Bubnjevi za kraj

Bubnjevima Dragoljuba Đuričića zatvoren je Treći festival uličnih svirača. Kako je i obećao, Đuričić je uspeo da ljudima koji su u grad krenuli drugim poslom zadrži pažnju svojom muzikom. Za četiri dana festivala nastupilo je oko 80 izvođača iz Italije, Nemačke, Mađarske, Rumunije, Slovenije i naše zemlje. Novosađane su zabavljali muzičari, žongleri, akrobati, klovnovi, a prema procenama organizatora svako veče programe je pratilo oko 2.500 ljudi.

EVROPSKI DAN JEVREJSKE KULTURE U NOVOM SADU

Da se običaji ne zaborave

Evropski dan jevrejske kulture juče je obeležen i u Novom Sadu. Novosađani su u prepodnevnim časovima mogli da se upoznaju sa jevrejskom arhitekturom u užem centru grada, a uveče su održani promocija KUD Jevrejske opštine Novi Sad “Judita Šalgo koncert hora “Ha shira” i folklorne grupe “Maajan”, a u ulaznom holu sinagoge otvorena je izložba Art radionice Jevrejske opštine.
Prvi Jevrej doselio se u Novi Sad davne 1693. godine, a 1698. u gradu je bilo svega troje Jevreja. Od tada njihov broj raste sve do početka Drugog svetskog rata kada ih je bilo oko 4.300. Međutim, okupator mnoge deportuje u logore i proganja, tako da danas u Novom Sadu ima oko 600 članova Jevrejske zajednice, mada nisu svi Jevreji. U Srbiji i Crnoj Gori živi ukupno 2.500 Jevreja, što je za skoro upola manje nego što Jevreja bilo samo u Novom Sadu između dva rata.
Jevreji su ostavili veliki trag u razvoju grada, pre svega u arhitekturi. U užem centru grada je mnoštvo građevina koje su podigli Jevreji, projektovali ih jevrejske arhitekte ili su u ne neki drugi način povezani sa jevrejskom zajednicom. Između ostalih, zgrada u kojoj se nekada nalazio Dom JNA na Trgu slobode bila je hotel koji je bio u vlasništvu porodice Majer. Većinu zgrada projektovali su Lipot Baumhorn i Emil Santo.
Evropski dan jevrejske kulture po prvi put ove godine se održava u Srbiji, pa i u Novom Sadu. Cilj ove manifestacije je da se jevrejsko kulturno nasleđe, tradicija i običaji približe okruženju, kao i da se ne zaboravi doprinos Jevreja kulturi i razvoju Novog Sada.

ZAVRŠENA JE SEZONA MOTO SUSRETA

Vikend paklenih vozača

Proteklog vikenda, spektaklom na ulicama Novog Sada i Futoga, završena je ovogodišnja sezona moto susreta. Posetioci su uživali u akrobacijama “paklenih vozača”, defileu motocikala, rokenrol svirkama i lepim devojkama koje su neizbežan pratilac ovakvih manifestacija.
Okupljanje popularnih “anđela pakla”, ljubitelja brzine, slobode i vetra u kosi počelo je u petak ispred “NS tajm” kluba, koji je zajedno sa klubom “Klasik vils” iz Futoga organizovao moto susrete. Centralni dan vikenda motoraša bila je subota, kada je program počeo izložbom “oldtajmera”. Potom, u Ulici Narodnog fronta je održano promotivno takmičenje u “Strit fajtu”, na kom je gledaocima zastajao dah. Hrabri “bajkeri” su pri velikim brzinama podizali motore na zadnji točak, naglo kočili i okretali svoje moćne mašine i vozili na prednjem točku motocikla ostavljajući za sobom oblake dima. Spektakl je nastavljen svečanim defileom, kada su motoraši krenuli u Futog, gde su svi ljubitelji vožnje imali priliku da se provozaju karting stazom. Po povratku iz Futoga, počela je luda žurka ispred “NS tajma”. Uz žestoke rokenrol zvuke nastupile su grupe “Sent DŽordž”, “Ožežis” i “Debeli Romeo.

