VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  01. septembar 2003.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 01. 09. 2003.

ČAMCEM OD PONTONCA DO KAMENJARA

Carstvo plaža i ribljih gurmanluka

Mićo Zlojutro odlučno da populariše lepote Dunava i obogaćuje turističku ponudu grada. - „Mačkov sprud” je tek ovog leta za Novosađane postao egzotika.
Dunav je zaprepastio sve Novosađane i turiste, jer je ovog leta toliko nizak da se gotovo može prepešačiti. Brodovi su zarobljeni i nasukani, a peščani sprudovi postali su egzotična ikonografija trenutno nemoćne reke. Mali čamac naoružan “pentom” klizio je plitkom rekom od “Edžit plaže” do Kamenjara i upoznao život na novonastalim plažama. Za 45 minuta, koliko je trebalo našem plovilu do krajnje destinacije, mogu se videti zanimljive slike, skrivene od gradskog urbanog života.
Dunav se povukao u sebe i stvorio gomilu plaža, koje su načičkane ljudima. Celim potesom do Kamenjara narod se zabavlja na razne načine. Krčkaju se kotlići, zabacuju se pecaljke, “pika” se lopta, vozaju se bicikli po sprudovima, “kulira” se u hladu raznih novih kafanica, kampuje se danima, merka se suprotni pol i naravno uživa u raznovrsnom piću i iću. Pojavile su se i plaže s nudistima, na kojima preovlađuje muška populacija i to starija, a zanimljivo je da ima i zavučenih mestašaca, koje su postale raj za homoseksualce. Zar nismo demokratski grad?

Čudan novosadski mentalitet
Život na nasukanim brodovima, kojih do Kamenjara ima desetak, stao je i prilično je monoton. Mornari bezvoljno mašu, sležu ramenima i mole najveću evropsku reku da ih oslobodi. Najinteresantniji je bugarski brod “Han Asparuh”, koji sija od novih luksuznih automobila, na koje budući vlasnici nestrpljivo čekaju. Najzad se pojavio i “Mačkov sprud”, koji nikad nije bio veći i izazovniji. Dva splava nude osveženje i muziku, a sa svih strana zuje skuteri i ne tako jeftini brodići i jahte. Oni s avanturističkim duhom kampuju u Rakovačkom dunavcu.
Čamdžija Egi nam objašnjava kakav odnos imaju Novosađani prema “Mačku”.
- Novosađani su zaista čudni i neshvatljivi. Čim se vreme malo naoblači, a bez obzira što je temperatura 28 stepeni Celzijusa, nema nigde nikog. Ako se veže više vrelih dana tek onda stižu karavani ljudi na “Mačak”. Ovde više dolaze porodični ljudi s jahtama, a mladi dođu tek kad shvate da je vreme nepodnošljivo. Najčešći posetioci su ljudi s Kamenjara, koji imaju prevoz. Često se dešava da neko prepliva Dunav i dođe na hladno pivo - objašnjava Egi, vrsni poznavalac Dunava.
Nakon zanimljive plovidbe, pravo mesto za predah je “Riblja čarda” na Kamenjaru. Vlasnik objekta Mićo Zlojutro ponosan je na specijalitet kuće mariniranu ribu ili kako je on zove “alaska zakuska”. Zlojutro je ugostitelj na Kamenjaru već osam godina, a sebi je zacrtao novu misiju.
- Svake godine organizujemo manifestaciju “Leto na Kamenjaru”, jer je ideja da se ovaj deo Dunava afirmiše kao posebna turistička destinacija - započeo je divan Mićo Zlojutro. - Takmičenje u kuvanju riblje čorbe je postala već tradicija, a finalni okršaj kulinara je 12. septembra. Tu je i svakodnevno prevoženje ljudi na Mačkov sprud, koji je kultno mesto i treba ga više iskoristiti. Ne treba zaboraviti Rakovački dunavac, koji je pravi raj za pecaroše.
Lepote Dunava nedovoljno iskorišćene
Likovne i književne kolonije, koje se ovde održavaju prvog vikenda septembra svake godine, postale su pravi boemski susreti. Ove godine održavaju se po šesti put, a umetnici se uvek okušaju u kuvanju riblje čorbe. Turistički vizionar čika Mića uspostavio je saradnju s Beogradom i 18. septembra dolazi brod s 80 putnika, koji bi u povratku trebao da vozi Novosađane, zainteresovane za ovakav vid provoda.
- Ušli smo u turističku ponudu grada, jer treba zadržati turiste u našem lepom gradu, koji ima toliku lepezu kulturnih znamenitosti. Sredili smo prilaz obali, a obezbeđeno je i čuvanje čamaca. U blizini su teniski tereni i konjički klubovi, što je posebna prednost ovog mesta, kad se zna da je na Zapadu sve to izuzetno skupo. Takođe nam je cilj da se ovde zaustavljuju ljudi s brodićima, jer je blizina grada posebna pogodnost. Naravno da sve to treba još razraditi, ali je neshvatljivo kako Novosađani malo koriste lepote Dunava. Trebalo bi i gradski oci da se založe za Dunav, jer nema svaki grad ovakvu privilegiju kao mi - uz prijatan miris riblje čorbe završio je priču Mićo Zlojutro.
Povratak našom ponosnom rekom u smiraj dana donosio je idiličnu sliku. Pecaroši su se ispilili na vodu, a veslači su gordo izašli na reku. Ukus “alaske zakuske” i riblje čorbe s pasiranom ribom ispunjavao je dušu, a u glavi je navirala pesma: “Dunave, Dunave moje more...”.

