliko minuta pre zločina snimile bezbedonosne kamere u robnoj kući u kojoj je ubijena Lindova. (Beta)

POLICAJCI NA SASLUŠANJU
Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas je nastavljeno suđenje kriminalnoj grupi Željka Maksimovića Make, optuženoj za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. Kako je najavljeno, danas će biti saslušana dva optužena, a to su bivši policajci Dragan Alijević i Goran Rajčić, koji se brane sa slobode. Prvooptuženom Željku Maksimoviću i Slobodanu Kostovskom sudi se u odsustvu jer su u bekstvu. Prvi pretres u Palati pravde juče je prošao uz prisustvo javnosti i negiranje optuženih (Nikola Maljković, Dragan Ilić i Vladimir Jakšić) da su odgovorni za ubistvo Buhe. (021)

DOS ZA PREDSEDNIČKE IZBORE
Predsedništvo Demokratske opozicije Srbije (DOS) podržalo je sinoć inicijativu predsednika Skupštine Srbije Nataše Mićić za raspisivanje predsedničkih izbora. Premijer Zoran Živković rekao je da "niko nema pravo da gradjanima uskrati da biraju predsednika" i naveo da će DOS na predsedničkim izborima imati svog kandidata. Živković, medjutim, nije želeo da precizira njegovo ime, rekavši da će to biti saopšteno najverovatnije sledeće sedmice. Predsedništvo DOS je jednoglasno podržalo Živkovićevu inicijativu za nastavak reformi u Srbiji sadržanu u deset tačaka. Ministar finansija Božidar Djelić izrazio je zadovoljstvo sednicom Predsedništva i rekao da se uverio da se u DOS ponovo oseća velika energija, veliko jedinstvo i želja da se nastavi dalje sa reformama. Lider Saveza vojvodjanskih Madjara Jožef Kasa najavio je da će Djelić danas razgovarati s predsednikom Skupštine Vojvodine Nenadom Čankom o raspodeli prihoda koji se od privatizacije slivaju u republički budžet. (FoNet)