JESENJE SVETKOVINE U SREMSKIM SELIMA

Rumena reka neradinska

Neradin: Crvenilo se sremsko selo Neradin proteklog vikenda, od najsočnijeg povrća- paradajza. Pokazali su Neradinci da niko ne može da im se ruga zbog imena sela. Po drugi put su organizovali „Patlidžanijadu” u znak poštovanja prema ovom povrću od kog celo selo živi. Svaka kuća u ovom selu proizvodi paradajz, te oni iako broje stotinak domaćinstava, po glavi stanovnika proizvedu najviše ovog povrća u Vojvodini. Ne može paradajz sam da se radi, već ga obrađuju vredne ruke sremačke. Ove godine rodio je ovaj „rumeni gospodin” kao nikada do sada i suša mu ništa nije mogla, čuli smo od vrednih paora. Utrkivali su se domaćini i vredne domaćice ko će biti najbolji, a svako svoj recept ima i svaki je najbolji.
Od patlidžana se pravi sok koji će se piti tokom duge zime kad je sužen izbor vitaminskih namirnica. Praviće se sosovi, okrepljujuće čorbe. Sve su to na svojoj godišnjoj zabavi pokazali Neradinci, kao i razne vrste salata u kojima je naravno, glavni paradajz. Od paradjza ili kako ga Sremci zovu patlidžana, svega domaćinski i na veliko, jer gde se ima, tu se i preliva, a u ovom slučaju se i gađalo.
Oko kotlića u spravljanju patlidžan čorbe udružile su se dve kume Nena Ristić i Katarina Aramović.
-Čorba ko čorba zelen, luk, paprika, celer posle se doda malo mlevenog mesa samo da zamiriše, sve se kuva oko sat vremena na laganoj vatri, i naravno paradajz. Čim baci prvi ključ skida se i stavlja na sto - otkriva nam Nena Ristić. - Nije bitno samo to, dobacuje nam Katarina , važno je na koju stranu se i meša kotlić. Bugarka Krasimira Svirčević tvrdi da je najbitnije na kakvoj se vatri loži. Da u vazduh ne ode ona prirodna aroma samog patlidžana. Ona koristi isključivo čokanje (šapurike), a čorbi dodaje neke svoje začine koji daju specifičan miris. Smilja Subotić udata u ovo živopisno sremsko selo, tvrdila nam je kako se ova čorba najbolje kuva u njenom rodnom Kovilju. Kaže, koristi se manje začina.
Ko god je bio, a bilo je mnogo sveta sa strane, video je šta se sve od paradajza može. Posebna atrakcija manifestacije bila je izložba starina i domaće radinosti. Pokazani su već zaboravljeni predmeti koji su se ne tako davno mogli videti u Sremu, gotovo u svakoj kući. Tako su se na jednom mestu našle pletene korpe, kotarice, sanduci, pasiri cetke i drugi predmeti karakteristični za ovaj deo Srema. I dok su se oni stariji prisećali mladosti, za one mlađe bio je to susret sa prošlošću.
U disciplini kuvanja čorbe od paradajza bilo je najviše učesnika, a za najukusniju je proglašena ona koju je zgotovio Vasa Lekić. Najbolji paradjz sok spremilaje Milica Pušić. U kategoriji najteži paradajz pobedu je odnela Ruža Andrić-Bećaruša iz Jaska koja je na svojoj njivi ubrala paradajz kome 90 grama fali da bi težio kilogram. Najbolju aranžiranu salatu od patlidžana imala je Mirjana Jamić, a najlepše aranžiran sto sa plodovima kasnog leta imao Đorđe Ristić iz Neradina čija je njiva proglašena za najbolju.Aleksandar Lukić iz Neradina pobedio je u gađanju paradajzom.