VIKEND U VRDNIKU

Dok je nama šljiva, nema briga

Vrdnik: Tokom proteklog vikenda u podfruškogorskom banjskom naselju Vrdnik po prvi put je održana turistička manifestacija „Dani šljive”. Na ovaj način žitelji ovog mesta želeli su simbolično da se oduže šljivi, i najave rad buduće fabrike za preradu voća čije je investitor Damir Dokić.
Otac naše poznate teniserke Jelene, od skora je žitelj Vrdnika. Tu je rešio da se bavi proizvodnjom rakije i uzgojem šljiva.
- Za sada imam zasađeno 10.000 stabala šljiva i to: „čačanku”, „čačanku-rodnu” i nešto „stenlejke” - objašnjava Damir Dokić. -Ova zemlja tom voću dobro prija. Kako sam čuo nekada je ovaj kraj bio čuven po voćnjacima, ali vremenom se to skoro ugasilo. Kroz ovu našu manifestaciju ponovo ćemo oživeti nekadašnju tradiciju.
Centralna manifestacija odigrala se u samom centru naselja. Uz učešće znatnog broja Vrdničana i ljudi iz okolnih sremskih sela. Par kazana dimilo se da pokažu kakva je kada krene „šljivovica ljuta”, dok su na pijačnim tezgama domaćice pokazale svoje proizvode od šljiva. Na jednoj od tezgi stoji Milena Kovačević iz Iriga. Na njoj heklana kecelja a pred njom prava fruškogorska ponuda, tanjir ukrašen grožđem i šljivama, a oko njega knedle sa šljivama, pa taške sa šljivama i štrudle sa šljivama... Najveća atrakcija bio je pečeni vo na ražnju. Pečenje je deljeno besplatno, kao i točeno pivo.
U centralnom parku krčkali su se kotlići. Kuvalo se na stari seoski način, na čokanje. Kuvanje kotlića nije bilo takmičarskog karaktera, tako da je svako kuvao šta je hteo, a uglavnom je to bio svinjski paprikaš. Sve to pratili su zvuci tamburica i pesma „Znaš li dragi onu šljivu ranku”.
Deca su počašćena sa hiljadu „Deltinih” sladoleda, na njima je bilo samo da biraju koji će. Pošto je manifestacija imala i takmičarski karakter dovitljivi Vrdničani takmičili su se u nekoliko neobičnih kategorija. Prvo mesto za najkrupniju šljivu pripalo je Mileni Kovačević, prva nagrada u kategoriji najboljih proizvoda od šljiva pripala je Udruženju žena „Desanka Maksimović” iz Šašinaca, dok je najukusnije knedle i taške od šljiva imala Olga Skole iz Vrdnika. Najlepši stari burić za rakiju koji datira iz 1878. godine doneo je Jovan Jovanović, a najbolju rakiju Milena Kovačević iz Iriga koja je ujedno odnela nagradu sveukupnog pobednika ovogodišnje manifestacije.
„Dane šljive” otvorio je predsednik SO Irig Mitar Bursać, a gostima se obratio i dr Ninoslav Nikičević, docent i jedini naš naučnik koji je doktorirao na temu: „Srpska šljivovica”.
- Francuzi imaju svoj čuveni konjak, Škoti se ponose viskijem, Italijani u nebesa dižu svoju grapu, Rusi se nalivaju votkom, Meksikanci tekilom, a mi Srbi imamo našu nadaleko poznatu „mučenicu” - šljivovicu. Ali i to je dovedeno u pitanje kad smo dopustili da posle i toliko godina ostane nezaštićena, da ostane bez sertifikata i zaštićene robne marke. Zar je dobra šljivovica manje vredna od dobrog konjaka, viskija ili votke - rekao je dr Ninoslav Nikičević.
Narodna zabava u Vrdniku nastavljena je do duboko u noć uz kulturno -umetnički i zabavni progam.

ZAVRŠENI ZRENJANINSKI DANI PIVA

Krigla za šest sekundi

Zrenjanin: Za 5,86 sekundi Juraj Reguli iz Slovačke iskapio je litarsku kriglu punu piva i tako po drugi put uzastopno pobedio na zrenjaninskim “Danima piva”, koji su ove godine proslavili osamnaesti rođendan, dok je drugi finalista Dragan Kovačev iz Novog Kozjaka kod Alibunara ispraznio kriglu za 8,75 sekundi.
Organizator najveće banatske fešte ove godine priredio je prijatno iznenađenje, pozvavši i dame da se takmiče. One su se odazvale, a šampionsku titulu ponela je Dragana Šimon, ispivši kriglu od 0,33 litre za 6,72 sekunde, samo 11 stotinki brže od Svetlane Čuturilov.
Tradicionalnim takmičenjem u brzom ispijanju piva završena je devetodnevna zrenjaninska pivarijada, na kojoj su brojni gosti imali retko zadovoljstvo da probaju pivo 22 domaća i strana proizvođača. Prema prvim računicama, popijeno je između 150 i 200.000 litara piva, a pored pića, ova turističko–privredna manifestacija ponudila je i druge sadržaje, pre svega kulturne i sportske. Gosti Zrenjaninaca bili su i predstavnici rumunskih gradova Temišvar, Arad i Hunedoare, kao i mađarske Bekeščabe, sa kojima su potpisani protokoli o saradnji.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 01. 09. 2003.

BOMBAMA NA GNJILANSKE SRBE
Jedna osoba je teško povređena, a četiri su lakše ranjene u sinoćnjem napadu u mešovitom mestu Cernica, kod Gnjilana. Agencije javljaju da je na prodavnicu, čiji je vlasnik Srbin, bačena bomba i da je od eksplozije teže povređen Miomir Savić, dok su četvorica muškaraca dobili lakše povrede. U isto vreme, u blizini prodavnice, u delu sela u kojem Srbi čine većinu, bačena je još jedna ručna bomba i to na mestu gde su se pre toga igrala deca. Posle eksplozije, pripadnici KFOR-a došli su na lice mesta i u jednoj od napuštenih srpskih kuća pronašli detonator s većom količinom eksploziva. (B92)