AMBROZIJA UZROČNIK BRONHIJALNE ASTME
U okolini Novog Sada registrovano je oko 30.000 ljudi alergičnih na polen ambrozije, u narodu poznatije kao partizanka. Na nivou grada proletos je pokrenuta akcija suzbijanja ove korovske biljke. Medjutim, to daje samo delimične rezultate, za efikasniju borbu neophodna je zakonska regulacija i to na nivou Vojvodine. Sa druge strane nadležni u pokrajinskoj administraciji još uvek ne reaguju na problem ambrozije koja može da izazove i bronhijalnu astmu. Ambrozija, limundžik ili pelenasta ambrozija je korovska vrsta tereofita koja se raspostire isključivo semenom. U pitanju je jednogodišnja biljka koja se najčešće nalazi na poljoprivrednom zemljištu ali je ima mnogo i na zapuštenim, neobradjenim terenima, uz kanale, deponije. Reč je o jednoj vrlo ekspanzivnoj korovskoj vrsti, kojoj odgovara sunce i toplo vreme i koja ne raste na šumovitim i zasenjenim mestima, kaže za 021 profesor sa Poljoprivrednog fakulteta Branko Konstantinović. Departman za zaštitu bilja na Poljopivrednom fakultetu, zajedno sa gradskim sekretarijatom za komunalne poslove, ZIG-om, Zelenilom i Ciklonizacijom pokrenuli su proletos projekat mehaničkog i hemijskog suzbijanja ambrozije u okviru gradskog jezgra. Medjutim prema rečima profesora Konstantinovića mehaničke mere, odnosno košenje, ne daju adekvatne rezultate, pošto je ambrozija veoma adaptivna i brzo se regeneriše. Polen ovog alergenta, u fazama cvetanja, u avgustu i spetembru, povoljnim strujanjima vetra može da dospe čak do 100 km od jedinke a posebno su problematične zapuštene parcele u neposrednoj okolini grada. Prema rečima Konstantinovića strujanjima vetra polen se iz okoline prenosi u grad i na taj način se jednostavno obezvredi sav trud uložen na uništavanje ovog korova na gradskom području. Konstantinović ističe da je neophodna edukacija gradjana, koji u suštini i ne znaju kako izgleda biljka. Po uzoru na Madjarsku, Ameriku, kao i na Hrvatsku, posebno grad Osjek potrebno je osnivanje izveštajno-progoznog centra kao i štampanje letaka, plakata, pa čak i uspostavljanje otvorenih telefona. Kako Konstantinović dodaje u toku su pregovori sa Gradskim saobraćajnim preduzećem da se plakati postave i u autobuse. Inače ambrozija muči samo Vojvodjane, pošto gradjani južnije od Beograda nemaju problema sa ovim alergentom, jer joj ne odgovaraju mikro klimatski uslovi, koji su iza nju idealni u pokrajini. Da bi akcija suzbijanja bila efikasna neophodno je zakonska regulacija i odredjene sankcije za svakog ko u svom dvoršitu, parceli, njivi primeti a ne uništi ambroziju i kako Konstantinović očekuje ta inicijativa bi na dnevni red skupštine grada trebalo da stigne do početka sledeće godine. Medjutim, ukoliko se problem ambrozije ne reši na nivou čitave Vojvodine, ove pojedinačne, gradske akcije mogu dati samo kratkotrajne rezultate. A za nadležne u Pokrajini za sada problem ambrozije jednostavno ne postoji. (021)

GRAĐANSKI PIŠE DA JE POMORIŠKI LAGAO
Predsednik gradske vlade Branislav Pomoriški, i dalje je vlasnik ekskluzivnog stana od 70 kvadrata na Svetom Stefanu za koji je rekao da ga je zamenio za manji u Buljaricama, piše Gradjanski list. Ovaj list kao izvor navodi osobu koja prodaje stan ispod Pomoriškovog na crnogorskom primorju. Podsećamo da je Pomoriški pre nekoliko nedelja, nakon optužbi Reformista Vojvodine da se bavi divljom gradnjom na primorju, u saopštenju naveo da je samo vlasnik nekretnine od 49 kvadratnih metara u Buljaricama. Gradjanski piše i da Pomoriški dve nedelje izbegava da im odgovori na pitanje o stanu od 70 kvadrata na Svetom Stefanu koji navodno ne poseduje. (Gradjanski list)

NAGRAĐENI KORDON I PROFESIONALAC
Film 'Kordon' reditelja Gorana Markovića osvojio je u nedelju uveče glavnu nagradu na Medjunarodnom filmskim festivalu u Montrealu. Nagrada za najbolji scenario pripala je Dušanu Kovačeviću za film 'Profesionalac'. Kovaćenićev film dobio je i nagradu Medjunarodne federacije filmskih kritičara. Nagrada festivalskog žirija pripala je francusko-kanadskom filmu 'Gas Bar Blues', dok je za najboljeg reditelja proglašen Španac Antonio Mersero za film 'Četvrti sprat'. (RTS)