U NEVREMENU STRADALA CELA VOJVODINA
U celoj Vojvodini osvanulo je vedro jutro nakon sinoćnjeg velikog navremena u kojem je teško stradao Zrenjanin. Oluja je nanela velike štete i u Vršcu. U Novom Sadu osim nekoliko oborenih stabala i zagušenja kanalizacija nije bilo veće štete, javlja Radio 021. Nevreme koje je sinoć nešto posle 18 sati zahvatilo celu Vojvodinu najteže je pogodilo zrenjaninsku i vršačku opštinu. U Zrenjaninu je padao led veličine ljudske šake, praćen jakim vetrom i za 15 minuta, koliko je nevreme trajalo, čitavi stambeni blokovi ostali su bez prozora, kuće bez krovova, a vetar je rušio drveće i dalekovode. Zrenjanin je više od sat vremena bio bez struje, a neki delovi grada još su bez vode. Nevreme je teško oštetilo i zgradu Skupštine opštine Zrenjanin, na kojoj su polupani gotovo svi prozori, uključujući i vitraže koji ovu zgradu krase još od doba Austro-Ugarske. Nadležni su kazali da su led i oluja pričinili veliku materijalnu štetu, koju je u ovom momentu nemoguće proceniti. U Vršcu i okolnim selima nije bilo leda, ali je padala kiša praćena olujnim vetrom, tako da su saobraćajnice u gradu potpuno poplavljene, a oko 20 sati Vršac je ostao bez struje. Sinoćnje nevreme nije nanelo veću štetu Novom Sadu, saznaje Radio 021. Prema podacima vatrogasaca ne nekoliko lokacija u gradu oborena stabla zakrčila su kolovoz, a u ulici Antona Urbana sa jedne zgrade se srušuo oluk. U ostalim delovima Vojvodine uglavnom je padala kiša, praćena jakim, ali ne olujnim vetrom, tako da su pojedine saobraćajnice u Somboru, Subotici i Sremskoj Mitrovici poplavljenje vodom, jer kanalizacija nije mogla da apsorbuje velike količine padavina. U svim većim gradovima Vojvodine nevreme je prouzrokovalo veliku štetu na poljoprivrednim usevima. (021)

UHAPŠEN PAR SA FALSIFIKOVANIM ISPRAVAMA
Policija je u splitskoj trajektnoj luci uhapsili dvoje državljana Srbije i Crne Gore sa falsifikovanim hrvatskim dokumentima, javila je agencija Hina. Supružnici, stari 56 i 58 godina, su pokušali da se predstave kao hrvatski državljani kojima za ulazak u Italiju nije potreban pasoš. U iskazu istražnom sudiji, oni su naveli da su hrvatska lična dokumenta kupili u Beogradu i da su na njih naknadno nalepili svoje fotografije. (FoNet)

SEPTEMBAR U ZNAKU MUZIKE
Treći Internacionalni festival uličnih svirača održava se od 4. do 7. septembra u starom jezgru glavnog grada Vojvodine. U toku četiri festivalska dana Novosadjani imaju priliku da u Zmaj Jovinoj, Dunavskoj ulici i na Trgu Slobode uživaju u nastupima umetnika iz Italije, Rumunije, Mađarske, Slovenije i naše zemlje. Kako za 021 najavljuje odgovorni urednik manifestacije Milica Dragišić u okviru Trećeg festivala uličnih svirača nastupiće dvanaest umetničkih grupa, medju kojima je i Ljubljanski džez trio, rumunski Duo-cimbalo i violina, Goran Tairovi i gudački kvartet “Santi”, gradski dečiji hor “Zvončići”, Dragoljub Đuričić i bubnjari. Prema rečima organizatora festivalski program je ove godine obogaćen nastupima pantomimičara, žonglera, klovnova i akrobata, kao što su italijanska balerina na štulama i akrobate na konopcu iz Nemačke i Italije. Festival uličnih svirača u četvrtak 4. septembra u 19 sati na Trgu Slobode otvara subotička grupa "Etnokor" a zatim je predvidjen nastup četiri grupe italijanskih uličnih animatora. Manifestaciju organizuje Centar za kulturnu animaciju, a pokrovitelj je Izvršni odbor grada.(021)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com